Pa, znak/podznak osobe koja je rođena krajem oktobra ili u prve dve dekade novembra. Ništa posebno, reklo bi se. Ali, upravo te osobe to koje su kao imali sreće da se rode pod pravim rasporedom planeta, se najviše kurče. Toliko hvale i gordosti u jednoj osobi da ti se prisere.

***Kralj seksualnih fantazija, jebač na baterije, Baja sa velikim B, najjzajebaniji lik u kraju, gengsta ubica...
Ona, kurva kojoj se poručuje najskuplji šampanjac, žena koja će ti isisati snagu dok kažeš seks, veštica koja će te žednog preko vode prevesti, vole duge šetnje i prirodu...
Dijamant je njihov dragi kamen. Boja crna.***

Još ako im je Venera u konjukciji sa Marsom u 4 kući ili Saturn u opoziciji sa Jupiterom, e ti su zajebali vek.
I sve su oni najpametniji, neshvatljivo natprosečno inteligentni, uspešni, Don Žuani i japanske kurtizanke u školskoj uniformi... seku se vene za njega/nju. Čast je biti u njihovoj blizini, jebotemesec.

Mada, gde ima dima ima i vatre...

Sram oca trojice kome ratna dejstva nisu osakatila familiju.

Ono na šta se prešaltuju gastarbajteri kad završe sa čišćenjem govana po inostranstvu i vrate se kući.

Pored aflatoksina, još jedna podignuta granica u Srbiji, al' za odbijanje teleta od majčine sise.

Najmanja količina šampona dovoljna za jedno pranje kose pre nego što se ambalaža skroz isprazni. Ono gusto na dnu što se razvlači i do 5 minuta dok ga ne streseš u kosu ako pre toga nisi okrenuo naopačke. Majke mi.

Uvod u prozivku.
Izgovara ga lepo vaspitan narator, koji ima nameru da vas pripremi na negativnu konstataciju na vaš račun.

Савет саговорнику у коме се огледа жеља за појачаним интензитетом радње коју обавља.

Погазити сопствени морал, срозати своје достојанство испод сваког могућег нивоа, пасти на колена и молити, зарад неке користи.

Данас јеси-сутра ниси. Вриједиш онолико колико то други кажу. Сијаш онолико колико то други могу да виде. Заробљен у шкољци која те и изњедрила још увијек не вриједиш ништа, све док те неко не нађе, док ти он не стави етикету са цијеном.

Чак и кад те неко нађе и стави те на длан дивећи се твојој љепоти, море пошаље вјетрове који те заљуљају на длану и пред очима онега ко те нашао, баце у плаву, дубоку гробницу. Падаш дуго, такав је пад са висине, падаш у густи морски муљ, стапаш се са њим’. Нема више сјаја, тешко да ће неко да те ту нађе-зна се гдје се бисери траже. Пост’о си безвриједан.

Najpijaniji učesnici kola koji remete ritam ostalih.

Fudbalski izraz za strateško planiranje minimum dva kola u napred. Po nekoj trenerskoj proceni još u prvom kolu koje sledi, igrač sa jednim žutim kartonom mora da napravi i drugi, kako bi prespavao sledeću utakmicu i bio spreman za mnogo ozbiljnijeg protivnika. Ovakva vrsta strateške igre uglavnom se primenjuje kad se u nizu dobiju najmanje dve slabe ekipe, nad kojim se i sprovodi strategija poznata pod imenom "čistiti kartone". Pored čišćenja kartona vežba se i uklizavanje ali i faulovi na sredini terena ili daleko od svog gola.

Врхунац конспиративности. Маска испод које се бориш за своје идеале, за своје ставове на бескрајном пространству светске глобалне мреже.

Мислим, наравно да нећеш ставити своје право име! Шта треба, да те нађе сутра БИА, ЦИА, Ватикан? Ванземаљци? А ти си бре од пресудне важности за ову планету и нови светски поредак! А исто не би било згодно ни да Sara_97_nusnkwpvksnamb сазна да се заправо дописује са оним чудаком са 6. спрата, мислим да би 20 година разлике могло да се испречи вашој необузданој љубави. Нити би било лепо да било ко сконта да волиш Елтон Џона... Не разумеју они ту уметнос', посумњаће нешто бре!

Био сам тад студент, тек уписао факултет. Прва генерација студената у мојој фамилији, није мала ствар. Још већа ствар била у то време да се из ужичког планинског села студира у Крагујевцу. Требало је пара, рођени, а ми их нисмо имали!

Нашао сам добру собу, код фине газдарице, баба Милке, мада је најбитније било да је била јефтина. Горе, одмах поред Палигорића, чувене градске кафане.

Кад сам први дан прошао поред Палигорића, замирисали ћевапи. Сваки сам састојак осетио, мајку му. И месо, и лук, и зачине, и ћумур на ком су се пекли... Како бих смазао двадесет, мислио сам се. Ал није се имало, често сам и у најосновнијем оскудевао, а и морао сам да учим, ни за дружење нисам имао времена.

Прошла прва година, ја најбољи у генерацији. Шта ћу, једини ми бег од беде био да учим. Добио и стипендију, ал и то мршаво, а морао и кући да помогнем, они су још мање имали. Била и једна Сања што ми се свидела, ал нисам смео да је питам, јер сам знао да нисам имао два или три сата дневно за девојку. И сваки пут кад прођем поред Палигорића, осетим онај мирис ћевапа, и зарекао сам се да ћу од прве плате да поједем тиx двадесет ћевапа.

Завршио пре рока као студент генерације. Одмах ме узели за асистента. Леп посао, мислим се. Плаћају те фино да учиш, то ми ишло од руке, буде и по која студенткиња... Милина! Брзо стигла и прва плата и, како сам је подигао са благајне, запутио сам се право у Палигорић.

Успут сам замишљао како ћу коначно да утолим глад, размишљао о салатама, кајмаку, како ми се мекани ћевапи топе у устима. А све то не иде без пива, разуме се. Сео и наручио све редно. Појео их.

Ништа. Ко да сам било шта друго у уста ставио. Пробао и сутрадан. Ништа. Више ми нису ни мирисали толико лепо кад сам пролазио поред Палигорића.

Постао сам и професор. Имам довољно за породицу, моје маторе, за друштво... Од тад не знам колико сам ћевапа појео, а још имам неки свраб у грлу, као неку глад, за оних двадесет ћевапа кад сам становао код баба Милке.

И онда сам схватио да је та глад могла да се засити само тад. Као што студенткиње од двадесетак и више година сада не могу да ми надокнаде ону Сању коју никад нисам позвао да изађемо јер сам знао да би ми то одузело времена.

Све у своје време, рођени. Све у своје време...

Само да ми је да овај свраб из грла некако оде...

Termin preuzet iz JAMB-a, u upotrebi za, po našem uverenju, izvesne (tj. sigurne) događaje u bliskoj budućnosti.

Fraza kojom na kulturan i krajnje prefinjen način sagovorniku dajemo do znanja da će njegove želje biti ispunjene samo ako nam se sagne i zaveže pertlu.

Crna ruka svrab ne češe.

Стављање куртона.

Омиљени перформанс истрипованих мужјака. Иако је бежични пренос изумљен још ономад, има и даље оних који сматрају да је закључавање кола на даљину облик полтергеиста, феномен због којег ће остали мужјаци занемети и престати да производе тестостерон, а женске публиковати своју за трен овлажену стидну регију. Није чак ни нарочито битно какав је ауто у питању, само да може да испусти кул-звук и севне сва четири. Свакако, није пожељно да буде модовани варбург-караван из 1987.

Елем, тачка иде овако:
Лик излази из аута, затвара врата, лагано скенира пролазнике, истеже левом руком доњи део шнира на фармеркама, раскомоћујући звер дакако, док десном нехајно пласира пикавац у жардињеру. Затим прави секси намрштену гримасу а ла девет-дана-опстипације и корача. После неколико метара лежерно подиже десну шаку до висине рамена, одваја подлактицу од тела и палцем театрално притиска дугме на привеску. Кола одговарају реским звуком, а на лицу нашег јунака заигра осмејак непатворене доминације. Шајебило, а, матори, шта бленеш, шчуо за даљинско закључавање махине, а? Пртина, бре, 'начи мађија је то, нема то у село...

Gluvonema sisata nimfomanka kojoj otac drži pivaru.

Citat neimenovanog ratnog veterana iz '99-e, branioca mosta u selu Majur (koji im je od dragocenosti) i da ne zaboravimo, organizatora tog skupa.
Mnogi ne shvataju da je dotični retorički genije, jer je ovaj citat univerzalno oružje za instant skenj sagovornika koji nam upućuje pitanje "zašto?".