Kosovski bonžuri
Поздрави француских војника стране мисије на Косову и Метохији.
-Бонжур мисје.
-Имаш тамо у ливади па убери колко ош.
Izlizati opanke
Заборавио си ти мене, праунуче. А притисло те са свију страна, видим ја, па реко' ај' да ти се бар у сновима јавим. Није ти лако. Гор' високо, а дол' тврдо. Да ти приповедам како је мени било, можда ти буде ласније:
Беа новембар 1915., у Пећи. Једемо ти ми неки клот пасуљ, суморна је слика, киша нека, бљузгавица, блата на све стране, куса војска у тишини, само говеда гладна ричу. Једе са нама и Војвода Степа, реч не проговара. Добар сам ја са њим био још од '12-те, кад'но растерасмо Турке код Куманова. Приупитам, чисто да прекинем мук:
- Је л' мора, Војводо, баш преко албанских гудура? Арбанаси ће нам главе доћи, а ако нам они не доакају, без 'леба и по мразу, сами ћемо скапати.
- Ама, је л' се то ти бојиш, Јанићије? - упита он.
- Није мене стра', Војводо, но ми се клизају опанци - велим ја њему.
Засмеја се она голобрада дечурлија из ''1300 Каплара'', насмеја се и Степа, а није му до смејања. 'Де си ти још вид'о да Краљ, Влада, Врховна Команда, сва скупштина, 'телигенција и војска једног народа напушта своју Отаџбину ђутуре? Дабоме да ниси вид'о, нећеш ни да видиш. И сад се често упитам, да л' је морало тако? Да л' је то била храброс' или лудос'?
А притис'о Швабурина озго од Београда, притис'о Бугарин од Ниша, па нема се куд. И ако пређемо те планинчуге, шта ћемо после? У туђој земљи?
Не питај ме како сам преш'о Албанију, ни кол'ко смо у Скадру чекали на ''савезнике''. Не питај ме кол'ко сам кила им'о кад стигосмо на Крф. Не питај ме ни кол'ко сам бораца сахранио успут.
Ал' ме питај како узесмо Кајмакчалан и пробисмо Солунски фронт. У нека доба, кол'ко смо брзо продирали, стигне ти моја пешадијска чета Врховну Команду на челу. Препознам још с леђа седу главу Војводе Степе, на коњу.
- Помаже Бог, Војводо! - јавим се ја, а видим и њему мило.
- Шта је, вели, Јанићије? Не клизају ти више опанци?
- Познају терен, одговорим ја к'о из топа. За ову су земљу опанци и прављени!
Знам ја да ни теби данас није лако, и тебе опколили са свију страна, па још и озго притискају. Запамти само једно, праунуче: нема Васкрса без Голготе. Слобода кошта, мили мој.
Ај', у здравље, па се сети Јанићија твога, макар о Задушницама...
Starija (neuspela) deca
Odgajanje mladunaca – najobimniji i najiscrpniji sport kog čovek može da se lati. Pa ipak, i ta strmina ima odmorište – prvenac. U roditeljstvu, prvo čedo ti dodje ono što bi se u kompjuterskoj igri zvalo „skirmish“ ili „playground“; a i ne pristupa mu se mnogo drugačije.
Kao što se prvi mačići (i palačinke) u vodu bacaju, tako smo i mi prvonikli ponosi naših roditelja zgodno poslužili da se isprobaju batine (pa po pristignuću sledećeg deteta bace u zaborav), da se leče kompleksi (sviraj harmoniku, treniraj karate, javljaj se komšijama, idi na fakultet), i da se natenaaane usavršavaju roditeljske sposobnosti uopšte. Ali i pored toga, više nam naša mladja i od nas uspelija slika duguje zahvalnost, nego što nam roditelji duguju izvinjenje. Mi li da vam tabamo staze, pizda vam materina balava!
Legenda:
Sima (A) - prvi sin (a jel’ da da je ime za šupka...?)
Neba (B) - mladji mu brat
A.1. Privodim ja (17) 7 godina stariju ribu, pucam od ponosa. Moj prvi put. Nisam lagao za godine, ali je nisam ni pripremio na to da moja majka gleda na mene kao da još uvek imam 12. 04:00h, budi se keva, provaljuje u sobu, riba se pokriva preko glave, u zemlju da propadne, ja nalazim bokserice, pokušavam za početak da izvedem kevu iz sobe, ona poseže za pokrivačem, potpuno sluđena, da vidi ko „spava kod mene“. Čitava scena traje 15 minuta, jastuk i erekcija dva ovna na brvnu, ribin identitet ostaje tajna, keva gleda u prazno mesec dana.
B.1. Skype video call.
Ja: Ćao kevo, šta ima kod kuće?
Keva: Evo, stigla s’ posla, ćale na putu, a Neba (16) ima gore neka posla sa Zoranom...Hehe...
*kroz po metra tavanice čuje se Zorana, urla na bosanskom, bas ritam, dal’ od muzike dal’ od Zorane, plafon se ljušti, keva provlači prste kroz kosu, stresa malter*
A.2. Vraćam se sa splava (18), kako ulazim u hodnik bacam peglu na tri strane sveta. Bude se keva i ćale i zatiču me kako ribam zogerom sopstveni master-piece. Keva plače 2 dana, ćale ne priča sa mnom 6 meseci.
B.2. Stiže Neba (17) sa moto susreta, odlazi na sprat, baca peglu kroz prozor svoje sobe (daleko klonja, jbg...). Ustaje u 14h.
Keva: Mislim da bismo trebali da porazgovaramo o nečemu.
Neba: Daaj, zajebi bre, svaki put nešto da se pravdam, muka mi je više... Idem negde, ne znam kad ću doći.
*keva riba prilaz garaži*
*ćale ne zna da se išta dogodilo, keva dočekuje Nebu u 23h sa gibanicom*
A.3. Saopštavam (19) roditeljima da planiram da radim, uštedim i kupim polovan auto. Slede tzv. dobronamerni saveti. Presuda: GSP, doživotna.
B.3. Neba (18) u petak doćeruje zver na dva točka od 550 kubika i 1800 eura. Pare pozajmljene, odakle da se vrate nema. Keva i ćale psuju i kunu. U ponedeljak keva zove ostale članove moto kluba na pitu i pivo da časti, ćale zavlači ruku u zadnji džep i insistira da se samo najbolje ulje kupuje.
A.4. Keva se vraća sa roditeljskog.
Keva: Simo (19), kaže razredna da imaš dva neopravdana u ovom tromesečju... Sve ostalo je *hm* kol’ko tol’ko u redu, ali naišla sam i na profesoricu francuskog, kaže da se ne trudiš kao nekada. Nije pitanje ocene, kako stvari stoje proći ćeš 5.00, ali zar da traćiš potencijal...? I svi ostali profesori misle da možeš više, ja ne znam šta se sa tobom dešava u poslednje vreme. Trebaće ti Simo, za fakultet, što više sada naučiš, manje ćeš na fakultetu!
*divan traje jedno martovsko popodne (već pomeren sat), nastavlja se na rate do prijemnog*
B.4. Keva se vraća sa roditeljskog.
Keva: Nebo (17), imaš 4 jedinice.
Neba: Ma nije, prof. deljanja samo devojčicama daje pozitivne, iz tucanja kamena me prof. ne voli, iz utovaranja džakova sam radio kontrolni bolestan, sećaš se, a srpski, pa koi mi to kurac treba u životu!
Keva: Pa dobro, ali u slučaju da se predomisliš za fakultet...
Neba: Jeste, da se predomislim! Život da mi prođe tamo, hoću da radim pošteno, da učim zanat (koji?), da se osamostalim, da budem čovek!
Keva: Pa i to što kažeš...jeste Simo, šta bleneš, Neba je uvek bio onaj vredniji po kući! Tebe smo uvek puštali „jao, pusti Simu, mora da vežba harfu, jao pusti Simu mora da uči za takmičenje iz Starogrčkog...“. Nego, Nebo sine, kaži majci, kako je Zorana?
*Svaka veza izmedju aktera interpretiranih događaja i stvarnih ličnosti je sve samo ne slučajna, i ni jedan događaj nije fiktivan. Mnoge životinje su povređene prilikom nastajanja definicije (e, za to pitajte Zoranu!)
Pterodaktil
JAT-ov avion na aerodromu u Parizu.
''Žan-Pjer pali sva svetla i šalji sigurnosni auto na pistu 625, sleće pterodaktil za 15 minuta.''
Povodac
Stvar koja povezuje devojku i njenu najbolju drugaricu. Taman skupite muda i pozovete devojku na koju se ložite već neko vreme, dođete na lice mesta - kad ono međutim
Eto je Ona, arhineprijatelj bilo koje šanse za muvanje vaše buduće devojke.
- E Sofija, oćeš u grad sutra?
- Može,sigurno.
Sutradan:
S: Ne smeta ti što sam povela Živanu,jel tako?
Ja: ( u sebi) : "#$%$#%$&%#"% ( naglas) : Nema problema,naravno.
Dečko njene drugarice
Vrhunsko božanstvo. Presvetli, predobri i brižni anđeo koji mane nema. Romantičan kao Željko Samardžić, jebač kao Fernando Kolunga. Kuhinjska spretnost Džejmija Olivera u kombinaciji sa šarmom Ivana Bosiljčića dok se upoznaje sa njenom majkom (Jao, kako sladak razmak međ' zubima ima).
On ne gleda finale Lige šampiona, on tad svoju dragu vodi u bioskop, pa posle na večeru. Ukoliko joj naravno sam ne spremi neki svoj specijalitet, u isto vreme svirajući joj klavir na uvce. Jeste, na uvce! I dok se ja nerviram zašto ovaj idiot opet maši prazan gol, a ova moja mi zvoca sa strane da joj pustim neku Šeherzadu (Jebao je Esad Plavi), on sa svojom dragom uživa u najboljem vinu koje je trenutno mogao priuštiti, poklanjajući joj narukvicu koju je toliko želela još otkad ju je prvi put videla u izlogu, dok su išli zajedno u šoping.
Ne treba zaboraviti da u po noći zna datum njenog rođenje, datum rođenja njene keve, ćala, babe (mnogo fina žena), sestre, kera Žuće, datum prvog sastanka, prvog poljupca, šta je tad nosila, izgovorila, nja, nja, nja...
Iskreno, ja njega nisam ni video. Odbijam da poverujem da ovakvo nešto postoji i da ima kurac.
- E Omere, znaš šta kako je Acika iznenadio Saru juč...
- Zabole me kurčina!
U nastavku priče sledi izvinjavanje devojci, mnogo kukanja i moljenja, ali jebi ga, znate kako je... Jebeni Acika...
Fudbalske sudije
Moderatori fudbalskih utakmica.
Ako oni vide prekršaj/pogodak, onda je prekršaj/pogodak, a ako ne vide ili ako neće da vide, onda nije.
Ako su nekom naklonjeni, onda taj može da radi šta hoće, a ako nekog uzmu na zub, najeb`o je.
Za sve što rade, imaju ultimativni izgovor koji se zove "slobodno sudijsko uverenje".
Jedino pravilo na koje svi koji učestvuju u igri moraju da pristanu je da je sudijska poslednja i da se sa sudijom ne polemiše.
Radi zavođenja reda i pravde, stavljeno im je na raspolaganje pravo da izriču opomene (žuti karton) i da banuju (crveni karton).
Iako su ova ovlašćenja data radi kažnjavanja kršenja pravila fudbalske igre, sudije najviše vole da banuju kada im neko prigovori da ne rade svoj posao kako treba.
oj Srbijo među šljivama
zemlja seljaka na brdovitom balkanu
oj, Srbijo medu kruškama, medu šljivama,
oj, Srbijo medu ovcama na njivama,
oj, Srbijo medu planinama, medu brdima,
oj, Srbijo, kukala ti majka.
Tužna pesmo, majko stara,
brat nam je u fici dovuko iz "grada"
raspalog stojdžu bez ijednog fara
da ga popravi, da zaradi para.
A dikaju deca u lazigacama, pod kosom,
u blatu, medu svinjama, medu patkama,
pa po njivi trce nogom bosom,
hraniš ih, Srbijo, više prosom nego medom
I uciš ih majko, da mrze sve što nije
Ceca i Seka i svinja što rije.
O Zemljo cobana na brdovitom Balkanu
imaš jednu vrlo velku manu
net ti strašno smrdi u odnosu na zemlju stranu,
izmedu ostalog.
oj, Srbijo, nekad orlu sjajni,
danas ti dani više nisu bajni
nece ni biti, ni da jebe puž raka,
kada ti je pogrešna odluka baš svaka.
A ovce u polju samo tužno bleje
i blejace dok ih sneg ne zaveje
cak ni tad se nece pretvoriti u vuka
jer coban tera ovcice
jedan coban a stotinu ovaca
i svaka se njemu pod noge baca, glupa ovca
dok severno stado postade kurjaka copor
i cobanu jasno pokaza otpor.
Kako sam upoznao vašu majku
Pitanje koje u 90% slučajeva roditelji pokušavaju da preskoče
Mama: E to su bila vremena, nekada je momak morao da se pomuči da bi osvojio neku devojku, a sada napišeš neke reči bez samoglasnika i staviš dva smajlija i gotova stvar,... nestalo je ono udvaranje, bežanje od roditelje, porumeneli obrazi, pozivi na ples...
Tinejdžer: A kako ste se vas dvoje upoznali?
Mama: Bilo je divno subotnje veče, negde krajem jula i bila je neka igranka tu u Domu kulture, spremala sam se čitav dan za to veče. Znala sam da je sudbina. To veče odbila sam nekoliko poziva za ples. Nekoliko minuta pre nego što ću otići kući, morala sam da idem do toaleta da se osvežim. Tako ja ulazim u jednu kabinu....
Tata (prekida ženu): .....Kad ono ja na čučim iza vrata i držim pun buket crvenih ruža, tek ubranih iz parka. Prosto sam znao da trebam da odem u ženski toalet. Vidiš, sine, šta ti je sudbina, dogodiće se to i tebi, eno javlja ti se drugarica na fejsu idi vidi, a ti ženo idi spremi večeru, možda ti je i to sudbina!
Brazilci i Portugalci
Jedine nacije na svetu (uz ponekog Španca) koje ne smatraju da je šabanski da im zvanični način predstavljanja fudbalera budu nadimci.
Naloženi Aca Stojanović:
-I reprezentacija Srbije će u finalu Svetskog prvenstva nastupiti u sledećem sastavuuu!
Na golu Stojke!
U odbrani Baki,Vidara,Coa ofkovac i Toni ustaša.Toni ustaša će nastupiti umesto povredjenog Luneta.
Na sredini Deki,Lane,Mića i Neša.
U napadu ćemo se osloniti na Žigaru i Pantu.
Kapiten našeg tima večeras biće Deki.
Reprezentaciju Srbije predvodi proslavljeni i renomirani stručnjak Rale Antara.