Žoharke
Припаднице офанзивне андерграунд субкултуре, обожаватељке пантераметалике и звука вискофреквентног урликања, конзументи козметичких препарата дречавих нијанси плаве и љубичасте, као и одевних предмета сличних дезена и необичног кроја. Дању спавају, ноћу пуше, пију, мрчу и стварају нове полне болести. Код обичних пензионера изазивају страх, панику и инсомнију, код бивших војних лица и припадника дб-а презир, агресију и повишен притисак.
НЕЊ ТЕКСТ МЕССАГЕ
-Роки, откључај врата, долазим с неким рибама за десет минута-
...клик-клак...
- Де си, куме! Ово је мој друг Марко, ово је Тина, ово је њена другарица... Како беше?
- Орхидеја.
- Драго ми је, ја сам Марко, мада ме можеш звати Фикус, чини ми се да ти то више одговара.
:Орхидејин неми поглед:
- Океј, другари, цепајте ви, шалите се, волите се, Тина и ја идемо овамо да јој покажем моделе демократије по Лајпхарту.
- Ај, живи били.
- Орхидејо, оћеш попити нешто, да те пита човек?
- Апсинт. Може и вотка.
- Апсинт? Де апсинт да ти нађем? Имам ту неку домаћу, има вопс... Вињак има.
- Може вињак.
- Ууу, свака част. Виња коладу или фињак? У ствари, немам фанту, тако да нем...
- А?
- Кажем, немам фанту, само кока колу.
- Ма ја ћу вињак, ако имаш.
- Чист?
- Па да.
- У, сестро, не бих ти ја то препоручио... Изволте.
- Стави ту.
...
- Значи Орхид...
- Је л' имаш сома?
- Каквог сома?
- Сома динара.
- А, то. Имам, што?
- Дај.
- Шта да дам?
- Шта, оћеш да ти пушим?
- ???
- Ћеш да ти дркам? Може и у пичку, али само с кондомом, имам осип, мора да је нека болест опет.
- Шта кој кур...
- Ајде, после можемо да набавимо крек, знам где има за сома и по.
Sve pare idu za Beograd
Најпознатија мантра из унутрашњости.
Нема везе да ли се ради о већем граду или обичној заосталој селендри, сви знају да су поткрадани од стране мрског им Београда. Да нема тог лоповског Београда, који се гради од њихове муке и крви, њима би цветале руже, јер би онда искористили све своје потенцијале.
- Господине, зашто штрајкујете и блокирате путеве?
- Зато! Док они у Београду тамо имају и од птице млеко, ми леба немамо да једемо! Све паре одма оду за Београд, а нама се после врати на кашичицу само!
- Али господине, Ваша фирма већ годинама прима паре од државе, коју највише пуни тај Београд порезима, а прича се да се у Вашој фирми систематски крало годинама, и да су крали сви - од теткице до директора, зато су сви до сад и ћутали?
- Није! Него паре лепо оду за Београд, а нас после нико не пита имају ли наша деца да једу!
----------------------------------
- Господине Локални Политичару, шта мислите да је узрок опште беспарице у нашој малој општини?
- Не да мислим, ја ЗНАМ шта је узрок! Све наше паре одма оду за Београд! Док они тамо зидају мостове, народ овде умире од глади! Е, зато се двеста метара асфалтира већ четири године, а не ко што ови из опозиције кажу да ја крадем и запошљавам фамилију по општини!
----------------------------------
- Тата, дај ми двеста динара!
- Нема бре.
- Како бре никад нема?
- Нема, све отишло за Београд! Донеси тати још једно пиво, па бежи да ми не малеришеш утакмицу, само ми још пет фали за дваес иљаде!
Besplatan je samo sir u mišolovci
Stara izreka koja na slikovit način opisuje činjenicu da ništa nije besplatno, pa ako nešto nije odmah na početku plaćeno, platiće se to do kraja sigurno.
To što taj sir primamljivo deluje nije razlog da odmah skočiš na njega kao Etiopljanin na slaninicu, jer će se najverovatnije desiti da će te nešto poklopiti za vrat.
- Ne seri da nisi još probao pajdo?
- Ne. Samo varim.
- Au pa ti ne znaš šta propuštaš.
- Stvarno je toliko dobro?
- Brate, ako postoji raj onda je tamo isto kao kada si na dopu. Evo ti mić. Probaj.
- Neću brate, a i nemam keša kod sebe.
- Ma evo ti. Kuća časti.
Perverznjaci sa Olimpa
Četa bogova kojima je čitav život prošao u hedonizmu. Jedino što su radili je krkanje ambrozije, pijenje nektara, maltretiranje pučanstva i jebanje. Jebanje do besvesti. Jebanje sa svim i svačim: mamom, tatom, decom, sestrom, životinjama, čudovištima...Baš neki smerni bogovi.
Zevs-vrhovni bog: Najveći jebač sa Olimpa. Toliko veliki da su za njega Kazanova, Don Žuan, Vilt Čemberlen i Miloš Obrenović pičkin dim...zajedno. Imao je nesrećno detinjstvo jer mu je ćale pojeo braću i sestre. Međutim, Zevs je bio mudonja pa ga je naterao da ih ispljune. Onda je počeo da jebe redom, što boginje, što seljanke na pijaci, što Nimfe, bio je pravi trsitelj.
Posejdon-bog mora: Zevsov burazer, takođe veliki jebač. Prcao je sve redom, ali najviše je voleo Meduzu. Vlado Georgijev.
Had-bog podzemlja: Stariji brat pomenute dvojice. Teška ličnost. Mizantrop. Doktor Haus. Jebao je bratanicu Persefonu.
Afrodita-boginja lepote (inače ružna ko dupe ): Majka svih fuksi, nije je jebao samo onaj ko nije pitao. Bila je udata za ćopavog Hefesta, a najviše se švalerisala sa ratnim profiterom Aresom. Ceca nacionale.
Ares-bog rata: Jebač Afrodite i ratni profiter. Arkan, logično.
Hera-boginja braka i udatih žena: Obožavala je incest. Zevs joj je bio brat i muž. Volela je da joj sva deca budu lepa, ružnog Hefesta je bacila sa planine. Jelena Karleuša.
Apolon-bog Sunca i čega sve ne: Atletski građen jebač, voleo je samo vrhunske Nimfe. Petar i Filip Kapisoda.
Dionis-bog plodnosti: Oličenje hedonizma. Obožavao je orgije, ali izgleda i nije bio neki jebač. Nole seksoman.
Tolerancija vlasnika blokirane garaže
Ona devalvira. Jede je inflacija k'o nacionalnu valutu Zimbabvea. Nalazi se u konstantnom padu i nikako drugačije.
Koliko god čovek bio tolerantan, pod dejstvom teških lekova za smirenje ili lakih droga, progres njegovog pižđenja je neminovan.
Poruke na vratima garaže u prometnoj ulici sa malo parking mesta. Sortirane po godinama.
2004.
Molim Vas da ne parkirate ispred garaže. Unapred hvala.
2005.
Ne parkirajte ispred garaže.
2006.
Ne parkiraj ispred garaže!
2007.
Ne parkiraj zovem pauka. (Skica tarantule ili sličnog zajebanog pauka.)
2008.
Ne parkiraj stoko! Zabadam eksere u gume i lomim retrovizore! (Skica čekića.)
2009.
Ne parkiraj sve ti jebem! Zabadam eksere u glavu i lomim noge! (Skica lobanje. Crna.)
2010.
Prodao sam stan i garažu. Odselio sam se na Durmitor. Bolje mi je sa gladnim vucima nego sa vama. Dabogda vam se po ženama parkirali!
2011. (Novi vlasnik)
Molim Vas da ne parkirate ispred garaže. Unapred hvala.
Guglanje sopstvenog imena
Продукт споја досаде и егоизма. Почиње размишљањем "сигурно неко пише хвалоспеве о мојим кошаркашким успесима у основној", а завршава се бесом и разочарењем.
- :куца своје име:, Гугл избацује пет и по милијарди резултата.
- Ладно има сајт о мени! Ау, јеботе, то ми је Фејзбук. Шта је ово, Блиц вести? ...побио седморо одојчади у Прокупљу... Не, даље. ...Универзитет у Београду, психологија 7,2 бода... Ха! Ладно ме има на интернету! Чек, ја не студирам дефектологију. Јебига, даље... Младинска књига, не... У курац, већ двадесета страна. Ма, зајеби, покрећем блог.
Nema ništa na netu
Vrhunac smaračine u životu svakog pravog nolajfera. Mnogo gore od nema ništa na TV-u. Trenutak kada čovek shvati da je već poskidao sve serije, igrice i filmove koji su ga zanimali, da je sve iole interesantne klipove na jutjubu odgledao već x puta, da je već prečešljao sve moguće porno sajtove i išamarao majmuna na sve moguće morbidarije od hentaia do animal pornjave. Najbolnije moguće iskustvo za sve one koji 25 sati dnevno provode čkiljeći u monitor. Nema ništa na TV-u? To te nikad nije ni zanimalo. Nemaš ribu? Zabole te, pa čemu služe porno sajtovi zaboga? Ortaci su te zaboravili? Ko ih jebe! Ali kada nema ništa na netu, eeeee, to je već pakao. Jer za "nema ništa na TV-u" uvek postoji alternativa.
Ćale: Nema ništa na TV-u, odo ja do kafane.
Sin: Nema ništa na netu, odo ja da se obesim!
Strah od zmija
Gorštaci se plaše malo čega. Život na planini i direktan kontakt sa prirodom uz naporan fizički rad i određenu dozu surovosti stvaraju nadljude koji se od šale pentraju na klicu jele visoke trideset metara, vukove dave golim rukama, a za divljim veprom trče sa mesarskim nožem isplaženog jezika i sa dvije kobasice u očima.
Za takvu sortu ljudi ne postoji protivnik u duelu prsa-u-prsa od koga bi zazirali, ali se užasavaju od podmuklog ujeda otrovnih zuba za nogu, jer od toga ne mogu da se brane snagom. Kažu da su u straha velike oči. Strah od zmija ima one najveće, buljave. Toliko velike da se zmijama pripisuju osobine koje one nemaju.
U narodnim pričama, zmija može da se premeće (pravi kolut naprijed) i u tom slučaju je brža od konja. Poskok, najotrovnija zmija našeg podneblja, je dobio ime po vjerovanju da može poput potezne mine da iskoči iz trave i da te poljubi francuski. A, tu je i "zapunjivanje". (Pitao sam nekoliko starijih ljudi šta, pored ujeda, zmija radi u tom postupku, ali niko nije znao da mi kaže. Uglavnom, kad te zmija "zapune" - ima da te nema!)
Cijelo to usmeno predanje dovodi do toga da za vrijeme kosidbe, po najvećoj vrućini, možete da vidite sijaset kosača u toplesu, sa Maradoninim šortsem i neizostavnim stilskim detaljem - dubokim čizmama modne kuće "Tigar" Pirot.
- AAAAAAAA UPOMOĆ!!!
- Š-šta je, sunce te jebalo?!? Je li z-zmija? Ako je zmija, ne idi 'vamo!
- NIJE ZMIJA! MEDVJED!!!
- Međed? Pa, što odma' ne kažeš! Neka tebe, sinovac, tu, a ja odo' tamo da mu opet jebem mater!
u najavi
Termin preuzet iz JAMB-a, u upotrebi za, po našem uverenju, izvesne (tj. sigurne) događaje u bliskoj budućnosti.
U saobraćaju
A:”Vidi, pandur počeo da reguliše saobraćaj, kolaps u najavi!”
Na rekreaciji
A:”Brate, Neša i Boki u različitim ekipama, svađa u najavi!”
U školi
Roditelj:”Šta je bilo danas u školi?”
Dete:”Dala nam je nenajavljeni kontrolni iz hemije, kec u najavi.”
Kumašin
Putnik višeg reda u autobusu GSP-a. Osoba koja ulazi na prednja vrata i poznaje sve vozače na lokalnoj autobuskoj liniji. Za razliku od običnog putnika, pripadnk ove subkulture vozi se nalakćen na šipku pored vozača, sa strane bliže vetrobranskom staklu, time se izdvajajući iz potlačene mase koja čak mora i da plati kartu da bi se vozila.
Kumašin je najčešće starija osoba, muškog pola, nosi radni kombinezon PKB-a, Imleka ili nekog drugog preduzeća, glasan je, uvek prijateljski raspoložen i ima brkove. 90% konverzacije sa vozačem on obavi sam. Nakon glasng i dubokog "Ooooo dooobro jutro!" vozaču, priča obično kreće Kumašinovim raspitivanjem za zdravlje vozačeve porodice, a zatim se nastavlja njegovim komentarisanjem vesti koje su tog jutra bile u Jutarnjem programu RTS-a. Na to se onda nadovezuje i psovanje zbog visoke cene goriva i osnovnih životnih namirnica, kao i pljuvanje države i režima (ovde se opcionalno ubaci i setno sećanje na "zlatna vremena", ali to varira od Kumašina do Kumašina).
Za pripadnike ove povlašćene manjine karakteristična je i dobrovoljna pomoć vozaču u vidu prosvetljujuće izjave da iz desne ulice nema nikog i da vozač može slobodno da prođe kroz raskrsnicu.
Važno je napomenuti još i da ne postoji standardna procedura za dostizanje statusa Kumašina, jer Kumašin se ne postaje, Kumašin se rađa!
Ili jesi, ili nisi...
Razbucao bih je k'o vepar tarabu
Vepar je svinja, što po izgledu, što po karakteru. U svetu svinja, taraba predstavlja nepremostivu ogradu, granicu između dostupnog i nedostupnog. A ljubav ne zna za granice. Kad vepar sa druge strane tarabe ugleda neku lepu krmaču i udare ga emocije, on primeni način razmišljanja svojstven ljudima i svinjama i razbuca tarabu za svoj merak, bez mnogo razmišljanja kakve će to posledice da ima i šta će biti sutra jer merak nema cenu sve dok je njima lepo.
-Au, vidi ovu što je sad ušla.
-Nemoj ni da je gledaš, momak joj je neki žandar, dve nedelje je u šumi, a dve nedelje reži na svakog ko je pogleda.
-Ako, nema veze, dok je on u šumi, ja ću da je razbucam k'o vepar tarabu, pa neka me odmah ubije kad se vrati.