Radnja na Banovom brdu sa najjačim imenom na planeti.

Čist indijanski sleng. Tako su severnoamerički domoroci nazivali omražene vojnike Unije, zbog njihovih plavih uniformi.

Kliše iz američkih filmova, kada neka vrh riba puca iz mašingana, vozi auto kao luda, igra fudbal itd. pa kada je pitaju otkud to dobro radi, onda ona kaže da je rasla sa starijom braćom negde i htela- ne htela, sve je to naučila.

Израз којим се констатује статусни пад девојке у очима других и на хијерархијској лествици којом рибе оцењују једне друге, изазван неоснованим тврдњама мушкараца да се дотична сатире од курца горе него једина групи девојка осредњег демо бенда из горње Вукотрсотине.

Елем, ми самопрокламовани алфа мужијаци по дифолту од тренутка када нам препоне засврбуцка прва стидара, уживамо у печатирању девојака. Једноставно, жигошемо их називима: добра пичка, радодајка, не би дала Питу ни стидницу да јој омирише, итд, све зарад лакше идентификације сексуалне комуникације дотичне са спољним светом, па се губљење времена на мување оних које глуме недодирљиве смањује на минимум.

Ипак, у том процесу неминовно је доћи до грешке, па ће се увек наћи неки слинави, отрцани џуџа, који ће се похвалити да је отрсио неку јадницу која се курца стиди и на постеру, превећи од ње курву пар екселанс. Прича се брзо прошири, и испадне да је девојка стишћала међу ногама више паламара него што их је у животу видела.

Pokret koji ne staje. Jača kroz istoriju. Njegovi pripadnici su svuda. Nigde nismo bezbedni. Čak ni u sigurnosti svojih domova, njegovi štovatelji će nas naći i udaviti nas igrama reči koje možda nisu smešne, ali ostavljaju duboke emocionalne ožiljke i nesposobnost da se ikad više voli.

Заборавио си ти мене, праунуче. А притисло те са свију страна, видим ја, па реко' ај' да ти се бар у сновима јавим. Није ти лако. Гор' високо, а дол' тврдо. Да ти приповедам како је мени било, можда ти буде ласније:

Беа новембар 1915., у Пећи. Једемо ти ми неки клот пасуљ, суморна је слика, киша нека, бљузгавица, блата на све стране, куса војска у тишини, само говеда гладна ричу. Једе са нама и Војвода Степа, реч не проговара. Добар сам ја са њим био још од '12-те, кад'но растерасмо Турке код Куманова. Приупитам, чисто да прекинем мук:
- Је л' мора, Војводо, баш преко албанских гудура? Арбанаси ће нам главе доћи, а ако нам они не доакају, без 'леба и по мразу, сами ћемо скапати.
- Ама, је л' се то ти бојиш, Јанићије? - упита он.
- Није мене стра', Војводо, но ми се клизају опанци - велим ја њему.

Засмеја се она голобрада дечурлија из ''1300 Каплара'', насмеја се и Степа, а није му до смејања. 'Де си ти још вид'о да Краљ, Влада, Врховна Команда, сва скупштина, 'телигенција и војска једног народа напушта своју Отаџбину ђутуре? Дабоме да ниси вид'о, нећеш ни да видиш. И сад се често упитам, да л' је морало тако? Да л' је то била храброс' или лудос'?

А притис'о Швабурина озго од Београда, притис'о Бугарин од Ниша, па нема се куд. И ако пређемо те планинчуге, шта ћемо после? У туђој земљи?
Не питај ме како сам преш'о Албанију, ни кол'ко смо у Скадру чекали на ''савезнике''. Не питај ме кол'ко сам кила им'о кад стигосмо на Крф. Не питај ме ни кол'ко сам бораца сахранио успут.

Ал' ме питај како узесмо Кајмакчалан и пробисмо Солунски фронт. У нека доба, кол'ко смо брзо продирали, стигне ти моја пешадијска чета Врховну Команду на челу. Препознам још с леђа седу главу Војводе Степе, на коњу.

- Помаже Бог, Војводо! - јавим се ја, а видим и њему мило.
- Шта је, вели, Јанићије? Не клизају ти више опанци?
- Познају терен, одговорим ја к'о из топа. За ову су земљу опанци и прављени!

Знам ја да ни теби данас није лако, и тебе опколили са свију страна, па још и озго притискају. Запамти само једно, праунуче: нема Васкрса без Голготе. Слобода кошта, мили мој.

Ај', у здравље, па се сети Јанићија твога, макар о Задушницама...

Ортак који је био на врхунцу славе, омиљен у друштву, прави лаф, шмекерчина. Е онда је све успео да засере. Увалио се у говна до гуше, дословце отишао у курац. Дужан ко Грчка, није га било нигде и само њему је знано како је преживљавао. И онда после тмурног периода враћа се у пуном сјају. Како? Опет, то само он зна. Све се враћа на старо, опет омиљен у друштву, можда и више него први пут. Опет је све лепо, бајно и сјајно, само што је после толико година бедака стекао неко искуство, па се сад понаша зрелије. И свима је драго због тога, чак и они који га не воле поштују га. И заслужио је њихов наклон. Једино што постоји бојазан с обзиром на историју да не понови све наново...

Lik koji ne mrda godinama sa prve godine studija.

Standardni inventar engleske druge lige - Čempionšipa. Fudbalski klub čije je zlatno pravilo - zlatna sredina. Druge lige.

Lišen ikakvih ambicija, ovaj klub je od 107 profesionalnih sezona, čak 76 proveo manje-više spokojno se izležavajući u drugoj ligi, ne pokazavši bilo kakvu želju ka napredovanjem među velikane. Nekoliko puta je doduše pao koji stepenik niže, ali se uvek, gotovo ekspresno, vraćao na stare staze drugoligaške kolotečine u kojima se osećao kao riba u vodi. Budimo iskreni, i nije on za tu snobovsku Premijerligu. Previše je to bezrazložnog stresa i cimanja. Jeste kinta veća, ali on nikada i nije jurio za parama. Da se ima za pljuge i pivo u pabu sa ortacima i njemu dosta. Skroman dečko.

Ipak, par puta je bio nadomak promocije u viši rang. Navio bi sat da ga probudi ujutru u 7, alarm bi zvonio (Delča - Ajde polako, ajde lagano), Barnsli bi digao glavu, pogledao kroz prozor, video tmurno vreme praćeno jakom kišom, zevnuo, odmahnuo rukom, okrenuo drugu stranu jastuka, pošto je prvobitna bila ulepljena pljuvačkom i - nastavio bezbrižno da spava.

Uostalom, biće dana za megdana...

Модификована верзија реченице ''Осећам неку врсту ироније у вашем гласу'', која се користи са циљем да саговорнику ставимо до знања да му смрди из уста к'о да је јео мртве мачиће.

Srpski old skul test ljubavi, definitivan i kapitalan korak dalje u romantičnoj vezi i ozbiljan znak da bi dve familije mogle uskoro da se oprijatelje. Gest junoše koji devojku odvaja od svih drugih šema i kombinacija i stavlja je u centar bar onog što je iole ostalo sveto nama Srbima, a sa njene strane znak istinske zainteresovanosti i hrabrosti - ko bi zbog drugog razloga izdržao snajperisanje izvršnog konzilijuma tetki i ujni, babino nazivanje snajom i štipkanje za obraz, lukava strikova pitanja o lozi prezimena u okviru interne udbaške provere je l' iz dobre kuće i kako stoje s imetkom, i đedovo pitanje jesu njeni onomad bili za Đujića ili za onu črvenu gamad.

Ako prođe test srpske slave, to je već materijal za ženidbu: prvo, jer te familija voli, tvoji su iako su daleko od savršenih, i žele ti sve najbolje, jer, jebiga upremili su rakiju za tu svadbu već iste godine kad si se rodio, a drugo - bogami, to je onda žena mnogo jakih živaca i neviđenog strpljenja kakva čoveku kroz život može biti i ljubavnica, i prijatelj, a bome i jatak.

Najšmekerski, uberkul, jednostavno polubogovski način za završetak određene radnje. Bez ikakvih komentara, skoro bezosećajno, lagano, sa dozom misterije, napuštanje mesta događaja.

Један од најзанимљивијих обичаја смишљен да би се алкохолисало. Када се купи крава/ауто/стан/бицикл/мотор/овца/спејсшатл, када се добије ћерка/унук/возачка дозвола/диплома/буџет, када се уради било шта што за собом повлачи робно-новчану или робно-робну размену, па чак и када се свињче коље, српски сељак, домаћин или узорни грађанин мора да за комшије, рођаке, познанике, пријатеље, локалне политичаре и припаднике јавног реда и мира припреми најмање 5 литара жестине и 50 литара вина да би измирио потребе Алвалука. Иначе, Србин поштује алвалук! Све чини за Алвалук!

То је кад хоћемо неког да опсујемо, али смо свесни правила бонтона која нам налажу да старије или непознате људе треба поштовати, те им морамо персирати. У преписци, обавезно иде велико слово В.

Dobro, ne vole svi. Ali svi su gledali...i svakome nešto drugo zapadne za oko.

Momci: Brate, ova Kejt Vinslet kad se skine da je onaj derpe kao slika....ono...nije losa da ti kazem.
Cure: Kaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaakooo je samo sladak. Osecajan. Umetnik. Zrtvuje se za nju. Plavook.
Gej populacija: Mrzimo film. ALi volimo Celine Dion.
Babe: Jel' ce se UZNU na kraj? Kakve lepe 'aljine. A ona je ista ja ko pred okupaciju.
Dede: Ovo je brod. Ovako se nekad gradilo, ne sad igraju tenis na vrh jahte.
Policajci: A onaj telohranitelj Bilija Zejna...kolega je stvarno profesionalac. Mada mi ne smestamo dijamante u dzep. Samo gudru.
Lopovi: Ma pusti tu razmazenu kretenku. Sine, uzimaj taj dijamant i sakrij se u camac za spasavanje.
Bau-Bau lovci: Ne znam da li ste primetili, ali vidi se usisivac u jednoj sceni. Steta sto BK vise ne postoji. Odmah bih im slao dokaz.
Studenti medicine: Ma daaaj...hipotermija nastaje mnogo brze...Onaj Di kaprio se brcka tu satima.
Studenti geografije: Eh ledeni bregovi...jedna desetina iznad vode, ostatak ispod. Divno.
'Teorija zavere' likovi: Ma daaaaaaj! Kakav ledeni breg...Nemci su tad kontrolisali ceo Atlantik!
Cigani: Moj deda Dzafer se tamo udavio kad bio poso u Ameriku da radi....cimeri bili u kabinu s Leonarda di Choka Moka.
Borci za ljudska prava: Zasto nema nijednog crnca u filmu?
Skinhedsi: (Vidi gore)
Porno glumci: Ja kad jebem...ne znojim se ovoliko, majku mu.
Porno reziseri: Naravno ja bih u onoj ljubavnoj sceni ubacio i Kapetana. Imam 2 slova za tebe....DP!
Kladionicari: Alo majstore..idi na teletekst pa 556...Cekam Livorno.

Najčešće pitanje nastavnika likovnog kada mu učenik donese crtež koji kao da je autorsko delo hibrida Karavađa i Monea. Obično sledi nevina laž klinca: 'Tata mi je MALO pomogao. ' Može se primeniti i za radove iz opšte-tehničkog obrazovanja i za radove iz srpskog.

Izgovor preljubnika koji ne ume da laže. Ali se ne predaje!

Nagrada za najvećeg papučara u društvu koja se dodeljuje jednom godišnje. Papučarski pandan 'Oskaru popularnosti'. Nosilac ove nagrade sa sramom nosi etiketu najvećeg.

Pitamo vlasnika kluba ili javne kuće.

Disanje a la Toni Soprano, glasno i iritantno disanje na nos. Najčešće posledica prejedanja. Prepun želudac pritisne dijafragmu, ova pluća, a ti se bori za vazduh kao pretovljeni ćuran na avgustovskom suncu.