Život na autopilotu gdje se njeguje intelektualna inertnost i izbjegavanje odgovornosti za svoje postupke projicirajući ih pri tome na druge.
- Što misliš o umjetnoj inteligenciji? - Boli me tuki. Pijem pivu. Ne budi kvariša.
- Živio komunizam. Jebeš demokraciju. - Jebote Tito, zašto? - Prije si znao uprijeti prstom u nekoga kada ne valja. Danas milijun ministara. Igraju ping pong s nama. Danas radnik nije zaštićen. - Prije si hvata zjake i krao iz poduzeća. Zato ti je bilo dobro. Čudim se kako se Kraš nije preimenovao u Krah s tobom na poslu.
(Posvećeno onim istaknutim pojedincima koji su se pohvalno izrazili o mom nažalost brisanom stvaralaštvu). Ekološka zver. Lovci, koji hrane divljač kao što seljak tovi prase - s motivacijom da ga pojede - smatraju štetočinom vuka, koji kad napadne tor ne misli strogo samo na svoju pupu, već zakolje koji primerak i za poneti, jer se čitav čopor stara za mladunce. A ostane i za ostale šumske mesoždere: svi ste, braćo, pozvani. Pa i ovčarski psi tu profitiraju. Zveri su čoveku privlačne zbog dveju zajedničkih osobina_ - viteškog duha - ne ubijaju protivnika koji se predao (Konrad Lorenc je pre pedesetak godina dobio Nobelovu nagradu za rad na tome. On Isusove reči: ,,Okreni i drugi obraz'' tumači kao: ,,Predaj se'', što nije bez osnova.) - Druga je čisto anatomska: oči postavljene s lica (jer je lovcima potrebno trodimenzionalno vidno polje, dok je za plen važno da vidi sve okolo do iza leđa). Inače je vuk strvinar, lepo od njega. Vuk je velika zver (a ne kao što su meni govorili kad sam bila mala: kao pas. Prvo, i psi su preveliki. Velika pudla je otprilike kao ormanče ispod sudopere, plaši čoveka.) Vuk je 80 h 140, kao trpezarijski sto. Vuk je jedan od predaka domaćeg psa (vidi Lorencovu knjigu, koju treba da ima svaka kuća, ,,Govorio je sa životinjama'', puna je anegdota, samo ne o vuku...) Drugi je šakal. Ovo, hehe, izgleda kao pesnica u nos teoriji evolucije, koja ne priznaje konvergenciju, mogućnost da od dveju vrsta nastane jedna. Međutim, nije baš tako... Šakalski se od vučjih potomaka oštro razlikuju, mada se začudo dobro mešaju - vidi haos u kinologiji.
1. Kapitolina - pomajka Romula i Rema. Nije neki primer, ali još ćemo videti... 2. Lobo, ,,Kralj Kurumpave'' (Currumpaw, reka na severu Novog Meksika, u SAD), vođa malog čopora koji je harao krajem XIX veka, za pet godina poklao preko 2000 grla stoke, kako kaže Vikipedija - zato što su naseljenici zaposeli njihova lovišta. (Kod nas je sličan ishod seče šuma - ptice pustoše zasade)... I za kojim je raspisana nagrada 2000 $, veća nego za čoveka. I bio je pametniji od čoveka. Imao je svoje metode protiv puške, hajke, zamke i otrova... Stradao je zbog ljubavi. Njegova vučica bila je možda albino, možda oštećenog sluha kao albino mačke, u svakom slučaju bela, upadljiva i kao takva nepoželjna među divljim životinjama. Vrlo je moguće da su se zbližili tako što ju je on uzimao u zaštitu. Kad su uhvatili nju, uhvatili su i njega. Našli su ih zajedno, ona je cvilela zarobljena, a on nije mogao da je oslobodi, zamka je tako napravljena. Možda je čekao da ona sama sebi pregrize nogu? Životinje to rade; on bi je odvukao na sigurno i hranio... Nju su ubili, a on im je opet umakao. Ali vratio se da je izbavi. Imali su belo mladunče. Izgubio je glavu i pao u zamku. Njega nisu hteli da ubiju, ali on više nije hteo da živi.
Zahtev koji pojedine ribe imaju običaj da postavljaju u toku snošaja ili neposredno pre početka istog. Odgovor na ovaj zahtev zavisi od iskustva i hladnokrvnosti trsitelja. Ukoliko je momak zelen, priča koja je do tog trenutka dobro išla može poprimiti dramatičan obrt.
Prigušeno svetlo u brucoškoj sobi studentskog doma, tiha muzika prilagođena situaciji, vatačina je dostigla vrhunac i penetracija samo što nije: ONA: ''Reci mi nešto bezobrazno!'' ON(izraz intenzivnog preračunavanja):_____________________ ONA: ''I?'' ON: ''Jebem ti mater tvoju ružnu, mogla si zube da opereš, smrdi ti iz usta k'o da si jela mrtve mačiće!'' ONA: vrisak od milion decibela, šamarčina i oblačenje brzinom svetlosti. ON(drži se za obraz): ''Koji ti je kurac, pa rekla si da ti kažem nešto bezobrazno?!''
Vrsta koja se u svom izvornom obliku pojavila još pre nekoliko decenija, pošto je evoluirala iz poznojugoslovenskog kompjuteraša, te je odmah izazvala pozornost međ’ narodom kao… hajde da budemo blagi – udarena u vugla. U uobičajenim uslovima karakterisale su je manjak brige za fizički izgled (u svakom pogledu), te višak ljubavi prema nezdravoj hrani i lakšim drogama, a nadasve potpuna isključenost iz onoga što se događa u pravom životu.
Pak, svoje savremene distinktivne elemente je pridobila u prethodnih 8-9 godina, kad je došlo do neuobičajene fuzije sa drugom vrstom – srpskim metroseksualcem. Ovo spajanje ne bi bilo moguće, da zarade u aj-ti sektoru nisu porasle nesrazmerno više u odnosu na druge privredne grane, pa je naš ajtijevac po prvi put počeo malko ipak da brine o sebi.
Od tipičnog masnog momčića (o devojkama nekom drugom prilikom), srpski ajtijevac se pretvorio u opasnu zverčicu. Zalizao je kosu, očistio lice, pustio bradu, kupio svilenu košulju, najskuplje italijanske cipele i francusku kolonjsku vodu. Ujedno, krenuo je u teretanu, malo se utegao i nabio mišićnu masu.
Za uzore je izabrao razne mesije mudobubrežne trgovine, poput Istoka Pavlovića i Milana Maglova, te je prigrabio nju-ejdž filozofiju o tome kako je tradicionalno radno mesto „aut“, kako su kriptovalute „in“… generalno, o svemu razmišlja na alternativni način. Kad ide na posao, vozi se električnim trotinetom, a ako mu firma omogući, svaka dva meseca ide na „tim bilding“ u razne evropske vukojebine.
No, kao svaki skorojević, srpski ajtijevac nije ostao imun na moderne trendove (da upotrebimo njegov izraz, hnjohnjo), te je u duši ostao homo balkanikus. Umesto da ulaže u nešto što će trajnije zbrinuti i njega i njegovu porodicu, krenuo je u smeru „kurve i kokain“ lajfstajla, što govori u prilog tome da se u njegov genetski kod možda umešao i DNK Tonija Montane iz „Skarfejsa“. No, u pravom životu, ajtijevac ne sluša ni Tonija Montana, ni „Puš it tu d limit“, a još manje gleda film nivoa „Skarfejsa“. Umesto toga, on sluša ono što se zatekne na „Jućub“ trending listi, plus bindžuje sugerisane serije na „Netfliksu“, koje imaju šest sezona sa po dvadeset šest epizoda.
Pak, kad smo rekli „fuzija“, to ne znači da se „ajtijevac“ pretvorio u metroseksualca, već da se pomešao sa njim. I dalje je to luzer iz zamračenog ćoška (druga stvar je što je sada taj ćošak ceo sprat nove staklene zgrade), koji se ne interesuje za šire društvene implikacije...
Odete na slavu. Krene redom, meze, corba, sarma , pecenje, kolaci i za sve to vreme rakija pa spricer pa pivo i taman kad krenu dublje i bitnije teme, politicka mimoilazenja i zelja za ponavljanjem celog ciklusa zdranja iznova a domacica donese kafu . . . Znate da je svemu kraj i da je vreme da tu utanjenu otuznu tecnost bacite za vrat i pocnete da lazete kako vam se zuri, spava i tako to. Domacin vas kao zadrzava iz kurtoazije da jos ostanete a vi satro bas morate da krenete.
Suptilan naziv za laku djevojku koja ubrzo nakon duge i "divne" veze nađe novog momka, koji je prema njenim riječima: "princ na bijelom konju", sve do jednom dok ne pukne i ta ljubav i ona sebi nađe novog "princa" i tako svoje "stvari" nosi od jednog do drugog.
Žena koja se trudi da isprovocira muškarce onlajn ne bi li je ponudili spolovilom, sve u cilju da ih odbije i tako nahrani poljuljani ego. Obično to bude neki nesigurni devojčurak što je u školi dobijao veliku porciju zajebavanja na račun fizičkog izgleda. I tako sve dok nije shvatila da ima vaginu i sada ponosno maše njome.
Za razliku od ženskog trola koji otvoreno nudi vaginom zarad sprdnje sa pičkopaćenicima sajtuša to radi suptilnije. Njen cilj nije ismevanje nego odbijanje muškaraca radi osvete za svaki put kada je ona bila odbijena i kada na nju nisu obraćali pažnju.
Retoričko pitanje u kojem se krije krajnje madafakerska spuštalica čiji je jedini smisao podjebancija bez represalija, a zna da ide dotle da "žrtvi" sjebe dan. Vid zajebancije koji je preporučljiv samo sa ljudima koje dobro znate.
- Au bratiću al sam je zašrafio, ma ima da drži tabla sto godina. Treba satnicu da mi dignu koji sam profi bre! -I? Šta se čeka? Aplauz? Daj sledeću tablu majke ti i ne seri. Ovim tempom nećemo završiti do nove godine.
Vrtiš te ovo te ono po glavi. Preplićeš, zaplićeš, rasplićeš. Rokneš sebi jedan tretman ćutanja na dva-tri dana. Embargo na uobrazilje što ti se useru u čitav dan. Pa se lepo opet otreseš, cepaš dalje. Jebeš samoodbrambenu patetiku. Tvrdiš, uveravaš, razuveravaš, sumnjaš. Živiš od danas do sutra kao da si danas rođen,a da tek sutra stariš... Kad odjednom, zakove te živa reč. Nema više "zdravo za gotovo". Tad udri brale da misliš, da vičeš, da ćutiš, da se pitaš o čemu ti duša vapi. Ma bre ko te jebe, sad će malo preko tebe da se kotrlja živa reč. Svaka će da te žigoše ko magarca. Izdrži brale moj...
- Tu smo sedeli juče... - Sve normalno... - Pa kako bre... - Nije to rešenje... - Nije... Ne znam... - Pljuni u pazuhe i ne čudi se
- Majstore jesi mi zamenio ulje? - Jesam komšo. Al primetio sam i da ti otišao prednji kinetički zglob, pa pločice ti izlizane a i pumpa bi mogla na remont. Ima tu još štošta da se menja. Brinem za tvoju bezbednost. Eto ja bi ti to komšijski, povoljnije uradio. Možeš sutra popodne da ga doteraš pa da počnemo... - Mršupičku materinu.
