Oni su bili u pubertetu za vreme embarga. Oni mrze sve neevropsko, a najvise mrze dizelase i fensere. Njima novac i markirana garderoba ne znaci nista. A i zasto bi, kad to nista nije znacilo ni Dzimijima (Hendriksu i Morisonu). Oni proklinju dan kad su se rodili u ovoj zemlji, a pritom ne cine nista da je ucine boljom. Oni se prave i da mrze svoju popularnost zarad svog kvazi-nihilistickog shvatanja sveta oko sebe. Ali, sa druge strane, oni ipak gostuju u emisijama Jelene Bacic-Alimpic. Doduse, ispod sakoa nose majicu sa logom Ramones-a...ali ipak gostuju, mrzovoljni. Oni svoj hleb zaradjuju koketirajuci sa "elitnim" slojevima ovog drustva, koje navodno preziru, a kojima se nezvanicno slihtaju zarad nastupa u nekoj ciganskoj operi, ili par stotina eura dobijenih pojavom u nekoj domacoj seriji o zemljoradnicima. I oni sebe uzasno mrze zbog toga. Njih ima puno, i nije ih tesko prepoznati: oni i kad imaju novca za Armani gilje, oni i tada kupuju Starke...Oni imaju replike slika Endi Vorhola u dnevnoj sobi, bezobzira sto su te slike ruzne ko Marija Serifovic, ipak je to Endi Vorhol...oni spavaju u onim odvratnim i neudobnim kariranim kosuljama koje je nosio Kurt Kobejn, muce se i spavaju. Njima je najtuzniji dan zivota kada je umro Milan Mladenovic. Oni se uvrede kada im kazete da je on umro od droge ("ne, neobavestena seljacino, on je umro od raka pankreasa!"). Oni misle da su alternativa, a ne shvataju da ih ima toliko, i da su svi isti, i da time cine mejnstrim. Za njih su sportisti glupi, jer imaju trenera koji im govori sta da rade. Oni jednostavno ne trpe autoritete. Oni ne mrze Hrvate, jer su na svirci Elektricnog Orgazma 1998. u Cacku upoznali Hrvata koji je normalan. Vau. Njima je neizmerno zao sto nisu prisustvovali nastanku new wave-a osamdesetih. Oni svakog dana proklinju sudbinu sto nisu osetili miris zagusljivog SKC-a '85. i pusili dzoint sa Canetom iz Partibrejkersa. Oni su ubedjeni da su rodjeni u pogresno vreme. Njihova neshvacenost im omogucava da menjaju misljenje o svemu kako im volja, jer ostali, neumetnici, "to jednostavno ne razumeju". Oni su hiljadama svetlosnih godina ispred nas. Oni grcaju u suzama zbog razrusenog Kraljeva, ali nista jebeno ne rade po tom pitanju. Oni su buntovnici bez razloga, koji su u srednjoj skoli citali Rat i mir ne zato sto su morali, nego zato sto su to hteli. Ali oni nikada ne pricaju o tome. Ali se uvek nekako postaraju da mi smrtnici saznamo sve ove stvari, ali na taj nacin da ne ispadne kako se oni hvale. Oni svoju cigaretu polako puse dok gledaju u daljinu, i ne slusajuci "nas ostale" sta im pricamo. Ali su dovoljno vaspitani da nam ne kazu da ih smaramo. Gordan Kicic, Sergej Trifunovic, Nikola Djuricko, Dimitrije Vojnov, Marko Vidojkovic, Djule Van Gogh...mozda to ustvari i nisu njihova prava imena...Mozda su to samo njihova ovozemaljska imena, i mi necemo biti udostojeni saznanjem o imenu nihove planete, kao ni njihovoh pravih imena. Oni mrze Gucu, a na Exit idu inkognito. Oni su neizmerno ljubomorni na stariju generaciju glumaca i umetnika uopste, jer su ti ljudi ustvari i znali ponesto o glumi, pisanju, pevanju...ali to nikada nece priznati, jer im to ne dozvoljava njihovo besprekorno vaspitanje iz "kruga dvojke".

Kada dodje zima,dan postane kraci a temperatura sve niza,dosada na najvisem nivou,tada pocnes da razmisljas kako bi mogao da nadjes devojku/decka.

Sunčano nedeljno jutro. Majka te budi ok 10 sati. Ustaješ sav radostan. Danas je taj dan. Prvi put ideš sa ocem na utakmicu. Danas postaješ čovek. Oblačiš se, brzo jedeš vruće prženice i spreman si za pokret. Navaljuješ na oca da krenete, iako utakmica počinje tek u podne. Posle pola sata kukanja, otac te hvata za ruku i krećete.
Dolaziš na stadion i sedaš na tribine među očeve prjatelje. Svi te hvala kako si mali i sladak i kako ćeš biti veliki fudbaler kad porasteš. Ne obraćaš pažnju ni na koga, samo čekaš da utakmica počne. Nije ti važno što tvoj tim igra neku dole ligu i što im protivnik nije Zvezda i Partizan (jebi ga, samo za njih si čuo). Važno je da si ti među starijim ljudima i da konačno uživo gledaš fudbalere, iako nikoga ne znaš. Pomalo ti smeta što si misle da se klinac (bre, imaš celih 5 godina), ali sa početkom utakmice zaboravljaš to.
Utakmicu gledaš širom otvorenih očiju, da ti ne bi nešto slučajno promaklo, shvataš da ovde nema ponovljenog snimka. Od uzbuđenja ni semenke ne možeš da grickaš. Svi su nervozni i viču, čak i tvoj tata koji nije mnogo nervozan čovek. Ne shvataš zašto svi oko tebe psuju sudiju, a pogotovu odakle mu znaju mamu. I kako to da sudija koji je slepac može da sudi fudbalsku utakmicu? Spomenuše sudiji neki prvi red na sahrani, pa shvataš da su nervozni zato što je sudiji neko umro, ali zašto bi mu svirali na sahrani? I zašto bi mu pištaljku nabijali tamo gde Sunce ne sija? Gde to uopšte Sunce ne sija?
Dok utakmica lagano teče, ti pažljivo pamtiš sve izraze da bi ih posle mogao upotrebiti pred društvom i ispasti glavna faca. Kako se približava kraj, tako svi postaju još nervozniji i ljući, iako ti ne vidiš razlog za to, tebi je sve savršeno. Ipak moraš se uklopiti u ambijent. Razmišljaš šta da kažeš i kada. Aha, sudija je svirao nešto što je izazvalo galamu na tribinama. Ustaješ onako ponosno sa svojih 110 cm, dižeš ruke i usmeravaš svu svoju 'mržnju' prema sudiji.
"Sudija, jedi govna!!!", vičeš iz sveg glasa. "O, ne", pomisliš u sebi, možda si ipak bio preoštar, šta će ti sad tata reći. Ne smeš ni da ga pogldaš. Ali odjednom, svi matorci oko tebe se smeju, aplaudiraju ti, bacaju 'koske' i tapšu te po glavi, zajedno sa tatom. Razvlačiš kez od uva do uva i uzdignute glave sedaš među svoje ljude. Konačno si postao čovek.

Titula osoba koje nemaju završen fakultet,a naziv srednje škole ne mogu iskoristiti u marketinške svrhe svoje političke karijere.Najčešće delaju u NVO,a ima ih i u nekim strankama.

Većina ljudi bi ovo smatrali za paradoks zar ne? Pogrešno, žene su u istoj meri šovinisti kao i muškarci. Smatraju svoj pol lepšim, pametnijim, čistijim, jednom rečju boljim. Omalovažavanje suprotnog pola je čest sport u svetu, pogotovo kod parova u braku. Reći da su samo muškarci šovinisti je kranje licemerno. Znam šta će većina žena na ovo reći " Da ali žene ne zlostavljaju muževe." Ponovo pogrešno. Statistika kaže da je i ovakva pojava veoma česta, sa jednom rezlikom, zlostavljana strana skoro nikada taj zločin ne prijavi. Agresivnost kod žena je začuđujuće na višem nivou od muškaraca. Ženke mnogih drugih vrsta podkrepljuju ovu teoriju takođe.

Po studiji iz 1985. na ukupnu populaciju venčanih parova, rezultati su pokazali da se kod osam miliona parova svake godine dogodi neki oblik porodičnog nasilja, a pritom je 1,8 miliona žena žrtva teškog nasilja a 2 miliona muškaraca. Drugim riječima: žena doživi nasilje svakih osamnaest sekundi, a muškarac svakih petnaest sekundi.

Znamo da je u nas Srba, muškarac žrtva ismevan do kranjih granica i da kao takav on ne može da prizna svoju sramotu i da nastavi normalan život u društvu. Pa i ako bi prijavio takvu vrstu zlostavljanja u većini slučajeva bi bio ismejan i od nadležnih organa.

Jedan od žešćih zajeba u muško-ženskim odnosima, prouzrokovan hroničnim nedostatkom muda kod osoba muško pola. Naime, hrpa muškaraca kada primeti devojku iz snova (onih romantičnih ne onih seksualno uvrnutih) smatra da je mnogo bolje prići joj na jedan nesvakidašnji praktično poetski način koji će dotičnu lepoticu osvojiti poput nekog simatičnog Fredi Princ Džuniora u nekoj romantičnoj tinejdžerskoj komediji. I onda krene sa proseravanjem, kopira joj skripte, nabavlja joj profesore za privatne časove, prati je kući nakon predavanja, sere o letnjim jutrima i proputovanjima kroz Evropu i tako iz dana u dan sve dok jednog dana ne ukapiraš da si postao najbolji ortak ribe u koju si zaljubljen i na koju misliš 10-ak sati dnevno i to aktivno. E onda kreće kulminacija, ona počinje da ti se poverava, otkriva ti svoje simpatije i priča ti o momcima sa faksa koji fino izgledaju. Ti za to vreme gutaš knedle ko ciganče bombone, razmišljaš gde si pogrešio i zašto koji moj nije u tebe zaljubljena kada si bio tako fin. E pa sinko moj, to se tako ne radi, devojke ne vole fine, devojke vole muškarce a ne sporedne likove koji prenose knjige od studenjaka do faksa i nazad. Zato pamet u glavu, zajebi jutra okupana suncem i Veronu u praskozorje, ubaci dve,tri koske i reci joj konačno da ti se sviđa. Naravno ne ovoj, nekoj drugoj, ova prva ionako nije baš sigurna da si strejt.

Neke žene imaju zaista veliku sreću da imaju partnera koji se može nazvati majstorom. To ih spašava od besomučnog čekanja i moljakanja komšija, prijatelja i kvalifikovanih majstora da dođu i poprave neku sitnicu.

Ono sto većina nas kaže toliko glasno da bi nas čuo i pokojni pradeda iz Prvog svetskog rata onda kad stigne račun za piće u klubu kada smo u društvu devojaka.

Приручник, који поспешује шансе за стицање позитивног утиска, о овој наизглед радикалној мери за разбијање загорелости.

-Прва и есенцијална ствар, набављање новца. Не тако мала сума, у зависности од захтева обрадивог материјала, 50-100 јевреја.

-Одлучност. Да хоћу да јебем, и не, не трипујем се да ћу добити сиду. Не, није ми жао што нећу ићи ове године у Гучу, даћу паре за крљажу.

- Отићи на сајт Хало огласа и претражити појам "масерке". Резултати ће бити слични даље приказаном: Краљевска масажа ароматичним уљима, за господу. Код вас. За неупућене-Е, то су ти курве. Заокружи бар десет бројева, ускоро ћеш сазнати зашто толико.

-Окрећи бројеве. Већина ће бити недоступна или се друга страна неће јављати. Ако ти се јави неки бабски глас, спусти слушалицу. Таква се смежурала због бар двадесет година у бранши, од силних курчева који су кроз њу тутњили к'о турски шлепери кроз транзит у Бугарској. Кад ти се јаве оне са Горбачов акцентом, боље их прескочи. Пимпови су им зајебанији од оног неандерталца Валујева. Не желиш никакву конекцију са њима.

-Када убодеш број, гледај да будеш бар малчице дискретан. Е оћу карам, имам педес евра, дођи до Тополске 18, обуци тесне гаће и исполирај пичку "Фа" гелом за купање. Не тако! Сети се шта је Ричард Гир рекао Џулији Робертс.

-Постарај се да ти гајба буде заиста празна. Не желиш да ти у пола посла уђе кева, која те нуди Доктор Еткеровим пудингом.

-Не мораш да сређујеш собу, јер није битно шта ће она да мисли о теби. Нећеш да је водиш на Егзит, или да јој режеш серију "Пријатељи" на ДВД, него да је отрсиш за кинту. За лепе паре, примала би га и у свињском кориту.

-Нек те не хвата паника због изгледа рибе. Не знаш каква је, јеби га. Ако си толико загорео да убацујеш скупе жетоне за бамбусање, јебаћеш и Гордану Поп-Лазић, уколико ти баш она позвони на врата.

-Не допуштај госпођици да иде до купатила, троши се време. Такође, не упуштај се у разговор, сваки минут улази у цену. Платио си да јебеш, а не да расправљаш о блискоисточној кризи. Кaко уђе на врата, ти шчепај око струка и крени да кидаш одећу. Кафом ћеш је нудиш, само ако си луд.

-Прихвати њене услове. Само са куртоном и нема љубљења у уста. Одговара ти, немаш намеру да навучеш неку болес', нити да сазнаш какав је укус ките комше Миливоја.

-Ако вучеш пекарски фетиш, још од првог гледања акције Славка Штимца у Варљивом Лету 68ме, ето ти прилике да се сит сисурина намесиш. Уколико помисли да си настран, боли те курац, платио си јој.

-Уколико имаш пара само за један сат, обрати пажњу на период око 55ог минута. У том тренутку, било да си код класичне пенетрације или нодловања брадавица- ПРЕКИДАЈ. Зајеби то што се сва задихала и зацрвенела, зајеби то што си задњи пут јебо 2001. иза касарне у Топчидеру. Вади га из сонде, ако улетиш у други сат, а немаш кинту, послаће ти неке разбацане ветеране да те згужвају к'о рекламни флајер.

-На чепркање њеног ануса, и завршницу у виду ударња течних иницијала, белим фонтом преко њене фаце, заборави уколико ниси парајлија. Када се иживиш, испрати је џентлменски, као да ти је другарица са којом си седео на часовима природе и друштва.

Mantra koja se mrmlja prilikom kretanja bilo gde iz kuće, uz opipavanje unutrašnjih i spoljašnjih džepova.
Majstori ove mantre nikada ne moraju da se vraćaju po jednu od ove četiri stvari, što je do jaja.

Tip koji predstavlja jedno od glavnih obeležja svog kluba. On je prisutan na svakoj utakmici koja se igra na domaćem stadionu, srednjih je godina, neretko nosilac pivskog stomaka, ima arsenal psovki na kojem bi mu i kočijaši pozavideli, u slobodno vreme ne radi ništa i izvanredan je poznavalac fudbala a i sporta uopšte. Ima svoje male rituale koje upražnjava na svakoj utakmici jer to njegovom timu donosi sreću. Skoro svaki klub ima po jednog ovakvog navijača.

Moderna berbernica.

Iskonski i najveći heroj.
Heroj kome nije potrebno da ga neko tako doživi da bi on to bio.

Добити користан и тачан одговор за неки проблем на српским форумима.
Уместо решења добићете шаљиве, а често и урнебесно смешне одговоре који су смешни свима осим особи која пита.

Serija tj lik iz serije koji u pocetku sve nervira zato sto je arogantan i uvek je u pravu. A kasnije pocnete da ga gledate zato sto je vam prija da vas nervira. Posle prestanete da gledate seriju zbog medicine vec je gledate zbog psihologije likova i ostale radnje.
Jedina serija koja ce vas naterati da razmislite o tome sta se desilo u seriji dugo dugo posle gledanja.
Pojavljuje se i sindrom Doktor Hausa kada zbog preteranog gledanja pocnete da razmisljate kao on i pocnete da zajebavate i kinjite ljude pogotovo kad nisu u pravu.

*Seriju obozavam, nisam mislio da kazem ista lose.

Najomrazenije zurke od strane onih koji ih ne posecuju.

Сисато чељаде које вам се смеши са шесте или седме стране Блица, тактички постављено између наслова о масовном самоубиству у Луизијани и причице о мечки којој се лобања заглавила у тегли киселих краставаца. Праћена је отрцаним, социо-политичким Јова Радовановић-стајл коментаром ("мојим гумама не требају ланци", "ја увек побеђујем у дублу", "знам како би смирила ситуацију у Санџаку"). Фотографија је мутњикава и, у ово доба интернета, превише софт-кор ("јао види, па то је Ешлин Брук из Анал Интрудера 4!"). Међутим, овај вид експресије има своје верне фанове.

Dan kada mi deca poklanjaju kineske čarape i apatinsko pivo od dva litra.

Poslastica koju smo svi kao deca stavljali u usta i to više komada odjednom kako bi utvrdili snagu svoje vilice... Obično se ogled završavao bekend slajsom koji bi nam majka lupila po potiljku uz negodovanje...

Za studente period kada ponovo postajete prijatelji sa onima koje ste uspešno zaboravili preko leta, ponovo počinju da vam se javljaju jer toliko je skripti i pitanja koji su im potrebni da polako ulazite opet u žižu interesovanja.