Pišem ovo kao upozorenje samom sebi. Najgori scenario.

Jutarnja kafka nije kafa, to je proces. Proces razmišljanja uz prvu, jutarnju kafu poslije neprespavane noći. Oluja riječi, pljusak rečenica i cijelih tekstova sa grmljavinom i flešbekovima. Milion pitanja. Nula odgovora. Nevidljivi sud. Osjećaj krivice iz apsolutno nepoznatog razloga. Preispitivanje soptvenih životnih grešaka koje to u početku nisu bile, bar nisu trebale da budu. Zbunjenost i nerazumjevanje sopstvene situacije. Kako je došlo do toga? Gdje sam pogriješio? Koji me je kurac natjerao da dignem kredit? Od kuda mi pravo da sjebem sopstveni život? Ko je mogao da zna da je ta fina, dobra cura koja je odgovarala i majci i drugovima bila samo faza u radjanju stoglave aždaje, gutačice plata i minimum sedam kredita?

Zašto me neko nije upozorio? Zašto sad svako jutro vidim ćaletovu sivu i umornu facu kako me pita jesam li dobro razmislio. Ne kontam kako to tad nisam čuo. Jebiga...

Svi su odjednom kadije. Svi bi da te tuže i najrigoroznije sude, pod refom kad tašta dodje na "par dana". Još te ponekad tast malo razumije ali zna se na čijoj je on strani. Kao i ja, kao i svaki drugi papučar.

Kafa je dobra. Gorča, jaka, miriše ko` na reklami. Ali na balkonu, jerbo se u kući ne puši. I onako ne pušim, ne smijem. Užasno joj smeta dim. Na balkonu sam iz navike, tako sam radio na početku dok se nije transformisala u gore pomenutog monstruma.
Lijepo je na balkonu. Nije mi muka, ne preznojavam se i nije me strah. Iracionalan strah da će u stan da upadnu ljudi u crnim odjelima da me vode na streljanje, kao džukelu lutalicu. Nekad me je strah, a nekad bi to volio, metak u čelo i dovidjento. Ipak, ne moraju to da budu ljudi u crnim odjelima. Napokon, kad popijem kafu i zatvorim balkonska vrata tu se negdje i probudi moja divna aždaja pa se onako tiho prodere iz vecea u kojem sere i naravno ne zatvara vrata. Tad mi se vrati strah, muka i preznojavanje i shvatim napokon da u stvari preživljavam egzekucije svako jutro!
I to u obliku jedne rečenice koju izgovara usrani, ženski insan. Obično nakon toga dolazi i pokoje pitanje, opet samom sebi.

"Ejj robe!! Znaš, nešto sam razmišljala!"
A upičkumater`nu.. Koliko para, jel` danas 10-ti? Kad deda dobija penziju?

Osobina koja je Srbima donela znatno dužu istoriju.

U novije vreme, sve frekventnije korišćena reč pri opisivanju popularnosti rend...:khm!:, ***određene*** ličnosti, stvari, prakse ili fenomena. Relativno srpska zamena za odvratno-vatikansku imenicu *fan*, koja je, eto, vremenom postala neizostavnim delom maltene svih *sredstava informisanja* i ustalila se kao jedno od strane njojzinih slugu masovno forsiranih idiomatskih sredstava. Naravno, ukoliko uspe da uz reč iz naslova uklopi i čuvenu floskuletinu *lik & delo* u jednom od 3 padeža koja poznaje, jedan prosečni diplomac Žurnalistike sa FPN-a (mada ih se može na prste nabrojati; prim.prev.) će doživeti i utoliko jači orgazam intelekta.

*Poklonim* ti se kevi, znaš!

Samo jedan mada, verovatno, i najpoznatiji od nimalo beznačajnog broja termina u srpskom slengu na kojima možemo da zahvalimo našoj gasterbajterskoj braći nastanjenoj na teritoriji SR Nemačke, tim hrabrim muškarcima i ženama koji su se u potrazi za boljim životom pre maltene pola veka uputili u ovu srednojevropsku “zemlju piva i kobasica”, tu ostali i sad podižu već treću ili četvrtu generaciju potomaka u istoj ( podizanje sopstvenih nadgrobnih ploča, pak, ostaviće za rodnu grudu; za to je, valjda, jedino dobra ).

Bilo kako bilo, izraz iz naslova je klasičan primer “srbizacije” jedne strane reči tj. procesa u kojem se ista raznoraznim metodama govornog unakažavanja filtrira u maltene neprepoznatljivu verziju sâme sebe, a sve u cilju zvučnog približavanja prirodi i tonu srpskog jezika. U prilog tome svedoči već i sâma reč “gasterbajter”, koja je u poređenju sa svojim originalom ( “gastarbeiter” ) ne samo netačna već i sasvim pogrešno akcentovana ( “gast-arbeiter” ). Doduše, treba staviti ruku na srce i reći da čak i najstrahotnija srpska “prevedenica” nije ni upola nakazna koliko jedna turska varijacija reči “Entschuldigung”. O tome, pak, nekom petom prilikom.

Elem, upotreba naslovnog izraza u svakodnevnoj komunikaciji na ovim meridijanima daleko je raznovrsnija od one u zemlji iz koje isti potiče ( “Aufwiedersehen” – doviđenja; prim. veoma ponosnog nem. prev.). Između ostalog može se susresti kao: specifičan pojačivač ukusa u tzv. “savetodavnim” rečenicama ( nešto kao “...i gotova stvar!”, samo loma zajebanije ), pomalo ruralna poštapalica neklasifikovanog tipa ali uglavnom negativne konotacije, latentna psovka nastala najverovatnije pogrešnom ritmizacijom originala ( “a u fiderzen” = a u pičku materinu ), dok se u nešto ređim situacijama dâ naći i u svom osnovnom značenju, ali više fore radi što je onda opet najpribližnije reči “doviđorno”. I kad smo već kod toga...Srdačan.

Ultimativni revanšistički spust ribi koja nas je odbila na drzak način.

Možda i najpravičnija (kamo sreće da je jedina takva) formulacija u našem zakonu. Ukoliko si napadnut, naravno da imaš pravo da se braniš, ali samo ako podjednakom merom uzvratiš, to jest istim oružjem. U teoriji zaista izvanredna, samo da nije te puste realnosti koja nam smeta da uživamo u svom nadrealizmu i proklete prakse. Bilo je polemike da se ukine posle slučaja dede od nekih 70-80 godina koji je potegao utoku na nožem naoružanog provalnika od 30 godina starosti i zaglavio robiju, ali nije došlo do izmene jer bi prava lopova bila narušena. A to ne smemo da dozvolimo da se desi!
Ne, kad provalnik upadne, bićemo civilizovani kao Atlantiđani. Samo da voda ne nadođe, majkumu...

Onaj koji sipa vegetu na meso pre kačenja u pušnici.

Sastav od šest devojaka koje se šamaraju po bulji kad odrade dobar pos'o.

Autentična, po nekima izmišljena, ali u svakom slučaju veona intrigantna ličnost. Niko ne zna, u suštini, da li je postojala, ali o njoj se peva i dan danas. Svojih 5 minuta slave dočeka tamo u sitne sate, kada se otvore duše i novčanici njenih obožavatelja, koji prvo bojažljivo, pa kasnije sve smelije ''natpevavaju'' stihove sa mizikantima.
Sve počinje naivnim stihovima „Cano, Cano, Canule, kupiću ti nanule", nastavlja dečjim „Kuvarica pile peče, iz pileta čorba teče. Pile ćemo da jedemo, kuvaricu zna se - bice muško prase", da bi se onda prešlo na neprevodivu egzaktnu erotiku koju je teško iskazati u jednoj definiciji.

Neki kažu da je Cajka zaista živela u nekoj vojvođanskoj zabiti. Drugi da su je izmislili Cigani, kao što su smislili i laganu, jednostavnu, efektnu melodiju u E-duru. Postojala ili ne, „Cajku" se svirala, i još uvek se svira od elitnih evropskih restorana, do poslednjih sremačkih prčvarnica. „Cajka", ovakva kakva jeste, prija svakom uhu, bez obzira na intelektualni nivo ili socijalni status, iako obiluje terminima sirove erotike, koja u neku roku može da bude shvaćena kao čist prostakluk, ali samo onom ko je ne razume. „Cajka" je deo naše vojvođanske izvorne baštine, samo nama bliska i razumljiva, i kao takva nikada neće biti zamenjena.

Kao takva, dopisuje se u kafani, posle velikih količina ladnih špricera koji otvaraju dušu i srce, i sklanjaju kamen uštogljenosti koji vlada nad nama. Sposobna da digne atmosferu gde to nikom ne bi pošlo za rukom i da otopi led u srcima svih besnih Sremica, Cajka će i dalje vojevati pobede nad učmalom atmosferom, životnim nedaćama, i bar na tren običnog čoveka skolniti mislima iz teškoća života i svih nedaća koje ga muče.

Duboke misli su one misli o samoj suštini života i sveta koji nas okružuje.
Duboke misli znaju da budu opasne po život jer se čovek nenaučen razmišljanju može lako udaviti u njima.
Srćom spasioci postoje u jednom malom gradiću po imenu Kovin.

..ali Kovin preti!

Savremena verzija poslovice "Mladost, ludost".

Pojmovi, koji bez obzira na kontekst, kod slušaoca neizostavno bude najpre negativnu ili relativno ogavnu asocijaciju. U prva tri slučaja, radi se o asocijaciji na mentalnu, a u preostala dva, na kazneno-popravnu ustanovu. Interesantno, ali Niš i Sremska Mitrovica, bez obzira na to što se i u njima nalaze KPZ-i, ne bude takve asocijacije.

Ludnica, odvaljivanje od života, totalna destrukcija.

-Za tobom plače Kovin-omiljeni kompliment oduševljenih slušalaca upućen tipu koji ih neverovatnom duhovitošću uveseljava do suza

g(a)/h=grama alkohola na sat. Jedinica koju svaki ljubitelj alkohola odlično poznaje. Važno je znati količinu pića od koje smo pripiti, ali ne i sasrani. Svako ima svoju specifičnu vrednost.

Poruke prikrivenog konteksta, koje podsvesno utiču na ljudsku psihu, čineći je podložnom spoljašnjim uticajima, navodeći ciljanu osobu na određenu radnju protiv njene volje i bilo kakve kontrole.

1. "Bukvar"
Program: Učenje reči koje označavaju sve pojmove koji slušaoca okružuju, kao i najčešćih radnji.

Rezultat: Polaznik kursa može na srpskom da se snađe na ulici, koristeći se nazivom neophodnih pojmova, infinitivom glalola i, neizbežnom pantomimom.

Primer: "Konobar, pivo!"- sa pogrešnim akcentom, prstima se sugeriše broj naručenih pića, kao i iznos napojnice.

2. "Čitanka"
Program: Polaznik kursa počinje da se opismenjuje, kroz latinicu. Uče se prezent i imperativ.

Rezultat: Pantomima, kao element komunikacije, postepeno izlazi iz upotrebe. Polaznik kursa je u stanju da čita najosnovnije informacije (npr. račune)

Primer: "Konobar, ti donela mi (nama) šest piva po 70 dinari na ova sto!".

3. "Čika Jova Zmaj"
Program: Počinje se i sa učenjem ćirilice. Uče se i padeži nominativ, instrumental i vokativ. Uče se i glagolski oblici: prezent i futur.

Rezultat: Polaznikovo još bolje snalaženje na srpskom govornom području.

Primer: "Konobar, ti ćeš nam donela nam 4 "Jelen" piva sa ovim stolom" (instrumental menja akuzativ, koji još nije učen)

4. "Vuk Karadžić"
Program: raščišćavanje poslednjih nedoumica oko upotrebe oba pisma. Uče se genitiv, dativ, akuzativ i lokativ, kao i perfekat i aorist.

Rezultat: Polaznik kursa se sasvim dobro snalazi u Srbiji, iako mu neke stvari nisu sasvim jasne, što je posledica činjenice da je došao iz druge zemlje.

Primer: "Konobar, donesi...te nam 4... "Jelen" piva, za ovaj sto. Molimo vas, bićete brzi!"

NAKON OVOG NIVOA, POLAZNICI IMAJU MOGUĆNOST DA POLOŽE ISPIT ZA RADNU DOZVOLU U SRBIJI. KURS SE MOŽE I NASTAVITI.

5. "Ivo Andrić"
Program: Uče se i imperfekt, futur dva, kao i instrumental. Upoznavanje sa srpskom književnošću i kulturom.
Rezultat: Polaznik kursa počinje da razume srpski mentalitet i običaje.
Primer: "Konobar, budi brz, donesi nam četiri "Jelenka" za ovaj sto, nećemo do sutra da te čekamo!"

6. "Bora Stanković"- poznat i kao Istočnosrpski bermudski trougao Niš-Pirot-Vranje
Program: Nastavlja se sa upoznavanjem srpske kulture. Uče se glasovne promene, stilske figure, počinje se sa upoznavanjem različitih dijalekata kroz tzv. "nepostojane padeže". Na kraju, uči se i perfekat u futuru.

Rezultat: Polazniku kursa je sada savršeno jasno gde je dospeo.

Primer: "Konobar, suprasna svinjo debela, donesi nam 4 piva s rozi za astal vamo. Ako ne požuriš, prebio sam te kad te stignem!"

7. Psovački
Program: Raščišćavanje preostalih nedoumica u srpskom jeziku. Polaznici se tretiraju kao da imaju nameru da studiraju Srpski jezik i književnost na Filološkom fakultetu

Rezultat: Polaznik kursa je posrbljen

Primer: "Konobar, suprasna svinjo najobičnija, donesi nam više ta 4 piva s rozi za ovaj astal, a ako ne požuriš jebo sam te masnom kurčinom u tu debelu bulju kad te stignem! Šta nabijaš toj ribi nos u sise, gledaj porniće pa ga drkaj noćas!"

Sistem odigravanja šahovske partije među penzionerima na takav način i sa tolikim trajanjem da se partija mora završiti odustajanjem jednog od igrača iz bilo kog razloga i posledičnim prekidom.

Neprekidni ciklus prednjačenja u apsolutnom nerazumevanju samih sebe, što je u samoj svojoj srži divno, te je stoga i umetnost, u svakom pogledu.

Korak napred sa svim onim divnim i mučnim između. Život u sopstvenoj interpretaciji posmatran tuđim očima.