Повиновати се стандардима данашњице. Навијати за Звезду или Партизан. Ићи у Грчку на море. Смувати прву рибу, која од ортакиње затражи ваш број. Пласирати изанђале фразе из домаћих филмова, као оригиналан хумор. Држати у именику бројеве гомиле људи, које никада нећете позвати, нити ће они вас. Носити "нормалну" одећу. Гледати РТС, стварати одавно створено, и трошити одавно потрошено. Пљувати иза леђа, док се вама иза леђа пљује. Журити на последњи "дневни" аутобус, терати у курац циганче које проси, прелазити на црвено када нема мурије. Стартовати рибе када удари пиво, готивити само немачка кола, седети на клупи само ако није влажна. Ићи на други час, јер на првом не уписује, шацовати раскокане женске гузице у врелини летњих дана. Бити насмејан, по потреби дрзак, пуцати тикет због само једног меча. Користити виљушку јер су дошли гости, уваљивати туки пријатељу у женском друштву, ради његове елиминације. Гласати за десницу, а у друштву величати демократе, шишати се на кратко како доликује, слушати хаус, носити беле патике.

И тек тада нећете изазивати њихов презир. Постаћете само још једна кап, у том бескрајном виру људи. Нико вас неће само кратким погледом одбацивати, због расцветалих крајева ваше дуге косе, и чудног натписа на мајици. Причаће са вама као са себи равним, неће бити тог страшног терета. Тог страшног терета, због којег при уласку у просторију у којој седи десет непознатих људи, бар десет ће вас замрзети, а да нисте још изговорили ниједну реч. По први пут ћете себе почаствовати сјајем из плавих очију непознате девојке. Ходаћете улицама слободно, неприметно, добићете оно што сте одувек и желели, тај јебени мир, који имају други.
Запитаћете се, зашто сте уопште пркосили свему. Из табора "оних других", прећићете у табор који сте мрзели, табор "оних".

Pre nego što počnem da razrađujem ovu temu, ne mogu a da ne primetim opštu decomaniju koja vlada Srbijom. Dok je do pre samo pola veka, prosečno dete, čekalo negde kod ambara, da se najedu prvo stariji, pa za njega šta ostane, danas se situacija frapantno promenila. Hvala Bogu pa se promenila, ali sada se ide u drugu krajnost, situacija postaje zabrinjavajuća! Uzrok svemu tome je valjda bela kuga, ali i psihički poremećaji mladih majki, koji se najviše ogledaju u neumerenoj potrošnji. Ovim putem apelujem i na mlade majke, da se ne ponašaju kao da nose smrtonosno oružje, dok imaju bebu naručju. Mi smo svi bili mali, pa nas majke nisu uperile nikome u glavu sa pretnjom "Pomeri se, ili će da povraća!". Takođe nema potrebe da kupujete kolica površine šest metara kvadratnih, slobodno možete da imate manja nego komšinica Lana - ipak je njen muž uspešni fudbaler u Uzbekistanu!

Da pređem na temu, nas su sve kupali Merima sapunom, sa nacrtanom čudnom bebom na omotu, Kosili šamponom, a hranili nas iz sise, pa nam ništa ne fali i vazda ovde prosipamo pamet. Kosili je zamenjen "Džonson bejbi koenzim ku deset sa retinolom i antioksidansima" šamponom. Sapun je totalno izbačen iz upotrebe. Pelene mogu da upiju mesečnu zalihu dečije mokraće, mleko se naravno kupuje u konzervi, a za onu malo stariju decu, postoji i mleko za spavanje. Da! Dobro ste čuli! Mleko za spavanje! Volela bih da priupitam izumitelja ovog proizvoda, "Jel ste izmrvili neki Bensedin unutra, ili šta?". I šta su to deca pa radila do pojave ovog mleka? Majke, bolje osmislite deci neku dnevnu aktivnost, da se umore i uveče kada ih okupate tim vašim lavandama, jednostavno utonu u san. Jedan od najblistavijih proizvoda je prašak za veš "za decu". Realno razmislite, da li je osetljivija koža jednog deteta, ili jednog tinejdžera? Ups, sada ću dati ideju marketinškim prevarantima!

Da zaključim! Čoveku je predodređeno da se razvija, živi i preživi i pod mnogo gorim uslovima nego što je nedostatak koenzimakudeset. Deca su izdržljiva, hvala Bogu, srpska verovatno još i više nego neka inostrana, jer nam je u genu upisan neki faktor opstanka. Drage majke, ne zapadajte u kredite i dugove zato što vas žulja praziluk u predelu rča i morate imati sve što zablista na reklami. Bolje vašoj deci prenesite neke intelektualne vrednosti, a ako vam primarno životno opredeljenje postane to što ste Majka, budite sigurni da će vas i muž zapostaviti. Onda sve pare odoše kod neke mlađe i bolje, pa nećete imati ni za Kosili, a kamo li za koenzime!

Skaradna osobina žena da ulaze u lik dece, uglavnom one koja još ne mogu da govore, i pričaju umesto njih u upravnom govoru. Glas udese kao Nikola Simić na helijumu i obavezno pričaju ošišanom latinicom.

Stil (lat. stilus — naprava za pisanje) je način izražavanja, kojeg karakterišu sve osobine po kojima se razlikuje od ostalih - najjednostavnije, ono po čemu te prepoznaju.

Posprdni epitet koji se dodaje uz ime pisca ili spisateljice za koje smatraš da pišu obično đubre koje je, ako ste ikada i potrošili popodne da pročitate neko njihovo švrljanje, stvorilo u vama samo osećaj gađenja, a ponekad i zabezeknustosti količinom gluposti koje ste pročitali.

Naravno, ne bi vas nerviralo samo to što je glupo, jer svako ima pravo da piše šta god poželi, nego je iritantna pojava konstantnog reklamiranja te nebuloze na TV-u, kao i gostovanja tih kreatura u nekim idiotskim tok-šou emisijama gde ih i voditelji, a što je još gore i oni sami sebe, uzdižu u nebesa pričajući o njihovim spisateljskim sposobnostima u superlativu, pa čak i ono što su oni naškrabali nazivaju književnim delima.

Na sve to izmišljaju se i neke nagrade koje njihove knjige pokupe tokom godine, sa imenima još glupljim nego što su tekstovi u tim knjigama, ali dobro dođu da se spomenu uz tu knjigu, da bi se lakše prodala ljudima koji to mogu da svare, a o čijoj inteligenciji ne bih pisao ovaj put.

Модерна верзија хиљаду и једне ноћи. Послодавац дави, а ви будете удављени до изнемоглости.

Комплексна појава личног одрицања од секса са радодајним бичаркама, стављање учесталог флерта са женском популацијом на страну и занемаривање прохтева вашег вршњака зарад једног јединог циља- колегиница. И то, наравно, не свака, него само она којој су мајка природа и отац клесар подарили више квалитета. Она је лепушкаста, згодна, паметна, шармантна, понекад и духовита. Има то нешто, јебемлига шта, ал' има нешто. Добро, јес' да не гледа „Камионџије“ и „Црног Грују, првих осам епизода“, јес' да не слуша Василију Радојчић, Јордана Николића, Снежану Ђуришић и Ипчета, јес' да прати оне глобалистичке трендове, ал' реално, бољу тешко мо'ш наћи.
И тако ти све подредиш том свом циљу. На Фејсбуку се углавном само с њом дописујеш, идеш на иста предавања на која она иде, седиш поред ње на вежбама, идете на кафе, одете до Калемегдана да прошетате (или где већ идете). Никако не успете да изађете заједно, или успете једном, евентуално двапут, али то кад се колегијално иде на неку журку. Твоје мисли теку отприлике овако- Океј, једном одемо после касног предавања на вопи, она се мало усвињи, ја бацим неку фору, одемо код мене, креснемо се и све је океј. Она је лафица, она је џек, неће да ме тера да је женим, однос остаје исти, пружа ми могућност да у свој фазонџијски вокабулар убацим форе типа: „Одвалих ја тебе од курца оно вече“. И после тога имам загарантован секс. Само јој кажем: „Е, нешто сам сјебан, оставила ме девојка (то лажем, одакле ми девојка), умро ми кер, курац палац, дођи мало до мене. Она дође, опет се креснемо и тако у круг-.
И све би то било лепо и донекле истинито да постоји конзистентност жељеног понашања. Довољно је да се једном догоди нешто непланирано, сложи се пар коцкица и ти доживиш излив емоција које су ескалирале током читавог тог, по тебе исцрпљујућег процеса. И онда си се јебао у дупе. Афекат узима кормило, рационалност скаче у воду. Све што у том тренутку изговориш производи оргазмично блажене осећаје који се шире твојим телом брже од Јусе Болта. У том тренутку. Сутра ћеш размишљати је ли боље да се обесиш, да скочиш с неког моста или да се пребациш на Браћу Карић у Малој Моштаници.

Osoba koja je više knjiga napisala nego pročitala.

Svaki drugi član ovog sajta. A i češće. I ja.

Ili se klinka pravi da je ekstra riba sa pohotnim sisama, koja je okusila sve u životu, ali ne zato što je kurva, nego zato što je iskusna i mnogo zajebana (aha...), ali ne samo što je sisata kurva, nego je i načitana, pravilno usmeravana i smerna brižna i naravno toliko punjena humorom da joj curi iz leve bradavice. Ona je takođe i kompetentna da da odgovor na svako pitanje koje je u stanju da izvikipediše i da ostavi sliku uspaljene zrele ribe pune iskusnog znanja i neobuzdanog libida.

Ili je neki peder koji frustraciju apstinencije izdrkava po ovim stranicama spamčinama neviđenih razmera. Prav se da je pročitao svaku knjigu o umetnosti, video svaku sliku svakog jebenog umetnika ikada rođenog, makar on bio i samouki eks hipik koji poslednjih godina crta murale po zidovima šumadijskih pećina koristeći isključivo sopstvena govna.

Tu su i pičketine koje se zavlače u čmar jedni drugima pokušavajući da ubede sami sebe da su intereantni. Svi su probali svaku droguikada smućkanu, ikada srolanu, ikada zamišljenu. Više puta. Bili su za Šešelja, ali sada je Čeda in pa su za njega, isto kao što su bili za Čak Norisa, pa ga sada pljuju, zato što više nije in. Ispili su hektolitre piva u životu i svi do jednog jebu (ili su jebali u svoje vreme, vreme kada su bili neobuzdani pastuvi, jedini od svoje vrste, u svoje vreme, koje je kao, prošlo ili štagod). Pedofilčine koje šalju nekakve kissove i čmarove preko svojih gnojavih tastatura uspaljenim masnim klinkama koje su toliko pogubljene da im se dupe sjedinilo sa tapacirungom na stolici na kojoj sede. Međusobne ljubavi i gotivljenja, prepametne izjave, hejtovanja, antihejtovanja, lelemudarska govnjakanja nezasitih PIČKETINA, koje niko ne želi da sluša, monoplizacija i sankcionisanje slobode govora, samoproklamovanje, samoproglašavanja, samojebanje, samoheklanje. Pičkopaćeničke usamljene poruke i izjave pune vlažnih laži. Zajednički promašeni hejt za nešto što bi kao trebalo da bude ispravno hejtovati, ali potpuno izvedeno na pogrešan, sisasti način. Onda pičketine koje su tolike pičke da nemaju ništa pametnije u životu nego da prosipaju svoju mudrost, koju niko nije tražio, mudovanje oko smisla i besmisla ove linvističko-megalomansko-potencijalno-zajebane-vanserijski-dobre-(poserem se u kurac i dupe prolivom)-internet-lokacije. Onda neki kao opušteni moderatori, onda neki kao nadrkani moderatori, onda neki kao boli-me-klurac-što-sam-moderator-ali-da-se-zna-da-sam-JA-moderator. Onda neka brisanja definicija zato što su suprotna mišljenu ili poimanju kvaliteta, ili suviše egzotične, ili suviše suvoparne, ili jednostavno istineite, ili samo govna. Onda neki pokušaji jedenja govana, onda neki kao trzaji. Kurac palac. Sve pičketina do pičketine. Svaka pičketina pičkasta ima potrebu da kaže šta misli gušeći one retke koji bi zapravo ovde nešto da pročitaju, a ne da im se boravak na sajtu uslovljava količinom xxx slika okačenih na forumu ili broja redova o pičkastim uvlačenjima u dupeta pičaka na četu. A tek jebeniiskusni učitelji, savetodavaoci i jebeni bunari iskustva koji na osnovu nekih statističkih podataka pokušavaju da ti pomognu ili u pak nabiju nešto na nos. ... jebeni statistički sajt za pičketine.

Исто што и говно, ухвати те кад се најмање надаш без парчета папира.

Komponuješ muziku za „Ko to tamo peva“, najgledaniji srpski film ikada, i za još stotine filmova, pozorišnih predstava, TV serija. Još tu ima nekoliko hiljada balada te stotinak dela ozbiljne muzike. Onda umreš, a kada tvoje ime kucaju u Guglu prvo im izađe odrednica „recepti“, pa se svi sete beskrajnih i bespredmetnih dijaloga sa kuvarom Andrašem o nivou ljutine mađarskog paprikaša.

Najuniverzalnija bajka na ovim prostorima. Uz malo mašte i stavljanjem odredjenog slova umesto _ (crtice) dobijamo bajku za odgovarajući uzrast!
Dodavanjem slova "č" dobijamo divnu dečiju bajku za one do 12 godina.
Dodavanjem slova "m" dobijamo perverznu bajku za tinejdžere, ali i matore bolesnike okupirane seksom.
Dodavanjem slova "k" dobijamo bajku za one koji bi želeli da napuste ovu zemlju jer ne vide budućnost u njoj.
Dodavanjem slova "s" dobijamo praktičnu bajku za one koji ipak ostanu ovde(svakako ce bar 1 u životu pokrenuti parnicu i suditi)
Dodavanjem slova "L" dobijamo bajku za one koji pripadaju starijoj izlapeloj generaciji,kao i pojedinom delu populacije koja nije bas sama sa sobom...

Највећи шизофреник у комплетној људској популацији.
Та појава је цео свој живот водила равноправан дијалог са самим собом. Па га је прилика натерала да размишља као две особе играјући рата са две војске, играјући шах против самог себе, побеђивати изнова и изнова у баскету екипу коју неће шут..

Особа веома тешког менталног склопа, патолошки лажов, додуше потенцијални јер се ова особина може може изгубити у неком од периода одрастања и сазревања.

Себичност се често помиње када се говори о јединцима, мада често воли да подели, иако се ретко сети, јер му је једина обавеза била, кад добије флашицу сока да празну амбалажу одложи у канту.

Не треба му нико. Родио се сам и најлепше му је кад је сам, а као такав, има своју музику којој се он диви. Други слабо разумеју коло које је он измислио слушајући Моцарта и Баха, игру са картама у којој није потребан други играч, романтичну вечеру за једну особу.

Центар пажње сунчевог система се родио и цео универзум постоји да би он живео, ти што се нађеш поред њега, јеби си матере.

Kada kažete osobinu nečega, a već je ta osobina rečena oblikom reči, ili se podrazumeva samim izrazom.

Osjećaj da te ama baš niko ne sluša