Čardak ni na nebu ni na zemlji
Epska (ne u smislu *narodna poezija*, odnoseći se na proporcije, prim. aut. *EPIC*) parabola upakovana u bojkoliki setting koja uči kako umaženo žensko čeljade (čitaj: princeza od tate koji je devedesetdruge izbjegao iz okoline Banjaluke kod ženinih u Borču) odgajano pod staklenim zvonom i okruženo četom sinolikih šiljokurana može da se odmetne čim osjeti svrab pa krene da se češe. Problem nastaje što je obično onaj koji počeše neki nedojebani ljaljan koji drži lokalni splav, čiji **IK** (iliti intenzitet kajle) barem za dvije cifre nadmašuje broj milimetara kose na glavi i gramažu sive mase. E kad baji dodije čka jer je, ili prestara za njegov ukus, ili joj se ne poklapa dezen masnice sa njegovim giljama i kravatom, nastupa akcija ala Spašavanje redova Rajana od strane braće. Eventualno jedan od njih "naslijedi" zetovu imovinu, jer je zeta zadesila sudba strašna spontane evolucije u delfina kada mu je izraslo nekoliko rupa na leđima kalibra milimetara devet.
Ono malo što se zna vezano za bajku je njen nezvanični kraj (izbačen u redakciji Vuka S. Karadžića) da je najmlađi sin nastavio da vodi Zmajev splav (aka Čardak) i sam se pretvorio u Zmaja.
Odatle se vuče pravo naravnoučenije pripovjetke: Ako gledaš dovoljno dugo u ambis, počne i on da gleda u tebe.
Pisano za ono takmičenje.
Okretanje mikrofona publici
Krajnji testament sopstvenom dostignuću u karijeri muzičkog stvaraoca. Umetnici visokog ešalona su u stanju da ovim elegantnim činom, bez ijedne suvišne reči, bace auditorijum u trans u kome se savršeno sinhronizovano svi do jednog pretvaraju u hor kerubina i dovršavaju započeti stih. Jednom dozvan, naglašavajući kulminaciju koncerta, akt okretanja mikrofona stvara određenu svečarsku atmosferu i kod prisutnih izaziva osećaj vantelesnog iskustva, gde se nekom čudesnom telepatijom širi jednoumlje. Ono što muzičaru u tom momentu preostaje je samo da sa beskrajnom srećom pusti jednu suzu da kapne dok gleda ostvarenje svog najvećeg sna.
*Sava Centar, 2012.*
ŠŠ: Nisi me volela u ono vremeeee, a ja sam želeo samo jednoooo... Sada kad ... *okreće mikrofon publici*
Hiponotisana gomila: ...NISMO MI MLADI KO NEKADA DOĐI DA OSTARIMOOOOO...
ŠŠ: zaaaAAAajeednoooooo!!!
*Beograd, 24. decembar 1996.*
SM: ... Srbijom neće upravljati tuđa ruka!
HG: SLOBO MI TE VOLIMO! SLOBO MI TE VOLIMOOOO!
Raznesenje gospodnje
Tajna večera na koju je Juda došao sa 30 kila eksploziva opasanih oko struka.
Džizs: Oče, oprosti mu, ne zna šta radi.
Svevišnji: Zna, sine, itekako.
Skraćuje razlomke
Каже се за некога ко је сложио преглупу фацу неодређене емоције. Изгледа као да посматра неку рандом експресионистичку слику на удаљености од километар и покушава да на њој разлучи сваки представљен објекат, а и да проникне у суштину једног таквог џексонполоковског манифеста. Можда чкиљи, можда благо пући усне, али у сваком случају не плени утиском да о нечему паметном мозга. Као да у глави има разломак типа 1536/384 и покушава да га скрати највећим заједничим делиоцем, а напајање ћускије му искључено.
-Диви басисту што скраћује разломке, не бих му дао преко 70 и-куа.
Personifikacija u psihozi građevinskog radnika
Ako dovoljno dugo buljiš u mešalicu za malter, nakon izvesnog vremena mešalica počne zauzvrat da bulji u tebe.
- Iiiiii, počinje peti, odlučujući set! Nema tajbrejka, sve se svodi na nekoliko poena... IDEMO NOLEEEE... tri forhenda peska, jedan bekhend cementa, tri forhenda peska, jedan bekhend cementa, tri forhenda peska... PU! Bemteusta nenasitnu, što me poli malterom! 0:15 za tebe, ali nećeš tek tako dobiti ovaj meč! Nisam ja uzalud ovde već osam sati u najdužem meču u istoriji turnira na šljaci!...
- Mali, šta kenjaš ti tamo dole?
- Tri forhenda peska, jedan bekhend... jebe me mešalica majstore!
- E, jebeš ti mene ako ikad više zaposlim difovca na mešalicu...
- Idi u svoju sobu! -
' Go to your room! '
Verovatno najstroži vid ukora/kazne koji su kadri da smisle prosečni američki roditelji. Tako je barem u njihovim serijama i filmovima a nemamo baš nekih većih razloga da sumnjamo da je i u pravom životu drugačije. Elem, slanje grešnog deteta u sobu, nezavisno od onoga šta je ono tačno, kako i gde uradilo ( obično je u pitanju pocepano zadnje sedište neke stare korvete ), spada u, kako se čini, najozbiljniji i najteži deo vaspitavanja malih amerikanaca tj. konačnog bolnog roditeljskog prihvatanja da im čeda, podgojena i sirota, nisu savršena. To saznanje obavezno sa sobom povlači brojna grupna savetovanja sa porodičnim psihijatrom kao i česte zajedničke izlete ( na primer, u tržni centar ) kako bi se, navodno, što lakše prebrodila trenutna kriza u odrastanju budućih naslednika. Školovani američki psihijatar će, naravno, uvek reći da se te stvari rešavaju same od sebe i da deci treba dati potpunu i ničim ugroženu slobodu. O eventualnom fizičkom kontaktu, jasno, nema ni govora – naime, očevi IPAK sačekaju da im ćerke napune 18 godina za to. Iz svega ovoga proizilazi da kada odrastu, mali Amerikanci postanu tako veliki zlikovci da im na celom svetu nema ravnih. Međutim, najvažnije je da su odrastali u zdravim i normalnim porodičnim uslovima...kopilad.
Nju Hejven, država Konektikat
- Mama, tata...Ja imam nešto da vam kažem...
- Reci Džesika, dušo. Slušamo te...
- Pa, ovaj...znate...Ja sam danas slupala korvetu koju ste mi poklonili za 15-ti rođendan pa sam izgubila svoju MasterCard karticu sa neograničenim limitom; pa nisam išla u školu već sam bila kod drugarice Džoudi pa mi je njen tata dao da pijem pivo i milovao me između butina; pa se meni to dopalo pa sam spavala sa njim; pa sam u povratku kući na putu naišla na nekog krupnog crnca koji me je zamolio da ga povezem pa sam ga povezla; pa sam stavila njegov penis u usta i veći je nego onaj od Džoudinog oca.
- Go to your room, Džesika i razmisli dobro o onome što si učinila...!
- Ok. Kad će večera – I 'm kind of hungry...?
- Zvaćemo te da siđeš, Dži...
Beograd, država Srbija ( sa Kosovom, naravno )
- E, ćale, slušaj...
- Šta je, bre, džukelo...?!
- Ćale, ovaj...ne znam kako da ti ovo kažem...mmmmhm...
- 'Ajde, bre, šta se izmotavaš?! Je s' don'o ono pivo što sam te posl'o...?!
- Pa, ovaj...jesam...al' , jebiga. Slučajno sam razbio jednu flašu, ćale...Mis'im, izvini, stvarno nisam namerno, keve mi...!
- Ženoooo!!! Donesi mi brzo ONAJ kaiš, sa ONOM kopčom!!! Ovaj mali nam je opet napravio štetu!!! Saću ti jebem milosnu mamicu ja...!
Onomatopeja stranih jezika iliti "Kako ih mi Srbi zvučno opažamo" - vol.1
Kako ona stara narodna "*Govori srpski da te ceo svet razume*" nije dala neke zapaženije rezultate u poslednjih nekoliko eona a izgleda da to, bogami, neće učiniti ni u sledećih nekoliko, prosečni pripadnik nebeskog naroda primoran je da, zarad sporazumevanja sa evropskom i svetskom žgadijom, prlja svoj *linguam musculus* poganošću raznoraznih stranih, s prefiksom "svetskih", jezika tj. ako bi uopšte i poželeo da se upusti u interakciju sa narečenom (autor misli na *žgadiju*; prim.prev.).
Kažem "prlja" i "poganost" jer je - krajnje objektivno posmatrano - srpski jezik kao takav i pored svih svojih mana i nesavršenosti relativno čist, diktivno jasan i ne zahteva od svojih korisnika da krive usta, prave transferične grimase i(li) da pljuju sagovornike s preke strane a zbog kojekakvih umlauta, muklih konsonanata ili, prosto, "arabo-mađarština" pri izgovoru (sad sam izmislio tu reč, je l' da da je do jaja?), u vašem krajnje liberalnom poimanju tog sluteće kancerogenog termina. S ovim poslednjim u vezi svakako stoji i ta večna potreba nas Srba da jedan strani jezik "prevedemo" na naš maternji, odnosno da odgonetnemo njegovu fonetsko-praktičnu melodiku, potencijalno sakrivenu u onomatopeji života koji nas geografski okružuje. Razume se - ne u ovoliko puno reči i definicija, već jednostavno, narodski, štono kažu - *po sluhu*. To, naravno, podrazumeva i određenu primesu cinizma i sarkazma u čitavom procesu, ali su oni ionako osnovna baza svega što se radi na ovim prostorima tako da zbog da jedeš govna.
Elem, pred vama se nalazi omanja hrestomatija pomenutih onomatopejskih jednačina, mali fonetski leksikon koji bi trebalo posmatrati i kao svojevrsni priručnik u baratanju/razumevanju nekim/nekih od specifičnijih nesrBskih jezika, svakodnevno rabljenim na planeti ovoj izrabljenoj. Doviđorno i Guternaht.
1. Alahalahalahalahalahalahalah!
Jebeni zabrađeni, jebeni arapski jezik. Lingvistički C-4 koji estetski sasvim odgovara neobrijanim bradurinama, obrijanim mudima, dugim nosinama i samo(voz)dizanju u vazduh navedenom sortom eksploziva. Fazon - do jaja je nebitno šta i o čemu likovi pričaju kada im sve ionako zvuči k'o da repetitivno dozivaju Svevišnjeg...što, reala, i čine većinu svog životnog veka. Mali, pak, savet pri upotrebi narečene "univerzalice": **L** treba izgovarati sa jezikom poput čakije zabodenim tik iza "gornje proteze" jerbo će tako ono **H** onda zazvučati k'o da ste surduknuli kilo jebenog peska u svoje cenjeno ždrelo. Biti na oprezu zbog te čakije, doduše...
Iako vam ovo možda neće pomoći da ga razumete, definitvno će uticati na to da ga brže progovorite. Elem, najbolja moguća ohrrralna vežba na thrrržištu za izgovohrrrranje *holandskog jezika*...mada svoju dikciju možete pogoršati i sa onom iz broja #1 ovog primera. 24 Kitchen gledati čisto iz mizanthrrrropije prema samom sebi.
3. Ekereškekerešmekereš-gulaš!
Najmanje 24 padeža, vokalna harmonija, nepostojanje glagola "imati" i trista drugih gramatičkih silovanja moždanog sistema sažeto u jedan jedini verbalni podrig. Koliko god se trudio da bude jedinstven na svetu (sa *finskim*, fazon, čini jedinstveni šešir tzv. ugro-finskih jezika i nema jebeno ništa zajedničko sa istim), MAĐARSKI se, kako god da ga okreneš, uvek vrteo, vrti i vrteće oko jebene hrane...mada je gorka činjenica da ne zvuči ni upola tako ukusno kao đakonije koje nam dolaze iz zemlje sa kojom se graničimo i koja tu činjenicu preko svake mere eksploatiše. To je, međutim, neka druga priča, neki jedini granični prelaz...
4. HAJLHITLER!
Nije slučajno napisano velikim slovima.
Elem - jedini jezik na svetu pored *rumunskog* i *japanskog* koji će uvek zvučati kao da se sa nekim svađate, pa čak i onda kada budete želeli da se na njemu izrazite najuzvišenijom i najpoetskijom termonologijom mogućom (na primer "lajdenšaft", što znali "strast" ili "erhabenhajt", što se prevodi kao "uzvišenost"; prim.prev). Sintagma iz naslova će vam nedvosmisleno i omogućiti tu svađu ukoliko se nalazite na teritoriji države iz koje je i potekao ali biste svoj spas od javnog linča na Brandenburškoj Kapiji ili Aleksander Placu možda mogli da potražite u vickasto-partizanskim floskulama, tipa "Špric majn guzn!", "Šajze, šajze, majn Taube vajze..." i već epskom "Cvaj partizanen šlafen in kukuruzen." Glupe Švabe će vam se od srca nasmejati i popustiti stisak cokule sa predela vaše krvave face. Oni *fašisti*? Booože sačuvaj!
Želite da naučite *španski jezik* a niste rođeni sa retardiranim šprahfelerom? Nemojte očajavati. Sa jednostavnom vežbom iz naslova ssssssssavladaćete španssssssski dok ste rekli kekssssssss! Elem, ono što dijagnostička patologija prepoznaje i definiše kao **interdentalni stigmatizam**, u zemlji iz koje je poteklo najveće zlo u istoriji televizijskog serijskog programa (mada i mi imamo konja za trku) predstavlja genetski nasledno oruđe za verovatno najsmešniji izgovor jednog jezika još otkako je neki homo-erectus svom kolegi iz plemena batinom izbio zube a ovaj sutradan imao da brani magistarsku tezu na temu "DiDaktički DaDaizam u oslikavanju ptice DoDo po ziDovima i svoDovima renDom pećine". Inače, legedna kaže da je poreklo vrskavog "S" u španskom jeziku posledica bigotskog idolopoklonstva španskog naroda prema nedvosmisleno incestoidnom kralju Ferdinandu, koji je žešće vrskao jer je, jelte, bio žešći jebeni incest. S druge strane, Argentinci, Čileanci i ostali kolonizovani narodi, na primer, govore španski bez vrskanja. Tja, ko će ga znati, ionako su sve to ciganšture teške...
Hića
Nadimak koji je naš narod iz potpuno nepoznatih razloga dodelio Adolfu Hitleru, s obzirom da zvuči izuzetno umilno, a mi nismo baš imali neke do jaja odnose sa njim.
- Brate je l' gotiviš ti da praviš face u ogledalu kad si sam u liftu?
- Pa naravno. To svi gotive. To i ono kada se brijem da zaližem kosu na dole i na stranu, ostavim brčiće k'o Hića i držim par minuta govor na izmišljenom nemačkom pred ogledalom.
- U da, i to je do jaja.
-----------------------------------------------------------------------------------
- Ahtung, dihtung habe ajne gevezen, konen zih mi....
- Leptejebo davaj pušku! DA-VAJ PU-ŠKUUUUU!
- Drži ga sine. VE-ZUJ!
- Šta je dedi ćale, što se dere?
- Nemoj da mi se praviš lud. Lepo sam ti rekao da promeniš to sranje kada ti stiže poruka. Znaš da deda poludi kada čuje Hiću.
Hloroform
Gušitelj level 99.
Lik koji jednostavno toliko smara i toliko davi, da od slušanja njegovog jednoličnog, nezanimljivog tona i samog izbora teme o kojoj drobi, već posle minut krenu blagi facijalni tikovi kao što su titranje oka i krivljenje vilice, pa zatim kreće osećaj dosade koji prelazi lagano u osećaj otupljenosti, koju opet menja neka neobična praznina, da bi pred peti minut njegovo izlaganja dovelo do kratkotrajne agonije i tačno na početku petog minuta jednostavno slušalac pada u nesvest, kao što padne bilo ko, kome se nabije maramica sa hloroformom na facu.
- Jebote vidi one ribe u ćošku što su dobre a?
- Uf odlične su. Da l su oćne šta misliš?
- Ma 'de nisu, gle'j onu kako nesvesno liže grlić od flaše. Ajde da ih nagazimo odma'.
- Čekaj, eno ga Cane Hloroform ide ka njima. E jebiga.
- Ništa, za pet minuta im neće biti do života, a ne do jebanja. Večeras će ona vruća linija za samoubistva imati posla.
- Možda jedino ako nas usere da se onesveste, pa da ih odnesemo gajbi.
- Pusti ti ribe sada, bolje da spašavamo živu glavu. Ako nas vidi ovde ne gine nam večna tama.
- Ja sam jednom zaplakao kada sam pričao sa njim. Bež'mo.
Koman
Izraz koji se u Srednjoj Zemlji koristi za onoga ko se navukao na prsten, pa sada krizira bez njega.
Boromir: Frodo, moramo prsten odneti u Minas Tirit i iskoristiti ga protiv Saurona.
Frodo: Ne. Prsten moramo uništiti u Mordoru.
Boromir: Ali razmisli, naši ljudi umiru tamo.
Frodo: Ne, prsten je zao i samo će učiniti zlo.
Boromir: A ajde Frodo legendo, care. Ajmo u Tirit.
Frodo: Ne!
Boromir: A dobro ajde, al' daj mi prsten samo da ga pridržim.
Frodo: Ne može.
Boromir: Dobro, izvadi ga samo da ga vidim.
Frodo: Beži bre od mene komane jedan. Vidi na šta ličiš. Raspadaš se k'o Golum.
Šredingerijanac
Indijanac čiji um se nalazi u istom položaju kao Šredingerova mačka u kutiji - dok god mu ne otvoriš lobanju nisi siguran da li je mozak živ ili je odavno crkao.
- Pazi, ja sam to proučavao godinama, sve te Ajurvede i Mahabharatu i te svete spise što su ispod Hilandara zakopani, ja bio tamo...
- Gde si bre bio i koliko godina si proučavao kad imaš 22 godine?
- Ne pitaj bre, preko interneta sve se nađe, a čitao sam i Deretića, on lepo kaže da smo mi Sloveni poreklom iz Pakistana današnjeg.
- I šta još kaže majketi?
- Pa ima u tim spisima navedeno kompletan opis atomske eksplozije još pre 25 milenijuma! Zamisli! Ajnštajn tad još nije ni izmislio atomsku bombu, a mi smo je već koristili! Išli ljudi da provere, tamo stvarno opada kosa ljudima bez ikakvog razloga...
- Sine, tvoj problem samo lobotomija može da reši...
Mogu jednom zaredom
Kulerska oksimorončina koja daje nedostižnu prednost kakvoći nad kolikoćom. Pobeda matafizike nad matematikom. 1>1
Nakon prvog zvaničnog susreta sa emocijama i rascepa romanse sa Šarliz, Krešimir se povukao u ilegalu. Mesec dana izolacije, gledanje u tavanicu, pljuga za pljugom i vrtenje Knockin' on a heavens door na gramofonu do besvesti, poput Urketa u "Poslednjem krugu u Monci", doprineli su da mlađahni pastuv shvati ono što je stalno gurao u zapećak. Naviranje slika iz prošlosti (KST...snimanje Monstera...bioskop...Los Anđeles...pena party) govorilo je samo jedno - Krešimir voli Šarliz.
Kupanje, brijanje, navlačenje Black&Fucker majice i bokserica sa Renom i Stimpijem na dupetu i pravac SAD - najveći studio za snimanje filmova za odrasle.
Producent: Ime i prezime?
Krešimir: Krešimir.
P: Samo Krešimir?
K: Da.
P: Zašto želite da budete porno glumac.
K: Zato.
P: Novac, slava, jebanje vrh riba, lude žurke...ništa od toga vam nije cilj?
K: Ne.
P: Dobro, čudni momče, da vidimo močugu!
K: :vadi močugu:
P: Taman. A koliko puta možeš zaredom?
K: Jednom.
P: Molim?
K: Jednom.
P: Ček, je l' ti mene zajebavaš, 'oćeš da budeš porno glumac a možeš samo jednom? I kako je to moguće da neko može jednom zaredom? Šta to znači?
K: To znači da mogu i više, al je jednom sasvim dovoljno.
P: Hahaha, kako lupaš, gde je bre to dovoljno? E, uzimaš mi dragoceno vreme, ovo je biznis, a u biznisu je svaki minut bitan. Evo ti ova riba, otsri je. Ako svršiš za manje od 15 minuta, doviđenja, takođe, ako ona ne svrši za 15 minuta, opet doviđenja.
Posle 2 sata, nesrećna devojka sagoreva pod naletom trinaestog orgazma. Krešimir skida pepeo sa kurca i gleda u jednu tačku.
P: U, jebote, ti si baš neobičan tip. Aj probaj sa Dženom.
Posle 12 dana: spaljene Džena, Brajana Benks, Tori Blek, Tera Patrik, Ema, Ena, Eleonora, Kurta, Murta...
P: :vrti glavom: Ništa ne razumem, pobio si nam sve žensko što smo imali, od sad ćemo morati samo pedersku pornjavu da pravimo, a pritom nisi svršio? Momče, bojim se da ti nisi sa ove planete, ne znam šta da ti kažem, ali ovo jednostavno nije posao za tebe, žao mi je.
K: :gleda u jednu tačku i ponovo čuje pucketanje gramofona i harizmatični glas Dilana Boba: Idem, dosta je bilo.
Krešimir navlači bokserice sa Renom i Stimpijem, Black&Fucker majicu i kao Šejn odlazi put zalaska sunca.
Sutradan. Los Anđeles. Zvonjava telefona u kući Šarliz Teron.
Š: Halo.
K: Imam nešto da ti kažem...
Na dobrom kurcu, svaki kondom je "Her pleasure"
Iliti, možeš Yugu da staviš ksenonske farove, niklovane ratkapne, nabudžiš motor, metneš sulundare umesto aspuha...al' džabe, mercedes je mercedes, makar i ciganski san.
Krešimir: Dobar dan, daćete mi karton kondoma.
Apotekarka: Kako mislite karton, kondomi se prodaju na komad ili u kutiji?
Krešimir: Pa lepo, hteo sam da kupim na meru, pa nema nigde, onda reko' da svratim u apoteku i da vidim da li prodajete na karton. Jednostavno, mrzi me da svaki dan skačem do trafike i kupujem pakovanja, ovako kupim na veliko i miran sam skoro mesec dana.
Apotekarka: Hm, dobro, poslaću momka u magacin da vidi ima li. A recite mi, kakve kondome želite?
Krešimrir: Obične.
Apotekarka: Da nećete sa ukusom sezonskog voća?
Krešimir: Ma jok, žene poslužim kafom i napolitankama, florom nek se same snabdevaju. Obične, rekoh.
Apotekarka: A, da nećete možda muzičke kondome? Sjajni su. U zavisnosti od tempa penetracije, menja se ritam i brzina muzike. Tako možete čuti razne stilove, od Leonarda Koena do Metalike iz postkosijanerske faze.
Krešimir: Gospođice, verujte mi, ja kad jebem, mikrotalasna pećnica sama od sebe počne da svira Vivaldijevo proleće. Molim vas kao boga, dajte mi najobičnije kondome.
Apotekarka: Hm, a da li ste čuli za najnoviji krik iz Durexa, takozvani Her pleasure kondomi, koji imaju generator jednosmerne struje i proizvode električne impulse koji direktno stimulišu najosetljivije delove unutar vagine, a plus imaju i specijalno draškalo za klitoris kao dodatnu opremu?
- Slušaj, bre, pička ti materina, ja kad jebem, hidroelektrana Đerdap uključuje dodatnu turbinu, da ne bi nestalo struje u celoj zemlji. Kesu za zamrzivač kad natakarim na stojka i svežem gumicom za tegle, pička ovlaži ko Kongo u periodu monsuna, a orgazme ne stiže da izbroji. Jeb'o te onaj ko te zaposlio, odo' u manastir, neću ni da jebem više.
Reset jebač
Megacarski oprašivač, s kojim snošnja ima amnezivno dejstvo. Povresita mućaća biva restartovana i sav njen jebački histori pada u zaborav. Od danas pa ubuduće, tu je samo On.
- Kažem ti, Krešimir žigoše. Toliko me iznatačinjao sinoć da se danas samo sećam kako sam poljubila musavog Toplicu na početku sedmog razreda i to je to. Kad sam svršila poslednji put, mobilni na stolu poludeo, počeo da pišti i traži da unesem datum vreme i časovnu zonu.
Klovn
Колико сте пута видјели уплаканог кловна? Једном, два пута? На филму можда? Да ли је то стварно био кловн? Да ли кловнови плачу?
Не. Уплаканог кловна нећете видјети. Кловнови плачу код куће, у самоћи. Рећи ћете ''па онда ипак плачу, макар и код куће, кловн је кловн, гдје год био''. И истина је, кловн пусти сузу у тајности, у одабраном друштву, за столом са својом савјешћу.
Но опет си се преварио. Сам са собом кловн то више није. Суза неће потећи низ лице пајаца. Слиће се низ образ човјека. Истог оног који носи маску кловна. Маску, која можда чини његов изглед, али је његова суштина покопана дубоко испод очигледног.
Кловн није језиви чика обучен у, наизглед смијешну и шарену, униформу. Он је твој пријатељ. Онај који никад није тужан. Он у животу нема проблема. И заиста, да ли сте икада причали о његовим проблемима? Да ли је икада поменуо да га нешто тишти док су се остали жалили. Није, он се смијао. Он је увесељавао све вас. Он је био кловн.
Но како то живот обично уреди, они, чије лице најчешће краси осмијех, чији се грохот најдаље чује, унутра су најтрулији. Кловнови пате. Кловнови тугују у себи. Кловнови не оптерећују никога собом. Њихова несрећа је само њихова. Њихова бол се не може подијелити.
Будите добри према свом кловну. Не насмијте му се на понеку урнебесну фору. Можда би он волио да није то што јесте. Можда он и не жели да вас увесељава.
Шта ако он осмијехом брани своје право на тугу?
Мом кловну Ј.
Umetnost dokolice
Da se odmah razumemo, dokolica je jedna sjajna stvar. Ne traži vodu, hranu, pažnju, brigu, sisu, a opet, čini te srećnim i zadovoljnim. I sad, kad uzmeš da budžiš tu sjajnu stvar, dobiješ njen najsvaršeniji apgrejd - umetnost.
Legneš uveče sa mišlju da sutra konačno u svom životu promeniš nešto. Al ne u smislu da počneš da učiš, zarađuješ, praviš dugoročne planove sopstvenih finansijskih tokova, tražiš ženu svog života, koja će ti izroditi decu vaših života i slično. Ne. Legneš sa mišlju kako ćeš od svakodnevnog sedenja satima pored kompa, zevanja u tv, popunjavanja tiketa, češanja čmara, drkanja na azijatkinje koje svršavaju sa tanjiračama međ nogama i slično, napraviti neku toliko dobru grotesku koja se može nazvati umetnošću i koja će te, što je najbitnije, zadovoljiti u potpunosti.
Ustaneš u neko ludo vreme, recimo 7 i 44. Obaviš jutarnju wc rabotu, napraviš neku kereću klopu, skuvaš čaj umesto kafe. Onda razmontiraš komp i skembaš ga u orman. Takođe i tv. Ortacima pošalješ grupni sms i kažeš da danas nećeš s njima da igraš na Barsu i da gađaš nedobitnim tiketima sisatu radnicu. Izvadiš bateriju. Napuniš kadu vodom. Ubaciš bateriju u vodu i staviš ruku. Ne udara, jebiga. Ispišaš se u vodu jer je slana voda bolji provodnik struje. Opet ponavljaš proces. Opet ništa. Nema veze, teraš dalje.
Odeš na neko stovarište građevinskog materijala i kupiš 50 kila peska, neke letve, kanap, i visak. Prospeš onaj pesak u dvorište, lepo ga poravnaš i iznad njega sklepaš Fukoovo klatno. Izbaciš ono metalno govno iz ravnoteže i čekaš. Uzmeš lupu i gledaš da l klatno uvek opisuje trag po istoj putanji il malo odstupa. Jebiga, teško ćeš išta videti, klatno je previše kratko. Za nekih 60-ak metara cirka. Nema veze, teraš dalje. Naravno da znaš da Zemlja vrši rotaciono kretanje. Odeš na tavan i nađeš stari globus. Staviš šešir na glavu i šutiraš ga kao Čaplin u Velikom diktatoru. Pevaš naglas D vrld iz majn, iako znaš da je Geta peder koji se samo spava u dupe i u čmar. I u rektum, dabome.
Tok događaja se nastavlja. Odeš u prodavnicu, kupiš 2 obične plazme. Samelješ ih. Izmeriš dobijenu masu i podeliš sa 300. Izračunaš koeficijent korisnosti mašinice za mlevenje. Izađeš napolje i vikneš "Eureka". Odeš na trafiku i kupiš Eureku. Rešiš belu ukrštenicu, koju si kao mali uvek preskakao jer je preteška. Nastavljaš da dominiraš. Izvadiš cigle iz TA peći, kao i motor. Zaklopiš peć i uzmeš je pod mišku. Šetaš gradom sa pećkom pod pazuhom i očaravaš svet svojom snagom. Vratiš se kući. Legneš na kauč i ispituješ savitljivost sopstvene kičme. Teško ide al nekako si uspeo da lizneš glavić. Probaš spermu. Al ne samo probaš. Pojedeš je bez leba.
Pade i mrak. Sreća pa je vedro pa se setiš magarca iz Laku noć deco i odeš da brojiš zvezde. Svakoj daš neko levo ime, pa kad ih prebrojiš, pokušaš da se setiš koja je koja. Sigurno si u pravu, jer nema dokaza da si pogrešio. Osećaš se neverovatno ispunjeno. Vrneš se u kuću i skuvaš čaj od belog sleza. Da, od onog govneta kojim te majka kljukala kad se kao mali prehladiš. Staviš onu plazmu u njega. Nadrobiš i malo cigle iz TA peći. Izađeš napolje, sedneš u pesak i gurneš onaj pendulum da se klati. Gledaš. Boli te kurac.
Dosije XXX
Ekranizacija najpoznatijeg SF serijala, prilagođena osobama sa "posebnim potrebama". Kao i original, odiše mistikom, napetim scenama i hroničnom nejebicom glavnog lika.
U nadi da će Robert Nemeček otkupiti prava prikazivanja, prikazujemo odlomke iz nekolicine najuzbudljivijih epizoda.
Serijal 1, epizoda "Tajna začmaranih krugova"
U dnevnim novinama, na naslovnoj strani, boldovan naslov "Misteriozni krugovi u žitnim poljima Nebraske. Društveni vanzemaljci ili samo stereotip?" Skali je racionalna i uvek u svemu traži naučno objašnjenje. Međutim, Molder je vetropir koji stalno tripuje o zelenim bićima i njegova mašta nema granica. Pale makinu i odlaze u Nebrasku. U klasjima pšenice pronalaze stravičan prizor. Gomila pijanih redneka voze kombajne u krug i pevaju četničke pesme. Imaju brade i kame u zubima. Skali se skida i penje na jedan od kombajna, Molder odlazi da traži male zelene...
Serijal 3, epizoda "Čileanski rudari kopaju duboko"
47. dan otkad su 33 rudara zarobljena u rudniku San Hoze. Svi sumnjaju da će doći trenutak kad će primarni ljudski nagon početi da deluje i kanibalizam je naizbežan. Skali i Molder odlaze na lice mesta. Čekrcima se spuštaju na 625 metara ispodzemne dubine i zatiču stravičan prizor. Rudari žive u izobilju, vataju vajrles, piče igrice, imaju dostavu pice i roštilja, kupaju se u mleku od divokoza sa Akonkagve. Molder misli da tu nisu čista posla i odlazi da pronađe izvor ovog "spuki" izobilja. Dejna nonšalantno skida bretelu sa levog ramena i prilazi zagorelim rudarima...
Serijal 7, epizoda "Katana je iz jaja izašla"
Serija misterioznih ubistava vlasnika picerija u Njujorku. Molder sumnja na drevne japanske ratnike u kooperaciji sa vanzemaljcima, dok proračunata Skali tripuje rat brokerskih kooperacija na tržištu kačkavalja i origana. Jednog nedeljnog poslepodneva, dok su se vraćali sa NFL tekme Džajentsa, u jednoj zabačenoj ulici pronalaze trag sveže mocarele. Hodajući za tragom upadaju u napušteni hangar. Zatiču bestijalan prizor. Armija nindža stopala, Rokstedi i Bebop se spremaju da zaskoče Ejpril o'Nil i Irmu koje su u negližeu. Krang i Sekač hamerfistuju Splintera, kornjače i celokupan upravni odbor Kanala 6. Molder odlazi da traži Bakster Stokmana, a Skali uzima jednu od kamera obeščašćenog snimatelja državne televizije, podešava lendskejp mod i prilazi gomili...
Suma sumarum, Molder opet nije trsio, ali je makar zadovoljio svoje porive u besomučnom traganju za nadrealnošću. Jebačina je tamo negde...
Kardiopulmonalna reanimacija
Tehnika hvatanja za sise koju poseduju određene mužjačke vrste, koje nose recidive suptilnosti i nežnosti iz doba paleolitskog čoveka.
- Ostav! Jebemumater, ostav!
- Šta je bilo, što me prekidaš?
- Si ti normalan, bre, šta radiš to?
- Vatam te za sise, napalio sam se kao bik, u čemu je problem?
- Pa kako me vataš, some? Pogledaj kolike si mi podlive napravio. Da sam htela da se testiram na dojčani tumor, otišla bi na mamograf.
- A tako ja sa sisama...volem ih.
- Nosi se bre u pičku materinu, 4 rebra si mi nagnječio. Umesto orgazma dobih rupturu jetre. Pičke dobiti nećeš, al krivičnu prijavu za teške telesne povrede hoćeš. Aj zdravo, vidimo se na sudu, bijač.
Destilovana krv
Finalni proizvod dugotrajnog procesa inplementacije vlastitih snova u podsvest sopstvene dece. Poslednji pokušaj posrnule ambicije da stigne gde joj nikada ni nije bilo mesto.
Voz za prošlost. Poslednji peron.
Potomak u staklenom zvonu, zaštićen kao himen ćerke jedinice šefa turske narko-mafije. Uposlen k'o mladi Kurdi na bauštleli nadomak Menhengladbaha. Nema prostora za zajebanciju.
Biće od tebe sine nešto -pijani ćale kad ti kaže. Učićeš jezike koji te ne zanimaju, sviraćeš instrumente za koje nisi talentovan, bavićeš se sportom iako imaš dve leve i što je najvažnije -završićeš škole iako si glup k'o kurac. Na silu, ako nikako drugačije. Destilovaće tebi ćale krv, neće biti štrokava k'o moja.
Problemi nastaju kada proces destilacije ne ide željenim tokom. Potomak prsne k'o rumunski kurton i otera sve u pizdu materinu. Počne da glođe čaše po kafanama i gasi cigare pevaljkama o sise, da se bode prekrštenom pajom i umače palamar u podgrejan pinđur dok zamišlja brata Marije Šerifović. Noćima.
Jebiga krv nije voda, -teže se destiluje. Šta'š?!
-Dokle ti je mali stig'o sa čkolama?
-Četvrti srednje.
-Gde'š ga dati na fakulteta?
-Nigde, neće da studira.
-Mora bre da studira, ti nisi pa vidi kako se mučiš.
-Neće jebiga da uči...otvoriću mu neku kafanu, pilanu, salon za pedikir-manikir noktiju za kerine...štagod. Pa nek radi, šta sad?!
-Nije ti to dobro, nisi uopšte ambiciozan. Šta želiš da ti sin bude u životu?
-Ja?! Želim da bude...srećan.