Rat svetova
U davna vremena dok je Perun skid'o junf Vesni istovremeno se podsmejavajući Odinu koji je bajdevej bio homoseksualac pošto je redovno drk'o na gluteus Amon Raa, isto furundžije iz područja donjeg toka Plavog Nila, na dnu neba, to jest zemlji, vodila se epska bitka za prevlast nad tim ko ima veći kurac. I tako je sve počelo...
S jedne strane je bila zla sila tame koju je predvodio Kapetan Amerika, a u ekipi su mu bili Hulk, Ajron Men, Robokap, Supermen, Betmen, Spajdermen, Himen, Helboj, Panišer, Dardevil i Nindža kornjače.
Na strani svetlosne pravde ujedinjenja srbskih zemalja stajali su sve junak do junaka Marko Kraljević, Sveti Savo, Petar Petrović Njegoš, Miloš Obilić, Gavrilo Princip, Car Lazar, Duh Stevana Nemanje, Vaslije Ostroški, Radmoir Putnik Prajm, Ratko Mladić, Novak Đoković, Rade Lacković i Boro Drljača.
Poredalo se 12 osovina zla, 12 demona, da napadnu svetu srbsku zemlju Kosovo.
S naše strane stalo 12 junaka neustaršivih nad kojima je lebdio Duh Stevana Nemanje.
Kapetan Amerika - Sravnimo ove Srbe sa zemljom, oću da idem da slavim dan nezavisnosti jebem ti krušnu mrvu đe me poslaše!
Ajron Men - Palim senzore! Krećem sam!
Betmen - Neeeeeee....
Himen - Ajronmeneeeeeeeee....
Supermen - Kakav individualac!
Hulk pojeo nindža kornjače i oće da odgrize helboju nogu dok ga Panišer, Dardevil i Spajdermen sprečavaju. Robokap zaboravio akmulator u Detoritu i našo nekog stojadina i izvadio polovan blek hors od 72 ampera i pokušava nekako da uturi u bulju.
Ovi naši
Petar Petrović Njegoš - Viđu što ide neki limeni ološ od tice!
Sveti Savo - Marko reaguj!
Miloš Obilić - Ma ja ću ga sabljom po trbuu!
Gavrilo Princip :već puca svetleće metke, a ajron men pravi karafeke u vazduhu i izbegava:
Radomir Putnik Prajm - Ne pucaj Gavrilo jebem ti ženo majku!
:Novak pripremio reket:
: Ratko Mladić uključio helt što je ukro od majki Srebernice:
:Rade Lacković i Boro Drljača počeše da puštaju zvukove takve frekvencije da Ajron Menu pregori napajanje za letenje:
Vasilije Ostroški - Sad ga Markane!
:Marko Kraljević manu jednom topuzom: - Rsaaaaaaaaaaaa!!!!
Ajronmen se odbi Đokoviću na slajs i on ga posla ravno pred Kapetana Ameriku!
Car Lazar aplaudira!
Njiovi
Betmen - Esam reko da ne ideš!
Ajron Men -Ovo nie dobro prošlo!
Kapetan Amerika - Stoko jedna neotesana! Kuj reko dideš? Hulk povraćaj kornjače, napadamo!
Spajdermen -Ja sam spreman!
Dardevil - I ja sam!
Panišer - Ko vas jebe!
Helboj - Ajmo da sravnimo tu stoku!
Robokap pogrešno prespojio crnu na crvenu i pregorio!
Himen - Ja imam moćććć!!!!
Jurišom krenuše!
Naši!
Radomir putnik Prajm- U liniju! Polako! Polako! Polako! Sadddddd!
Sveti Savo dignu žezlo prve srpske patrijaršije! Nastade opšti metež! Panišer udari na Miloša Obilića! Ovaj mu zadade smrtni udarac! Helboj odbi ruku Njegošu. Radmir Putnik Prajm Uvati betmena za gumeni kožušak i otrese ga o zemlju! Spajdermen umota Rada Lackovića u svoju mrežu al' ga Boro Drljača ošinu sikirom! Vaslije Ostorški ide kroz masu i hiluje naše. Kapetan Amerika kad je vido žezlo Svetog Save upade na bulju i poče da se povlači! Supermen sa strane već puši kurac Marku Kraljeviću dok ga ovaj udara topuzom od kriptonita! Himen ubi Cara Lazara dok ovaj ne skide maicu i pokaza mu tetovažu Svetog Agatona i Himen se prepade i vrati se u obični oblik! Dardevil obori Novaka Đokovića karate potezom al' ga Gavrilo Princip ubi iz zasede dok ovaj nije gled'o. Tamo sa strane Radomir Putnik Prajm već uzo i siluje Ajronmena šlep štanglom. Nindža kornjače upoznaše pravu dobrotu i odoše da se zamonaše u manastir Visoki Dečani. Hulk ide kroz kamaru i razgrće inaaše i svoje, ote žezlo Svetom Savi, ali ga neka nevidljiva sila povuče gore - bijo je to Duh Svetog Nemanje! Dušmani se prepadoše i pobegoše i njiove tuđinnske zemlje vičući "Idemo po Gandalfa". Već pođe da pada noć! Naši junaci se sabraše! Kosovka devojka priši ruku Njegošu! Rade i Boro zapevaše! Zaori se Kosovom poljem!
Izvlačili bi me iz nje ko mač iz kamena
Stepen jebozovnosti kojom određena ženska osoba zrači.
- Ne razumem šta se svi lože na ovu Enu Popov. Ništa posebno...
- Sine, pa ja kad bih se zavukao među one guzičetine morali bi vojsku i narodnu miliciju da zovu da me skidaju sa nje. Izvlačili bi me ko onaj mač iz kamena, njih trijes! Na kraju bi morali bobingera da mi poprskaju sredstvom za odvijanje korodiranih metalnih delova pa da popustim.
Da je lepota minut ti bi bila sat vremena
Mangupska izreka posle koje joj gaće same spadaju!
Bejbi,kad te djavo napravio,polomio je kalup!
Sloboda
Sleng. Nešto za šta se mnogi sećaju da su se borili. Puškom, crvenom knjižicom, medijima... U proteklih 200 godina se ratovalo diljem vaseljene, pa sada kada smo se skoro svi oslobodili, da se samo kratko osvrnemo na rezultate:
- Je li sloboda negirati sve što je prethodilo da bi tvoje mišljenje imalo gde da nikne?
- Je li sloboda to što je brat na brata pucao, pa sad svako u svoj ćošak, i prepucavaj se komentarima na Youtube-u? (prevashodno deca koja su se posle "rata" rodila)
- Je li sloboda to što sada ima ulja u prodavnicama? (pa mogu lepo, u jasnim granicama jedne potrošačke korpe, da biram hoću li ulje kupiti, ili pak knjigu o tome kako ulje nije zdravo i sprej koji ubija miris govana)
- Je li sloboda to što imamo internet? (za razliku od "zarobljenih" Kubanaca, pa oslobođeni sedimo pred ekranom i po 24 časa)
- Da li je sloboda pravo na glasanje? (pa svake četiri godine koristiš svoju slobodu (pod pritiskom) da bi sprečio veće sranje od dva)
- Ili možda pravo na školovanje? (pa ćemo svi lepo da budemo menadžeri i PR-i sa po 9 otaljanih ispita, taja će da nas zaposli, a da radi, to će...ko?)
- Ili je sloboda to što ćemo se integrisati u evropski kapital? (pa će samoproglašene piratske nacije da nam uvrste kulturnu baštinu u evropsku, brišući ovo malo zemlje što je ostalo)
- Ili je ipak sloboda to što ćemo moći da slobodno šetamo Evropom? (trč' u Budimpeštu na vikend, pa brže-bolje nazad i kači 327 slika na Facebook (ca. 3 dana))
- Ne, sloboda je najverovatnije pravo izbora na to kome ću da ga trpam (pritom imenujući običan nagon ljubavlju, pa bez obzira prema kome i od koga)
- Ili se sloboda ogleda u tome što možeš da izabereš broj slojeva i stepen hrapavosti svog toalet papira? To je baš fino, nemam kontraargument.
- Je li sloboda što ti negde nije dozvoljeno da imaš više od jednog deteta, a negde te pozivaju (čitaj: obavezuju) da ištancaš sedmoro, zarad kontrolisanog prosperiteta zemlje? (koji, na kraju, mnogo pa zavisi od tebe)
- Demokratija?! Zar bi neko od nas zaista ovom i ovakvom (ili bilo kom drugom) narodu dao vlast? Grčka mitologija, bre.
- Ili je OVO sloboda, što jedan JA mogu da prosipam svoje mišljenje o ovome i onome bez da mi neko prisloni cev uz čelo? (mnogo se pa bitno osećam, svet bez mojih stavova ne bi mogao...)
I tako redom: ze odeću, za boje, za komunizam, za kapitalizam, za feudalizam, za zastavu, za to ko je stariji, za to ko je pametniji, za bezukusno iskustvo mas-proizvodnje i bezukusnu propagandu mas-medija. Već naša deca moći će da prođu kroz život a da ni ne znaju šta sve nisu okusila.
Za slobodu...? Ako me ikad nateraju da uzmem pušku, neka mi presude istog časa, i neka je nosi neko ko će nešto sa njom i uraditi. Ja za ove slobode boj ne bijem.
P.S. "Sloboda? Pa šta kenjaš Vehbija, to se samo tako kaže..."
Vokativ
Ono što je Pluton među planetama, to je vokativ među padežima. Olako shvaćen, ismejan od strane ostalih, više upotrebljavanih i kočopernijih padeža. Izuzev slovenskih i grčkog kod većine savremenih jezika je izbačen iz upotrebe, a sve zbog toga što su ljudi suviše lenji da ga upotrebljavaju.
Lik1: Što si seo na moje mesto seljaku?
Lik2: Kaže se seljače!
Lik1: Nemoj da se pravis pametan i pomeri se indijancu.
Lik2: Kaže se indijanče.
Lik1: Dobro, dosta je više retardu...
Osvanuti u blicu*
1. Probuditi se u ruskoj stepi s takvim mamurlukom, o kojem momci iz Las Vegasa mogu samo da sanjanju i naspram kojeg su posledice rohypnol - a ekvivalentne posledicama sirup pentrexyl - a, samo da bi otkrio da su ti štuke nad glavom a Švabe u avliji, pa se s nevericom zapitati u sanitarnu ispravnost "male vode (vodke)" vešto skrivane još od prvog pogleda na grotesknu ilustraciju (vidi sliku) u Bezbožniku pa do sinoćne proslave 60 - e godišnjice početka gradnje pruge Beograd-Niš, prve železničke pruge u Srbiji*.
2. Dočekati zoru u redakciji Blica insomniziran silnim nes kafama u potrazi za kreativnošču koja se ne dotiče horizontalnih aktivnosti i ne obiluje "nepristojnim rečima" , što mu dođe Sizifov posao, jer triput seci jednom objavi, nestade smisao.
3. Izraziti želju za "osvanjavnjem" izvesne definicije u subotnjoj rubrici Blica usled vrhunca oduševljenosti istom i potrebom da se oduševljenost podeli sa čitalačkom publikom pomenutog dnevnog lista.
_________________________________________________________________________
* blic - iznenadan napad
* 21. jun 1881. - Knez Milan Obrenović obeležio je srebrnim budakom početak gradnje pruge Beograd-Niš, prve železničke pruge u Srbiji. - Wikipedia
1. Somewhere in Russia 22. jun 1941. 06:30 a.m.
- (Usled prodornog bola koji se poput kamena obrušio u predelu glave, Serjoža se budi i po prvi put oseća da mu je nešto palo na pamet makar i u vidu bola) Ah, vode, trave, morfijuma, opijuma, koka - kole, rakije, dajte bilo šta da ublaži ovu paklenu agoniju.
- (polusanjiva Kaćuša s negodovanjem baca pogled na nadbulu priliku Serjože) Tako ti i treba kad 'oćeš da piješ k'o Rus, a nisi. I reci mi, 'leba ti, što piješ kad ti škodi? Što?
- Ma, prođi me se, ženo, ne zameći kavgu. Nisam raspoložen sabajle. Odo' da oteram ovaj koncentrat u kolhoz, a ti da si na'ranila rogatu marvu da ne bude belaja, je l' jasno?
- Dobro bre, nemo' se dereš 'ko ti zgažen ponos.
- (Otvara vrata i zapanjen prizorom zastaje skamanjen za trenutak: limene kante bacaju kasetne bombe s osiromašenim uranijumom, oklopne skalamerije gaze napred rušeći sve pred sobom, vojnici marširaju pored njega, bacači plamena pale krvlju natopljenu letinu. Pomešana osećanja vode borbu za prevlast u njemu: drago mu je što neće biti primoran da po ko zna koji put predaje svoju imovinu kolhozu ali ne može da gleda kako je okupatori otimaju i pale. Invaders must die filing eruptira u njemu, no ipak oseća da je sve ovo jedan veliki trip).
- Epa, Grigorije Sergejeviču, teško tebi ako si mi ponovo mešao votku s absintom pa se tripujem k'o Čuang Ce i leptir zajedno.
Hladno olovo raspršilo je sve sumnje. Odjednom se našao u najvećem tripu od svih. Osećao je kako silazi u onu mračnu dolinu u kojoj se ukrštaju svi putevi. Ali, zahvaljujući toploj ruci voljene Kaćuše koja kao da ga je povukla odatle, odjednom postade svestan da je živ i da se nalazi daleko od opasnosti. Osveta može da počne.
2. Redakcija Blica, petak 2010. nešto posle ponoći.
- Opet kasnim s ovim humorom, 'ajd da vidimo šta ima novo na voljenoj nam Vukajliji. Univerzalni lek za ženske probleme , pun džak mpo - a, dugmići na tinejdžerskim sajtovima, POV, itd. itd.
Nešto pre zore.
Posle gomile ispijenih kafa, stotine pročitanih stranica, višesatnog izlaganja radijaciji računara, doživljene coccydynie i ozbiljnog naprezanja trbušnih mišića usled izloženosti velikoj dozi smeha ipak pronalazi definicije dostojne novinskog papira kojima sređivanje nije potrebno i šalje ih pod štamparsku presu s žaljenjem što je izvesnim defkama bilo potrebno obimno skraćivanje, a koje bi tim aktom izgubile smisao, na isti način na koji bi i ZZ Top brijanjem svojih brada, iako su upravo one izazivale najviše turbulencija u trbušnom predelu.
3. Ispred računara oduševljenog vukajlijaša. Bilo kada.
Posle susreta s predmetom oduševljenja i dobre partije smejanja, oduševljeni vukajlijaš pokušava da pronađe prave reči kojima bi iskazao svoje iskreno poštovanje autoru definicije. Misli pretače u komentar tipa:
"Ovo je odlično, sjajno, fenomenalno, jednom rečju genijalno. Otkinuo si!!! Ova mora da osvane u Blicu i obiđe svet da se svi uvere u genijalnost ovog remek-dela." Zatim sledi:
+++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++
da proveri da li su otklonili bag.
Autor, iako dirnut finim ljudskim osećanjima, na ovo obično odgovori, ako se uopšte odluči na odgovor, lakonski s jednostavnim: Hvala.
Uvek će te, (slobodni) čoveče, srce vući
Aksiom roditeljstva.
Dok ne napuniš18. Dok si pod ovim krovom. Dok se ne oženis ovako, posle žena neka ti (nešto)... Dok sam ja živ. Izjave koje nam se, dok smo mladi i ludi i prožeti željom i tenzijom da pijemo, jebemo i drogiramo se, kao i sav normalan rod, čine vapajima odlazećih političara za nasilno produženje mandata vlasti nad nama.
Onda se desi nešto. Iz hodnika, ili pod prozorom, bez namjere i želje načujes razgovor o sebi. Gdje si bio sinoć, čime se igraš danas, šta će biti od tebe sjutra. Osjetiš se kao Karfejs kada ga duh Božića vodi kroz vrijeme. Preneš se. Počnes da posmatraš.
'Kako je porastao, još malo pa kao tata!' - sa svih strana usklici kada stanete jedan do drugog a ramena vam sve bliža. I sve oči su na tebi, dok on slabi, povija se, i ne dozvoljava ti da misliš o tome. Srećan jer si bolji od njega. Nosi staru majicu, zapokući, nosi staro odijelo, zanaposo, sve je rjedje za volanom, sve ga je manje među ljudima. Život je skup, a on želi da ti živis. A mogao je drugacije. Mogao, ali nije htio. Srce je to, vuče, a ti si dio te priče.
Majka te budi, šalje u krevet, planira sjutrašnji dan umjesto tebe, šalje ti poruke u 3 ujutru da zna da si živ i da ti znaš te čeka(jer na pozive joj svakako ne odgovaraš, keva smor). Nosi naočare, proširile joj se vene, poslednji put te je to zainteresovalo jednom davno, previše si zaokupljen driftovanjem po poligonu, ali je zato ručak uvijek na stolu u 3 po podne. Veš je čist i mirišljav, nasložen. Za razgovor i zagrljaj uvijek tu, koliko god ti bio pametan i odrastao. A može da ispija kafe i obilazi butike, i pusti te da sam brišeš dupe napokon. Ali tek ona neće.
I tako svjesno propuštaju život kroz prste, dan za danom, samo da bi tebe zadržali na dlanu. Ne buni se (slobodni) čovječe, i ti ćeš da odrastes, da budeš onaj koji misli, čuva i brani.I ne nadaj se slobodi, sem one koju ti dozvole zarobljenici.
Feromonski pičkin dim jednog replikanta
ENJOY, bješti neon. Neko je skoknuo u ofsajd budućnost i doneo gomilu strašnih uspomena. Mudre su i poučne. Predskazanje trajektorije serpentine kojom će civilizacija gmizati. Dakle, ENJOY!
Slike društvene disocijacije, beskonačno naporne dokolice, dekadencije bez kriterijuma i granice, involucije svih vrednosti, potpune dezorjentisanosti pojedinca i krajnje društvene atrofije do bezobličnog rudimenta. Svi problemi su rešeni, pa čak i oni sofistički, ljudima preostaje samo da uživaju.
Degeneracija ljudskog bića se koriguje implantima, protezama, graftovima i veštačkim organima a nesavršenost mašina se koriguje time što su one sve humanoidnije i socijalnije. I što je ljudsko biće kibordskije a androidi replikantsko humanoidniji pozorište je zanimljivije. Teško shvatljivo tvistovanje za boeme. Za inženjere je to samo puki izazov i mlaćenje para uz okačenu poruku: mi to možemo a vi napišite ode i poeme o fenomenu ako će vam biti lakše. U prevodu, možete da ga duvate, odosmo mi dalje. Napravićemo vam pičketinu po želji sa pravim feromonima. Merlin Monro, Adrianu Limu ... koju hoćete ... pa ćeš i ti masni, cvikeravi, ćelavi bubuljičavko od metra+žilet sa Jogurtovog avatara jebati vrh pičke. I što je najvažnije za tebe, tvoju sujetu i mačoizam, one će biti uverene da si ti alfa mužjak planete, njeni feromoni će ti parati mozak ali će ona sama biti gluva za feromonski ples neuronima jer tvoji feromoni su realno grozni. Ona će zubima parati sopstvene i tuđe vene samo zbog tebe i na kraju, umreće zbog tebe. Toliko je moćan taj naš softver. Odoli ili ENJOY. Apdejtovanje ili zamena starog modela za novi uz 50% popusta. Godišnje dopunjavanje rezervoara feromona – gratis! ENJOY!
I taman da neshvaćen upadne u ofsajd prošlosti i zaborava – dobićemo nastavak. Nastavak kao novus spiritus movens ili memorijski rifreš prošlog dela ili optimistička korekciju ili možda najavu novih ciklusa tame i dekadencije. Biće da je ovo poslednje. Očigledno neko to zna. Neko je ponovo bio u ofsajdu budućnosti.
Dno metropole budućnosti je identično dnu metropole srednjeg veka, roštiljijada, gatanje, zabava, tezge, cirkus, jurnjava, ubistva ... Na višim spratovima su režiseri života i smrti. Bogovi. Oni stvaraju, kreiraju, planiraju, programiraju, repliciraju ... I baš kao što bi običan smrtnik stao pred Bogom i naravno zatražio poboljšanje i produženje života, replikant je to isto učinio pred svojim stvoriteljem. I baš kao što bi Bog odbio takve zahteve običnom čoveku, stvoritelj je odbio replikanta. Zaigrali se Bogova.
Nešto mora da se citira i u originalu, jer original je jedan jedini. On je savršen i nedodirljiv. Dakle: „All those moments will be lost in time like tears in the rain“. Voleo bih da imam um autora ove rečenice, mada sam sasvim zadovoljan i sa ovim kojim osećam njenu lepotu, poruku, značaj ... I to je nešto ... ili možda nije ... jer će svaki blistavi trenutak, svaki orgazam, svaka pobeda, uspešno rešena jednačina, uspešno očitavanje, merenje, pa i svaki poraz i gubitak, nestati u beskraju vremena kao suze na kiši. Ali dok kiša ne padne ... ENJOY!
Blade Runner 2
Prvi utisak
Wallpaper nečijeg uma. Ono što krasi tu osobu i čemu se divimo, sve dok ne saznamo da se ispod svega toga krije pentium kec.
Mislio sam da si glupa, ali onda se ispostavilo da sam te precenio.
Osvejednavljanje
Dolaženje u „svejedno“ stanje. Nešto kao otvrdnjavanje. Okoštavanje. Nagomilavanje „svejedno“ misli u tolikom obimu dok ne stvore debeo i nepropusan zaštitni sloj, epidermis sasvim specifične vrste i geneze, uglavnom potpuno nevidljiv svome nosiocu, jer čini život toliko lakšim, pritom, ispunjavajući tu svoju osnovnu funkciju, čineći i sebe bezmalo nevidljivim, tako da u suštini i ne možeš da ga shvatiš kao stalnog saputnika i pratioca tvojih umnih (ne)aktivnosti.
Prvi put kad navučeš „svejedno“ omotač, onaj prvi, tanušni sloj, koji te štiti od onih sitnih uboda svakodnevne stvarnosti, ništa nije prirodnije od toga da ga doživiš kao melem za toliko puta izbodenu, svrbljivu, peckavu i iziritiranu kožu. (Mentalnu kožu, da naglasimo za one već višestruko namazane jedinke.)
I kako onda da se ne navučeš? Kako da se ne ogrneš još jednim, pa još jednim i još jednim zaštitnim filmom, kao kod onih gorkih pilula prevučenih glatkim slojem, zbog kojeg spasonosni medikament sam, bez tvoje volje, juri u tvoju već trulu utrobu? Kako da ti postane svejedno to što imaš neponovljivu priliku da ti bude svejedno, za sve i svakoga? Kako da ne poželiš da ti bude sve svejednije za čitavu tu amorfnu masu senzacija i emocija koje iz dana u dan nastoje nasilno da prodru u tvoj blistavi um? Kako da ne počneš da svakom česticom uživaš u svejednosti, zar tamo-neke-istočnjačke religije upravo to i ne proklamuju? Zar je uopšte išta bitno?
Pa i nije, brate, u pravu si. Svejedno je. Svejedno je i to što oni tamo na vlasti za doručak jedu tvoju platu, za ručak tvoje zdravstveno, a za večeru tvoje penziono osiguranje. Svejedno što i nakon završenog faksa ne dobijaš posao ti, nego znaš onaj mali od onog premijerovog vozača, e pa od njegovog omiljenog mesara nećak. Malo mumla kad govori, i pričaju da je nepismen, ali je u stvari samo disleksičan. A tebi su svakako obećali da ćeš da budeš asistent, tako da svejedno. A da, u stvari će ona silikonska ličinka sa smanjenim opsegom vokabulara ali bogatom kolekcijom gestikulacionih i ko zna kakvih još spazama ipak postati asistentkinja na onom predmetu što si ga onomad rasturio. Ma nevažno.
Svejedno je i to što si dobio pasoš, i sad možeš da gledaš u njega dok se boje na onom čipu ne rastope, jer nikud nećeš ni mrdnuti, otkud ti kinta, a i zašto bi uopšte išao tamo preko, sve je svuda ionako isto, zar ne? Dosada danas, smor sutra, ništavilo u Aziji, praznina u Kolumbiji – svuda isto.
Svejedno je i što te je riba ostavila jer ti je bilo svejedno hoće li te ostaviti ili ne. I što je tvoj brat uz onaj invaliditet druge kategorije dobio i sina sa Aspergerovim sindromom. Svejedno ti je i što se sve na ovoj planeti urušava, mislim koga zaboli i za kolonizacijama novog doba, nuklearnim ispadima i ekološkim katastrofama?
Jedino je važno da ništa nije važno. Tvoj um je prazan i očišćen od trivijalnosti. Praznoumlje.
Zvezdana
Rođaka srpskog sina Fudbala. Razlog je mnogih presečenih vena, prodatih kuća i automobila, kao i ostavljenih žena.
Kad se rodila, bila je lepa beba. Kao i njena sestra Partizanka. U početku su bile u odličnim odnosima, čak su i delile momke, ali vremenom, kako to obično biva u tinejdžerskim danima, su se udaljile i postale suparnice. Ali o Partizanki nekom drugom prilikom.
Razvijala se u pravom smeru. Bila je dama, svi su je voleli i poštovali. Gde god se pojavi svi bi gledali u nju. Sijala je. A što je tek plesala... Igrala je kao niko. U svojim najboljim danima je tako vezla da su mnogo stariji plesači i igrači samo mogli da gledaju i da se pitaju kako to može. Kako jedna Srpkinja može da pleše kao da je sa Kopakabane.
Privukla je na sebe pažnju, slavu i novac. I najveći uspeh je ostvarila 91. kada je postala mis sveta, a pre toga i Evrope.
A onda... Rat. Nije joj lako pao. Bila je uzdrmana. Odlazili su prosci, gledaoci, a sa njima i njena igra i talenat. Nije imao ko da je gleda. Stare cipele su se izlizale, od plesne kraljice ostala je samo priča. Uspela je uz pomoć njenih vernih fanova da se više veštački održi na sceni. Kao na aparatima. Trudila se, nije joj bilo lako. Imala je srce. Znala je ponekad da pokaže onaj stari sjaj. Ali nikada to više nije bilo to.
Mnogo puta se poslednjih godina udavala i razvodila. Pala je na niske grane. Ostalo je samo sećanje i uspomena na neka lepa vremena. A sada... Nadaju se svi, da će jednog dana opet zasijati, uzeti one prašnjave zlatne cipele sa kraja prošlog veka, obuti ih i zaplesati. Baš kao nekada. I da će je opet svi gledati.
Jednog dana...
Tipovi PES igrača
Оwen - његов резултат се увек зна. Може да тренира 10 дана на PROFESSIONAL, да набуџи оцене целом тиму, да иде на масажу прстију, ал чим заигра против правог играча испушиће. Најбољи играч ће сломити ногу, штопер ће му добити црвени, а он ће се ипак лавовски борити до краја, издржаће до зауставног времена и тад ће примити гол и то углавном тако што ће га сам себи увалити или ће противничког играча да усере више него добитника на Лотоу.
Anelka - е њега боли туки, било да побеђује или губи, вероватноћа да промени израз лица мања је него да видиш курац на ТВ 1000 . Најбитније му је да се зеза са ортацима, пије пивчугу и улепи прсте од ребрастог чипса.
Gatusso - скроз контра верзија Анелке. И те како је концентрисан на игру, не воли да губи, а кад је неизвесно није му проблем да скрља играча за самицу. Не упуштајте се у свађу са њим, није искључено да ће вам опалити шамарчину током текме.
Xavi - у његовом тиму доминира пас игра, лепи потези. Углавном се овакав тип играча скења кад постигне неки ружан, обичан гол, јер он је перфекциониста, све мора да буде на високом нивоу, а кад га усере, њега је срамота и избије га хладан зној јер не воли да побеђује на такав начин. Његова парола је - Битан је квалитет, а не квантитет.
C. Ronaldo - у сваком контакту са лоптом врши масакр над R2 и L2, радећи бициклицу и друге потезе непознате другима, које је увежбао на тренингу. Његова игра се своди на једног играча, што уме да иритира противника.
Messi - неиживљена стока. И кад води 8:0 он напада и доводи противника до ивице нервног слома. Ужива у томе да се противник скења и пати. Јебени садиста, мучи до изнемоглости.
Inzaghi - посебна прича. Њега сере више него ону курветину Парис Хилтон. Убија вољу за Пес-ом,а богами и за животом. Због оваквих гузица, људи све чешће прелазе на Фифу јер им се ПЕС смучио.
Ne smaraj
Jedine dve reči u tinejdžerskom vokabularu edicije pod nazivom *Vi i roditelji*.
- Sine što ne izađeš malo, vazdan si na tom kompu.
- Ne smaraj.
- Kad ćeš se šišati? Kosa ti je postala ličnost za sebe, udaviće te.
- Ne smaraj.
- Zovu te neke pičke na telefon. Šta da im kažem?
- Ne smaraj.
- Požar je u kući, tata i ja idemo u dvorište čekati vatrogasce.
- Ne smaraj.
- Dobro, ruter ti je u frižideru, ručak na tastaturi, ako preživiš jebaću ti majku kad se vratimo.
Kafanski bonton
Grupa pravila ponašanja u ovoj vaspitno - obrazovnoj ustanovi. Prenose se usmenim predanjem, sa koljena na koljeno. Najbolji uvid u njih stiče se iskustvom. Najbolji tutori - kafanski inventar.
Stiže drugi prvijenac, jedna prazna čašica stoji na stolu. Konobar porudžbinu postavlja na sto i poseže za prazno čašicom.
- Ne, ne, sine.
Gost presipa sadržaj nove čašice u staru.
- Žene i čaše, ne valja mijenjati.
Točeno pivo, bokal i dvije čaše. Sredina razgovora, sredina ispijene čaše. Jedan kreće da dopunjava.
- Ahahah, čekaj da ispijem, polako...
- Ma ljepše kad je puna čaša kume, da te podsjeća da je načneš.
- Kume, zapamti: čašu nikad ne dopunjavaj i ženu nikad ne dojebavaj! Sačekaj da ispijem.
Postoji i par onih za koje se smatra da smo rođeni sa njima. Nazdravljanje, 'cukanje' čaša mora biti praćeno gledanjem u oči pa da mu jebeš mater. Ako svi piju, piješ i ti. Ako si umoran od posla, ako raniš sjutra, ili ako ti se jednostavno ne pije, nisi trebao ni da dolaziš. Ako si okasnio, a društvo je već u modu bratimljenja i kumovanja, uzimaš prečicu u vidu vinjaka ili rakije. Kada piješ za nečiju dušu, u redu je da prvo prospeš par kapi po podu, trpi to kafana. Ako ima žive muzike, nemoj da si sisa da naručuješ pjesmu bez da častiš muzikante. Pevaljkama poseban tretman. Papirnjača u grudnjak i štip ili blagi ujed za dupe. Ako si gadljiv, nisi dovoljno pijan, peder si, ili jednostavno nisi za kafanu... Gazdi naruči turu. Gazda, ako je pravi, ima da vrati. I zapamti, glasan si onoliko, koliko imaš para.
Cigani
Jeste, da. Ime za navijače Sportskog društva Crvena zvezda. I to baš na ponos. Jer ime potiče od izraza kojim su nazivani Srbi od strane drugih nacija u državi koja se zvala SFRJ.
Legenda kaže da je sve krenulo od navijača NK Dinama iz Zagreba i brzinom munje se prenelo na svu državu. Srbi su nazivani ciganima (tad se to još pisalo malim slovima) a samim tim šta je logičnije bilo nego nazvati i navijače kluba tim nazivom.
Srbima je bila čast imati nešto svoje tako veliko i trofejno i naziva se nisu ni sramotili. Naprotiv.
Do kraja osamdesetih kad se to nije svidelo tamo nekom papku Arkanu koji je odlučio da je to politički nekorektno i da bi baš bilo lepo zvati se Delija što je potpuna glupost.
Pravi Zvezdaš zna da je ponos i čast biti *Cigan*.
Mi smo cigani, najjači smo najjači.
Suvi snovi
Pandančina vlažnim snovima, preduslov za buđenje sa bolno ukrućenom močugicom. Javljaju se negde cirka pošto si, uslovno rečeno počeo da jebeš. Skinuo đanu i metnuo ga par puta debeloj Caci što nikoga nikad nije odbila. Znači nisi trve šiljokuran al' nisi ni jebač. Nisi video vagino otkako se na vašaru za Veliku Gospojinu pevaljka pela na sto u miniću a gaće nije nosila.
Zagoreo si kao ciganjski lonac. Onda jednog jutra sanjaš kako ti se neke mega cave čepe, pičke na sve strane izlučuju tečnosti od kojih ti voda polazi na usta, dozivaju te da im se upišeš u listu stelaca a tebi se digao kao pilar jebenog novog mosta na Dunavu. I taman se nekako dokopaš i usučeš muricu da ga staviš probudiš se.
Opet si ostao suva kurca, i u svetu snova nećeš jebati. Ne vredi da pokušavaš ponovo da zaspiš one su otišle, nema više pičke za tebe.
-Molim? Da Tarara kaži? Da dođem na kafu? Odmah? Ok, ok, imaš neko iznenađenje za mene? Ok dolazim.
Drin, Drin.
- Uđi Debeli. -Reče Tarara u svom svilenkastom bade mantilu dok se jedna sisa smešila iz dekoltea.
- Ovaj, otkud to da me zoveš na kafu? Pa mi se ni ne znamo, mislim internet jebiga. Možda sam ja neki manijak.
- Opušteno, a i nisam ja sama. Uđi, ovo je Doppia, a tu je negde u kuhinji i Eclipsa.
Doppia se kezila obučena u preusku haljinu od lateksa.
- Kakvu kafu piješ Debeli? -Začuo se glas Eclipse iz kuhinje.
- Gorku deder meni. Nisam znao da se vas tri znate.
- Pa i ne znamo se, nego smo se dogovorile da se nađemo ovde i da te zovemo na kafu. U prevodu na jebanje jer sve tri plavimo gaćice na tebe.
- Oplodi nas Pacove!!! -Izgovorile su sve tri u glas uglas kada je došla Eclipsa sa kafom.
- Evo odmah samo da popijem fuka. -Reče Pacov i sruči vreo čemer niz grlo, dok su tri vukajlijašice cepale odeću jedna sa druge.
- (O bože, zar je moguće? I , i , i ja ću jebati . . . ) -Mislio je Pacov u sebi.- Stiže SUDŽUK!.
. . . . . . . .
- Ajde sine ustaj treba da se plasti seno! Ajde oči majkine, umij se pa da ideš sa starim dok nije zvezda ugrejala. -Reče keva od Pacova.
Aluzije
Upotreba reči u prikrivenom značenju kako bi se izrazilo mišljenje na indirektan način. Naročito ako se nalazimo u društvu koje sa odobravanjem dočekuje takvo izražavanje.
- Draga, danas nije post, ali ja bih ipak da večeram ribicu...
- A šta meni preporučuješ? Kobasicu i jaja na oko?
- Pa vidiš, ako si baš raspoložena, to bi moglo da posluži kao predjelo. Posle bi mogli da pređemo na nešto konkretnije...
- Žao mi je, ali ćeš verovatno ostati gladan. Za ručak je bila riblja čorba...
- Pa ništa onda, ti večeraj šta si namerila, meni će biti dosta da te gledam...
Zevsečiti
Подигнути ниво блажене, алкохолом дароване раскалашности на виши ниво. У стилу грчких богова поистовећен са врховним газдом, посветити се умилној перверзији и баханалијама. Пљунути Нерону у фацу, апгрејдовати бекријање до невиђених граница.
Ослободити се моралних стега, кренути у поход на девојачки храм. Уживети се у улогу Буковског који одваљен од вина, са кезом на фаци издиже сукње напупелих девојчурака из дана у дан. Набацити де-садовски бестијални импулс, њух способан да препозна излучене хормоне женскиња у недоглед. Бити предатор пре расположен за генг-бенг, него ли за јурњаву са Шварценегером.
-Брате, синоћ смо зевсечили, пази овако:
-Маре пијан као стока устаје са столице. Даје ми знак. Ја одлазим до шанка, узимам две текиле, изувам обе, узимам још две. Крећем ка њему. Он ми клима главом у правцу две јебозовне, музиком сморене, оскудно одевене женке. Срећемо се на пола пута, дајем му текилу. Пијемо обојица у исто време. Крећемо ка њима. Пулс ми убрзава. Поглед Клинт Иствуда у ''Шаци долара''. Слоув моушн док идемо ка њима.
....................................:истовремено испред кафића:
-'Oћеш ли брате, ова двојица су већ унутра два сата.
-Идем.
Крећу напред. Скоцкани као харлемски макрои. Намрштене обрве, самопоуздање левел ап. Фак мод укључен. Рипац пада. Ипак устаје и сцена театралног уласка се наставља. Избацивач их пропушта, ударајући им 2 жига.
-Ово су жигови звери, је л', тако брате, вечерас газеле црну вуну преду.
-Наравно, спопадам све.
Коначно улазе и зумирајућим погледом виде сцену слоув моушна док Маре и Дућа прилазе двема сподобама.
......................................:за то време у вц-у:
-Ојела ми се маца.
-Душо, то се мора прати редовно.
-Насисај ми се курчине, курво.
-Ајмо.
Девојка у тиграстом оделу и њена фотокопија срљају напред, једва одржавајући равнотежу. Левој се кармин узјебао па сад подсећа на Џокера. Дестинација шанк.
Газеле грациозно набадају својим дванаестоцентиметарним копитама, ширећи ужегли зној, пробијајући се кроз кордон омамљених мужјака.
...................................
-Хе, гледај ону двојицу, изгледа да ће јебати вечерас.
-А, и ми ћемо, право гледај.
...................................
Погледи се сударају. Оједена маца је затрептала. Ловци су снимили свој плен.
...................................
Пиће је послужено, лед је пробијен. Рибе су загризле мамац. Кратка конверзација. Гроб у шареној хаљини је већ почео да лучи вагинални нектар. Звезде су се поклопиле.
-Хоћете са нама, правимо кућну журку?
-Ајде.
...................................
Газеле праве диверзију, не желећи да испадну лаке. Ловци се не дају преварити. Праве осмицу у ходу и пресрећу их обе. Имена су размењена. Бројеви такође. Порука стиже са Дућиног броја. Кућна журка. Девојке биће нектара и амброзије. Позив упућен, позив прихваћен.
...................................:сутрадан:
-Плен се буди, плаши се од сопственог лика у огледалу, набацује растргнуто крзно, одлази.
-Брате, ми јебасмо.
-Знам, ни ја не верујем.