Osećanje čoveka rođenog u Srbiji, stvoreno godinama obećanja, pocepanih gaća, kompromisa, Grand balerina, skorog ulaska u EU, gdržavnih granica koje su svaki dan bliže njegovoj kući, „pošteno zarađenih“ BMW X5-ica sa bukvarski obrazovanim spodobama unutra, slavljenja onih koji su zaslužili samo: "pu, stoko!" od nadrkane babe u prolazu, FT1P, činjenicom da će mu trebati pasoš da poseti rođenu babu i dedu sa Kosova, traženja veze za posao od 200 jevreja... Bez psovki, besa,žalbi, jer ne zna koga bi psovao, na koga bi iskaljivao bes (jer je previše ljudi koje bi rado zadavio) i kome bi se žalio - samo tihi konstantni bol i potajna nada za boljim sutra. Životari umesto da živi, uživajući u malim stvarima, jer u velikim ne može. Jedini svedok tog osećanja je povremena skrivena suza.

Neizostavni deo enterijera jedne prosečne porodice, na čelu sa domaćinskom gromadom. Period života sredovečnog gospodina pre prelaska na orijentaciju pomoću Dnevnika. Idealno vreme za izbacivanje negativne energije i nagomilanog stresa. Zamena za opuštajuću masažu Kineskinje ilegalke.

Okidač „Dobro veče“ označava početak dvadesetak minuta epsko-lirske ljubavne drame u kojoj okrugla izraslina iz fotelje pokušava proći kroz četvrtasti ekran.

Vreme kad počneš da pratiš tursku seriju, kad provališ novu onlajn igricu, kad se niotkuda zaljubiš, kad ti dođe da središ sobu pošto si ceo semestar samo pravio haos, kad gledaš ponude za letovanje iako znaš da ne ideš nigde, kad konačno kreneš u teretanu koju planiraš već mesecima, kad počneš redovno da kuvaš iako to pre nikad nisi radio, počneš čak i da pišeš knjigu, i imaš ideje za snimanje filma i tako inspirisan poželiš da ispitni rok traje zauvek.

Zvanje koje na kraju studija nosi većina bivših mladih entuzijasta koji su poneti iluzijama o sebi i svetu upisavali fakultete za diplomirane kurčeve naivno verujući da će postati nešto drugo. Zajednički imenitelj za sve one koji su upisali razne književnosti, antropologije, fagote, konzervacije, filozofije, vajarstva, etnologije i istorije umetnosti u Srbiji. Mladom entuzijasti, budućem diplomiranom kurcu sa gomilama nepraktičnog i beskorisnog znanja, već na sredini školovanja postane jasno da nema ništa od iluzije da je on izabrani i da će pomerati svetske okvire svojim nadzemaljskim idejama i talentima i da se čovečanstvo neće usrati od sreće što se baš on rodio. Nakon ove spoznaje, postepeno i gradacijski, entuzijazam naivnog junoše počinje da se kruni, a najniži nivo dostiže u trenutku u kom na papiru ugleda sopstveno, krasnopisom ispisano, ime. Ovo je idealan trenutak da mali veseljak nauči i drugu najvažniju lekciju o starom govedu životu-nešto mora i da se jede. Jebiga. Svestan neupotrebljivosti talenata i znanja koje poseduje, konačno mu se, nakon godina potiskivanja, jasno javlja pitanje: I? Šta sad? U tom, presudnom trenutku, nekolicina srećnika uspe da ostvari srpski vekovni ideal: plata iz budžeta-osmica-sindikat-topli obrok. Drugi deo se najčešće odlučuje za prekvalifikaciju i postaje, šta god: radnik na trafici, menadžer, majka, monter PVC stolarije ili Srbin na kruzeru na primer. Treći se odluče za kompromis: uzmi Klimte štafelaj u ruke, put pod noge pa lepo u Buljaricama crtaj portrete debele dece ili pejzaže sa ovcama pokraj Morave pored tezge sa američkim krofnicama i kostimiranog Sunđer Boba koji ti je možda i kolega samo ga ne prepoznaješ. A oni četvrti, najžilaviji, ostaju beskompromisni i dosledni velikom Sebi pa hrabro odlučuju da nastave da žive kod roditelja, sede u zaprloženoj sobi sa krdžom među prstima, veltšmercom u guzici i šalju sonete na pesničke konkurse gde nagradu neće osvojiti oni nego Matija Bećković. Ponovo.

On je mračan, tajanstven i neuhvatljiv.
Njegovo je srce tamo negde u daljini, gde Sunce zalazi, trava je sočna, nebo beskrajno, a sinje more zapljuskuje stenovite obale.
Voli žene i one vole njega, ali svestan je da nikada neće moći da se skrasi jer njegova je duša neukrotiva poput pastuva kog jaše bez sedla, dok mu se bujna crna kosa vijori dok je letnji vetar mrsi.
Dok sedeći sam na brdu, pored vatre, zamišljeno i setno gleda u daljinu, svirajući ciganske pesme na gitari, on u stvari proklinje svoju gorku sudbinu večitog lutalice i čezne za toplinom porodičnog doma.
Zbog svega ovoga, žene ga još više vole.

-------------------

U stvari je običan klošar i pozerčina.

Dragi mozgu,

Pišem ti iz male karlice, još uvek zaštićena nepuknutim De Grafovim folikulom. Rešila sam da uzmem stvar u svoje ruke (kad već ova naša gazdarica ne prihvata ničiju „stvar“ već duže vreme). U ovoj našoj maloj firmi (misleći na jajnik), već 25 godina sve samo propada, a i iz tabora sa suprotne strane tela javljaju istu situaciju. Malo je to što nam spermatozoidi nikada i nisu bili u poseti, zbog njenog upornog insistiranja na kondomu, nego je gospođica od skora počela da praktikuje apstinenciju, zbog razočarenja u muški rod. Onaj mlitavi brzosvrš od pre 20 dana se ne računa, kao ni njeno cyber hotovanje, kucanje bezobraznih poruka i masturbacija uz porniće. Ja hoću da budem oplođena! Ili bar, adekvatno hormonski stimulisana posle dobrog orgazma. Zato te molim, kao generalnog direktora, da aktiviraš taj limbički sistem, hipotalamus i hipofizu, i da ova poslednja napravi neki hormonski kuršlus u organizmu i da dovedemo ovu našu seksualnu kamilu u stanje konstantne napaljenosti, kako moj život ne bi bio uzaludan. Do tada, ja ću da se držim čvrsto i ne pada mi na pamet da ovuliram u jajovod, a gospođica može da se oprosti od redovne menstruacije. U iščekivanju skore organske revolucije, iskreno tvoja,

jajna ćelija

Ako pogledamo kakvi su danas tekstovi narodnjaka, ne smemo ni pomisliti kako će izgledati tekstovi za desetak godina.
Verovatno više neće biti cenzure pa ćemo slušati svakakve prostote.

Dogovor kojim nijedna strana ne dobije ono što je želela, ali makar prestane da kuka zbog toga.

Mikro vreme u kome se najčešće odigrava makro stvar.

Nova muzička senzacija među domaćim hipsterima - taman dovoljno francuska da zvuči egzotično i originalno njihovim anglofono-uslovljenim ušima, taman dovoljno muzički bezmuda i poetski predvidljivo "šalalatralala, individua sam ja" da se proširi ovdašnjom sparušenom duhovnom pustoši kao požar kroz avgustovski malinjak.

Jednostavno je svako svakome smetao i bio na putu...

Израз нечије тоталне равнодушности, један опуштени бол у курцу за нешто. Мош мислити.

Kada pošaljem mlađeg burazera do prodavnice po nešto slatko.

Merna jedinica za entuzijazam, gotovo iritantna stvorenja, ti folkloraši. Sa njihovim širokim belim osmesima i folkor stavovima, kada su ruke na struku, a glava nakrivljena na stranu potpuno izluđuju svaku iole realističnu osobu. Njihov slogan je "sve se može kad se hoće", a ja im poručujem da se teraju u pizdu materinu sa njihovim timskim duhom i vedrim raspoloženjem.

Neprovidna platnena torba za prodavnicu. Koristi se radi sprečavanja pogleda radoznalih komšija u sadržaj i komentarisanje istih. Njome se služe uglavnom žene a ima islučajeva kada je muškarac primoran da kupi ženi uloške pa mora da je ponese.

Položaj u kome srednji prst izigrava apscisu, kažiprst ordinatu, palac pridržava bradu, obrve izvode blagi naršt a zamagljenim pogledom se fiksira neka tačka u daljini. Intelektualni dodatak koji svakoj faci dodaje notu produhovljenosti i zagonetnosti.

Pustiti na Turskoj Nacionalnoj Televiziji serije Siniše Pavića.

DS - Profesionalni pesimista. Prvo je bio za Slobu. Pa za Vuka. Pa za Koštunicu. Pa za Djindjića. Pa za Tadića. Pa sad nešto razmišlja i njega da zajebe i da si lepo prereže vene uzduž, pošto mlađi neće da bude, a demokratija mu ne dade toliko očekivani standard.
DSS - Konzervativac. Ali kad kažem konzervativac ne mislim na Carnex pašteta - Juhor mesni narezak konzervativac. Mislim na Pasulj sa kobasicama JU-455 JNA 1968 konzerva konzervativac. Taj je odavno zarđao i zaboravio šta znači sutradan. On je jedan od onih što nose kaki boja prsluk preko košulje sa kravatom kad idu u prodavnicu.
G17 - "Stručnjak". Razume se u biznis i moderne ekonomske tokove, ono export import komerc kurc. Šatro. Od škole ima 9 godina ekonomskog fakulteta, radi u lokalnoj agenciji za nekretnine, pokazuje stanove. Ali ima puno "poslića" sa strane.
LDP - Ovaj je urban. Nije ko oni seljaci. Bori se za slobode, i verovatno je član neke nevladine organizacije. Svi nekako misle da je malo pripederičast. Nosi karirane pantalone, i roze majce/košulje.
Nova Srbija - Domaćin iz unutrašnjosti. Ima 3 deteta, debelu ženu i stomačinu na kojoj bi mu pozavideo plavi kit. Kad ustane ujutru, drmne rakiju, doručkuje kajmak sa slaninom i čvarcima, sedne na traktor koji se ljuljne kad udari guzicom, razdere se u pravcu ulice "Dobro jutro Radoje" i ode na poso.
SPS - Ovaj glasač ne izlazi na izbore. Kod njega dolaze da glasa. Kad dodju, ponude ih kafom i ratlukom, a kad im se da listić, oni kažu "Ne vidi baba, ajde ti sine umesto mene." Na pitanje za koga odgovaraju "Za Slobu sinko".
SRS - Lokalni galamdžija. Mrzi Šiptare, Hrvate, Mađare, Bugare, Nemce, Engleze, Amerikance, Pedere... Ustvari sve što nije Heteroseksualni Srbin ili Rus. Ako je mlađi onda je i vatreni navijač nečega. Čeka sudnji dan kada će se Šešelj vratiti iz Haga a on doživeti vaznesenje. Ovaj ima ponekad običaj da leti izađe napolje u siledžijki i gaćama.
SNS - Isto ko SRS samo je odustao od nade da će doći do vaznesenja povratkom spasioca.
SPO - Nije bitno što izgleda kao blagoretardirani mongoloid. Nije bitno što ne zna srpski. Nije bitno što je celog života sedeo negde tamo i ništa nije radio pa ne bi znao da vodi ni ovce a kamoli državu. Sve za kralja! (I Vuka). Obično nosi bradu.
Liga Socijaldemokrata Vojvodine - Lala. Al ne onaj što ga boli dupe za sve nego onaj što sanja da, jelte, pošo u Beograd, kad na mostu preko Dunava, traže mu pasoš. A njemu miiiloooo.
Unija Roma Srbije - Ciganin.

Kralj životinja.
Kralj životinja?
Kralj životinja???

Ova 250 kila teška copina je ustvari najveća pičkurina koja je hodala na 4 noge. Šatro zver iz porodice mačaka je jebeni lešinar, slina i balega, koji 5/6 života provede u snu (spava 20 sati dnevno). Jebačke performanse su mu nikakve, jer je „kralj“ brzosvrš par ekselans. Priča se da jednom jedan lav izdržao 5 sekundi dok se nije stropoštao preko lavice. Toliko o tome, sjebao je i zeca. Lovačke sposobnosti su mu još gore, jer je gotovan prve vrste. Celokupni proces lovine obavljaju nesrećne lavice, dok ova sisetina eventualno može da ulovi mrtvu impalu i retardiranog klovna u cirkusu. Za razliku od ostalih faca iz porodice mačaka (jaguar, leopard, tigar...) ovaj nesrećnik živi u čoporu, jer je toliko nesposoban da bi kao izolovana jedinka crk'o posle 10 dana. I na kraju krajeva, frizura. Jebena kombinacija Nina, Galeta Kerbera i rumunskog carinika. Ko može takvu životinju ozbiljno da shvati?
Sa druge strane, titula kralja mu savršeno pristaje, jer je opšte poznato da barem 90% nosilaca krune nije umelo ni sopstvene sline da obriše, a kamoli da vodi državu. Jebeni nepotizam

Najbolja zanimacija za babu i dedu posle žvakanja proteze i razgovora sa samim sobom. Ima li veće časti koja se svome unučetu može ukazati od naručivanja pesme sa rodjendanskom tematikom na radiju? Jok. Bez obzira da li se radi o bepčetu koje slavi prvi rodjendan ili o bubuljičavom gilipteru koji redovno trese skituljka u kupatilu, ove pesme su univerzalni simbol iskazivanja ljubavi od strane ljudi u trećem dobu. A i prilika da komšiluk krepa od zavisti što je baš njegov deda prvi provalio da rukuje bežičnim fonom i nabada opcije za čestitku, za razliku od ostalih, koji se uglavnom dernjaju na zvuk automata i prete nasiljem.

Dominantne pesme sa ovom tematikom su neprevazidjeni evergrin kultne grupe Divlji Kesten, pesma (gle čuda) „Srećan ti rodjendan“ (maramu ću vezati, dobro ću se zezatiii...), uz koju se na dečijim rodjendanima devedesetih padalo u trans izazvan sipanjem šećera u kolu za decu sa kilavim grlom i davljenjem u markizi, i kao totalni opozit toga, pesma „Ja vragolan i moj deda“, za dede šerete i dede zajebante, koji još uvek mogu na pijaci da utrte štap pod suknju brkatoj prodavačici bostana iz Kupusine.