---Косово Поље, 15/28. јун 1389. године---
(рано јутро, српски табор)
Лазар Хребељановић: Добро, мајку му јебем, опет ја први долазим у бој, још нема никога, а већ седам сати по средњоевропском времену. Видиш ти, мој Болеславе, с ким ја ратујем, еј!
Штитоноша Болеслав: Ма добро, доће људи, к'о да је битно, нисмо ни ми морали баш овако рано доћи.
Лазар: Ма где нисмо, ено Османлије већ раде разгибавање, јебаће нам мајку.
Болеслав: Ма могу они да раде разгибавања до прексутра, кад им налете ови наши, неће знати ди им је глава, ди им дупекања.
Лазар: Ма море стока једна, најели се свињетине и овчетине па сад спавају к'о заклани, закл'о их неки Огуз дабогда!
(долазе босански одреди с војводом Влатком Вуковићем на челу)
Лазар: Оооо 'де си, Влатко, дабогда те буреком сасром на Ургентном 'ранили!
Влатко: О ђе с', Лазаре, дабогда те сирницом по стражњици мазали!
Лазар: Колико је тих твојих Босанчуга ту?
Влатко: Неђе око двије-три 'иљаде, таман да им јебемо матер цигањску!
Лазар: Ау тебра, што си тако политички некоректан и неедукован, као прво сад се модерно каже Ром, као друго они нису ромског порекла, они су настали мешањем турске групе и индоевропске групе народа, као треће сад ће да нас туже трибуналу у Нанту због тебе!
Влатко: А човека, к'о да је мени битно, ја сам само дош'о овде да се неком најебем миле матере, ионако ми жена кења ко навијена цео дан по дворцу, још ми и пуница близу, сваки трећи дан ето бештије у госте. Него дај да видимо у којој формацији данас играју ови мамлази.
Лазар: Па ево чекам их, нису још дошли, спавају к'о топови, топови их гађали!
(долази Вук Бранковић са својим одредима)
Лазар: Ооој мрки Вуче, што си ми се умусио данас?
Вук: Ма терај ме у курац, увалили ми неку ракију јуче, више шећера но бресака, не могу да гледам на очи јутрос.
Лазар: Мрки Вуче, подигни бркове, да ти виђу токе на прсима, да пребројим зрна од пушаках, колика ти токе изломише!
Вук: Ма које пушке, које токе, шта сањаш ти? Јаооо, опет си помеш'о текстове, 'бем те тупава, то је Горски Вијенац!
Лазар: Ма добро, морамо убацит мало стилистике овде, ипак је ово један свечарски тренутак...
Вук: Је л' њему опет дав'о неко ону смешну медовачу, што сам је рек'о да не трошите више од двапут годишње, а?
(долази Милош Обилић са још десет коњаника)
Лазар: (Вуку) Јаооо, пајсад како ћу да га истурирам, мали се прима к'о нико! (Милошу) Ој Милоше, сада вјеро, потоња невјеро!
Милош: Ја, тако ме вјера не убила, ја невјера никад био нисам, нит' сам био, нит' ћу икада бити! Невјера ти седи уз кољено, испод скута пије хладно вино!
Лазар: Добро, прођи тамо до свог логора, послаћу после по тебе кад ми будеш требао.
(Милош одлази)
Вук: ААААААААААА Како се мали прима, људи моји, да ли је ово могуће!
Лазар: Турира се к'о оне Паскачове кочије на моторни погон лололо
Влатко: Ал' најјачи је што проговорио јекавицом лоло
Вук: Ајој, брате, сузе ми теку, е!
(долази 100 људи обучени од главе до пете у челик)
Лазар: Је ли, Влатко, ово сардине изгледа проходале, а? Опет не водите рачуна о радиоктивним супстанцама око Зенице?
Влатко: Немам идеје који су ови.. Вуче, да нису ово неки твоји нетемани?
Вук: Не колико ја знам. Ало, сардине, идентификујте се дећско!
(један од људи прилази и диже руку увис)
Непознат човек: WIR SIND SOUVERAENER RITTER- UND HOSPITALORDER VOM HEILIGEN JOHANNES ZU JERUSALEM, GENANNT VON RODOS, GENANNT VON MALTA!
Вук: Шта наприча овај?
Влатко: Мислим да га нису добро подмазали, па шкрипи кад помери руку.
Лазар: Ал' помињо неку Малту, нешто... Да није ово неки фан клуб малтезера можда?
(други непознат човек излази из гомиле и скида шлем)
Други непознат човек: Ћекајте, ћекајте, дећки, ми смо Ивановци, витешки ред што се бори за славу Језуса краља, не?
Лазар: Иване, лептенејебо, јес' то ти?
Други непознат човек: Ја, лићно, главом и с фенси брадицом а ла монтерењ!
Лазар: Препозно сам те одма' по тој геј брадици, само реко' да проверим. Него, какве су ти ово сардине, то Шиме направио неки нови производ?
Иван Палижна: То су Ивановци, ми тућемо муслиманске снаге и бринемо се о нашим болесницима.
Лазар: Ви тучете муслимане?! Хаахаа, па ви бре сви заједно нисте тешки колико један њи'ов рмпалија бре!
Иван: Није све у велићини, има нешто и у техници.
Лазар: То с' чуо од своје жене, а?
Иван: Грохотом се смијем, него дећки, отишли смо ми да се спремамо да напрашимо ове муслимане, не?
Влатко: Ееее благо нама кад нам сардине бојеве бију.
Вук: Ма пусти их, ионако ће да побегну чим се ови продеру. Него, где су ови твоји јужњаци, Лазо?
Лазар: Ма терај их у курац, већ сафтају кобас Мурату, ено га Драгаш угостио Османлије тамо код њега.
Влатко: Па лијепо ја кажем да од тијех из романскијех земаља никад неће бит' мушкарца, си видио и сам да им мушки тамо доље носе сукње?
Лазар: Ма знам, не стај ми на муку.
(долазе браћа Мусић)
Лазар Мусић: Честити кнеже, доносимо рапорт из османлијских табора...
(Стефан Мусић лупа васпитну Лазару Мусићу)
Стефан: Ало, маћана, 'де с' пошо, ја овде рапортирам, примогенитура пичко девичанска!
Лазар М: Е да ти јебем семе твоје крваво, ево ти на, па ти причај!
Лазар: Ало, смирите се вас двојица, видите да имамо госте, а и није вам ово она ваша запиздина!
Стефан: Ево кнеже, писана форма, три примерка.
Лазар: Зафаљујем, ај сад беште у онај шатор у два супротна ћошка и размишљајте о овоме што сте урадили сад.
(Лазар М. и Стефан одлазе)
Лазар: Е сад, д' извадим ово пиће и крканлук из штека, да се спремимо, па ћемо да сечемо ове пешкироглаве.
(у међувремену, османлијски табор)
Јакуб: Аљооо, Бајазит, аљооо, јебо ти матер своОоју!
Мурат: Шта се дереш ти хајване усред јутра, још ни кахву попио нисам, и који си ти уопште?
Јакуб: Ја сам твој син Јакуб.
Мурат: Аха.
Константин Драгаш: Је л' сигурно ово Ваш син, мислим како не знате њега?
Мурат: Ма шта ја знам, вакер манге чаје, то нек им маме памту.
Константин Драгаш: (себи у браду) Чудан неки народ...
Јакуб: Аљооо Бајазит, јебем те гљува!
(Бајазит излази из шатора)
Бајазит: Шта се дереш у сабах-зору, јебоОо ти матер своју?
Јакуб: Ма нашо сам неки кабљови овде, изгљеда да нас неко шпијунира, знаш.
Бајазит: Па нек шпијунира, ионако нас има овде колко оћеш.
Јакуб: Ма да га јебем, реко да ме није снимо док сам напињо Хануму.
Бајазит: Пффф тебе да снима, хајване, тебе могу једино да снимају на они Опстанак, колко се дереш ко ћимпанза тамо, цео Топкапи узбуњујеш, пићко бангутава!
Јакуб: Ма да се јебеш ти маљо цигане, е!
(Јакуб одлази)
Бајазит: Ој Ћамил!
(Ћамил долази)
Ћамил: Да, екбер-Бајазит?
Бајазит: (показује прстом на Јакуба) Ако ми данас преживимо ово кољање, овог да ми убијете истог момента!
Ћамил: Алијорум, екбер!
---15/28. јун 1389, 10:00 по централноевропском времену---
(српски табор)
Лазар: Је ли, Болеславе, јесу ли спремни ови наши за диснотор?
Болеслав: 'Де нису, ено Влатко добацује Омер-паши како му женска има ваџајну к'о Хексамилеон.
Лазар: Ја човека, не може да сачека ни два сата. Него ајмо ми тамо на чело војске.
(османлијски табор)
Бајазит: Ало пићке, ди ми га је хат?
Јакуб: А бре ћаве манге, откуд ја знам?
Бајазит: Абе, силази с тог хата док те нисам стуко сад!
Јакуб: Немој ти будала да будеш!
Бајазит: (стрзне Јакуба с коња) Ма силази, јебо ти матер свОоју! Ујс, ујс, напред, напред!
---15/28. јун 1389, 10:45 по централноевропском времену---
Лазар: ЈЕСМО СПРЕМНИ БРАЋО?
Српска војска: ЈЕСМО!
Лазар: НЕ ЧУЈЕМ ВААААААААААААС!
Српска војска: ЈЕСМО ПИЗДА ТИ МАТЕРИНА ГЛУВА!
Лазар: ШТА ЋЕ ДАНАС ДА БУДЕ?
Српска војска: (крећу да лупају мачевима и осталим оружјем по штитовима): ДИС-НО-ТОР, ДИС-НО-ТОР, ДИС-НО-ТОР...
Мурат: Је ли, Константине, шта вичу ови твоји ђаурини?
Константин: Диснотор, то Вам је свињокољ.
Мурат: Еее хајвана, и пред битку мисле на ждрање крмача, дабогда их триглицериди све побили!
---15/28. јун 1389, 10:59 по централноевропском времену---
Лазар: И ТРИ, И ДВА, И ЈЕДАН, И ИДЕМООООООООООООООООООООООООООООООООООО
Бајазит: Дрште гаће, Срби; ЈАЛАААААААААААХ ТУРЦИ!
Лазар: Држим ти ја џеназу ОПАААААА

(---15/28. јун 1389, 10:59 по централноевропском времену---)
(лево крило српске/ десно крило османлијске војске)
Влатко Вуковић: Начи пајсад стратегију! Стрелци, ви се заштекајте овде и гађате ове ганције што надиру, а ми на коњима ћемо да ојебемо њихове коњанике, ви пешаци обилазите у полукругу, па сијеците што стигнете! ЈАСНО?!
Иван Палижна: Ћек, ћек, кај с нама, Влатко?
Влатко: С вама? Па шта знам, ви будите толики хероји па чувајте ове логоре док ми посечемо Османлије, у реду?
Иван: Јасно, пазићемо их јунаћки!
Влатко: Хехе, духовито. ДОБРО ВОЈСКО, ЈЕ Л' УПУТСТВО ЈАСНО?
Војска: ЈАСНО!
Влатко: ЈЕБАЋЕМО ИМ ШТА?!
Војска: МАЈКУ, ГОСПОДИНЕ ВОЈВОДО!
Влатко: Зашто нико никад неће сестру, никад ми неће бити јасно, контам да им кеве имају по шездес' година, фуј то, бре. НАПААААААД! Па каже: сијеци лијево, па опет лијево, па опет лијево, па дес... моша, опет лијево, па ломи, зјууу како немате појма са животом, гарави!
(централни део војске)
Штитоноша Болеслав: Извините што вас прекидам, кнеже, ал' извалите што је Влатко издоминирао Османлије на левој страни!
Лазар Хребељановић: Добро... јебем... му ...матер... што... ме... прекидаш... у.... сред... диностора... Е сад чек' да видим...ОПААА ТО ВЛАТКО МАЂИЈО, БУРЕКОМ САСРОМ ТЕ ДО ГРОБА 'РАНИЛИ!
(лево крило)
Влатко: Ја каква уштва овај Лазар, јеб'о га бурек. ФАЛА ЛАЗО, ДАБОГДА ТЕ СИРНИЦОМ ПО ТАБАНИМА МАЗАЛИ.
(централни део)
Лазар: Е сад, 'де смо оно стали...а да. Де 'ш ти мали, а? И ти? Одакле искачу више? Ви' га Турак, оди Турак, мали Турак!
(позадина централног дела- стрељачки одреди)
Лазар Мусић: Диви ово, самострел мејд ин Млетачка Република, гађа 15 стрела у минути, е!
Стефан Мусић: Ти какав си, има да себе на крају погодиш у ногу с тим, боље склањај то и гађај их јабукама, њима се бар нећеш повредити.
Лазар М: Е дувај курчину мало, пајсад. Један од један, два од два, три од три, ма такоееее, ♫ га-га-га гара, гара, гара, гариш ли се сада, к'о што си се гара-гара гарила некада ♫
Стефан: Брате, све је то лепо, ал' што их гађаш скривен иза дрвета, знао сам да си пичка камперска одувек.
Лазар М: Посисаш ми кулен педеру, водим 20:7 у односу на тебе.
Стефан: Јесте, ал' си од тих двадесет једно 19 погодио из штека, а и оног једног си случајно погодио.
Лазар М: Е, гађај ту и не сери много, уштво.
(лево крило српске војске)
Влатко: Опааа, оди 'вамо пичко нагарављенааа! Ма и ти дођи, жохару! А ну, виђу их што беже! ЕХЕЈ, КАПИЧИ-ПАШО, ДОЂИ 'ВАМО, НЕЋУ ТИ НИШТА УРАДИТ', САМО ДА ТЕ МАЛО ПОДШИШАМ, СВЕГА МИ!
Капичи-паша: Нека, нека, ошишан сам ја, само ти цепај, јеб'о ти матер своОоју!
Влатко: Је л' он то мени рече да јебем ја матер своју?
Срђа: Ма пусти га бре Влатко, то је код њих узречица!
Влатко: А ма нећемо ми тако мој колорисани брате, АЛО ЂУВЕГИЈЕ, УДРИ 'ВАМО!
(централни део)
Лазар: Ма.. јебем.. ти... више... кол'ко... вас... има? АЛО БРЕ СТРЕЛЦИ, РАДИТЕ ЛИ ВИ ИШТА ТАМО У ПОЗАДИНИ?
Лазар М: РАДИМО, РАДИМО, БЕЗ БРИГЕ!
Стефан: ЛАЖЕ ПИЧКА КАМПЕРСКА!
Лазар М: Јооо, јебо сам ти матер, само кад завршимо ово!
(десно крило српске/ лево крило османлијске војске)
Вук Бранковић: (преко радио-везе) ГАЂАЈУ ЛИ ТИ ТОПОВИ ТАМО? ПРИЈЕМ!
Артиљерија: Позитивно. Пријем.
Вук: Ређај позицију 3-12-42! Пријем.
Артиљерија: 3-12-42 надлеће, пријем.
Вук: Јооо, гађате к'о змајеви. Пријем.
Артиљерија: Имате право да погађате трипут зашто нас зову Змајевска артиљерија. Пријем.
Вук: Да није можда курчина? Пријем.
Артиљерија: Што је баби мило, то јој се и снило. ШУК-НО. Пријем.
Вук: Јебаћу вас, уштве. Пријем.
(централни део)
Лазар: Јављај 'вамо у логору... оклен је сад овај колорисани искочио? Чек моменат... Е тако, дакле, јављај Милошу и оним његовима да се прави рупа, па нек пројури с оном његовом дружином до Мурата, јасно?
Штитоноша Болеслав: Јасно, одо' ја, него паз'те на оног што вам притрчава.
Лазар: Јооо, јооо, ма ћао! ШТАЕ ОВО КОЈИ КУРАЦ, ОКЛЕН ОВОЛИКО ОВИХ КОЛОРИСАНИХ?
(лево крило српске војске)
Влатко: Ало, Мутимире!
Мутимир: Да, војводо?
Влатко: Пиши писмо Твртку!
Мутимир: Значи оно класика, "Драги и поштовани краљу, пониз..."
Влатко: Ма какви, само "Влатко О-ЈЕ-БО" и здррааво.
Мутимир: Значи, "Драги и поштовани краљу, Влатко..."
Влатко: Не дужи, значи само "Влатко О-ЈЕ-БО" и здррраво.
(логор српске војске)
Штитоноша Болеслав: АЛО МИЛОШЕЕЕ, ОЈ МИЛОШЕЕЕ!!
Милош Обилић: Јеб'о те Милош.... ОЈ РЕЦИИИИ!
Штитоноша Болеслав: Е, рек'о Лаза да имате сад пролаз кроз средину, ако пожурите!
Милош: Ми већ спремни, идемо браћо!
Остатак екипе: Идемоооо!
(централни део)
Лазар: Аман бре је л' ове Турке од земље праве, штае ово који курац? Опааа, ено га Лошми и екипа, такое маћана, тое српска коњичка школа, реко' ли ја, Болеславе, а?
Болеслав: Ма све је то у реду, ал' ено она тројица нам се приближавају...
Лазар: КАКВЕ УШТВЕ МАЈКУ ИМ ЈЕБЕМ, ИМАТЕ ЛИ ВИ КОЛОРИСАНИ ИКОГ НА ОВОМ БОЈНОМ ПОЉУ СЕМ МЕНЕ ДА НАПАДАТЕ, А?
(десно крило)
Вук: Је ли, артиљерија, који су оно што протрчавају, пријем?
Артиљерија: Лошми енд компанија, пријем.
Вук: Неће ваљда стварно да иду да убију Мурата, пријем?!
Артиљерија: Хоће заправо, пријем.
Вук: Ајој, мајко моја, какве паљевине, па да ли је ово могуће? Дај гађајте око њих, пријем!
Артиљерија: Јок, гађаћемо око Дурмитора, пријем.
Вук: Какве сте уштве, мајку вам јебем.
(позадина, стрелци)
Стефан: ОПААА, изједначење, пичко девичанска!
Лазар М: Дувај га, ние фора да гађаш док се ја рилоудујем!
Стефан: А у реду је да ти кампујеш к'о да ти је ово Кантер, а?
Лазар М: Ајао, мајко моја!
(лево крило)
Влатко: Је ли, је л' оно Лошми прође?
Ратко: Ја би' реко да јес'.
Влатко: Ти би реко', боље иди да гледаш тамо да се ови Турци не врате.
Ратко: Ushtwas, ushtwas everywhere.
(Милош и екипа стижу у османлијски логор)
Мурат: Аљо, Ћамил!
Ћамил: Да, екбер?
Мурат: Постави љи ти ону заставу за предају на земљу?
Ћамил: Да, екбер.
Мурат: Добро, добро, ако сиђе пред њу, знаћи предаје се, јебоо он матер своју, а ако је подигне копљем, 'начи да оће да се кољемо к'о овнови на оно брвно, знаш.
(Милош и екипа стижу пред заставу)
Милош: (диже копљем заставу) Гле што фенси тепихе имају ове уштве, свега ти.
Ћамил: ОПАААА НЕВЕРНИЦИ, ДОЂИ ВАМО ДА ВИ ЗАКОЉЕМ.
Милош: Грохотом се смијем. ОПАААА, ДОЏИ ВАМО, И ЈО, И ЈО, ЂЕС ПОШО, ОПААА, МА КАКО НЕ, ОЋЕ ТО НА ОВУ ВРУЋИНУ, ЈООООО, ЗДРРРАВО.
(Мурат се диже и креће да бежи)
Милош: АЛО УШТВО ЂЕМБЕЛА, ДЕ СИ ТИ ПОШО?
Мурат: Па видиш да бежим, јебо ти матер свооју?
Милош: Паз' да 'оћеш! (вади нож и убија Мурата) Оде уштва, опааа!
Екипа: То Лошми плодитељу!
Милош: ЈА ЈЕМЕН!

Glavne karakteristike, prednosti i slabosti primarnih grupa Balkanskih digimona:
_______________________________________________________________

                                                          Srbimon:
 
 
 
- Nebeski digimon.
- Prethodni oblik: Slovenmon.
- Napredni oblik: Srbrendomon.

Srbimoni se prostoru na centralnom delu Balkanskog Sveta. Odlikuje ih veliki apetit, agresija i želja za moći.

>Način da iznervirate Srbimona: Započnite priču o politici, često koristeći izraze: "majku", "jebem", "pičko" i "Kosovo".
>Način da dresirate Srbimona: Poslužite ga velikim količinama alkohola i pustite nešto od Sinana.

* UPOZORENJE: Pokušaj smirivanja može rezultovati kontraefektom.
_______________________________________________________________

                                                          Hrvatomon:
 
 
 
- Morski digimon.
- Prethodni oblik: Slovenmon.
- Napredni oblik: Ustašomon.

Hrvatomoni se odlikuju velikom ljubavi prema moru i svom antičkom poreklu, koje izraženo u vekovima, traje kraće od količine mora na koja njihov predeo izlazi.

>Način da iznervirate Hrvatomona: Pitajte ga o njegovoj istoriji.
>Način da dresirate Hrvatomona: Hvalite njegovu istoriju.
_______________________________________________________________

                                                          Makedomon:
 
 
 
- Digimon pesme.
- Prethodni oblik: Slovenmon.
- Napredni oblik: Grkomon.

Makedomoni su poznati po svojim vokalnim sposobnostima. One najbolje nakon smrti voršipuju kao uzvišena, mitska bića. Jako su religiozni.

>Način da iznervirate Makedomona: /NIJE POZNAT/
>Način da dresirate Makedomona: /NEMA POTREBE/
_______________________________________________________________

                                                          Albanomon:
 
 
 

- Seoski digimon.
- Prethodni oblik: Paramecijumon.
- Napredni oblik: Homosapiens.

Albanomoni su izuzetno agresivna rasa, karakteristika sličnim skakavcima.
Razmnožavaju se u čoporima i naseljavaju sve moguće predele, iskorišćavajući sve resurse do samog kraja, u kom momentu se sele na sledeći predeo.

>Način da iznervirate Albanomona: /NEMA POTREBE/
>Način da dresirate Albanomona: /NIJE POZNAT/
_______________________________________________________________

                                                          Bosnomon:
 
 
 
- Planinski digimon.
- Prethodni oblik: Kamenomon.
- Napredni oblik: Intelektomon.

Bosnomon je nisko inteligentna rasa, bez ikakve potrebe i želje za nečim više. Hedonistički digimoni, nesvesni svog okruženja. Jednostavno - srećni.

>Način da iznervirate Bosnomona: Spomenite burek.
>Način da dresirate Bosnomona: Udalji se i sačekaj da prestane da te posmatra krvavo-crvenim očima, dok mu iz nosa izlazi para.
_______________________________________________________________

                                                          Crnogoromon:
 
 
 
- Vodeno - planinski digimon.
- Prethodni oblik: Lenjivacomon.
- Napredni oblik: Bilo šta što se kreće sopstvenom voljom.

Crnogoromonima nije potrebno veliko stanište, jer se praktično i ne kreću. Izuzetno se malo zna o njima. Ne postoji podatak koji ukazuje na to da se oni uopšte hrane. Samo leže tu. Ne radeći ništa. Jezivo.

>Način da iznervirate Crnogoromona: Dovoljno je što leži i bulji u tebe, samo se jebeno udalji.
>Način da dresirate Crnogoromona: Ne znam, nekim oblikom inretakcije sa njim? Ako je za to uopšte sposoban.

- ортак А: "јаaо што је добра она црна рибица преко пута, у шортсу..."

- ортак Б: "уффф брaате, покид'о бих је к'о Пахомије осмогодишњака!"

Reakcija sa kosookom lepoticom kako sa oduševljenjem na licu otkopčava šlic leviski random jebaču
Propratni komentar: *Ono kad otvaraš rođendanski poklon*

***komentari:***
Vukajlijaš 1: Haha, plus i patrik. A ko je dotična ''umetnica'' hehe? Jel zna neko?

*22 sekunde kasnije*
Vukajlijaš 2: Umetničko ime joj je Martina Westwood ;)
Vukajlijaš 3: Nije to Martina, ovo joj je sestra Jacylin Westwood, zar ne vidiš mladež iznad leve bradaje?
Vukajlijaš 4: Koliko ja znam one su trojke i jedino najmlađa ima mladež, samo ne mogu da se setim sad kako se zove.
Vukajlijaš 5: Lexi Westwood.

- Čiko jeste li vi sa Tarzanije?
- Da, izvolite....to jest...khm....jesam mali. Šta 'oćeš?
- A je l' mogu ja da napišem nešto za vas? Imam super tekst o sedamdeset dva mesta na koja možeš da sakriješ sunđer u školi.
- Ne može. Mlad si suviše. Koliko godina imaš uopšte?
- Dvanaest. A molim vas čiko. U mom razredu vas svi čitaju, iako sedmaci kažu da ste sranje.
- Reci ti njima da nikada neće jebati i to snažno, kurcem u pičku.
- Rećiću im čiko.
- I da bace dvojku na Evertona sutra. Čista k'o suza. Tvoj tekst ide odmah pošto izbacimo tekst o četrdeset pet načina kako da smuvaš engleskog gabora na Egzitu. Idem sada da jebem.
- Hvala čiko, ali teško ćete jebati ako vas neko vidi u toj jakni.

- Jel znaš onog Vladimira?
- Kako ga ne znam, pa jedan drugom smo glavu držali dok smo povraćali!

- Ćao. Znam da se zoveš Marina, a prezime me ne zanima, jer nosićeš moje uskoro. 'Ajmo napolje, ovde je buka.
- Pali, seljaku! Otkud ti uopšte ideja da mi se takav nikakav obratiš?!
- Jebiga, pogledao sam sve ribe u klubu i zaključio da ovakav samo kod tebe imam šanse.

*♫♪Dodir leđa o leđa, ruka led ledenaaaa, o kako bol…♫♪*
*klik*
-Mrhjhahlj…. Mhhhhalo?
-BRATE! DOBRO JE ŽIV SI! GDE SI TI, ZOVEM TE OD 6 UJUTRU JEBOTE?!
-Pfuuu… Čekaj malo da vidim. Vidim prozor… veliki…I Vidim drveće kako prolazi….
-KAKVO DRVEĆE?!
-Zimzeleno valjda, tako liči da ga jebem…
-ŠTA JOŠ VIDIŠ!? JEL PREPOZNAJEŠ JOŠ NEŠTO?!
-Auh, stani da se okrenem… Vidim tri stolice prekoputa, sede neki ljudi.
-KAKVI LJUDI BOKTEJEBO! JESU OPASNI? KAKO IZGLEDAJU!?
-Normalno manje više. Jedan čiča, I dve starije gospođe. Aj budi na vezi da ih pitam.
Gospodine izvinite, gde se ja nalazim?
-Mi a fene ez a fickó akar tőlünk?
-Aha, hvala. Brate ovo su đarme, a kad malo bolje pogledam ja sam u vozu za Budimpeštu.
-KAKVA BUDIMPEŠTA MAJMUNE JEDAN! DO PRE 4 SATA SI BIO SA MNOM!
-Matori živ nisam. Osvetlio mi se film, zadnje što se sećam je da sam popio deseti vinjak, posle toga ništa.
-Jegyek a felülvizsgálat! Karte na pregled!
-E matori mora palim.

- Dobar dan. Srećan rad. Kako ide?
- O, dobar dan, hvala. Evo teško, mučim se sa ovom bravom već dugo. Obično to brže odradim, ne znam kako ovo ovako... Da l' je ovaj lik lud ovo da montira.
- Ja se zaista izvinjavam što Vas uznemiravam u poslu, ali da niste Vi slučajno provalnik koji upravo pokušava da obije moju kuću?
- A, ovo je Vaša rezidencija? Oprostite, nisam znao, primite moje iskreno izvinjenje za onu formulaciju u vezi brave.
- Nema veze, to me žena naterala da montiram, ja nisam bio za to. Znate, i ja se sa njom mučim. Bravom, to jest, mada ni žena nije daleko od te tvrdnje, a imam ključ.
- Uh, da Vam nisam u koži! Ja to samo jednom, sada, a Vi svakog dana. Joj, gde mi je kultura? Ja sam Zvonko Kalauz, provalnik. Izvolite moju vizit-kartu.
- Drago mi je, ja sam Petar Gedora, automehaničar. Oprostićete moju indiskreciju, ali da niste slučajno naoružani?
- Ah, ne, ja sam fini gospodin provalnik, samo otuđujem Vaše stvari. Jedino ovaj pajser, ako se računa...
- Jao, pa nemam pajser pri ruci da se sada fizički obračunamo. Jedino ako biste me pričekali da trknem do podruma, imam tamo jedan, pa da počnemo.
- Naravno, nema problema. Ne uznemiravajte se ni ako je pajser rđav, primio sam tetanus nedavno. Neću morati dugo da Vas čekam, nadam se?
- Ah, pa to Vam ne mogu obećati. Da budem iskren, nisam baš najsigurniji gde sam ga ostavio, moglo bi da potraje. Ali Vi slobodno uđite, raskomotite se, skuvajte kaficu, potrudiću se da brzo dođem.
- Dogovoreno. Da pristavim i Vama kaficu?
- Uh, baš bi moglo, legla bi mi jedna onako fino. Bez šećera, moliću. Posle, ako hoćete, umem da gledam u šolju, pa kad sve to završimo, šta kažete tada na obračun?
- Vrlo rado, čekam Vas sa nestrpljenjem.

-To je to, sve je spremno, namirisao sam se Pako Rabanom, domaćinski krompir je spreman, kupili smo vopi i kupinovo vino za kurave, još ako tvrdiš da su 'oćne obe... Biće seksa, Bobane moj. Jesu li dobre?
-Sjajne su. Ma uverićeš se. Kolegenice sa filozofskog.

DING DONG

-To je to. Čekaj da složim Keri Grant facu... (otvara vrata)
-Ćaaoooo, ja sam Verica, a ovo je Tatjana! Ti mora da si Džoni, Boban nam je puno pričao o tebi.
-OVTSIBU... OVTSIBU...OVTSIBU...
-Jesi dobro?
-Ma gledao sam malopre ''Isijavanje'' pa citiram... BOBANE, DOLAZI OVAMO... Dame, produžite do sobe za primanje.

-Je li bre budaletino, ko su ti ovi strahovi?
-Šta, šta im fali, fine cure.
-Brate, pustio sam malo u gaće kol'ko su dobre.
-Pa eto.
-Ne spermu brate, vnugo!

Е, сад у она стара времена, када се стварао свет, док се ладила земља и још увек окрећала на праву страну настала су и "Кафанска правила, старозаветна"

"Кафанска правила, старозаветна"

- Три на карте, не седај за сто са коцкарима, јер ти није циљ да се обогатиш у кафани, него да се напијеш;

- Коњ иде у Г, а брзине у Х да се не зајебеш кад пијан седнеш за волан или трезан заиграш шах;

- Дупло голо ваља само у доминама, иначе је поуздан знак да си тапија;

- Немој штедети алкохол, он тебе неће сигурно;

- Немој тражити интелектуалце, наћи ће они тебе. Господа са мишљењем, која су попиле сву памет света ( и добар део шанк листе) ;

- Келнер ће да те заврне свакако, зато не расправљај се с њим (набоди га, зајебавам се немој, можда је јачи);

- Конобарици ОБАВЕЗНО остављај ситан кусур ( до сто кинти), за шминку. Не зато јер је ружна, него да буде још лепша;

- Жену и децу не спомињи, сви присутни су у кафани јер су побегли од истих. Изузев, ако ти треба пара на зајам, па 'ваташ на патетику;

- У кафани се пиће не купује, него плаћа;

- Када се први пут нађеш у некој кафани пиј само флаширано, отворено пред тобом, јер никад не знаш где си дошао. А, свакако не би волео да се пробудиш у јендеку, без здравог ( левог) бубрега. Десни је увек болеснији, јер си на теренима у војсци спавао на десној страни, да ти срце не озебе од 'ладне земље;

- Ракија само куповна или у облику вињака, коњака;

- Не спавај за шанком, можеш пасти са шанк столице. Спавај за столом, али достојанствено у пози Роденовог мислиоца;

- Никад не признај да си пијан! Јер, ко призна пола му се додаје. Кафана није црква, па да му се пола опрашта.