Сви је имамо.
Појављује се у разним бојама, облицима и величинама, а у нама буди јака осећања. И лепа и ружна.
И камен спотицања, и покретачка снага.
Једно од обележја по којем смо препознатљиви.

Narod koji plaća kamate za gotovinu.

Најбесмисленији натпис који може да стоји изнад врата. Oнај који је кренуо да постави бомбу далеко од тога да је беспослен.

Marihuana tokom prirodnog procesa sušenja na toplom julskom suncu.

Fantomsko osećanje. Dolazi niotkuda svako veče posle 10h, kad studentskoj mukici dođe iz dupeta u glavu da je prošao još jedan dan bez hvatanja za knjigu. Malo prošara po organizmu, ispijenom od kafa, cigareta, alkohola, monitora i želja za seksom, izazove poneki proliv, mučninu i strepnju da će, ako tako nastavi, okinuti godinu. Prolazi nakon višečasovnog spavanja, i sledećeg dana uopšte ne remeti svakodnevne aktivnosti kao što su igranje igrica, zujanje po gradu, po Vukajliji, Fejsu, varenje, gledanje TV-a... Sve do 22h kada se javi ponovo.

Izraz koji opisuje mladost i ljubavni život naših baba i deda čiji smo i mi proizvod. Nijedan deda ti neće otkriti kako se upoznao i zabavljao sa babom. To je tajna. Taj vakuum između begendisanja i svadbe se jednostavno šifrovano zove: "Igrali u kolu jedno do drugog".

Unuk:"Deda kako si se ti zabavljao sa babom?"
Deda začuđeno: "Kako, kako!? Prvo se gledali a posle igrala u kolu do mene!"
Tišina...
Saznanje da je on iz jednog odigranog kola našao ženu svog života poražava. Danas, šezdeset godina kasnije, njegov potomak mora da dubi na glavi sa ružom u ustima u zakupljenom separeu ne bi li ovlaš prešao preko nečijih sisa. A on...On iz jednog običnog fingeringa babine ruke dok je skakao u kolu dobio ženu koja mu pere noge bez pogovora i rađa po petoro dece.
E zato njima nije jasno: čemu današnja narkomanija, čemu kasni izlasci, čemu ladan beton. Zato njega i zovu Matori a nas običnom omladinom.

Највише место шунтавила које се може достићи, икада! Прво место је наравно вечно додељено дотичном бившем председнику дотичне државе.
Изјавом да је неко други по шунтавилу, на шаљив начин вређа се та особа, али се уједно и указује поштовање и сећање на жртве прошлих немилих догађаја као и звезди дотичног видеа.

Kad vidiš lika ispred dragstora da pije pivo iz čaše.

Najčešći flešbek na detinjstvo. Ubedljivo najviše boli od svih batina koje ćeš dobiti u životu. Ako ih ikada i dobiješ. Ne bole samo obrazi, već i klinački ponos, duša. Jer, znaš da si pogrešio, bio kriv ili nevin, ćaletova teška ruka ti ne gine. Trenutak pred udarac, dilemu da li će najzad popustiti i oprostiti, prekida snažan potisak vazduha velikog dlana prema tvom majušnom licu. Ruka samog Boga. Nastaje jaz. Najkraći jaz ikada. U deliću sekunde kroz glavu ti prolaze najkontradiktornije misli ikada: Zašto sam promašio zicer na fizičkom; Da li sam ugasio svetlo u kupatilu; Da li da kažem za četvorku iz matematike; Da li je Maja iz VI 2 provalila da mi se sviđa; DA LI ĆE DA BOLI?
Hoće, boleće. Boleće kao sam đavo. I ti to znaš najbolje od svih. Boleće prvo obraz, pa jagodice, usne. Uho. I ono boli. Oči se naglo magle... Gotovo su krvave... Bol te polako preuzima...A ti ćutiš. Nemaš snage ni srca da izustiš bilo šta...Pokušavaš da zadržiš suze za sebe, jer si dečak, muškarac, budući vojnik...Ali ne ide...
Osramoćen si. Ponižen. I to pred nekim strancem. I mlađim bratom...Gledaš kevu u predelu brade...Ne možeš u oči nikako...Ćale te je jednostavno u trenutku - Uništio...

Ali hvala Mu, zbog njega si ispao ČOVEK.

Покрет обрвама нагоре са подигнутом чашом у руци, у ситуацији када се наздравља са ликом којег не можете да дохватите не би ли се куцнули. Дугачак сто, други сто, или вас пак јебено мрзи да се дижете и протежете да би ударили чашу од чашу. Или флашу, свеједно

Odnosi se prvenstveno na oči, kada je neko razrok, ili urokljivo gleda, kroz poluzatvorene oči.

Ili mod - Imp, Belzebub, Veliki Brat, onaj koji nadzire sve i guši slobodu govora. Hijena pisane reči. Lešinar misli. Podredjen samo onome ko odredjuje previla po kojima se on rukovodi - adminu.

Samo jednom u životu, dovoljno je da uđeš u čađavu mehanu. Odmah znaš da li je kafana tvoja subina. Kada ti otvore vrata od kafane, prizor je uvek sličan: krčma stara, krčmarica mlada, ide pesma za društvo u ćošku, veseli se poslednji boem sa dva dobra druga, dva prijatelja, dok u uglu sam za stolom jedan čovek sedi. Posle kratkog vremena postaješ jedan od onih koji bi djavolu dušu dali za merak. Luduješ i lumpuješ do zore. Iznova i iznova, dok napolju steže zima, u kafani punoj dima, slušaš pesmu ciganina. Kada te sestra upita: ,,Kuda brate, noću odlaziš'', odgovaraš sa: ,,Opet sam ti u kafani!''
A onda, dok je jesen u tvom sokaku, po prvi put, ugledaš oči jedne žene, koja udje u tvoj život kao slučajna prolaznica. Kada odlučiš da dotakneš te usne koje dugo želiš, shvatiš da ne možeš bez nje. A onda počne nešto čudno sa vama da se dešava. Kad poveruješ i srcem i dušom da ćeš život deliti sa njom, ona ti bez razloga kaže zbogom, i rastanete se jedne letnje noći. Od tog trenutka, ljubav ti srce mori, lažeš sebe da možeš bez nje, i tešiš se kako nije život jedna žena. Prazna čaša na tvom stolu tera te da se zapitaš šta si ti u njenom životu? Da li te voli ili se kaje? Dani prolaze, a nje nema. Počinješ da tražiš ljubav novu, da staru iz srca zbrišeš, jer šta će ti sećanje na nju, kad ljubavi nema više? Dok bez nje piješ gorko vino, cigani ti tiho tiho sviraju, sviraju noćas samo za nju. Proklinješ crne kose i moliš srce da zaboravi dan kada je srelo.
Ali izgubljene ljubavi vraćaju se same. Zvala te je jer želi da te vidi. I dok se gledate skriveni od kiše, shvataš da je kasno da se menja. Ti si je voleo,drugi je imao. Ona nije znala za bol srca tvoga. Shvataš da u ljubav više neveruješ.

Veoma praktičnije od "Mislim,dakle postojim". Ljudi ne čitaju vaše misli.

Марка аутомобила која прозиводи трансформерсе.

Onaj lik u društvu koji je večiti partibrejker. Mora da razori svaku hipi komunu, jer bleja nije po njegovim pravilima. Jebem mu mater, čoveče, pusti me da živim kako ja hoću, batali me sa tvojim krstovima, pšenicom i kompasom. Je l' sam ja tebe učio kako da loviš bizone? Je l' ti onaj tamo na onom antilopa kontinentu prigovara što imaš ravne tabane i ne bi trčao kako treba ni da te gepard juri? Ne. E, pa onda i ti otplivaj i ne smaraj.

Imaš platu oko 35 soma, ćutiš, ne eksponiraš se u javnosti. Doduše tu i tamo ostaviš bakšiš, kupiš razglednicu Zvečanske... I onda ti se Zevs, Jupiter i Krom smiluju i dobiješ povišicu. Baciš brojke na papir, digitron u šake i skapiraš da si postao polu-milioner. Tvom oduševljenju nikad kraja, prebrodiš nemirnu noć, sanjaš da voziš alfu, da kupuješ ribi parfem, da možeš da imaš ribu... Ujutro skineš Djokovićev poster i staviš svoju sliku, ti si sada glavni, bre, on čak ni porez ne plaća. I tako nekoliko dana kupuješ Politiku i davidof umesto Žurnala... A onda kod konja dok čekaš Mawa91<3plazmu se setiš keve kako pakuje kese na kasi, ćaleta koji orezuje šljivik i shvatiš da si u Srbiji i da polu-milioner nije titula.

Sličan izraz sa onim: "Kad si u Rimu, ponašaj se ko Rimljanin", ali na prosto nema veze ni sa selom, ni sa seoskim osobinama i običajima.
Prosto se taj izraz koristi da se dočara nekome da radi stvari na pogrešan način.
Kroz primere:

Питање које се поставља другу, или другарици у ситуацији кад их наговарамо на нешто. Најчешће су то ствари о којима се двоуме да ураде, или се евентуално плаше.

Ти си центарфор, млад и перспективан.

У одбрани твог тима налазе се твоји родитељи, који ти дају стабилност и сигурност. Стуб одбране, штопер - то је твоја мајка, која ће превише често да пази на тебе, толико да ће заборавити на противничке нападаче. Иако је то у већини случајева непотребно и омета те, то је само њен страх од твог евентуалног постизања аутогола.

Ћале је бек, улетеће често из одбране да ти припомогне, али ће се вратити брзином Роберта Карлоса - не само да попуни рупу у одбрани, већ и да штопер не би приметио његову претерану слободу у игри.

Бабе, тетке, ујаци - баве се својим задацима, али ће повремено да те "избаце" неком новчаном донацијом, као што задњи везни уме изненадно да "споји" свог шпица са голом.

Браћа и сестре су попут некадашњих, класичних крила - пробиће поред аута и упутити ти центаршут у виду савета или неке сличне помоћи. Мада умеју да буду и попут савремених крила - практично твој партнер у нападу.

Најбољи друг - полушпиц, плејмејкер, твој најближи саиграч. Вашим бравурама и дуплим пасовима јуришаћете и на најјаче, и на најгрубље одбране. Изводићете егзибиције. Понекад неће ићи све по лоју: упадаћеш у замке, касниће пасови, али и офсајд је за нападача.

Падаће хет-трикови и црвени картони, неко ће на свом путу добити сталног партнера у нападу, неко ће остати птица селица, али запамти једну ствар - комплетан нападач је само онај који игра у оба смера, који ради за своје саиграче исто као што и они раде за њега.