Trenutak kada teoretičar zavere '' shvati '' da se ceo svet angažovao, da postoji cela jedna grupa naučnika, sa sve Buzanom na čelu kreativnog tima, koji su svoje živote posvetili traženju tog dugmeta koje će žrtvu vratiti na nivo Homo habilisa, u stanje uma Kristijana Golubovića. Drugim rečima,tripuje da ga neko troluje.

Serija koju obožavamo uprkos tome što 90% vremena nemamo pojma šta se zbiva.

Može.

Hiljadu puta sam čuo pitanje - kako je moguće da oni iz South Parka mogu onako da prozivaju sve redom i da im niko dosad nije došao glave? Odgovor nije mnogo komplikovan. Privid demokratije važniji je od same demokratije.
Svaki prosečan Amer treba ventil. Kao što su npr.Simpsonovi. Čovek dođe kući, pogleda seriju koja ismeva i njega i celu naciju, nasmeje se, počeše između nogu i bude mu lakše. Vremena su postajala teža, pa je bio potreban i jači ventil. Pojavio se South Park. Prozivanja, bogohuljenja, krvi do kolena...sve zarad hleba i igara. I kad čovek vidi da možeš najsurovije da se sprdaš sa predsednikom i svim važnijim ličnostima u državi, a da te niko ne dira, šta može da pomisli, nego da demokratija deluje. Sistem funkcioniše. A ta prozvana vlast ne samo da ne ugrožava serijal, nego ga i podstiče. Što surovija sprdnja, to narod mirniji.
I kod nas se taj pelcer primio. Nažalost, ne u animiranom obliku, već u jednoj emisiji u kojoj se redovno prozivaju najmoćnije grupacije u državi, prikazuju dokumenti sa imenima najopasnijih ljudi, emisija čiji autor zna sve i koji će "svima njima da pomrsi konce!"
Prosečan Srbin će doći ozlojeđen jer je dobio otkaz, upaliće tv i gledati kako neki bezmudi autor raskrinkava upravo onog ko je kriv za njegovu sudbinu. "E, tako treba! Konačno da neko i u ovoj državi ima muda da Njega stavi na tapet! Ženo, donesi pivo, jebem li mu majku majčinu!"
Jadnik će odgledati emisiju, naslušati se najstrašnijih optužbi protiv Njega, popiće pivo, počešati se između nogu, kresnuće ženu i zaspaće miran. Kao jagnje. Misliće da se ipak nešto menja. Da ima nade. Da nikom ne gori do zore. Za mesec dana, neki novi serijal, neki novi On, a na Njega se već zaboravilo. Nikom ništa.
I opet će čovek da popije pivo, počeše muda, kresne ženu i zaspe. A On i Onaj će i dalje piti Jack Daniels i kresaće tuđe žene, dok se za češkanje njihovih muda čeka u redu. Ali naš jadnik će i dalje da gleda tv i da se divi autoru koji ima 'muda do kolena'. Baš zato što ih prirodno nema.
I ne pomišljajući da možda baš taj autor u ovom trenutku češka muda upravo Njemu.

Suptilan način da nekome kažete da mu je poster sranje tolko veliko da ne može da ide ni na konkurs.
Tolko je glupo da ne mož' ni tamo da prođe.

Моја фиока је фиока коју има сваки клинац. "Мама, јел ово сада моја фиока?". Да, добио је фиоку... Тако је лепа и празна. Ставио је унутра свој аутић. Да, то ће бити гаража. Сада је ставио и човече не љути се. Време пролази... Негде међу лајсницама зе завукло педесет пара... оних малих жутих и дебелих. Последње важеће паре у Србији. Сада нема мање од 1 динар. Ту је и неколико бомбона из праисторије, мачкин зуб који је нашао у дворишту, неколико камења са мора. Једна праћка. Каубој и индијанац, тенкићи и топови. Пар резача, гумица.... Касније се уселила прва потрошена оловка. Патентица која се сломила. Хемијска која се истрошила. Свеска за математику. Уџбеници са редним бројевима. Последњи су имали број осам. Ево га, гел за косу, један дезодоранс, стари бријач. Кутија кондома. Неколико дискова са сликама које више не жели да гледа. Стари мобилни и пуњач. Стара батерија од новог мобилног. Индекс. Радничка књижица, здравствена... Нека стоје ту, сада не требају... Прстен... Ту ставља бурму када излази са другарима. Коверте од плата и рачуна... Чекове... Опет здравствена... Сада нека нова. Са овером до краја живота... Бромазепан и Ласикс. Налази лекара, рендген снимци. Цео један живот у тој мојој фиоци.

Odličan naziv za babe i dede koji se mogu videti na pijacama i u okolini istih.

Upitna rečenica, začinjena izvesnom dozom rasizma, kojom izražavamo svoj revolt prema postupku nekog ganfera, koji nas je u tom momentu opasno ugrizao za živac...

Profesorski izraz za: tu sam te ček'o, sa' će padne seks...

Luna Lu je rođena u opštini "Urbano brdo", grad Beograd. Reč je o najelitnijem, modernom, jet-set delu glavnog i odgovornog grada naše domovine. Otac joj je bio skromni trendseter,a majka samouki PR u najbitnijoj kompaniji, generalnom distributeru skupih stvari proizvedenih u inostranstvu. Završila je prestižnu akademiju "Snežna Dakić" u klasi profesorke Duške Jovanić, smer wellness. Profesionalno se bavi odlaskom na proslave i žurke gde je uvek rado viđena. Razume se u "Sex i grad"

Izlazak sa devojkom i uopšte ceo koncept muvanja se zasniva na nečemu što imate zajedničko. One priče 'Suprotnosti se privlače'...Čujem snima onaj majmun Džon Kjuzak novi film pa gledajte. Elem, to zajedničko najčešće se jako teško nalazi.Najčešće je celokupan razgovor baziran na traženju te jedne sitnice, ma koliko mala bila. Zbog toga, kad se nađe prouzrokuje takvu ushićenost i izricanje gorepomenute rečenice.

Ako i ovo ne pomogne, onda su ostale samo još tri pičke materine.

Pesma tezgaroša u usponu, koja nas , s vremena na vreme kada zalutamo na neku privatnu žurku-rođendan, spopadne i teroriše tokom večeri u više navrata.
Koliko god popili, ne nadajte se - nećete oguglati na te zvuke.

Muzička numera, hit među klincima i neostvarenim bajama, koji na prve taktove skaču na stolove, bacaju se na kolena , seku se flasama (razbiti o glavu pre upotrebe), proživljavajući svoj život iz snova kroz tih par minuta.

Један од најсуровијих одговора на питање где се неко налази. Употребљавају га шаљивџије у покушају, или они који нису баш пријатељски настројени према особи за коју су је питали.

Baba koja ti bleji nad glavom u autobusu dok sediš i udarcima sisama u glavu daje ti na znanje da hoće da sedne.

Izraz kojim možemo na duhovit način da nekom kažemo da znamo da ima telefon kada se pravi blesav nakon pitanja: "Ima li neko kredit za poruku?"

Prvo moraš da budeš već obrijan, gladak kao bebina guza.Dalje, skineš se do pola. Nikako siledžijka, bade mantil ili ne dao Bog majica. Podrazumeva se da si nabildovan kao Statam između dva Transportera. Ogledalo mora da bude dimenzija 3 puta 3 i da se u odrazu vidi spavaća soba. Nanosiš gel (pena je za Turke) rukom, s takvom preciznošću ko da Džejmi Oliver maže kajmak na lebac. Bez gromuljica. Pristupaš aktu brijanja. Jednim brzim potezom odozgo na dole skidaš nepostojeće dlake. U pravom životu tom brzinom bi potkačio jugularku i iskrvario za tren oka, ali ovo je reklama. Složi facu kao da Severnokorejci bombarduju Seul. I tada...tada dolazi ribetina koja te 'vata za nabreklu sisu. Ono što bi u real life-u bilo: 'Goni se bre u kurac zakla' se ko Misirac' pretvara se u pogled pun razumevanja. Jebaćeš. Ali tek kasnije. Prvo mora da te pipne za obraz da vidi kako si gladak. Lice ti nije kao predgrađe Bejruta. I ne skvičiš kad staviš afteršejv.

nekom srednjoskolcu preko vikenda matorci idu negde na put i naravno da ce se odma praviti zurka i naravno cela skola ce odma za to da sazna. Kuca u kojoj se pravi je dvospratna i obavezno mora da ima bazen. Kod ulazu ce stajati nekoliko osoba koje znaju svacije ime tako da ce pozdravljati svakog ko dodje ( De si Ejmi, De si Tejlor...) U kuhinji se nalaze cetiri momka koji sipaju pivo iz bureta. U glavnoj sobi postoji i kauc a na jednoj polovini je neki par koji se ljubi dok ce na drugu polovinu kasnije sesti momak koji je zaljubljen u glavnu navijacicu. Na zurci je i grupa crnaca kojima ce prici belci koji su u crnackom fazonu i rece im voc ap nigers, ovi ih nece razumeti pa ce poceti da ih ganjaju kako bi ih istukli. Kada na zurku bude dolazila glavna navijacica koja je tog dana raskinula sa momkom, facom iz srednje skole svi ce je gledati i vreme ce sporije teci jedno 5 sekundi. Na spratu se nalaze sobe koje su za prcanje. Osoba cija je kuca ce celo vece paziti na kucu da neko nesto ne razbije ili tome slicne ali dzaba jer ce se uvek neka nezgoda desiti. I ako je to maturska zurka tu ce biti i streber koji sve smara da mu se upisu u godisnjak

Odgovor ćaleta zajebanta na pitanje sina "šta da radim sa dvesto dinara"?

Osećaj krajnje sramote. Najbolji opis transfera blama. Od ovoga ne mož' gore, "Zemljo, otvori se" je lajt varijanta u odnosu na ovo.
To je osećaj kada vas obuzme takav stid, zbog sopstvenog ili tuđeg postupka, da krv više ne može da vam boji lice, već se spušta ka genitalijama, u čijem predelu počinjete da osećate toplinu i peckanje.