Na vreme zauzeti mesto za šankom i do fajronta ometati slobodan protok ljudi, roba i kapitala.

Eliksir blaženosti. Prestao da se pravi kobne 2008. Slava mu! Zamenjen belim, koji ne radi, navikli smo na roze boju pa to ti je.

Првобитно, становници Земуна. Е, онда су еволуирали.

Lek za sve strahove i fobije.

Stambeni prostor manji od garsonjere.

Легендарне папуче, мултифункционалне, може се рећи - вечне. У њима се иде у продавницу, на базен / плажу, на пецање, у њима се током лета залива трава (неизоставан је и купаћи шортс током заливања), са њима је могуће убити муву, комарца, у њима се чисти кокошињац, јер имају ребраст ђон, па се може лако и брзо очистити. Раније су се на пијаци могли наћи оригинални, наравно шверцовани примерци, који су били прављени од чврсте пене, а каиш преко ноге је био од платна, а унутрашњост од неке перфориране коже. Данас се не могу нигде наћи праве Фила папуче, већ копије којима је промењено једно слово, и које су за једнократну употребу.

I tako dalje...

Postdiplomske studije na megatrendu.

A u zadnjih par godina, treba mu i dozvola da uđe.

Stojiš pod tušem, rukama naslonjen na zid, pognute glave, zatvorenih očiju. Ti se ne pereš i ne trljaš, ti se jednostavno zajebano tuširaš. Mlazovi vode ne skidaju štroku i znoj nego u kanalizaciju odnose tvoje teške misli i probleme. S vremena na vreme uzdahneš. Zamišljaš da si u reklami za Najk i da u pozadini neki zajebani glas kaže neku zajebanu rečenicu: "Život je borba" ili nešto slične debilnosti. Sam si sebi prekul.

Јело у пекари које не знаш како се зове, а стоји тик поред пице.

Najpoznatije mazivo za šine na svetu.

Često poslednji akord grupice sa gitarama negde na javnom mestu.

U današnje vreme, znači da mlada nema kriminalni dosije.

Frizura koju dobijemo kada se damo u bežaniju ili kada trčimo 200 na sat.

Ваш брат од тетке или стрине којег су ветрови судбине одредили да се роди у големом и далеком граду Торонту. Његови родитељи су најчешће дијаспора која је тешка срца, са сузом у оку морала да побегне из казамата који је била Титова Југославија/ Слобина Југославија/ Оно са Црногорцима што није била Југославија/ Србије тражећи бољи и лепши живот међу пријатељским Канађанима. Одрастао у вишекултурном друштву где није битно ко је шта док је год Канађанин, није био у прилици да се превише упозна са својом земљом порекла и језиком осим онога што га је научила мама/ тата/ локално удружење дијаспоре "Титова ћела" / покрет српских четника "Торонто- Флет маунтин". Можда га никада нисте упозанали, али су вас ваши родитељи упорно упозоравали да будете добри према њему, јер, хеј, он живи у Канади!

Devojka koja kuca tikete. Kuca sporo. Obavezno se zove Sanja ili Mira ili Goca. Ima dvadeset i nešto godina. Studentkinja iz unutrašnjosti. Nije neka riba, ali bi je jebao, kako to već biva na svim mestima gde su žene retka pojava. Ceo dan je na udaru prekaljenih kladioničara koji su tu po ceo dan. Jedan joj stalno plaća piće, drugi joj govori da ima lepe ručice, treći je pecka lošim forama.
Pošto je danas kladionica ono što je nekada bila kafana, tako je i riba iz kladionice ono što je nekada bila konobarica. Jedini odbrambeni mehanizam koji joj preostaje jeste da prihvati to kao realnost i da bude dobra sa njima. Zato se smeška i klima glavom kad god je nešto cimaju. Sredovečni matori lisci zovu je ''mala''( mala, nađi mi Italijane na ovom tv-u.. mala, aj vidi mi da li je odložen Saute'pton..) Dok kuca tiket lokalnom dziberu, on se podboči na šalter i baca joj dvosmislene komentare tipa: ''Oće li ući moj danas, a, šta misliš, srećo?'', a dva njegova druga se kikoću za stolom. Ona odmahuje rukom u fazonu ''skroz si lud''. Dva raspala adolescenta se lože na nju i žele da saznaju njeno prezime kako bi je pronašli na fejsbuku. Tako je ona godinama u okruženju ljudi koji ništa ne jebu, a hteli bi.
Kad je vidiš negde u gradu ne možeš da veruješ da postoji van kladionice.

Kada si se toliko puta kladio, da je tvoj mozak sada ubacio u automatik i nekontrolisano pravi kombinacije za tikete. Dobro ne baš u potpunosti nekontrolisano, ali bez tvog aktivnijeg učešća, jer mu sada ti samo daješ savete tipa: "dobro je" ili "ovde fali još ovo". Gde god da pogledaš vidiš potencijalne kombinacije, sve sami brojevi i slova, svuda oko tebe su konačni ishodi: 1, 2, X, prelazi X-1, 2-1, golovi 2-5, 0-3, i razne druge kombinacije: GG, UG 2P 1-3... Ne zaustavljaš se tu, već praviš tikete sa sistemima na osnovu teksta i brojeva telefona u halo oglasima. Iako tokom školovanja nisi, a i sada verovatno nemaš pojma šta je to sistem u matematici, smatraš da te je kladionica konačno i tome naučila. Zajebao si se žestoko. U pravljenju tiketa, osim tvoje "pomoći" tvoj razuzdani mozak dobija još jednu mnogo važniju pomoć. Naime, u tvojoj glavi kao eho odzvanjaju hrapavi i alkoholičarsko-pušački glasovi, koji često prekidaju jedni druge međusobno svađajući se. To su glasovi iskusnih kladioničara, ljudi zaraslih u bradu ko Gandalf, koje su sopstvene žene odavno oterale od kuće. Oni koji stalno obitavaju u kladionicama, sada obitavaju i kao demoni u tvojoj glavi: "odigraj dddrugu finsku ligu, Viikingit iz dvojke u kec..."; "nneee, odigraj na Volta Redondu, golove 4+, hjaaak puu...!"; "pppusti ti tog Milana što lupa, ma nemaju oni poooojma, odigraj dddrugo poluvreme kornere...". U periodima povratka u svesno stanje glasovi se utišavaju i gube u mračnom ponoru između tvojih moždanih sinapsi, odakle će ponovo kad zatreba doći, a ti po ko zna koji put lažeš sve druge a najviše sebe govoreći: "e više neću da se kladim!"

Mesto na kojem novac možete da zamenite za parče papira.

Idealno mesto za doškolovavanje svih onih koji baš i nisu voleli školske obaveze kad su bili mali. Ova ustanova nudi odlična znanja iz oblasti matematike, geografije i stranih jezika.