Bavljenje ikakvom delatnošću iz strogo ličnih pobuda, iz strasti i ljubavi prema istoj. Hobi. Volonterstvo u sopstvenom interesu.

Amaterstvo je jedini način uživanja zarad uživanja. Profesionalizam ima za cilj pobedu, nagradu, zaradu. Put do cilja je manje - više nebitan, i osećaj počne da se gubi. Sportisti više ne igraju za publiku već za ugovor, glumci su postali samo lepa lica, muzičari ne improvizuju... što je samo omogućilo ljudskim mediokritetima da osete spuštene standarde i svojim nekvalitetom od svega naprave šou. A šou je biznis. A u biznisu se radi o parama. A pare kvare.

Hedonizam je često pogrešno protumačen kao lenčarenje. Lenji ljudi su oni koji ne vole život i izvaljeni na leđa sa nadbulim trbusima čekaju sudnji dan. Hedonizam je ugađanje sebi...čitanjem poezije baš u trenutku kad ti se čita poezija, spremanjem lazanje za porodicu samo iz želje za spremanjem nečeg lepog i ukusnog za svoje drage, termin malog fudbala sa ekipom iz kraja onda kad poželiš da podmažeš po malo ust(r)ajalu levicu ili da provozaš nekoga 'biciklom'. Profesionalizam je moranje, amaterstvo je hedonizam.

Ja radije odem na stadion da gledam utakmicu drugoligaša koji je ubacio omladince u prvi sastav, nego večiti derbi prepun ljudi koji su prestali da uživaju i jedva čekaju da odu vani. Radije gledam klasike ili filmove nezavisne produkcije nego ostvarenja gde specijalni efekti prevazilaze glumu... Suvi kvalitet nije dovoljan kada nestane strast i lepota izvođenja za svoju dušu.

Fraza, u koju treba verovati koliko i u deda mraza.

Jedini način da nam običnu krpu prodaju kao magičnu.

Zasto li kažu "fiber vlakna", kada fiber znači vlakno?
Zašto kažu "najsitnijih mikro"? Zar postoje i ogromna mikro vlakna?
Zar baš moraju naglasiti da ih ima na milione, kao da je moguće napraviti krpu od samo dva-tri vlakna?

Разочаравајуће питање које сам себи постави редак представник људске врсте који је имао част и несрећу да спозна како је то кад се обрне круг.
Схватио је да му је и превише деценија требало да тај круг обрне, да би дошао до тако једноставног закључка - не можеш осетити укус јагода док их не пробаш, па макар ти га и сам Андрић описивао. Не можеш уживати у укусу јагода ако их гуташ само да би се похвалио да си их јео... Једноставно, буди човек.
И чак и када сва чулна задовољства доживиш, опет ти нешто недостаје.
Ништа без душе.

Uspeti u životu i postati neko i nešto, a opet ostati nepromenjen i dosledan sebi, ne izvitoperiti se pod teretom uprtih očiju. Izdići se iz rulje i sam tim distancirati od žgadiluka i gadosti sa njim uvezane. Rabota na koju se retko ko usudi, a još ređe ko uspe u tome, jer da bi izgradio ime moraš napustiti običaje, biti ludo pametan i skoro pa glupav da rizikuješ odbacivši sve, i biti sposoban da ponovo izgradiš, jednom rečju - obrnuti krug, a za to se mora imati hrabrosti, i to one najveće: da se odbace šarene laže, strah od kazne za nepoštovanje bapskih dogmi i da se progleda svojim očima. A međ' svetom je oduvek bilo više kukavica nego glupaka.

Postati neko i nešto, a ne glumiti besne gliste i parati nosem oblake - e tu se, bato moj, pada - odoleti izazovu pišanja po sirotinji mogu samo izrodi čovekovog semena, e tu je mesto gde pravi razlika između lika koga je opizdio pot asova i malo lude sreće i tu je gde je, i čoveka, koji je zaista poseban: po svim faktorima izrod iz statistike koja opisuje plebs, koji ne jebe živu silu, koji je rođen da fura po svome, i kad je bio sasvim sam u svojoj borbi video jasno svoj cilj i kada je logika padala, preživeo sito i rešeto, i konačno ostvario.

Izgraditi ime je glagol koji ipak živi od žgadije, koja priča, i u bunilu trabunja o delima Posebnog, ali poput pećinskog čoveka koji se bojao i divio vatri a ič nije razumeo, žgadija se pomalo divi, ponajviše boji, a vrlo malo razume. Rulja priča o jedino o onome šta vidi i opipa svojim masnim prstima, a poštuje jedino ono čega se boji. Onaj koji je izgradio ime nikada nije pričao, živeo je i video neke stvari i mnogo pre nego što je rulji postalo očigledno. Tu je sva razlika.

Dobroćudan, veseo čovek, rumen, izuzetne fizičke snage i elegantno popunjene pojave. Voli pivu popiti više nego dobiti na lotou, a štipnuti konobaricu više nego imati pola Njujorka. Nikada nije materijalista i karijerista jer dobro zna da materijalizam ubija dušu - zadnji dinar daće na turu pića sa jaranima, ugositiće i pomoći putnika namernika ili nepoznatnu osobu. Većinom je po zanimanju zidar, majstor, moler, mehaničar, često je višestruko talentovana osoba, ali bez kompleksa da se dokazuje i da ponižava druge. Može se reći da je neka vrsta hipija sa ovih prostora. Ne slaže se sa feministkinjama, Novosadjankama i ostalim ženskim osobama prolezbejsko-zmijskog karaktera, kao ni sa zalizanim fensi menadžerčičima i fensi baticama u roze majicama.

Smatra da je čovek nastao od majmuna, ali od majmuna iz Nojeve barke.

Пустити у промет тему која ће заинтригирати саговорника и натерати га да мисли о значењу нашег говора. Најчешће, мислилац пусти машти на вољу и одлута у потпуно супротном смеру са својим тумачењем изреченог.

Мада, голицање маште се може искористити и као јефтина провокација којом привлачимо пажњу на себе, распирујемо неке блудне мисли особе са којом разговарамо. Поготову су интересантни разговори две особе овог типа.

Deformacija koja nastaje posle duže bleje (nekoliko sati ili dana) samo sa društvom, i stupa na scenu kada posle razilaženja sa bagrom, treba da započneš bilo kakvu komunikaciju sa nekim. Ona se ogleda u tome, da ti svaka osoba izgleda kao ortak, pa se i ti ponašaš kao da ste na jebi si mater. Sve to može biti vrlo neprijatno ako je upitanju neka ozbiljna osoba, npr. profesor, komšija, pandur, tašta i sl.

Otac.

Onaj sto samo lize i nista vise...

Velike sise uvek vise!

Sertifikat za svaku neproverenu/izmišljenu informaciju - jer ako baja sa univerziteta Lowenbrau u Schleswig-Holsteinu tako kaže, onda je to tako.
Nemci su carski narod, jer pored tolikog rada uloženog u industriju oni stignu i da po ceo istražuju koji prašak bolje izbeljuje tkaninu i koliko šoljica crne kafe dnevno treba da popijete ako hoćete da sačuvate blistavo bele nadlaktice - pa još i pošalju rezultate našim lifestyle časopisima i web-portalima. I još sve to rade u onim neudobnim belim mantilima nasmejani od uha do uha.

Titula koja se dodeljuje nedokazanim ženama, upornim da nešto urade po svaku cenu. Kada muškarac ovo izgovori, može da dobije titulu čoveka božijeg, koja se inače ne upotrebljava bez prisustva žene božije.

Ситуација којој се прибегава када у лавабоу имамо неку прљавштину која је ван домета славине, а мрзи нас да узмемо крпу или сунђер и сувише нам је гадно да то дирамо рукама, па шаком, тј. дланом покушавамо да најјачи млаз воде усмеримо ка томе што хоћемо да оперемо. Обично је то паста за зубе која спадне са четкице, али има и других примера.

Оно што сви имамо у кући, а нико не зна одакле му.

Vreme za koje ugasite pornic i podignete pantalone pre nego sto vam keva udje u sobu

Nije rvanje, ali je toliko glupo da je svakako američko! Ne znam šta je to sa amerikancima što ih tera da razvlače sve svoje sportove.. Bejzbol traje satima (nisam siguran zašto, nikad nisam ostao budan dovoljno dugo da vidim), u njihovom fudbalu se igra 3 sekunde, onda se beži u aut i čeka se 45 sekundi da se ponovo igra, a ovde se klipani koji iz benča dižu težinu vaše šire familije, razvlače po podu od šamara koji je promašio i poštanski fah opštine u kojoj se održava meč. Da stvar bude gora dadoše im i mikrofone. To nam je donelo glumačke poduhvate koji su pomračili slavu neuverljivosti glumaca u posleratnim partizanskim filmovima. U pokušaju da se izvade uveli su i rvačice (šta? nije bilo dovoljno pičkica u tom ringu!?!?) ali kako su softkor pornići prevazidjeni od izuma adsl-a, ovo ne pomaže popularnosti. Srpski narod pokazao se zavidno otpornim na ovu glupost i "meč" koji je zakazan u Areni otkazan je zbog nedostatka interesovanja. Ovakav nivo kolektivne svesti nismo prikazali još od I Srpskog Ustanka. Ponosim se nama!

Prvi jahač je jahao belog konja, i zvao se Lucifer, al' su ga ortaci zvali Laki. Drugi je jahao crvenog konja i zvao se Svetovid, a zvali su ga Sveto. Treći je jahao vranca, zvao se Oziris, kraće Ogi. A četvrti je jahao zelenka, i zvao se Tanatos, zvani Tanani. Oni su bili najbolji ortaci. Stalno su pijančili, i blejali po podzemnim kafanama. Svaki od njih je imao svoju specijalnost. Laki je bio maher za privođenje bludnica. Sveto je bio mnogo opak momak, i stalno se tuk'o. Ogi je bio glavni za nabavku 'rane i pića. A Tanani je bio glavni. Najzajebaniji od svih njih. Kud on prođe, tu trava ne raste. Uglavnom, blejaše oni jednom tako kod Lakija na gajbi, i pogledaše film "2012". Kad viđaše ona čudesa, počeše se spremati, jer treba za koji dan da naprave smak sveta, i to onaj pravi.

Najgora recenica koju mozete cuti od mame nakon pitanja: "Mama, ima li nesto slatko?" Pre sezdeset godina kada je u doba rata vladala zesca nemastina, pekmez se zaista smatrao slatkim, ali danas, kada na svakoj trafici moze da se kupi cipiripi ili zele zeka (sada zele zec), pekmez niko normalan ne ubraja u slatko.