Vrhunac boemskog života.

Korpa. Pedala. Odjebaus.

Poklon koji žene, subotom uveče u klubovima, redovno uručuju muškarcima, bili oni sasvim prosečne jedinke ili ljaljani. Pošto subota uveče u kombinaciji sa seljačkim klubovima izaziva transformaciju koja samopouzdanje sa "ružna sam" nivoa plasira na onakvo kakvo je Hanibal posedovao pri pohodu na Italiju preko Alpa, lansiranje odjeba jadnicima koji im pokušavaju prići se klasifikuje kao nešto neminovno.

Сцена која ће у америчким тинејџерским филмовима обележити даљи ток радње. Ја знам, ви знате, сви сигурно знају да ће они на крају у некој романтичној сцени завршити заједно, само они то не знају. Радња-клише. Обоје замишљени шетају ходником када се сударају. Она испушта књиге које је носила у рукама. Обоје скупљају књиге са пода, он се извињава. Погледи им се сусрећу. И сад се они ту гледају, не проговарају(иначе је сасвим нормално гледати у неког 5-10 секунди без иједне речи). Љубав на 1. поглед. И тада креће натезање до последње сцене у филму. Он смотан, она се испoведа најбољој другарици. Питање је зашто се у нашим школама не дешава такво заљубљивање, које је судећи по овим филмовима врло често. Можда зато што девојке у Србоји као сав нормалан свет носе књиге у торби.

Turska kafa bez cigarete.

Leto je, Beograd, devetnaest časova i tridesetosam minuta. Vrućinčina koja je tokom celog dana pekla gradske ulice konačno se spustila ispod granica izdržljivosti i izvukla ljude iz klimatizovanosti stambenih objekata.

A i subota je, pa nema "Slagalice" da možeš kvalitetno provesti veče unutra.

I dok oni stariji sugrađani mahom koračaju pored dveju reka tragajući za tim neuhvatljivim večernjim daškom svežeg vazduha koji bi im doneo olakšanje i iznivelisao pritisak, u glavama mlađih populacija pulsira jedna singularna misao umotana u rešenost levela Hilari Klinton da postane predsednicom - IZAĆI. Bilo gde, bilo kako, bilo s kim, samo izaći i iskoristiti noć. Jer leto je prilika da se ona tokom godine zapostavljena kolona muvanja, petinga i koitusa statistički popravi...ili barem vrati na pozitivnu nulu tj. ako si student Građevine ili Muzike, stvarno je svejedno.

Među tim optimističnim življem si i ti, tvoj seksualni život željan lajka neke blagonaklone devojčice i hiljadutristapedeset dingera sa kojih si ojadio lokalnu kladionicu, u četvrtak. Stojiš na pešačkom kod Trga Republike i prepipavaš svoje bušne džepove u nadi da ćeš odatle iskopati još pola flaše malog "Zaječarca" i dva griza pice kod "Bucka", ali ta potraga je osuđena na neuspeh k'o pokušaj novopečene mlade da animira olešenog đuvegiju prve bračne noći.

I dok se spremaš da konstatuješ kako je, jebiga, verovatno bilo bolje da si turio još jedan par sa 1,34 kvotom na tvoj dobitni tiket od pre neki dan, komentar "Izvali ove ljankese..." tvog ortaka-sekundanta ti skreće pažnju na obližnji kabriolet marke *Mercedes-Benz* i tri ribića od 18-ak leta u njemu. Egzaltirani osmeh, majičica na bretele i naočare za nepostojeće Sunce na svakoj od njih, neki lagani haus piči sa CD plejera - ceo pejzaž neodoljivo evocirajući na scenu sa snimanja reklamnog spota o nečem tako urbanom da mu Ašok Murti tepa "Urbano moje" pre nego ga spava u plinaru na svom vodenom krevetu od eukaliptusa. Ono što gospodin Murti, pak, ne može nikako da zna jeste da u tom trenutku i ti nekome želiš da frkneš u dvojku a u vezi sa pomenutim fensimobilom renomiranog nemačkog proizvođača. Ipak, tvoj gornji mozak preuzima proces racionalizacije - jer nešto ipak mora da stane u odbranu toga što si sirotinja i studentsko govno - i ti gotovo u sekundi nalaziš 108 validnih razloga zašto ni mrtav ne bi eksploatisao međunožja u tom kabrioletu (što će kasnije iskoristiti kreativni tim na Tarzanija.com, ali to je neka druga priča). Tako jedna od njih dobija ćelavog tatu biznismena-sponzora narečenog četvorotočkaša, druga dečka-sitnog krimosa iz Blokova po imenu Žarko (zvanog Kiza...i kojem *guta*), a treća kupljenu diplomu na Bokoniju za godinu, dve. Nju, fazon, ni govnjivom motkom karao ne bi.

I dok ti se faca oblikuje u ciničan osmeh a usne u rendom pogrdnu reč za žene, iz kabria počinju da biju prvi taktovi "Beograda" Svetlane Ražnjatović, pali se zeleno i tri devojke u kabrioletu cičeći proleću pored tebe i tvog ortaka, ostavljajući vas da se kiselite u jari letnje večeri.

Upućuješ zahvalan pogled u ciklama nebo nad Beogradom i prelaziš ulicu pun nekog novostečenog samopouzdanja. *Samopouzdanja* koje, bajdvej, neće umanjiti ni kasnije krljanje sa članicom srpske juniorske reprezentacije u šahu...

Цоктање како би се лакше извадио комад меса заглављен међу зубима.

Šmekerski odgovor lika koji inače ne pije kafu, kada ga valjana komšinica pozove na istu.

Opaska upućena profuknjači koja bezuspešno pokušava da natera upaljač da proradi.

Јесте пријатељу, изговара се у даху, пуним плућим: „Злопичка“!

*Звучи опасно, а?*
Па онако. Није то ништа док јој не видиш лице. Углавном се креће сама по улицама, без одређеног циља илити одређене прилошке одредбе за место. Слуша металике, тако да је и њен стајлинг сличан „поменутим“, можда за нијансу другачији, све у зависности од тога којој секташкој организацији припада.

Ако би имало скупио муда, па успео да фиксираш њен поглед који никада није скренуо од првобитне координантне тачке последњег трептаја, увидео би бледолико лице попут мртваца са јасно израженим креоном на очима изван сваког зла, чији ентитет сам подудара јасну чињеницу да су очи огледало душе - што јасно оправдава први поменути епитет у имену „*злопичке*“.

Усне су намазане ружом, који је последњи пут коришћен за фарбање петокрака на партизанским шајкачама...

*...Коса*? Поред свега наведеног занима те изглед њене *косе*?
Добро. Није рашчупана попут свињарске метле, већ равно испеглана са црвеним праменом који се налази са десне стране, баш као у *Мортише Адамс* са додацима и екстрактима чичковог уља, или сунцокретовим - *дијамант* производње.

Добро де, и није све тако црно као што изгледа. Заправо се ради о девојци савршених облина, зато је и добила оличење пичке. Први поглед, у груди цртица сисе, јасно уочава потребу за пипањем истих како би угасили пламен жудње за постојећим нагоним мушког пола. Још би то и било идеално да се у најчешћим случајевима не налaзе металне бодље на кожном прслуку у пределу брадавица.

Ход јесте примамљив (*згуза на гуз*), уколико се гледа одпозади и ако је поглед упућен ка дупету које само продуктује шкрипу ластекса и алудира подчињеног на ерекцију, а потом и.. *Знаш већ на шта*. Да, и овде постоји знак упозорења као афирмација од пипања. То је свакако ланац који је везан за гајку рајфешлуса и гајку од каиша у пределу тртичњака.

Било како било, сам ментални склоп „злопичке“ остаје нејасан. Да зла има, у то нема сумње. А коју количину емоција поседује, потребна су челична муда и чврста рука да се докаже. Рука да осети рад и откуцај срца а муда да подрже сазнање да је дотична умрла још прошле године а да и даље трза...

Kad ti secka film dok ga gledaš.

U znak odmazde, za preljubu, trsiti isključivo devojke koje se ne zovu "Milica".

Шала која је толико невина да је нико не конта. Антипод неслане шале, њен такорећи архи-непријатељ.

Poslovna politika crkve, da pošto poljubiš ikonu, moraš nešto malo i da ostaviš.
Valja se!

Када говоре да су у свему боље од мушкараца а залажу се за једнакост међу половима.

Najveci jebac medju zivotinjama, i to ljudske rase.