Pravo ime Vojislava Šešelja, (samo što to nikome nije bio u stanju da objasni).

Profesionalni amater-režiser, Čovek-Brom i pronalazač najgadnijih skotova i nedozvoljenih genetskih ukrštaja ove države. Zoran Čalić pornografije.

Arhaični zaostatak RTB na RTS. Zadatke za ovu veselu smotru znanja sastavljaju vrhunski enigmatičari, članovi-osnivači "Сербско-књажеског дружества енигматичаров", dok je za modernije oblasti zadužena Omladina DSS.
Učesnici kod gledalaca obično izazivaju sažaljive emocije, a oni koji ostvare najbolje rezultate dobijaju vredne nagrade od sponzora emisije.

Човек пословичне лежерности. Када хоће да да себи одушка, одврне "Легенде" до краја, па нек се председник кућног савета мршти колико хоће.

Grupa ljudi koja izlazi iz kuća samo kad su velike nepogode da bi obavestila javnost da se ni oni ne sećaju većih suša/kiša/snegova/poplava/ekstremno niskih i visokih temperatura...

Фантастична неспособност неких умова да међу три линије, од којих су две усправне а једна коса, уоче и упамте у којим случајевима (од могућа 2) у ком правцу (од могућа 2) иде ова коса.

Jedan od upečatljivijih sporednih likova u popularnoj Kasandri; cura tako jebeno naporna, iritantno iskompleksirana mala buržujka, verovatno i frigidna, jer se samo ona u celoj franšizi od par godina emitovanja nije nijednom poljubila ni sa kim, da su se bakutaneri kad je vide (bar oni sa daljincem u šakama) često premišljali da li da prešaltaju program na specijalni izveštaj Milorada Komrakova na prvom, ili pak da ostanu verni svojoj ciganskoj lepotici na trećem kanalu.

Шалтеруша која ти 1001 дан прича нову причу.

Razmišljao je, kolebao se, čak osuđivao sebe. Tražio je milion i jedan razlog da je opravda. I ništa! Ništa nije moglo da pojasni, kako se onakva ribetina, svojevremeno vlasnica najboljih nogu u gradu, pretvorila u vanbračno dete Gorice Popović i Lepog Bore. Seća se vremena kada je jela Cezar salatu i pila ceđenu pomorandžu, a sada jabuke jede samo u piti.

Vratiše se na trenutak slike prelepog, glatkog venerinog brega, na čijem mestu se danas nalazi zapuštena mračna Amazonija, prekrivena Kilimandžarom sala! Sve ove godine tešio je sebe da je to ista ona žena koju je oženio, vodio je ljubav sa njom kao i prvog dana, uprkos tome što je u krevetu češće u ustima imala batak ili svinjsku kolenicu, nego njegovog davno zanemarenog vršnjaka. Uspevao je da je izvuče iz frižidera i namami u krevet, jedino ako bi po sebi namazao neku namirnicu. Najviše je stimulisala svinjska mast, za nju, svemogući afrodizijak! Ipak i to je trajalo kratko, uvek se brzo vraćala svojoj najvećoj ljubavi, najvernijem ljubavniku…frižideru!

Sve joj je pružio, a jedino što je želeo je da bude lepa. Zaposlio je kućnu pomoćnicu, dadilju, kuvaricu i služavku. Mogla je po ceo dan samo da se bavi sobom. Ali ne! Potpisavši venčani list, dobila je ulaznicu za zemlju De(m)beliju! Ohrabrenje je dobila u prijateljicama koje poštuju istu ideologiju. Smatraju da su svoje obavile…rodile su dete i šta bi on više? Nije lako biti majka! Neopranih kosa, povećih brkova, umazanih raznim vrstama masti i šećera, u uflekanim majicama, davale su podršku jedna drugoj, ne nadajući se da bi nečijem mužu kad-tad moglo da prekipi, kao što su one odavno prekipele na sve strane!

Čvarci ili razvod? Da zakolje skota i posluži je debelim huškačicama? Čak i za njih bi to bilo previše masnoće. Barem će spasiti ono mučeno dete od gladi, jer mu je onomad pojela i Pavlovićevu mast! Ili jednostavno da pobegne glavom bez obzira, dok i njega, u naletu depresije ne pojede… Odlučio je, otići će!

Poskakaše komšinice u njenu odbranu! Reči "hormoni", "porođaj", "godine", "genetika", poleteše kao otrovne strele prema njemu! Ona, ucveljena, sa zabodenom kutlačom u kantu Eurokrema, koji je prelila sladoledom i šampitom, nezadrživo briznu u plač. Možda bi ustala i pobegla u sobu, da joj se zadnjica nije zaglavila u dvosedu. Odlazeći, dugo za sobom čuo je uzvike kao što su "Površni, bezosećajni skot!" kao i "Šta je pedes’ kila viška?"…

Narednog jutra, posle mnogo godina, probudio se pored žene oprane kose, bez i jedne suvišne dlake, koja je mirisala na sveže orhideje…nasmejane i vedre, a umesto doručka, u usta je stavila nešto drugo. Bilo je jasno, ulaznicu za zemlju De(m)beliju, ona sigurno neće dobiti!

Jedinka čiji delokrug ne napušta granice teorije. Prebija pedere na internetu, šamara ribu preko telefona, ratuje sa Amerikom iz Srbije, srbuje iz Dortmunda, ruši sistem sa tribina, dobacuje prolaznicima iz mase. Kada se potroše baterije, pretvara se u sluz.

Светло плава шуља, односно кошуља, кратких рукава. Као посебан тип шуље се издвојила захваљујући заштитном лицу др Војиславу Шешељу, који ју је поносито носио обарајући рекорде у пичкарању са студентима, јавним претњама утоком и позивању на освајање Вировитице.

Данас исти одевни предмет фурају шофери Икарбуса на међусеоским релацијама, маторе баје са брчићима које још раде у државним фирмама и чланови су непостојећег синдиката, плус још по неки примерак озраченог и изгубљеног омладинца који се није извук'о.

Изглед карактеристичан по дубоким и тамним подочњацима, бледуњавој фаци и "убијте ме да се не мучим више" погледом. Заштитни знак новог, 'оћу рећи најновијег српског пасоша.

Kad uđeš kod svog ortaka Boleta Birkofa u sobu i zatekneš 4 monitora, 2 kućišta, po zvučnik na svakom ćošku svakog predmeta, web kamere što vise sa kablova punjača nekoliko mobilnih telefona uštekanih u plafon jer imaju u sebi svetlosne efekte električne jegulje (znaš da Bole uvek zaboravi da uzme sijalice kad skokne do Maksija), odmah pored kreveta 3 u 1 štampač/skener/kopir mašinu sa ugrađenom jubilarnom sedmom tastaturom koju je Bole počeo da koristi od juna meseca, nekoliko miševa koji su sami od sebe izrasli iz Boletovih ruku zamenjujući mu parne prste, nekoliko miševa koji grickaju ostatke čipsa, usb-ove umesto igračaka iz kinder jajeta, i kada se, razrogačenih očiju gledajući ceo taj galimatijas houm mejd-hevili pejd tehnike, sapleteš o neki od kablova iz čopora, zakucaš čelom u tospa, uspešno se, al' ipak teškom mukom, pridigneš na lakat, tada kažeš:

Поређење којим дочаравамо говорне способности неке особе.

Dođe, tako odjednom, ispuzi iz nekog ćoška za koji nisi ni znao da postoji u tebi, i ujede te podmuklo, hinjski, tako da ne možeš da je dohvatiš i otarasiš se napasti.
I nije joj to dosta, jok.
Nastavlja da te jede i jeducka, svaki dan sve više, gustirajući tkivo tvog uma.
I ne možeš joj ništa, ič.

Ti je nazivaš nepravda.
Ti je nazivaš njihovo neshvatanje tvoje ličnosti.
Nazivaš je i kolektivna mentalna reduciranost drugih.

A ona hrani sve te nazive u tebi, hraneći se tobom samim, za nju savršeno bezimenim...

Pod smelom pretpostavkom da pesnici "svi u stvari samo jedu govna" i tek rekombinuju inače smisleni sled reči do latentne neprepoznatljivosti, a u cilju prožimanja teksta nekakvom ekstraterestrijalnog mistikom drevnih asirskih zapisa u kamenu, ’90-ih godina u leksikonima i spomenarima danas punoletnog zilja rođeno je SMS pesništvo.

Sociolozi ističu da za uzrokom valja tragati u počecima Top-Shop ere i implantacije ideje Sve možete sami i od kuće. Mentalno izazvani pesnik danas za sebe skromno kaže da je samo medij, a za silu tvrdi da se koreni u Dr. Iggy-u.

Последње питање које пролеће кроз главу пре него што очима прешалташ на следећу. Погурано врелим летњима данима при којима је машта потпуно сувишна и непотребна ствар. Све фино сервирано, ту на пљувомет. Прозирни кинески гајтани за сисодржаче (уколико их уопште и носе), притискају ознојена, младежима украшена леђа, сисе које само што те не погледају брадавицама, свеже обријане ноге о које се одбија жарка сунчева светлост, са тих нежних, крхих, жељених тела одише мирис кокоса, бора и читавог "Браво" мултивитамина. Стопала спакована у платнене сандале, фут фетиш, фак јеа.

Посматраш, бесан си на себе што у таквим моментима не фантазираш, јер заправо и нема потребе да фантазираш, па себи поставиш једино питање на које не знаш одговор.

Духовна дефлорација. Поп узима дете које има две-три недеље (крштење се мора обавити чим пре, јер ако дете, далеко било умре, не гине му пакао) и покушава да га удави у ладној води. Дете се бори за живот и ако победи, онда му секу косу јер је таква воља божија и тако дете више није усрани, слинави, досадни дрекавац него правоверни хришћанин. Од тог дана па док је живо њега ће да прати неки анђео, што се у психијатрији зове шизофренија а у религији анђео.

Рушка Јакић шалтеруша.

Сајнс фикшн/хорор цртани курс енглеског за децу. Биг Мази је зелени ванземаљски међед чија је главна опсесија да се преждерава традиционалном швајцарском посластицом и да непрекидно говори: I'm Muzzy, Biig Muzzy, што је отприлике све од енглеског што дете научи одавде. Сем њега, главни протагонисти серије су припадници краљевске породице коју чине отац - лав, краљица мајка - подгојени пацов и принцеза - анорексично куче на ролерима. Ту су још и хуманоидни баштован и одвратни, жабокречинасто зелени гнол зли научник, обојица заљубљени у глупу пудлицу па се цео хорор врти око те теме. Чудовиште је прогања, клонира, киднапује, ови је спашавају, Биг Мази једе сатове и сере нешто, све у свему атмосфера одише страхом, насиљем и шизофренијом. Продуценти серије су били вођени идејом да се траума најбоље урезује у сећање и да ниси овладао језиком све док немаш ноћне море на њему, што би било у реду да језик није потпуно бачен у сенку сабласног сценарија и да се спомиње више од двадесетак речи.