Zamišljam jedan takav primer: Sa 14 godina mobilisan, 1914. godine. Cerska bitka. Ranjen. Valjevska bolnica. Kolubarska bitka. Povlačenje preko Albanije. Tifus, dizenterija. Bolnica u Africi. Svuda oko njega smrt. Povratak u jedinicu. Proboj solunskog fronta. Ranjen. Juriš do Beograda, 500 km. Izgubio u I Svetsko ratu tri rođena brata, sestru, oca i još mnogobrojne iz šire familije. Onda, dalje do Slovenije. Ostanak na granici sa Italijom još nekoliko godina. Ranjen. Vrbovan u obaveštajnu službu. Ženi se i ima šestoro dece, od kojih troje umire u ranom detinjstvu od bolesti.. Putešestvije po celom svetu do izbijanja II svetskog rata. Ponovo u ratu, pada u zarobljeništvo. Logor ‘Mathauzen’ preživljava sa 40 kg telesne težine. Vraća se kući i saznaje da mu je žena poginula u bombardovanju savezničkih aviona, pred oslobođenje. Ponovo se ženi. Četiri godine traga za decom i pronalazi jednog sina i kćerku u hraniteljskim porodicama. Vraća se sa njima kući. Ponovo radi za obaveštajnu službu, do penzije. U međuvremenu, njegova deca završavaju visoke škole. Dobija unuke. Uživa u prepodnevnim šetnjama Kalemegdanom i odmaranju na klupi. U stanju je da dugo gleda ušće Save u Dunav, satima. Posmatra dve vode koje se pred njim sastaju i seća se svog boravka u zemljama odakle izviru. Misli mu se zapliću, pogled zamuti. Ništa oko sebe ne čuje. Onda ga prene oštar udarac u klupu. Trgne se i vidi lice mladog dečka, kao što je bilo njegovo kada je prvi put mobilisan. Junoša u jednoj ruci drži limenku piva, kao i njegovo društvo, preko glave im navučene kapuljače, jedva im razaznaje lice u sumraku. Pomisli u trenu da je on je njihovim godinama u ruci držao pušku i šajkaču na glavi. Razjapljenih usta, sa pivskom penom na uglovima usana, onaj što je šutnuo klupu, urla na njega: - Š’a si zin’o fosil? Čekaš grobara? Bolje ne čekaj, skoči sam dole, i hi hi hi... Celo društvo se kida od smeha. On se samo prekrsti, promumla nešto sebi u bradu, lagano ustane i pođe kući. Umire u snu u 98. godini, umalo da doživi i bombardovanje. Na njegovom grobu bi trebalo da piše:
Najpopularniji predstavnik manjina u Skupštini Srbije. U svom već dvajesosmom mandatu ukazuje celoj državi na jedan krucijalni problem. Veliki je poljoprivredni proizvođač, indo grasa ne gaji na terasa, nego na plantaži pored Bujanovca, a ima i jednu saksiju u Preševu. Još od pada Slobe mota svoj proizvod u toalet papir, a niko u skupštini nema sluha za njegov realni problem. Postoje indicije da će sa LDP-om u postizbornu koaliciju, radi zaštite zajedničkih interesa. Smatra se da će tad on i Čeda moći napokon zajedno da puše.
0,5-1 ‰-amater nivo Ovo je više brukanje nego sto se može nazvati pijanstvom.Popio si dva piva, uhvatila te murija, kukaš kud ne popi bar više.Mnoge bi bilo sramota da im u prijavi piše samo 0, 6 ‰npr 1-2‰ medium Nivo rezervisan za pubertetlije-početnike na punoletstvima. Dvojica se vraćaju zagrljeni: -Doootakooo sam dnoo životaaaaa!!!Brateee koji si ti car!Svi ostali su pičke al ti si moj brat, nisi sisa kao oni !E zato te volim, zato ovo moramo da ponovimo!Sad ću za mog brata da okrenem znak stop kontra! 2-3 ‰profi Nivo karakterističan za svadbe i ispraćaje. U restoran od nekud valcer hodom ulazi upišan lik.Polako mu odbijaju poslušnost osnovne motoričke funkcije.Služi ga još samo ruka kojim gura hiljadarke pevačici u sise dok desnim okom amblenduje šurnjaji.Mlada i mladoženja su odavno u drugom planu.Deca ga snimaju telefonom za you-tube.
preko3,5‰ master Starog oca u 4h ujutro iz sna je probudilo neko melodično zviždanje koje se ponavljalo.Ustaje uplašeno, odlazi do dnevne sobe gde zatiče sina jedinca kako sedi na laminatu pored svoje povraćke:
sin:Pa de si bre Mr Proper zovem te pola sata!?Aj ne bilo ti zapoveđeno, počisti ovo da ne vide matori.Ja odo da prilegnem malo nešto sam sav ko kurac!
Sudeći po reklami, jedini način da većina Srba vidi zelenu travu alpskih pašnjaka, cvetna polja Holandije, Južno kinesko more, kolumbijske plantaže kok..afe, londonsku kanalizaciju i pariske kurve. Naime, čim oseti miris svojih taze opranih gaća, naš Srbin dobija krila i nasmejan odleće na mesta gde i čarape posle trodnevnog marša mirišu.
-Ah, moj donji veš tako divno miriše, moraću ženi da kupim cveće i bombonjeru, ona je divna žena. Oh, letim... Ček, kakav je ovo cvet? Jaaaaao, kako je divan, ispušta mirišljavu vodicu po mojim nogama. Poljubiću ga :cmok cmok: -Stoko pijana, smesta da si prestao da pišaš po parketu i ljubiš babu! I skidaj te smrdljive gaće sa glave, vidiš da si počeo da haluciniraš. -Ljuuuuubavi... -Mrš na kauč.
Nešto što naši matori rade jer veruju da tako stan štite od provalnika, a mi radimo zato što smo naučili od njih.
- Jesmo sve poneli? - Valjda. - Hekler? - Da. - Pajser? - Da. - Kalauz? - Da. - Kašikare? Noževe? Bokser? - Da, da, da. - Ok, idemo... JEBOTE, ZAKLJUČANO JE. Šta ćemo sad? - A jebi ga, brate, ajmo kući.
