Japanski crtaci. Uglavnom inspirisani japanskim stripovima koji se zovu mange. Obozavaoci animanga sveta nazivaju se OTAKU-i. Otaku likovi su, kao subkultura, najrasprostranjeniji, naravno, u Japanu. Postoji vise stepena Otakua. Najnizi stepen su likovi koji su odgledali par anima i/ili procitali po neku mangu. Tako stepenovanje ide do likova koji se oblace kao omiljeni likovi, daju sebi japanska imena i krecu se u drustvu istih.
Da se vratimo na anime. Kao i u filmovima, i anime i mange imaju zanrove. Takodje, postoje kratkometrazne, dugometrazne i anime serije. Animanga stil odlikuju kosa u uglavnom neprirodnim bojama, siljasti nosevi, velike oci, zive boje i, u vecini slucajeva, natprirodne moci.

Sindrom koji se najčešće javlja kod ženskih osoba i to osobito mlađih. Ljudski primerci ženskog pola koji su uspeli da stave šape na određenog mužjaka u nekim slučajevima, usred neidentifikovanog slepila, dobijaju čudnu ideju da je njihov izabranik neviđeni šmeker, baja i planetarno neodoljiv. Rekla bi da mu sve pripadnice njene vrste, naročito željne, šalju ljubavne pozive, besomučno ga progone, vlaže na njega i, moguće, jure za njim ulicama vičući da osećaju želju da ih oplodi.

Izraz koji označava koliko dobro izgleda dečko koga si upravo videla. Zenski izraz koji je ekvivalentan gomili odvratnih muških izraza kad vide dobru ribu na ulici. Metaforično izražava ono što se ženi dešava, a jednako je muškoj erekciji.

U osnovi plemenita ideja da žene budu plaćene isto kao i muskarci kada obavljaju isti posao.
Kasnije se iz ovoga izrodila misao o nepostojanju podele poslova na muške i ženske, po kojoj bi muskarci takodje trebali da peru sudove, veš, da usisavaju... žene bi stvarno trebalo dva puta da razmisle pre nego što zatraže ovo od muškarca jer ovaj mač ima i drugu oštricu, nimalo prijatnu za žene:

Pored toga što je jedan od najiritantnijih likova iz crtaća, ubedljivo je i jedan od najbezobraznijih . Za razliku od, recimo, Velje Ilića ili Duleta Vujoševića kojima se cenzuriše tek svaka druga reč ona nikad nije izjavila ni jedan glas, a da nije bio cenzurisan.

U osnovnoj školi, uvek je sedeo u prvom redu, uredno odmotavao svoj sendvič sa povrćem spakovan u kariranu salvetu. Od petog do osmog razreda je bio član svih sekcija, redom od tkačke do sekcije za domaćinstvo. Frizuru je uvek gonio na stranu, nikada nije ostao na fudbalu posle škole. Srednju je upisao, od kuće do škole je znao samo jedan put, dok smo mi smrtnici pokušavali da nađemo potencijalnu udomiteljku naših, od nejebice suvih, tetreba, on je čitao sabrana dela Aristofana. Završio je srednju školu, upisao prava, na budžetu naravno. U domu je prijavljivao sve redom koji su pravili buku veću od 25 decibela - pobogu, mora se učiti i više nego što profa traži, neispunjene roditeljske ambicije ne stvaraju ljude, nego trkaće konje na hipodromima. Završio fakultet, istažirao, na svako izdrkavanje šefa reagovao osmehom konkubine, od tada su ga ljudi viđali isključivo u plavoj košulji, sivom kaputiću, sa frizurom nepromenjenom još od osnovne škole. Na prvoj večeri kod roditelja svoje devojke nije srkao, uljudno je pričao o pesmama Branka Radičevića, Marksizmu i revoluciji, jedine teme u svemiru koje bi mu strast bar malo probudile, jedino tada je bar malo ličio na čoveka, a ne na uplašenog hladnokrvnog reptila. Oženio se, dobio dvoje dece, starijeg sina, mlađu kćerku. Odlični đaci. Nikada nije ostao sa ekipom posle posla, nikada nikome nije posudio para. U pedesetim dobija hronične probleme sa prostatom, do tada je već postao vlasnik dve plakete za najvrednijeg radnika kolektiva, koje stoje u memljivoj kožnoj torbi, istoj onoj koju je imao kao mladi pripravnik. Igra šah. Umire.

punjene paprike, sarma, pasulj.

Jedini robovi za koje nisu potrebni bičevi.

Ljudi koji su u mladosti bili natprirodna bića i posjedovali super moći

Једино ефикасно оружје за мучење Ахила.

Suptilan poziv na pomirenje od strane naše lepše polovine.

Devojka koja služi da napokon skreneš misli sa devojke u koju si duže vreme bio zaljubljen.

- У јапанској историји самурај без господара и земље који лута од феуда до феуда да се бије са киме стигне.

- У Србији то је усамљени боем без друштва и жене који лута од кафане до кафане да се бије с ким стигне.

Svaka prosečna balkanska žena dok gleda kako joj gomila gostiju koji su došli na slavu, za dvadeset minuta proždire sve ono što je sa mukom, strpljenjem i ljubavlju spremala dva dana.

Да ли ће наставници математике и колегијум професора математике једног дана у блиској будућности морати са Венеове збирке да пређу на алтернативе збирке задатака из математике како би их ђаци боље разумели и како би могли да се боље поистовете са Марком, Милошем и Драганом је питање од кључне важности за целокупан образовни систем, како Србије тако можда и целог света.
Тако се претпоставља да ће задаци из математике једног дана изгледати отприлике овако (како можда и изгледају тренутно у Земуну):

Onaj momenat tišine kada nam je pivo u flašama ispod donje granice etikete pa se gledamo medjusobno ko će sledeći da dozove konobaricu.

Ekvivalent prigušivaču na vatrenom oružiju.
Koristi se u sukobima studenata i profesora na ispitima. Studentima daje veliku prednost u bešumnom prepisivanju i manipulisanji ratnom tehnikom koju su doneli na boj.

Ovako moj deda meni objašnjava koja je glumica koja je glumila kraljicu Dragu u nekom tamo filmu...

Kad možeš da pauziraš pornić i ostaviš ga uključenog dok radiš nešto drugo, jer znaš da niko ne sme da ti dira komp.

To je kad se najedete belog/crnog luka i odete na posao (ili školu, u grad,...).