Biti džentlmen znači biti istinski muškarac, biti Pravi Džentlmen, doći do određenog nivoa ponašanja i življenja koji podrazumeva integritet i zasluženo poštovanje. Nešto čemu bi svaki primerak mužjaka koji je prestao da sisa palac i otarasio se edipovskih želja da sisa kevu trebalo da teži.
Posebno kod nas na Balkanu. A još posebnije zbog postojanja ruralnog mita o Balkancu kao mačo Tarzanu, jebaču i "frajeru", koji inače ne postoji. Ako igde ima manje mačo muškaraca onda je to u našim krajevima, stoga balkanci kao stereotip uopšte i ne postoje. Fejk iskarikirani šovinizam sa primesama pičkopaćeništva se ne računa u mačizam.
Džentlmen nije gospodin, gospodin može da bude svako ko iskešira dovoljno za Hugo Bos odelo ili je spreman da proda bubreg ne bi li mu italijan fegetlija po meri sašio sako i upario kravatu sa gaćama. Da su gospoda džentlmeni, imali bi punu skupštinu istih, ali nažalost ako bi smo skupštinu nazivali po tome ko u njoj obitava, mogli bi komotno da je zovemo i štala.
Pravi džentlmen mora da bude oličenje ravnoteže u svemu. Da balansira na desnoj nozi dok levom šutira kretena u dupe, u jednoj ruci da ima knjigu dok drugom pokazuje srednji prst sistemu, jednim okom da gleda napred a drugim da merka konobaricu. Mora da bude svestrana osoba, sposobna za sve ali ne i spremna na sve. To razlikuje dileju koja pokušava da probije glavom zid od džentlmena koji zaobiđe zid, uzme pneumatski čekić, sruši ga a onda se vrati i pregazi preko njega. Džentlmen u životu radi ono što voli ali time ne ugrožava druge, ne smeta i ne smara o tome. Veoma je važno ne biti smarač, ne dosađivati svojim stavovima kada niko nije pitao za njih, ne drobiti uvek o istim temama i ne siliti sa duhovitošću. To je odlika Pravog i tu se dobro ocrtava ona ravnoteža što sam je spomenuo. Biti nametljiv kada treba ali ne stalno, imati smisla za ofanzivu i defanzivu, taktičnost je džentlmenska vrlina.
Još par stvari moram da spomenen u vezi džentlmenovanja, jedna je veoma važna, a to su žene. Istinski Pravi poštuje žene, tu se razlikuje od Balkanca koji je i dalje zaljubljen u svoju mamu jer ona zna da ujutru voli prženice sa babinim džemom i kafu sa jednom i po kašičicom šećera i najradije bi se oženio mamom ili ženom koja je podobro emulira. Dakle, poštovanje prema ženama je osnova odnosa sa njima. I da se ne shvati pogrešno, da naglasim, poštovanje a ne lizanje dupeta radi dobijanja pristupa međunožju suprotnog pola.
Da bi neko bio Pravi Džentlmen, mora, nažalost tako je, da ima samo jednu ženu. Zašto? To je jednostavno pitanje sa komplikovanim odgovorom. Da bi se razlikovao od ostatka muške populacije i da bi ostao koncentrisan na važne stvari ne sme da landara k'o muda za veprom. Od toga boli glava, nije higijenski a nema ni smisla. Koncentracija je važna jer se tako fokus prenosi na druge važne stvari u životu, a to žena može da postigne sa Pravim. A i super su žene, ponekada daju smisla besmislu, ponekada oduzimaju smisao svemu ali zato uvek, uvek prijaju.
I zadnja stvar u ionako predugačkoj besedi je poštovanje. Poštovanje ne kao usađen refleks učtivosti koji besmisleno podseća na nekadašnje ideale i obrasce ponašanja već poštovanje kao odraz zdravog razuma i kulture. Da dam jedan banalan primer: Uđeš u GSP, sedneš, do tebe dva starca drve o tome kako je omladina iskvarena, drogira se i generalno kurcu ne vredi, onda te jedan od njih pogleda "ustaj konju, ja sam četresšeste bio na radnoj akciji" pogledom. E sada, takvoj bagri ne treba ustati da mu život ovisi o tome, nije lepo biti fin prema debilima koji te bez upoznavanja okarakterišu loše, besmisleno je i nimalo logično. Po meni, ne bi bilo kulturno ustati takvom čoveku jer reakcija na nekulturu treba da bude sam još veća nekultura, bahatost a ni fizičko nasilje ne bi bilo na odmet. Što opet dovodi do jednog obrasca kojim bi džentlmen trebalo da se vodi. Ko tebe kamenom ti njega nikako hlebom nego pištoljom ili bombom. Ne oko za oko nego glava za jednu dlaku sa dupeta. I po meni, to je skroz ispravno i pošteno. A treba da funkcioniše i u drugom pravcu, ko tebi džak oraha, ti njemu dva džaka oraha dogodine kada tvoj orah rodi. Džentlmen je bolji prema onima koji su dobri prema njemu i gori prema onima koji su loši prema njemu.
Toliko.
Felix4
Proces učenja, koji kako odmiče, sve više liči na trudnoću.
Čim ustanete i vidite sve one knjige, odmah dobijete jutarnju mučninu, a kod labilnijih ima i povraćanja.
Što je bliži "termin", sve više ste nervozni, imate iznenadne napade besa na ukućane, tražite podršku i razumevanje od njih...stalno ste gladni i često imate potrebu za određenom vrstom hrane(kod mene slatkiši).
Svakim mesecom ste sve više otromboljeni, jer vam učenje ubija želju za sportskim aktivnostima, a neposredno pred "termin" vam uopšte nije ni do sexa. Kad dođe dan D, isto se preznojavate i mučite satima do trenutka dok se sve ne završi.Kad položite, imate isti onaj blaženi osmeh kao majka kad prvi put ugleda svoju bebu.
Inače, u ovom slučaju je pobačaj češći nego kod trudnoće, a bogami i abortus.
Ukoliko nešto zajebem, em što sam i ovako i onako skenjana i život me jebe, dolaze roditelji kao šlag na tortu.
Ulazim u kuću, molim se Bogu, već s vrata primećuje keva da nešto nije u redu, ćale se priljučuje i nastaje sumnja. Nešto u meni puca i priznajem šta je. Nisam trudna. Nisam opljačkala banku. Ne kradem. Ne trošim puno para. Uglavnom. Bez obzira na sve, koliko god je minoran moj problem, poenta cele priče je da se od muve napravi slon i meni dobro namaže nos, jer za ime Boga, ljudi su bili sjebani na poslu pa se sad izdrkavaju na mene. Ne do Bog da to kažem. Jednom jesam. Bolje da nisam. Kako god, priča se razvija. Osećam se kao da me neko udario mokrom čarapom i bezvoljno bacam torbu na stepenice. Isto tako moji roditelju bacaju glavnu temu u drugi plan i vrše atentat na mene zbog bačene torbe. Ne cenim svoje stvari. Jebem li ga sad. Ulazim u fazu povlačenja. Ćutim. Kontam, bolje je. Bar neću nešto da lupim. Penjem se uz stepenice, prolazim pored gestapovaca i ulazim u svoju sobu. U milisekundu, sve se dešava. U trenutku mog prolaska čujem taj užasan zvuk koji govori "Kuda ideš?" ili "Vraćaj se, ima da razgovaramo!". Vraćam se na ratno polje. Sedamo u dnevnu sobu kako bi imali potpuni ugođaj. Za lepsu atmosferu, TV je pojačan do maksimuma, Đoković dobija meč i sledi reklama za Always ženske uloške. Neprijatna tišina. A jebem te živote. Deru se na mene. Jede mi se nešto, al bi radije da me nešto proguta. Krećem u akciju. Vadim svoje slabašne adute, iako već znam da gubim. U jebote, slućajno sam podigla glas. E sad sam jebala ježa u leđa. "ZAŠTO DIŽEŠ GLAS!?" - ili - "Ko je koga rodio, ja tebe ili ti mene?", a ja sve hoću da kažem "bolje da me nisi rodila" ili ćaletu da kažem "bolje da me nisi napravio" ali nekako odustajem u poslednjem trenutku, ne čini mi se kao dobra ideja. Deru se još. Skroz se izgubila glavna zamisao. Sada je tema moja neurednost. Ja sam neodgovorni sebični stvor. Krenem i ja nešto da pričam, ali sputava me glas koji se dere "Začepi dok ja pričam!". I ja začepim. I samo ćutim i sedim i trpim. Isusove muke. A onda se proderu "Zašto samo ćutiš? Alo! Gledaj me ovamo! Ima da razgovaramo!!!". Pa jebote, brate, mislim kevo, ćale, sad sam pokušala nešto da kažem, ali moram da ćutim. Da bih nešto rekla, moram da se malo proderem, ne može bre moj glasić da dođe do izražaja, mnogo se bre deru ovi sa reklame za uloške. I tako u krug. Pričamo celu noć, a ja hoću na fejs. Svoju bol čuvam u sebi, jer ako im i kažem svoju želju, dobiću zabranu. Gledam u prazno dok su se dve trećine moje tročlane porodice udružile protiv mene. A u kurac više.
Mladost ludost. Ne razmišljaš mozgom, nego nižim organom. Ona (ženka) ti mahne repom, a u tvom hipotalamusu se luči neizmjerna želja za probojem kroz vaginalni prostor. A ti, mlad, zdrav, piješ sok od cvekle svaki dan ne bi li ti se poboljšala cirkulacija krvi i na taj način stvorio od sebe jedrog mladića sa jebačkom dekoracijom i da bi u selu predstavljao porno ikonu. Radiš sklekove, trbušnjake, trčiš uz njivu-niz njivu k'o neslan ovan, a komšije se okreću za tobom sa izbuljenim očima k'o sova iz Guarana reklame čudeći se tvojoj volji za napretkom. Svaki dan ga bacaš u nesvijest tako jako da se izlučevina salije do podruma, a ostatak ode kroz kanalizaciju do na kraj njive, pa onda noću sanjaš kako hiljade spermića idu odozdo prema tebi govoreći: „Tata, tata“. Počeneš gubiti na kilaži, izgledaš k'o mršavo svinjče kad se pusti u tor pa počne da ganja prasicu i onda skontaš da ti je to dosadilo i da želiš nešto novo. Želiš turiti.
Tog dana, ćale ga je smarao nekim poslovima. Valja prozore promijeniti i ubaciti nove od PVC-a, lafo to je sada moda. Sunce upeklo k'o zagorjela tava, čini se k'o da je ispala žiška iz pakla i to pravo u njegovu avliju. Uprti prozor, a ona plastika vrela, možeš jaja na oko na njoj ispeći. Ali hajde, otac je to, moraš mu pomoći da ne bi kasnije rekao: „Bolje da sam u šljivić bacio, nego što sam tebe napravio“. Jest da mu je mrsko, al' ko ga jebe. Šuti i trpi. Kad eto ti neko auto dolazi u komšijinu meraju, onog istog komšije koji se preselio u Sarajevo i stavio kuću na prodaju. Bijeli Golf dvojka, nepoznata lica, mada mu vozač liči na Eru Ojdanića iz najboljih dana. Izlazi on, žena mu (pretpostavlja) i mladi sin, a u Golfu i dalje sjedi ona. Iz daleka izgleda kao i svaka druga, jebiga. Kaže ćale: „Evo stigle nove komšije, ajmo da se pozdravimo“. Konta u sebi: „Da nisu došli, ne bi ni rekao da stanemo“. Dobar dan, dobar dan. Tako i tako, upoznavanje, ovo ono, sve pet. Tačno je, to su nove komšije. Kad izlazi ona iz auta.
Da, ona, očit primjer brđanke, djevojke pred kojom objesiš jezik do poda, a stožina ti se pretvori u neuračunljiv objekat koji se vrti po gaćama k'o vatrogasno crijevo kad je pod pritiskom. Ne zna čovjek gdje bi prije pogledao. Da li u rumenu dojku koja izviruje k'o proleter iza grma kada želi da zaskoči žrtvu, ili pak u guščetinu utegnutu od kopanja? Lice bez bora, raspletena kosa izgleda k'o cvat hibridnog žita, a oči joj zelene. Zelene, jebote, ej... Uz malo zakašnjenje, pruža ruku na kojoj su se ocrtali žuljevi od trodnevnog cijepanja hrastovine. Ona mu reče ime, uz prelijep osmijeh na licu.
Uslijedilo je, naravno, obilaženje njihove nove kuće i još detaljnije upoznavanje sa istom. Njen otac ga zamoli da im pomogne da istovare stvari. Kaže da ima tri kamiona ukupno, pa će mu platiti to što radi. Konta: „Jebote pare, đesi punac, šta ima?“ Pristane, naravski. Ko ne bi, jebote...
Odjednom dobi volju za poslom. Ućeraj i prozoru i suncu i malteru i onim potomcima iz njive što ih je sanjao. Samo bi u nju gledao. U međuvremenu, sabralo se tu još raje, valjda njihovi rođaci i prijatelji. Pomažu svi da se skuće, a on najvrijedniji. Čas na spratu, čas u prizemlju, čas u šupi. Razbac'o se k'o đubre po njivi. Ocu nije jasno šta bi hajvanu odjednom. Završiše to oni očas posla. „Sjedi malo, koji ti je kurac, oguli jabuku“, govori mu neki glas iznutra. Za čudo Božije, posluša.
Traži je pogledom. U jednom trenutku pogledi im se ukrstiše. Sipaju iskre k'o iz Bosh brusilice kada je bravar poćera preko šipke. Silazeći niz stepenice čuo ju je kako rodici šapće: „Jest lijep momak“. Gotovo, jaro! Prođe neka dragost kroz njega k'o grnjača kroz planinsko selo. Da li je ona ta? Ta kojoj će surduknuti soklendžu iz zasjede, a ona će ga rado pustiti da obiđe njena prostranstva i upozna Nju, Njenu svetost Vaginu.
Prošlo je neko vrijeme od dolaska novih komšija, stvari su legle na svoje mjesto. Vratio se starim navikama, nolajferisanju preko dana, a hodanju i kucaniji po noći. Razumljivo je to. Preko dana po onoj ljetnoj žegi imaš utisak kao da si u nekom western kadru kada prođe pokoji plast sijena preko šljunkovitog puta. Nigdje nikoga. Zato noću oblijeće oko konine kuće k'o mačak oko vruće kaše. Stara fora bacanja kamenčića u prozor uspijeva pri dozivanju mladog čeljadeta koje docnije odvodi u prostranstva noći, sjedeći na hladnom betonu od kojeg mu se čmar ucrva, a nije pojeo ni kap pekmeza kao zaštitu od pojave glista. No, boli ga đon, svakako i ne misli o tome dok provodi vrijeme s njom. U jednom momentu, vatra između dvoje čednih živinčadi se uzbrka, te u trenucima dok mu ona razgibava jezik k'o domaćica kada razvija jufku, on se odluči da pređe rukom preko, od branja krušaka i jabuka po jarkom suncu, potamnjenih leđa, pa sve do brushaltera. Uze je u naručje i baci u obližnje sijeno. Radnja se dalje nastavi po scenariju iz starih švedskih porno filmova, dok u pozadini kokoši skaču po kocu i kokodaču, a mjesečina stvara ugođaj seoske idile. Svršetak.
Valjevske lokalne novine. Štampaju se već 65 godina, a u međuvremenu su postale najčitanije lokalne novine u Srbije. Postale su poznate po kletvi ''Dabog da izašao u Napredu!'' Ali, idemo redom.
Kao što već primećujete, sam naziv deluje prilično optimistično, dok je surova realnost potpuno dugačija. Valjevo je prema poslednjim istraživanjima grad sa najlošijim standardom i najnepovoljnijim uslovima za život. To nikako ne sprečava mlade da pune kafane i ispijaju galone valjevskog piva u mnogobrojnim kafanama. To sve, naravno dok ne odu na fakultet, posle dođu jednom mesečno, vide matore, razvale se u gradu, ujutru kukaju kako provod nije ni za uporediti sa Beogradom, pa se vraćaju u isti. Nizak standard ne sprečava ni gradonačelika (nije ni bitno kojeg, svi su isti) da odlazi na skijanje u Austriju i održava skupe koktele svoje stranke u Domu kulture. Opravdanja naravno ima: podaci zavoda za statistiku su zla namera protiv jadnika i sirotana iz DS-a (nije ni bitna partija). Ovi iz statističkog mora da su se onda baš namerili na Valjevce... Ma samo Napred.
Elem, same novine imaju 32 strane. Ako ste kupili pre 10 godina jedan broj novina, nema potrebe da kupujete novi. Vesti od 1. do 20. strane su iste: privatizacija kompanije, gašenje kompanije, štrajk radnika zbog gašenja kompanije, nelegalna imovina, zakasnela reakcija vlasti, premeštene investicije, Valjevo van državnih planova, podmićivanje lekara, putevi očajni, građani još očajniji, nevreme, potop... Napred Valjevo.
E, sad ide specijal i ono zbog čega novine kupuju uglavnom stariji građani grada i okoline - čitulje. Na celih 9 strana mogu saznati kako i gde su ima bivši drugovi iz odeljenja, vojske, bivše kolege, ljubavnici, suparnici, gazde, komšije, prijatelji, neprijatelji, daleka rodbina... Ovaj deo novina se jedini menja iz nedelje u nedelju. Ovaj deo novina uvek biva pažljivo pročitan i pregledan. Ponekad pomislim da ga čitaju toliko pažljivo ne bi li konačno videli sebe u njima. A i poslovica sa početka teksta se upravo odnosi na ovaj deo novina. Uglavnom razočarani, listaju Napred.
Sport. Na cele 2-3 strane, u zavisnosti od broja čitulja tokom te nedelje i (ne)uspeha sportista. Budućnost i Vujić voda među poslednjima u ligi. Uspeh karatista, poluuspeh rukometaša i odbojkaša. Košarkaši standardno dobri. Šahisti opet prvaci države. Eto i svetle tačke. Šah mat na kraju. Napred šahisti. Nazad svi mi ostali.
Sastav od šest devojaka koje se šamaraju po bulji kad odrade dobar pos'o.
Muškarac koji zna kako treba da se ponaša u određenim situacijama.
Recimo, kada njegovoj ženi ili devojci nešto ispadne, on će taj predmet elegantno i nonšalantno da šutne u njenom pravcu da bi ona to mogla lakše da dohvati.
Mjerna jedinica za količinu "istovara" u wc-šolju.
-Gdje se ti izgubi?
-Iš'o srati,znaš koliko je govno,možeš konja uzjahati sa njega.
Redosled po kome se iznosi hrana pred goste na slavljima.
- meze
- čorbe
- sarme, pasulj
- pečena živuljka u vidu praseta i jagnjeta
- sitni kolači
- torte
1. Što se dan ispita više približava, to su ti manja očekivanja da ćeš uopšte položiti.
2. Što si manje učio, veća je verovatnoća da će te ukenjati.
3. Ako nisi prešao samo jedan mali deo gradiva, 99% ti uleće pitanje baš iz tog dela.
4. Što bolje odgovara neko pre tebe, veća je verovatnoća da ćeš ti pasti.
5. Ako profesor na predavanjima deluje kao kul lik, na ispitu je 99% skot.
6. Što ranije ujutru počne ispit, to je verovatnije da ćeš ti stići na red posle xy sati čekanja.
7. Ako je profesor muško i voli koleginice, ti sigurno nisi koleginica; ako je profesorka seksistički skot koji se loži na mlade muškarce, ti mora da jesi koleginica.
8. Ako u indeksu imaš slične ocene (recimo većinom osmice), velika je verovatnoća da ćeš dobiti njihovu srednju vrednost, modus ili medijanu.
9. Ako te asistent gotivi, 99% neće biti na ispitu taj dan kad ti odgovaraš, ako te ne gotivi biće tu sa detaljnim spiskom tvojih predispitnih (ne)aktivnosti.
10. Ako je prethodna grupa mogla da prepisuje na pismenom, tvoja grupa 99% neće moći.
11. Ako se zavučeš u poslednji red da bi mogao nešto da prepišeš, 99% će te prebaciti u prvi red.
12. Ako u prvom redu uopšte ima neko ko nešto zna, 99% je to onaj štreber što nikad nikom ništa neće da pomogne, pička li mu materina.
13. Ako se nameračiš da prvi odgovaraš, 99% će profesor odlučiti da proziva po spisku (na kom si 99% među poslednjima).
14. Ako si žensko - ukoliko odlučiš da se na ispitu pojaviš sređena, profesor će najverovatnije pomisliti da si maloumnica koja je više vremena provela u šminkanju nego u učenju; ako pak odlučiš da dođeš kao raspad ne bi li svi videli da si učila celu noć, profesor će verovatno pomisliti da bi ti dao 6 da si samo malo lepša.
15. Ako ti profan ponudi da odgovaraš za višu ocenu - 99% ćeš se zajebati i ako prihvatiš i ako ne prihvatiš.
16. Ako pomisliš da ćeš položiti u trenutku kada vidiš ispitna pitanja, veća je verovatnoća da će te profesor zajebati nekim gadnim podpitanjem.
17. Brzina dozivanja gradiva u sećanje prilikom pisanja koncepta obrnuto je proporcionalna vremenu koje imaš za pisanje istog.
18. Na pismenom ispitu će ti vremena i papira biti ili malo ili mnogo - sredina ne postoji.
19. Količina treme srazmerna je veličini potrebe za obavljanjem velike nužde u nezgodnom trenutku.
20. Količina znanja obično je obrnuto srazmerna dobijenoj oceni; čast izuzecima
Ozbiljno hladno, tipa pingvini piju čaj i kradu drva..
Mare: Ajde tebra izlazi, evo me ispred tvoje zgrade..
Džoni: E kako je napolju jel mogu u onoj tankoj jaši burazeru?
Mare: Vidi ga ovaj, sponzoruše u juga ulaze, bolje obuci onaj džemper iz Sirogojna, danas nije sramota
Lokalna radodajka uz čiji se venerin breg popelo više muškaraca nego na molerske merdevine.
