Gde um caruje i tuki se diže
Osvešćujuća misao koja se javlja posle poraznog seksualnog iskustva sa pokušajem tršenja nabubrele ženke razrogačenih plavih očiju i tankih prstiju sa frenč manikjurom koja je treptala na tebe dok je bend žilavio na bini pa se tebi učinilo da bi mogao da joj u jednom potezu pocepaš mindžu, isprskaš spermom zidove da se slije do podruma i zabiberiš joj kliću tako da joj oči iskoče iz ležišta.
Ali ne lezi vraže!
Ulazite u haustor, ona se kikoće i lupa štiklama. Sapliće se o stepenik i viče IJU! Psssst! šištiš jer komšiluk samo tako nešto i čeka. Eto vas u stanu.
Ona se osvrće:
- Ijao što je lep fikus!
Sklanjaš čarape sa fotelje i guraš ih u džep, skeniraš prostor da nema još neka bomba.
- Nije fikus; to je dracena...
- Ma šta god... A jel si video onu što je stajala tamo kod bubnjara, kako je debela?!? Baš je debela a kakav nakit nosi, prava seljanka...
- Nisam video, gledao sam tebe.
- Pa naravno... A ona sa crvenom kosom, što imala onaj krzneni prsluk, šatro leopard, moja maca a ne leopard, jesi vido nju? Kakva seljanka...
- Nisam ni nju video, zato što sam...
- Ijuu a jel si ti neki naučnik? (Gleda po tvojoj polici sa enciklopedijom umetnosti.)
- Pa, nisam… student sam. Istorija umetnosti...
- Istorija... jao kako sam bila slaba iz istorije, nikad nisam uspela da zapamtim nijednu godinu…
- Ovo je istorija umetnosti...
- Molim? Pa to kažem, sve te bitke, to je tako teško...
- Ovde se ne uče bitke, nego umetnost, slikari, arhitekt...
- A pa tako reci: slikarstvo! Znači slikar? Pa jesi nešto naslikao? Gde su ti slike? Imaš onaj čiviluk za slikanje, kako se zove... nešto na štrafte…
- Štafelaj... Nemam, ja nisam slikar...
- Kako nisi slikar? Pa sad si rekao...
- Rekao sam istorija umetnosti; učiš da tumačiš umetničke pravce…
- Da tumačiš?!? Nešto kao prevodilac?
- Ne bih rekao; više da umem da raspoznam pravce u umetnosti, i logiku umetničkog razvoja...
- Jao to je mnogo komplikovano... a jel imaš sestru? Kolko ti godina ima sestra?
- Nemam sestru, jedinac sam. Otkud ti sestra?
- Pa vidim crvene jastučiće na trosedu, to je tako ženski, a imaš i taj fikus...
- Dracena...
- Ma nema veze... Znači nemaš sestru?
Donosiš piće, hladno belo vino, šardone iz 2002.
- Nemam. Piješ bel...
- A šta si to doneo? Neki sok? Od jabuke? Molim te samo bez šećera, ne pijem ništa sa šećerom!
- Ovo je vino, belo vino...
- A jel imaš šampanjac? Ono što puca kad se otvori?
- Pa... nemam, imam Šardone...
- Ne pijem belo vino, to je kiselo.
- Šampanjac piješ, to ti nije kiselo?
- Šampanjac je šampanjac, to je otmeno...
- Otmeno? A šardone nije otmen?
- Šarbone je kiseo!
- Nije šarBone, nego šar...
- Kako god, kiseo je! Jel mogu da podignem noge na fotelju? (Podigne ih ne čekajući odgovor. Štikla joj se zabada u tvoju kožnu fotelju. Gledate se. Ona počne da se vrpolji.)
- Pa što sediš samo tu, tako?
Ugasiš cigaru, ustaneš polako, sedneš na rukohvat fotelje, ona te gleda odozdo, trepće očurdama, ti joj položiš ruku na obraz, pa je spustiš ka sisama, ona počinje odmah da dahće i koluta očima, ti zavučeš ruku u sise, bradavica smežurana, ona dahće kao da tegli kamion na sajlu, sagneš se da je ljubiš, ona otvorila usta, taman guraš jezik, ona skače:
- UGASI SVETLO!!!
Ti odskačeš kao da te struje udarila… Uh, jebote, šta je bilo…
- UGASI SVETLO!
Ustaješ, gasiš svetlo, i vraćaš se.
- Spusti roletne!
Spuštaš roletne i vraćaš se.
- I ono svetlo u kuhinji!
Gasiš svetlo u kuhinji i vraćaš se. Sedaš u prethodnu pozu na rukohvatu, u mrklom mraku vidiš da ona koluta očima, i opet dahće. Malo se ljubite, njen jezik ko uspavana zmija se valja po ustima. Uzmeš je na ruke, odneseš do kreveta, baciš je kao stvar, spadnu joj cipele, dobra okolnost ne moraš da se trudiš oko toga. Skidaš je, ona drekne:
- NEMOJ DA ME GLEDAŠ!!!
- P…pa… ništa ni ne vidim, mrak je…
- NEMOJ DA ME GLEDAŠ!!!
- Neću da te gledam, u redu…
Skidaš je dalje, skineš sebe jednim potezom kao Kinez na trapezu, kreneš da joj smuljiš suknjicu…
- NE SKIDAJ ME SKROZ!!! (Povlači suknjicu preko struka, da joj dođe oko stomaka). NE SKIDAJ ME SKROZ!
Smuvavaš joj gaće, nakvasiš prstima međunožje, jedva se snalaziš u mraku, radiš na pipanje, ona leži kao fosna, ne pomera se, samo dahće kao fizički radnik dok nosi dve vreće cementa uz stepenice, ruke joj složene na krevetu sa dlanovima na gore (oči ti se malo privikle pa nešto i vidiš), ti je uzmeš za ruku da joj oližeš dlan i staviš ga na tukija željnog maženja, njoj ruka padne nazad. Nema veze, naciljaš joj ga naslepo, razmaknute noge...
- ČEKAJ, IDEM DA PIŠKIM!!!
Ležiš u mraku sa tukijem koji splašnjava dok ona prska u šolju. Čuješ je odande kako komentariše tvoje peškire, boju na zidovima, plastičnu zavesu oko kade i miris sapuna. Vraća se, tukidid ti izumro. Okrećeš se ka njoj dok ulazi u sobu.
- NE GLEDAJ ME!!!
- Nipošto, kažeš i ne pomeraš se.
Ona se trti da legne nazad, leganje joj otežava to što neprestano pridržava suknjicu oko stomaka da joj slučajno u mraku ne ugledaš strije koje nema. Legla je. Namešta se, na leđa, gađa istu poziciju iz koje je krenula na pišanje. Smirila se i počinje da dahće. Ti se ne pomeraš. Ona još malo dahće, okrene se:
- Ajde!
Ti ležiš bez pokreta, razmišljaš o Partenonu, korintskim stubovima, mikenskoj zlatnoj maski. Njene cipele na podu. Mrak.
**************
Sutra te zove drugar. Pita kako je bilo, otišo si sa opasnom malom, svima se bio digo na nju.
- Sine, kažeš, nije to tako kao što izgleda na prvi pogled…
- Šta bre pričaš, buni se ortak, jesi je raspolutio?!?
- Ni blizu. I, znaš, nadalje se isključivo ložim na pametne.
...iako znaš da će i to doneti svoje probleme sa sobom.
Pretproleće
Poslednja polovina februara. Period dualne prirode: po trajanju, to je proces, po intenzitetu, to je impuls.
Kada pretproleće dune u rog, svaki Eduard Sam koji drži do svog štapa i cilindra otpočne svoju borbu protiv sata, gravitacije, moderne filozofije, starih religija, pravilne ishrane, gradskog prevoza, preuskih ivičnjaka, pretesnih cipela, telefonskih razgovora, sparivanja boja...
U ovakvo delikatnom periodu, ljudi često (Nisam završio! ...nošenja kišobrana, kafe sa šećerom, potpisivanja pisama, brojanja novčanica, rasipanja reči, lažnih obećanja, izdavanja računa, dobrobita zajednice, plaćanja poreza, nacionalnog identiteta, Rui Lopeza, četrnaestog februara kao zakazanog termina seče ruža, poimanja surovosti realnosti, mirenja sa socijalnim istinama, iskazivanja političkih opredeljenja i uopšte posedovanja istih, prljavih stakala, plačnih nimbostratusa, unapred odredjenih destinacija ma i najkraćih putovanja)
...
(.)
...upadaju samom sebi u reč.
Osobe se dele na one koje ne vole novembar i na one koje mrze februar (i na sve one ostale koje sve to ne zanima, dobro, prihvatam, ali dajmo malo širine). Pred novembrom čak i sat šteluje kazaljke da lakše izadje na kraj sa njim. Leto je daleko iza, a novo nije na vidiku. Samo zima koja dolazi, i misli kao "Samo da se preživi, pregrmi, prebrodi, da se stigne do proleća, pa ćemo se prebrojavati. I, mili, vidi nemoj da si sam zimi. Nije to za zajebanciju." Uporedo sa tom pomisli, ljudima koji ne vole novembar javi se san o proleću, koji postaje sve življi kako vreme odmiče.
Osobe koje mrze februar (tačnije, njegovu poslednju polovinu) su redje, ili se to samo tako čini. One ravnodušno pregaze novembar. Njih ni zima ne pogadja previše. Zima je tmurna i hladna pa se manje zamera kad su i ljudi takvi. Oni imaju lek za zimu, ali ta februarska pomisao na proleće koje će neminovno doći, i to veoma brzo, unese nemir u njihove uske vene.
Pretproleće širi pore na još uvek promrzloj koži. Kao kostobolja pred oluju, pretprolećna ludost najavljuje ničim zasluženo novo proleće. Javlja se kod onih koji nikad nisu preboleli prihvatanje uslova korištenja slobode. Pretproleće podseti svog vesnika da je on jednog davnog proleća srce nosio na dlanu, a sada ga čuva u džepu. Sada vodi poslove, pravi planove, prelazi ulicu na pešačkom prelazu. Našao je svoju sreću. Ustvari, dve. Ček, tri. Da, tri brbljive sreće. Ali za to je morao da plati ćutanjem.
Pretprolećni sindrom se lako uoči, ali mu se ne pridaje veliki značaj. To je samo blago samoregulativno ludilo: tiha depresija i tinjajuća anksioznost. Iz daljine uopšte ne izgleda kao godišnji trzaj ribe na udici, koju, nesvesnu svoje pozicije, neka duga nit neumitno vuče ka suvom.
Dok sam prelazio ulicu, pažnju mi je privukao čovek se zaboravio pred semaforom. Trubili su krvoloci iza njega, kao da je on tu nešto kriv. Tek neki minut pre toga, radnica u apoteci je ustala sa radnog mesta i zvanično objavila da je kasa zatvorena. Zaključala je radnju i otišla, poklonivši mi pre toga lek protiv kašlja po koji me je supruga poslala. Nju zatičem ispred zgrade na biciklu. Nije na poslu jer je bolesna, ali zaštno nije ni u krevetu. Draga? Kaže da joj ne smetam sad, šalje mi poljubac. Taj ožiljak na kolenu je iz vremena bežanja iz škole sa dečakom koji se zvao Miloš, ili Milko, ne sećam se tačno, uvek je tu priču prekidala na pola i menjala detalje. Verovatno zaboravlja. Svakako, uplela joj se bila noga u lanac ili tako nešto... Gore u stanu, deda sedi u fotelji i gleda Zvezdu. Nikad veću suzu nisam video. Deda? A da mi pričaš opet ono kad ste išli u London? Ćuti deda... Tetak u kupatilu prebacuje razdeljak u levu stranu. Ovo već ne sluti na dobro.
- Tečo, opet ti? Pa šta tetki da kažem čoveče?
- Kaži šta hoćeš. Idem i tačka.
- A šta ćeš kad te nesudjena bude pitala znaš li koliko je prošlo?
- Šta koliko je prošlo, neka je prošlo. Znam koliko je prošlo. Deset proleća je prošlo. Da, u prolećima brojim. Ko ti to? Muž, a? Već muž? A šta si govorila onda, šta? Ček, šta sam ja govorio? Jesam, neka sam, ništa ne bih ni promenio. Sve i dalje mislim. To je jedino što sam ikad rekao a za čim ne žalim, iako me sad boli kao cela šuplja gornja vilica. Neka je prošlo! Znam da je prošlo... Znam jer za mene nije. Kad te proleće mimoidje, ništa ni ne teče. To je ništa, tih deset godina. To je deset puta nula. Ovo je moje mesto, jedino ovde mogu da budem i ja se ne mičem odavde. Ne, ne znam kako se to zove u psihijatriji. Znam koliko je prošlo! Eto tako ću da joj kažem.
- I tvoja je?
- Već je ona moja, neznalice! I ja to ne zovem tako.
- Nego kako zoveš?
- ...
- I ti ćutiš, a?
- ...
- A da mi učiniš nešto?
- Idem.
- Dobro, ideš, ali da odložiš to za par dana, za mart recimo, kad otopli još malo, dodje pravo proleće, a? Nije mart daleko. Čekao si deset god... proleća, možeš još deset dana? Čisto da staneš na loptu i da uradiš kako valja.
- Misliš?
- Sto posto, videćeš. A i deda se napio, moramo da ga odnesemo u krevet. Eno ga u fotelji, opet sanja kako potpisuje za Zvezdu umesto da ide u Nemačku..
Tekstovi turbofolk pesama
Kombinacija morbidnog, svakodnevnog, tužnog, veselog i ponajviše besmislenog. Umesto da opevaju cvetna polja, dolazak proleća i njegove vesnike, oni u prvi plan stavljaju donji veš, sponzoruše i Ferarije.
Pošto su poznati noviji stihovi, evo nekih old skul primeraka:
-Lažeš kao pas, gledaš me ko zver, stvarno nije fer.
-Sve, sve, sve, sve ćeš da mi daš,al ja neću s tobom jer si mafijaš.
-Daj zagrli me, daj daj daj, vodoravno a i uspravnooooo
-Ajde Jelo šmrći belo, pa nek vidi celo selo.
-Plitak potok, a voda duboka???
-Mala leži tuku mitraljezi, ja ću na te, ne boj se granate!
-Oću kući da te vodim, ali ja sam izbjeglica nemam kuće bože bože zar
ja tražim nemoguće?
-Vetar duva kiša sipi a pod nama krevet škripi.
-Zbog nje su me zvali papak? ja to nisam znaoooo
-Jel te peku u daljini moje suze na haljini?
-Skočit ću sa sedmoga sprata, rodila mi žena a ja nisam tata.
-Moj se dragi u autu voza a ja jadna u šumi kod koza!!!!
-Kažu nismo par zato što si podstanar?
-Uz malu peć i radio svašta sam joj radio.
-što na kafu zoveš mene kada nemaš samlevene!
-Nemoj da plačeš na mom pragu da mi vrata ne povuku vlagu.
-šta će meni venčanje i žena kad sa tuđom živim bez problema.
-Moja mala nema prednjih zubi, kad me ljubi jezikom me ubi!!!
-Ti ode na zeleno ja osta na crveno, rastavi nas semafooor.?
-Nećeš čak ni pasulj da mi skuvaš, a kamoli decu da mi čuvaš.
-Da dogovor kuću gradi rek'o je nek'o, s tobom kako stvari stoje
temelj je daleko..
-Mala moja na vrh kola stani da te moje oko nanišani.
-Skini skini košulju al nemoj brushalter ostavi bar nešto mala da pocepa panter.
-Jedva čekam da sa'ranim majku pa u kuću da dovedem Rajku.
-Kuće laje a ja mislim ti si, otiš'o si sarmu probo nisi.
-Ja te volim ja te obožavam, ja bih s tobom da se razmnožavam.!!!!!!
-Ja sam dama visokog morala, zato svoju nikom nisam dala.
-Alal vera mili moj, kad me stegneš joj joooj
-Cveta cveće listaju banderre, ja te volim, ti si mi devojka!?
-Ispred kuće metar drva, ti si moja ljubav prva.
-Mala moja dođi da sviramo malkice, ja dok sviram ti mi skini gaćice.
-Ja sam svoju Raziju miniro, poginut će ko je bude diro.
-Pletem džemper, džemper mi u ruci, dođi mala pa mi ga navuci.
-OOOO, otpala ti ruka ako drugu takneš oko struka.
-Otišoooo si e pa nek siii, nisi bio bog zna kako seksiiiiii.
-Nisam zgodan al sam neophodan, ko me proba želi me do groba..
-Mala moja na vrh sela moga, ti živiš u oblacima, ja živim u opancima ??
-Ja ti kažem odlazi pokido se lanac, a ti ne razumeš ko da si Bosanac.
-Guram guram ne može da udje moja noga u cipele tuđe.
-Pevaljka sam od glave do pete, oko mene sve valute lete.
-Neko vozi motor, neko vozi traktor, ja i moja mala motokultivator.
-Sutra kada prođe što je noći milo, ti ne pričaj drugovima šta je sinoć bilo!!!
-Puši puši mala puši mala ti, ne dozvoli vatri da se ugasiiiii
-Dva bunara dva bunara a velika suša, dođi dragi izgore mi i srce i dušaaaa
-Rodno mesto Banja Luka, jedem ćevap s mnogo luka u Beču sam
gastarbajter, u krevetu pravi fajter
-Suzama sam lepio tapete kada ode i odvede dete
-Ja sam mladić od pedeset ljeta, šta sam mator ništa mi ne smeta, sve
me cure u mom selu jure, kaže majka da je zbog frizure
-Kuvaš mleko kipi sve po ploči, u šta blejiš jebem te u oči
Štraparijada
Strongmen takmičenje u životinjskom svijetu. Ako Grmečka bodljevina bakova predstavlja Olimpijadu za sve ostale sportove, i štraparijada na Driniću takođe predstavlja Olimpijadu, samo zimsku. Nije toliko popularna kao bodljevina i ne održava se toliko dugo, ali ima odredjenu važnost među sportovima u Krajini. Svi konjički sportovi su pederski u odnosu na štraparijadu.
Suština štraparijade, za one koji ne znaju, je u sledećem... Zapneš balvan za dva konja i oni vuku i čiji će par konja dalje odvući pobijedio je. Jednostavno. Ali ima i svojih caka, konji moraju biti uigrani kao Kića i Praja, kočijaš mora imati autoritet i znati kad da udari, kad je najpotrebnije da se najviše povuče. Nekada nije bilo pravila, pa su plemenite konje udarali kandžijama, letvama, okorcima, ma čim stignu. Jadno, ali tako je bilo. Danas nista, možeš pored njega udariti bičem , galamiti do mile volje ali ne smiješ ih udarati. Samo rukom.
Konji se inače dijele na toplokrvne i hladnokrvne. Toplokrvni su oni elegantni trkaći konji a hladnokrvni su oni koji se najčešće koriste za rad, čvrsti, impozantni, a mirni k'o Koštunica. Na štraprijadam učestvuju, jasno je, hladnokrvci.
Kao ključno pitanje postavlja se otkud tolika popularnost štraparijade u posljednje vrijeme? Pa, mili brate, gledaš one konje kako tegle trupce, gledaš sebe, imaš parnjaka kao i onaj, tegliš ,život te šiba, tegliš na očiglednu radost drugih, tegliš dokle možeš, jebi ga. Život težaka.
Sjedio sam u pet do ponoć i prizivao Duhove, i...Pali su Duhovi, svetac je, ne radi se, i samo jedna opcija postoji. Štraparijada na Driniću. Povešću sve svoje rođake, ima nas, a ja zaradio pare u Osterajhu, ne može ih nestati danas. Sazvao sam ih u dva auta po pet, i uputili smo se prema Driniću, najudaljenijem mjestu na planeti s koje god strane okreneš.
GLEDAJTE U TO KOLO PRED SOBOM IMA KRIVINA NA SVE STRANE!- kričila je stara majka.
Legla auta do zemlje, izdišu savlađujući puteve vukojebine, ali lagano, nakon nekog vremena već nam se smiješe šatori, Sinovi Manjače i miris janjetine. Stigli smo. “Osmica“ udara ispod svakog šatora, dok prestane pod jednim, kreće pod drugim. Nažalost, malo kasnimo, biće problem da nađemo mjesto do ograde, ima nas, krupni smo ali ovo je sve superteška kategorija, probali malo trbuom ćunuti ali ne ide. Probili smo koridor nekako, pobile se neke budale, i prišli ogradi.
Konji su Strašni sud za pogledati. Sila nebeska. Nevjerovatna je snaga u njima. Masa ushićeno urla kad god konji potegnu svom silinom napred, staza je uzorana sva, ono što oni povuku traktor ima problem da vrati na početak staze. Neki se pod silinom tereta zanose u stranu pa ne mogu više, neki imaju dobar start ali brzo im ponestane snage, nekim kočijaš usere sav trud, bar tako kažu ovi stariji ja se u gonjenje konja nešto i ne razabiram. Količina psovki je nevjerovatna, pa znamenita poslovica dobija svoje otjelotvorenje. Nema Zmaja od Šipova pa je narod uskraćen za popriličan komad budaletine.
Počinje i kišica neka, stvara se kaljuža na stazi, konjski vonj počinje da se uvlači pod kožu, a onda na scenu stupa on, čije se ime izgovara sa poštovanjem, u ovom sportu, on je institucija, Putin, Šešelj – Milorad Stojanović ZIS! Svi su se ućutali, netremice gledaju u ovog gorštaka širokih ramena , duge rijetke kose slijepljene uz glavu. Ima šake k'o lopatice na turbini Hidroelektrane Đerdap, ja mislim da bi odfikario glavu nacijelo normalnom čovjeku da ga potrefi samo jednom. Izvodi svoje konje za koje se sumnja da su direktni potomci u pjesmama opjevanog Jabučila. Cigan i Mango. Od pojave ovog tria mnogima se otima uzdah iz grudi.
Krenuli su... Cigan i Mango u istoj sekundi, uigrano,iskusno, potežu svom silinom. Zis urla za njima, udara šakom, kune klete. A oni kidaju, zastanu da uhvate daha i opet iz sve snage povlače, svaki mišić preijeti da se odvoji od tijela pod naporom. Ja ne bih mogao istovremeno dva tastera na kompjuteru stisnuti ni približno koliko ova dva konja istovremeno povlače, lagir se ne usuče ni centa. Međutim, trupac je ogroman i oni staju, ne mogu više, para im udara na nozdrve. Oduvali su konkurenciju i Zis, njihov strašni gospodar, sada počinje da ih ljubi i miluje. Utom kreće i pjesma „Za Zisova oba ata nude traktor i Pasata“, i narod se seli pod šatore...
A pod šatorom ima šta i da se vidi, muzika trešti, mladice skaču, štrapari ne žale pare, štedili su čitave godine, i bacaju na sve strane. I meni dolazi konobar...
-IZVOL' , ŠTA'Š PIT'?
-JEN', DVA, TR', ČETR'...DES'T. DAJ DESET GAJBI PIVA. USTVARI NEMOJ, PORENI JEDANEST, MORE KO POZNAT NAIĆI.
MOŽE LI DA VAM DONOSIM JENU PO JEDNU, DA SE NE MLAČI.
NE MORE, SVE PORENI OVAMO, IMAM PLATITI NIŠTA SE NE BRINI KRV SAM PIŠ'O 6 MJESECI ZA OVO.
Donesoše momci, naslagaše, muzičari se zgledaju.
-KOL'KO JE ?
-PIVA PET MARAKA, 'ILJADU I STO!
-HRK PU! STO DVJES' TRISTA...'ILJADU I EVO TI PEDESET NA KAVU. SAMO MI OSTAVI OTVARAČ DA JE NE BI JA SAPONOM OD OPANKA OTVRAO. I PORENI JANJETINE.
- KOLIKO, IMAMO I SALATU SAMO RECI KAKVU ĆEŠ.
-SVAKOM PO KILU, BOLJE DA IMA NEGO DA NEMA, I CRIJEMOŠE U SALATU, AKO NEMA GREDICU LUKA MLADOGA. I NAVRATI NA PIVU SLOBODNO. ŽIV MI BIO...
I tako do duboko u noć...
Srećno
Posljednji vapaj saobraćajnog pandura kad skonta da ti ne vrijedi kaznu pisati.
Pandur izbacio lizalo, auto uredno staje, prozor se suptilno otvara...
-Nemam vozačku, nemam saobraćajnu, nisam vezan, nisam upalio svjetla, prekoračio sam malko brzinu, polugo sam...
-Sve to pobrojano je oko četiri stoje mladi gospodine ali možemo se dogovoriti za stoju.
-Ali vidiš da sam polugo, nemam ni novčanik, krenuo sam na kupanje evo tu dole iza krivine, jebo ga ti.
-Pa, dobro, šta ćemo sad?
-Ništa, ajmo na kupanje, ako nećeš evo jedan Sinalko za tebe.
-SREĆNO, I DA TE NE VIDIM VIŠE.
---------------------------------------------------------------------------------------------------
-Dobro veče, mladi gospodine, prekoračio si brzinu a po očima vidim i pilo se malo, ajmo na duvanje?
- Nemoj živ bio auto nije moje, smuvao sam koku pa idemo da se malo družimo, ako me razumiješ.
: Obasja grobinu pored mene, odmah načini korak nazad, stavi drugu ruku na pištolj...
-SREĆNO I SVAKA ČAST
Kurac lipovac
Malo morgen, ništa od toga, zajebo si majku i oca pa oćeš da ti ja vjerujem, nađi drugu moljku da se moliš,jer mi živci igraju ko strune, ne igraj se sljutom gujom.
-e mislio sam da odem sa majom na letovanje, pa reko to si mi ko brat, da nemaš dvesta zapadnjaka pa ću ri vratit ti znaš.
-imam kurac lipovac! Stalno ti fali nešto, čuš sad mi za more tražiš u februar! Imaš brate kod kineza letkon dvajes evra pa letuj kolko voliš.
-ali neću ja da varim nego...
-a ne nego ću sam,jel dobra?
Tu imaš i živih ljudi
Obično se ti živi ljudi nalaze u nekoj fioci zaboravljenoj, u kojoj svega ima od kablova i slušalica strare nokije čepova BiP piva,preko rendaljke, mlina za orahe bez ručke, nekoliko zrna kukuruza, magična krpa za čišćenje, ama sve što možeš zamisliti pa na kraju i kliker sa kojim si se nekada igrao. Kada bi napravio specifikaciju stvarčica u toj fioci broj bi bio ekvivalentan broju kineskih radnji u našoj zemlji. Naravno ne mora dominantno biti fioka, mjesto gde se mogu naći i živi ljudi može biti ne usisavano mjesto ispod ugaone, zapadni dio teške vitrine koja se ni prilikom krečenja ne pomjera(jer ko dođe ne vidi se, kreče se vidna polja).
Sumrak je, na ekranu kulturan gospodin nekim promuklim glasom na glasu amerike govori o širenju carstva demokratije, ja razmišljam... Jebo te, pa ovi naši čim počnu da rade za stranu jaku kompaniju kao da nisu više naši, pogledaj on priča naški, al ja ne osećam bit naškog, kao da je prošao neku tešku inicijaciju i u njemu je sve ugušeno, on je zarad posla i majku zaboravio, jebo te čita šta mu kažu amerikanci pa čoveče on je stvarno amer samo još uvek priča naški... Drugi glas u meni, pa šta nisu samo novinari, pa imaš ove agencije što rade istraživanja, svi koji u njima rade su utopljeni u tuđe, oni nisu naši, samosvesni janičari bre opušti se...Prvi glas, ma znam i ti isti dižu rejtinge, ok, al ko meni dade hiljade glasova za i protiv na vuki, odakle toliki ljudi jebo te, koji je to lobi?!
Majka:Sine nesta struja u šta bleneš?! Idi u onu fioku do friždera imalo je pola šterike pa uzmi.
Ja: Joj majko, tamo ima i živih ljudi ,kako ću je nać?
Majka:Sine,si dobro? Šta ti je to pozelenio ekran na telefonu, kuku meni ti mi puko srećice majkina...
špriceraška priča
Vrsta kafanske priče. Priča koja je vezana za sve ono što golica maštu počevši od nezaobilaznog seksa, preko posla i politike, pa do ustrojstva svemira, a pričana je sa aspekta gordog laicizma, stava koji se brani tako žestoko i sa mnogo emocija iako ste potpuno svesni toga da niste stručnjak za tu temu. Postoje i ređi slučajevi "špriceraških priča" kada jeste dovoljno kompetentni za određenu temu, ali zbog povećih doza špricera ostrašćeno pričate i pravite se da ste još kompetentniji što i dalje ne izlazi van okvira definicije "špriceraških priča". Još jedna bitna osobina ovih priča je što se retko pamti kad je i zbog čega počela, a zbog silnih digresija koje je kite, nikad se ne zna ni zbog čega se stiglo baš do te teme o kojoj se priča.
mravojed
bar tako meni izgleda :) jeste :) 00:57
mravojed
sve u svemu, kriza je uvek sansa za pokajanje i za novi pocetak 00:57
mravojed
sve u svemu, kriza je uvek sansa za pokajanje i za novi pocetak 00:57
quujabaar
jel da da je špriceraška priča? :) 00:57
mravojed
brljavim i ja :) 00:56
mravojed
tj bune na sebe, sto reko jedan crkveni otac 00:56
mravojed
svi su zvani, tako pise... ali malo je onih koji se porihavte takvog podviga 00:56
quujabaar
:) 00:56
quujabaar
jebote, al brljavim 00:56
quujabaar
se* 00:56
quujabaar
hm... pitanje je i ko bi iskreno pokajao... nije ni takve lako naći čak i ako su u nevolji 00:56
mravojed
a ne ovima koji su kao OK 00:55
mravojed
narkomanima, gejevima, ulicarima, klosarima, ljudima sa margina 00:55
quujabaar
pa tvoje negativno iskustvo ti ojačava veru 00:55
mravojed
ali sam siguran u jedno: kada bi Histos danas dosao, definitivno bi se obratio 00:54
mravojed
huh, ne bih znao... to ne treba da znaci da treba da budemo sljam da bi nas Bog voleo 00:54
quujabaar
:) 00:54
quujabaar
primeni* 00:54
quujabaar
si* 00:54
quujabaar
primani to na moderno društvo pa ćeš skontati da si bogu miliji kad si otpadak društva pa se iskreno pokaješ, nego da se geek 00:53
quujabaar
i to je isto jako zanimljivo 00:53
mravojed
tako bar stoji u Jevandjelju, slazem se 00:53
quujabaar
ali bogu su uvek miliji oni koji su grešili pa se pokajali nego oni koji nikad ništa nisu uradili 00:52
mravojed
to se cesto pokaze kao tacno 00:52
mravojed
ima izreka narodna: bez nevolje nema bogomolje 00:52
mravojed
nisam pametan 00:52
quujabaar
ovi drugi su davljenici, duhovni davljenici... njima trebe ta jedina slamka za koju mogu da se uvate 00:52
quujabaar
pa i nije... oni koji mogu da razmišljaju nađu neka svoja opravdanja, imaju svoje mehanizme odbrane i ustrojstvo sveta 00:51
mravojed
cudno 00:50
mravojed
manje vise religiozna. a od sportista i dobrih djaka, nema nista sto se tice vere 00:50
mravojed
i onda danas cela ta ekipa 00:50
mravojed
i stalno mu je bilo gore i gore 00:50
mravojed
a ovaj sljam je dotakao dno, dno dna 00:49
mravojed
kao i oni dobri djaci 00:49
mravojed
i ti sportisti su samo napredovali, stalno postizali sve bolje i bolje rezultate 00:49
quujabaar
arhetip dobra i zla 00:49
mravojed
a sa druge strane su bili npr dobri djaci, sportisti itd 00:49
mravojed
bekrija, narkosa, delikvenata itd 00:48
mravojed
npr., u srednjoj skoli je bilo u mom drustvu propalica 00:48
quujabaar
da... 00:48
mravojed
imam dobar primer iz svog okruzenja 00:48
mravojed
sa verom 00:48
mravojed
nego, slazem se da postoji neka veza droge, i ne samo droge, nego svih drugih kriza kroz koje covek prolazi 00:48
quujabaar
bljak 00:47
mravojed
uh, ne razumem? 00:47
quujabaar
opijum je loš, to je aksiom... društveno moralni aksiom.... 00:47
quujabaar
viš kako je predrasuda upotrebljena kao kvalitet... malo demagoški, al ipak kvalitet... 00:46
mravojed
zezam se 00:45
mravojed
'religija je opijum za narod' :) 00:45
mravojed
nije bio lud lenjin 00:45
mravojed
pa jes, ima neka veza izmedju ta dva 00:45
quujabaar
špriceraška priča.... 00:44
quujabaar
ma nešto smo preko droge došli do religiji... 00:44
mravojed
o cemu besedite? ako je za siru javnost 00:43
quujabaar
ajde 00:42
quujabaar
pa možda je postojao neki pisani dokument koji se nije sačuvao do danas... na to sam mislio... 00:42
mravojed
kajsija :) 00:42
mravojed
valjda je ona sto nije prskana ? :) 00:42
Che-Vu
bem ti pos'o i ko ga izmisli... :) 00:42
mravojed
uuu.. moze :) 00:42
Che-Vu
ljudi, ja moram da vas pozdravim na kratko, na sljakenziju sam... 00:42
quujabaar
evo stiže kajsija... 00:42
mravojed
moze... macado :) 00:40
Che-Vu
ma nema frke... oces nesto da pojedes, popijes? :) 00:40
mravojed
izvinte, upadam ko ajduk 00:40
Che-Vu
pazi, ako postoji kao instinkt, ideja - onda jeste nasledstvo 00:40
mravojed
sta se radi? 00:39
quujabaar
dobr veče mravojede 00:39
Che-Vu
dobro vece, naivni pesnice!!! 00:39
quujabaar
pa dobro, moglo je da bude zapisano al ne moraš da ti znaš da je postojalo... 00:39
Che-Vu
pa jesmo, naravno. ali to je samo nas trip, samo kako mi shvatamo stvari 00:39
mravojed
dobro vece ljudi 00:38
quujabaar
mislim, zar nismo mi nasledili ono što je već postojali, samo smo malo prilagodili sebi 00:38
Che-Vu
ne razumem na sta mislis. nije nasledje ako ne postoji nesto sacuvano 00:38
quujabaar
a njihova religija nije nasleđe? 00:37
Che-Vu
nemaju oni veze sa filozofijom 00:37
Che-Vu
nisam ni mislio na ove moderne religije... to su samo plagijati i izmanipulisani dokumenti za kontrolu masa 00:37
Che-Vu
te kulture pogotovo 00:37
psiXoo
ja imam jednu jako dobru teoriju zashto religija postoji 00:36
Che-Vu
znaci, jednog dana ce i neka druga zivotinja da provali pecurke i da pocne da tripuje svemir 00:36
quujabaar
aj dobro... imaš li na umu kulture kojih nema u zvaničnoj istoriji a za koje postoje dokazi? 00:36
Che-Vu
tako nekako :) 00:36
Che-Vu
mislim da je religija nesto sto se pojavilo kod ljudi zato sto su prvi razvili intelekt na dovoljan nivo da se bace u filozofiju, (jer religija je samo fosilizovana filozofija, presek u jednom momentu uzet kao istina). a taj nacin razmisljanja je osposobljen gutanjem pecurki 00:35
Che-Vu
dakle 00:34
Che-Vu
izvini, morao sam da nesto uradim 00:34
quujabaar
nego? nisam te baš skontao 00:33
Che-Vu
ma neeee 00:32
quujabaar
mislim na kulturu koja je na kraju došla u evropu 00:32
quujabaar
aha, a ti tvrdiš da nije bilo religije pre nego što je došla u evropu? 00:32
Che-Vu
najmladje je teritorijalno. svaki kontinent je imao kulturu pre evrope 00:31
Che-Vu
ali ne i filozofija 00:30
quujabaar
najmlađa nije sigurno evoluciono... 00:30
Che-Vu
pa kao te horde o kojima ti pricas. i dalje postoji hijerarhija i komunikacija 00:30
Che-Vu
jebi ga, tesko je evropljanima da se identifikuju sa time. evropa ima najmladju kulturu na svetu 00:30
quujabaar
a kako onda definišeš društvo pre modernog? 00:29
Che-Vu
sve od lovaca/sakupljaca pa na dalje 00:29
quujabaar
eh, sad... moderno društvo je izrodilo religiju jedći pečurke... šta je onda moderno društvo za tebe? 00:28
Che-Vu
o pecurkama 00:28
Che-Vu
e pa tu je veoma tesko povuci granicu 00:28
Groucho_Marx
kao sto vidim, diskusija o religiji je u toku? ili o drustvu? ili o njihovoj vezi? 00:28
quujabaar
mislio sam na formalno/neformalnu grupu ljudi među kojima važe neka pravila 00:28
Che-Vu
dobro, mislim neki oblik "modernog" ljudskog drustva 00:28
Che-Vu
tj, tek posle pecurki smo poceli da uopste nesto tripujemo 00:27
quujabaar
pa čekaj, i horda je oblik društva 00:27
Che-Vu
tj pre inteligencije, koja je ustvari zasnovana na apstraktnoj percepciji okoline 00:27
Che-Vu
vece gruco! 00:26
Che-Vu
ma znam, ali mislis da je pre takve ideje "o zvezdi vodilji" postojalo drustvo? 00:26
quujabaar
dobro veče ljudi 00:26
quujabaar
pa postojalo je... postojalo je i drukčija religija koja je bila pre toga... 00:25
Groucho_Marx
dobro veče 00:25
Che-Vu
poz ljizanine. evo, psihonautisemo 00:25
Che-Vu
mislis da je drustvo postojalo pre takve ideje? 00:24
Ljizanin
sta se radi ljudovi? 00:24
Ljizanin
pozz 00:24
Che-Vu
pogledaj recimo sveto pismo; kad citas, ko da je neka zesca komancina pisala 00:24
quujabaar
meni izgleda kao da je religija nastala iz jedne praktične misli da se u društvo, koje je od početka bilo materijalno, implementira jedna prava misao, nad misao, koje bi trebalo da bude zvezda vodilja bar u smislu moralnog napretka 00:23
Che-Vu
kad pogledas, svi stari svestenici su nesto duvali/pili/jeli, pa se tripovali 00:23
Che-Vu
barem meni :) 00:22
Che-Vu
pa zvuci logicno 00:22
quujabaar
ceniš da je baš tako? 00:21
Che-Vu
najverovatnije pecurke 00:20
Che-Vu
a apstraktna misao je nastala kroz psiho-aktivne supstance 00:20
Che-Vu
zato sto je religija nastala iz apstraktne misli 00:20
quujabaar
a kako misliš da ne bi bilo ni religije? 00:19
Che-Vu
poz neso 00:19
quujabaar
je* 00:18
quujabaar
zatvaranje očiju pre realnošću neće tebi pokazati, meni drugačije 00:17
ilegala
poz neso 00:17
Che-Vu
da nije droge, ne bi bilo ni religije 00:17
quujabaar
poz 00:17
NesaDeBeli
pozdrav svima, vreme će pokazati sve 00:17
quujabaar
a droga je postojala oduvek i postojaća zauvek 00:17
ilegala
imam strasnu ideju! 00:16
NesaDeBeli
odlazim sa četa, ne mogu da se smaram više 00:16
quujabaar
pitanje je kako to može da se izbegne, tj. kako treba vaspitati dete... 00:16
ilegala
che se sad upalio :) 00:16
NesaDeBeli
kada budete vaše dete držali u naručju i plakali što se predoziralo 00:16
ilegala
to je sigurno 00:16
Che-Vu
che je uvek u pravu :D 00:16
ilegala
mada od 90 nema gore 00:16
quujabaar
da ne pričaš o tome ne bi bilo realno, ovako jako jeste... 00:16
ilegala
kazu bice zajebana 2009 00:15
ilegala
che je u pravu 00:15
quujabaar
a šta je realno ako ne to što pričaš da ti se ne sviđa 00:15
Che-Vu
neso, samo pokusavamo da spasemo ekonomiju 00:15
NesaDeBeli
ne sagledavate stvari realno. Jednog dana shvatićete. Valjda neće biti kasno 00:15
Che-Vu
vojvodina da se zazeleni 00:15
ilegala
zar nismo popusili svu albanku? 00:15
quujabaar
droga je svaka fiziološki aktivna supstanca, a narkotik samo psihoaktivna 00:15
Che-Vu
i ne bi morali da kupujemo albanku :) 00:14
Che-Vu
najopasnije je kada poistovetis sve sto se naziva droga 00:14
NesaDeBeli
pa? 00:14
quujabaar
zamislite koliko bi samo država zarađivala na akcizama, a mi bismo bar znali šta pušimo 00:14
ilegala
;) 00:14
ilegala
za sve i svasta 00:14
ilegala
i njegove meleme 00:14
ilegala
:) 00:14
ilegala
? 00:13
ilegala
ste culi za jovu travara 00:13
Che-Vu
ali ne treba mesati jadnu vuju, koja je ni kriva ni duzna zavrsila satanizovana kao heroin 00:13
ilegala
poznatije kao travare 00:13
NesaDeBeli
sve 00:13
NesaDeBeli
i dilere vutre 00:13
ilegala
quu je sad pametnu stvar rekao 00:13
quujabaar
zato treba ukinuti dilere i pustiti u prodaju 00:13
Che-Vu
dilere heroina i kreka - da i ja bih ubio te zlobnike 00:13
ilegala
dajte mi vlast, vladacu celicnom pesnicom 00:13
NesaDeBeli
i ja bih 00:12
Che-Vu
i totalno ih ima raznih 00:12
ilegala
poz 2pan 00:12
NesaDeBeli
ja znam gomilu roditelja koji bi ubili sve dilere sveta da mogu 00:12
Che-Vu
poz neso 00:12
2pan
pozz, dodjem posle mozda 00:12
Che-Vu
najvise medju maorima, ali i medju belima 00:12
2pan
ej, odo ja 00:12
quujabaar
to da li bismo mi voleli nema mnogo veze sa tim... ni moji ne bi bili srećni da znaju, al opet, veruju u mene... 00:12
Che-Vu
neso ja znam gomilu roditelja koji puse sa svojom decom 00:12
2pan
sad je to mnogo manje 00:12
ilegala
pripadnici raznih bandi 00:12
ilegala
mada ovo za prodaju obicno uskracuju 00:11
2pan
pusilo se iz fazona, dosade, ocaja 00:11
ilegala
i danas moze da purnja ko stigne i da gaji ko stigne i da prodaje 00:11
NesaDeBeli
ljudi pogledajte na ovo što pričate iz ugla budućih roditelja i da li biste volli da se vaše dete zabavlja na taj način 00:11
2pan
prodavao 00:11
2pan
svako gajio biljku 00:11
2pan
pusio je ko stigne 00:11
2pan
pre 10 godina 00:11
Che-Vu
dobro, kako kome 00:11
ilegala
glup primer 00:11
ilegala
zato sto pise 00:11
2pan
ti se ne secas kako je bilo 00:11
ilegala
ne gazi 00:11
ilegala
sto puta sam ugazio u svez beton 00:11
ilegala
tako je 00:10
2pan
ma daaaj, ilegala 00:10
ilegala
to nam je u prirodi 00:10
Che-Vu
a ne kriminalni rekord zbog dzointa 00:10
ilegala
coveka privlaci ono sto je zabranjeno 00:10
quujabaar
ja bih legalizovao i heroin, pa ko voli nek izvoli... 00:10
2pan
svako dete je moglo da se gudra bez posledica 00:10
Che-Vu
znaci, kad te uhvate - kazna, kao za parking 00:10
2pan
onako 00:10
ilegala
nikako 00:10
2pan
mnogo manje se pusi 00:10
2pan
od kad su poostrili zakone 00:10
Che-Vu
sve ostalo da ostane isto 00:10
Che-Vu
vuju treba samo dekriminalizovati 00:09
2pan
ilegala, ja nisam za 00:09
ilegala
i bice kul 00:09
ilegala
legalizujmo sve 00:09
ilegala
sta kazete na tu ideju 00:09
quujabaar
vutra upropaštava više nego alkohol 00:09
NesaDeBeli
svaka vrsta opijata , od piva do najteže droge služi samo jednoj svrsi, a to je da se čovek opusti i na trenutak bude zadovoljan svojim životom 00:09
ilegala
ja sam za to da se sve legalizuje 00:09
2pan
a naravno da drugi imaju drugacija 00:09
2pan
pricam samo iz svog iskustva 00:09
ilegala
linija manjeg otpora 00:09
2pan
ne zameram ja nikom nista, da se razumemo 00:09
quujabaar
aj kad spremi, zovi! 00:09
Che-Vu
ali alkohol je socijalno prihvatljiv, bas zato sto je dosadniji - predvidiviji 00:08
2pan
a neki prodju kroz sve to skroz ok 00:08
ilegala
kevo kad ces da spremis pivo za rucak? 00:08
2pan
ali neki ljudi se upropaste alkoholom, a neki vutrom 00:08
2pan
ne kazem ja da je ovo ili ono bolje 00:08
2pan
jeste, che 00:08
quujabaar
ne postoji apstinentska kriza kod pušača kanabisa, dok kod pušača cigareta postoji... a pivo jeste hrana... 00:08
2pan
kaplje 00:08
Che-Vu
kriza od vutre je slabija od alko krize 00:08
2pan
ispod ruku 00:07
2pan
znaci, gledam kako se liku pravi barica od znoja 00:07
NesaDeBeli
meni odavno ne treba nikakav stimulans da budem lud i maštovit i otvoren za svaku vrstu percepcije. sve što mogu sa pićem mogu i bez njega, a verujem i sa svim ostalim 00:07
2pan
ali nije tako drasticno kao od dopa 00:07
Che-Vu
pa ja pusim 50-bag nedeljnoi vec godinama 00:07
2pan
i kriza zbog vutre postoji 00:07
2pan
ali neki se sjebu skroz 00:07
2pan
i skroz ok f-onisu 00:06
Che-Vu
pa i prskane bi radje pusio nego da pijem brlju 00:06
2pan
neki ljudi puse 00:06
ilegala
"kriza zbog vutre ne postoji" ---a pivo je hrana 00:06
2pan
ne che 00:06
2pan
aha, kazi to liku koji pusi paket dnevno 15 godina 00:06
Che-Vu
a znam, ali sad ispada da je gore pirkati nego biti alkoholicar 00:06
quujabaar
a to... 00:06
2pan
jer je bio navucen na prskane 00:06
quujabaar
kriza zbog vutre ne postoji 00:06
2pan
zbog vutre 00:05
2pan
a kod njega sam jedini put video kako izgleda kriza 00:05
ilegala
che nisi sjeban ako se dovoljno unistis 00:05
Che-Vu
od pica? 00:05
2pan
tako sam jos lakse ostavio 00:05
quujabaar
alkohol, šta bi.... 00:05
Che-Vu
sta si zapalio, q? 00:05
2pan
totalno mu se poremetio sistem vrednosti 00:05
2pan
video sam sta moze da se desi 00:04
Che-Vu
kod alkohola me nervira sto si ceo sledeci dan sjeban 00:04
2pan
koji mi je bio negativan primer 00:04
2pan
imam (bivseg) ortaka 00:04
quujabaar
ja zapalio 00:04
2pan
jbg, che 00:04
2pan
haha 00:03
ilegala
O_o 00:03
Che-Vu
pre bih ostavio glupi alkohol nego travu... kad bih mogao 00:03
ilegala
pa jebote oni bi sjebali i helmov ponor 00:03
2pan
kad ne, par piva ili pelina mi skroz legnu 00:03
ilegala
zamislite armiju alkoholichara 00:03
ilegala
dok je alkohola bice i ljudi, kad nestane alkohola nestace i svet 00:03
2pan
sad kad imam sta pametno da radim, uopste i ne pijem 00:03
Che-Vu
ima sa suncem i planetama... izgledaju jajaste kad ih gledas na TV-u 00:03
2pan
ali to sam prerastao 00:02
quujabaar
nisam siguran... 00:02
quujabaar
čini mi se da nema špicu nego foršpicu... 00:02
2pan
nekad sam pio da me pogura zbog riba ili neke frke 00:02
Che-Vu
ono sa planetama na pocetku 00:02
2pan
ne treba mi gurka, dovoljno je da me opusti 00:02
Che-Vu
pa odiseja kao ima spicu 00:02
2pan
ja ne 00:01
Che-Vu
mene smara pice. uvek iste faze prolazis 00:01
quujabaar
odiseja? 00:01
NesaDeBeli
dobro je kad si mogao 00:01
2pan
pa sam iskuliro 00:01
2pan
a kad sam primetio da se navlacim, tad je krenula da me smara 00:01
Che-Vu
jeste, al sad ne mogu da se setim na kojem 00:01
2pan
prijalo je 00:01
NesaDeBeli
ja sam hteo da pijem i pio sam ali nisam morao 00:00
2pan
i skroz mi je bilo ok par godina 00:00
2pan
pa ja sam hteo 00:00
quujabaar
da li vam je nekad na nekom filmu baš falila špica? 00:00
2pan
a neko ne 00:00
NesaDeBeli
ne mora ako nećeš 00:00
2pan
pa se neko nadje u tom 00:00
2pan
nesto mora da se proba 00:00
NesaDeBeli
pazim 00:00
Che-Vu
isto kao 2pan sa pivom 23:59
NesaDeBeli
ne to. 23:59
2pan
pa pazi neso 23:59
Che-Vu
zasto je potrebno? zato sto sam se navukao 23:59
Che-Vu
au, to jeste gadno :) 23:59
NesaDeBeli
zašto am je to potrebno uopšte 23:59
2pan
drugo mi ne treba 23:59
2pan
i pivo 23:59
2pan
:) 23:58
2pan
najgori rad mi je sad pelin sa guaranom 23:58
NesaDeBeli
ne mogu da shvatim 23:58
ilegala
u nuli sam 23:58
Che-Vu
ja ne izlazim iz te faze vec 16 godina 23:58
ilegala
ja definitivno nisam u toj fazi 23:58
2pan
ja definitivno ne nameravam da se vracam u tu fazu 23:58
Che-Vu
ja sam jednom pusio caj. to je baz 23:58
ilegala
zalio se posle kako je iskashljavao neshto crno 23:58
quujabaar
jel pušite vi? 23:58
ilegala
shto trave sto vutre 23:57
2pan
hahahaha 23:57
ilegala
kad mom ortaku cale pokosi biljku kosacicom i on i njegov burazer lepo uzmu sednu i popuse ceo onaj bunker 23:57
Che-Vu
nije to za slabe ljude :))) 23:57
2pan
jok, nije islo 23:57
2pan
pa probo posle sa cistim hibridima 23:57
2pan
zato sam prvi put i prestao 23:57
Che-Vu
hehe, ma zezam se, razumem te totalno 23:57
2pan
je bila smaracica 23:57
2pan
pre 5-6 godina 23:57
NesaDeBeli
ajde ljudi vi koji ste probali objasnite ovom matorcu šta tu ima lepog 23:57
2pan
jok brate, samo hibridi su bili 23:57
ilegala
ccc 23:56
2pan
haha 23:56
Che-Vu
uvalili ti neku smaracicu 23:56
2pan
a pre toga sam imao isto pauzu od 2-3 god 23:56
Che-Vu
ma samo nisi imao pravi sit :D 23:56
ilegala
kazi kakva promena 23:56
ilegala
i tad si postao diler? 23:56
2pan
3 godine nisam tako 23:56
2pan
i zajebo sam skroz 23:56
2pan
i krenulo da me smara 23:55
ilegala
mudro zborish starche :) 23:55
2pan
u jednom trenutku je prestalo da me radi dobro 23:55
ilegala
nesho 23:55
NesaDeBeli
ja ću svom sinu uvek biti na raspolaganju pa makar bio i najgori na svetu 23:55
2pan
jednostavno 23:55
ilegala
kol'ko god govedo da si oni te trpe 23:55
Che-Vu
"ajde 2pane, znas da zelis" 23:55
2pan
jok , che 23:55
2pan
tad bi bilo cupavo 23:55
ilegala
neso to si lepo rekao 23:55
Che-Vu
sad ti budimo staru zelju 23:55
2pan
da je pre 7-8 godina kupila test 23:55
NesaDeBeli
nikada se roditelji ne odriču svoje dece 23:55
2pan
hehe, jok bre, doduse 23:54
Che-Vu
hahaha 23:54
ilegala
hehe 23:54
ilegala
gde bi te se odrekli 23:54
ilegala
posle testiranja bi porodicno otisli do prve stamparije 23:54
2pan
ali to je pluskvamperfekat 23:54
NesaDeBeli
doduše ja sam samo često bio pijan 23:54
2pan
jesam ja nekad voleo da zapalim 23:54
Che-Vu
zamisli stvarno kupi 23:54
2pan
ne, che 23:54
ilegala
jel ? :) 23:53
Che-Vu
to se zove blef :) 23:53
2pan
:)))) 23:53
I list padne kad požuti
Jebi ga. Već je prošlo godinu i šest mjeseci od kako me je iz kreveta podigla muzika iz filma „godfather“ , od kako sam otvorio oči i svoje rožnjače susreo sa svjetlosnim snopovima koji su se probijali kroz kafene roletne na mom prozoru. Već je prošlo godinu i šest mjeseci od kako sam se dogegao do kupatila u tačno 7:00 h izjutra , obraze polio vodom , vratio se nazad u sobu i obukao prvu trenerku na koju sam naišao.Već je prošlo jebenih godinu i šest mjeseci od kako sam sluške nabio u uši i tog jebenog prvog septembra krenuo u tu jebenu trospratnu građevinu...
Iskreno , čitava ta priča , čitava ta graja mi se šetala po Đokoviću. Nisam mogao da izdržim , al’ ubrzo je sve postalo drugačije. Trides’ četri debila , jedanaes’ grupica. Sjednem u prvu klupu na koju naiđem , slušam i trpim. Engleski , matematika.. Retardi se ređaju , dolaze jedan po jedan. Jednostavno ne bih znao kako da izdržim da nije bilo njih. Jeste , njih. Njih koji su mi pomogli da od trides’ četri oduzmem dva i broju jedanaest dodam još jedan. Njih.
Kao i u svakoj dolini slijepih jednooki bijaše car , car kog u početku nisam prećerano obožavao jerbo sam i ja izgleda bio takav , slijep. Taj isti car mi je pomogao da otvorim oči. Taj isti car me je naučio da se smješkam kad čujem retardiranu priču tardosa oko mene i taj isti car mi je postao jedna od najgotivnijih osoba u toj trivijalnoj zajednici govana koju neki sad nazivaju II-2.
No , ćoravi vladar nije bio jedina osoba u ćeliji koju sam gotivio , bijaše tu još jedna , doduše manje gotivna ali ne manje voljena osoba u ćeliji sa petanest klupa i čet’ri prozora.Još jedna osoba koju sam još više volio od ćoravog gospodara.
Zajedno nam je jebeno bilo super. Kažem „Bilo“ jer više ne može da bude , prošlo je tačno godinu i šest mjeseci od kako nas je majka sudbina strpala u isti kavez , i tačno dva dana od kako mogu slobodno da upotrebljavam izraz „bilo je“.
Svaki vladar i pastriri njegovi imaše svoju knjigu , svoju bibliju , mi smo svoju nazivali kratko i jasno „Dnevnik Ane Skank“ , naš dnevnik. Zajebana bijaše ova knjiga , u početku mala a zatim i u A4 formatu sa tvrdim koricama. Ja sam bio ponosni spisatelj šereno ukoričene knjige , znači ja sam imao čast da izazovem osmjehe na licu „njih“. Eh , da mi je da nikad nisam krenuo da pišem. Kako svi ljudi imaju jebene probleme , i prejebene uzroke njihove nervoze imao sam ih i ja.Vidno iznerviran jednog dana uzeh atlasovu olovku u ruke i napisah sedam jebenih rečenica , sedam rečenica u našoj bibliji koje tuku predhodnih 8.000 , sedam rečenica koje nisam trebao da napišem i sedam rečenica koje sad znam napamet. Jebenih sedam.
****
Eto , prošlo je tačno godinu i šest mjeseci od kako sam se probudio uz zvuke „godfathera“ , obukao trenerku , stavio slušalice u uši i krenuo ka Beranskoj Gimnaziji. A tačno šest mjeseci od kako sam krenuo da pišem Dnevnik Ane Skank koji trenutno gledam kako izgara. Stranice dnevnika postaju crne u zagrljaju crvenih plamenova , u crvenim plamenovima vidim osmjehe , priče i fore koje kao da i nisu ispričane. Sve je izgubilo smisao. No dobro , možda u zajednici govana
ima još „njih“ .Od pamtivjeka vuci kolju jaganjce , pa ipak je na svijetu više jaganjaca nego vukova. Ko zna , možda u ćeliji ima još „njih“ , sivih vukova samotnjaka koji sa slušalicama u ušima sami grade svoju sreću. Jer ipak , čovjek je srećan onoliko koliko želi da bude , a ta jebena trospratna građevina nije jedina građevina prema kojoj ću koračati.Niti je bila , niti će biti.
Ljudi prolaze i odlaze , biće još jednookih vladara i njihovih pastira.I list padne kad požuti , mada njegovo mjesto kratko ostaje prazno.
Podeljena mišljenja
Поднаслов дипломског рада на тему "Укуси су различити". Различитост ставова.
Живим као подстанар и лепо ми је, док су моји родитељи одувек желели да имају своју кућу. За сада ми је ок јер имам десет година. Отац ради у једној гвожђари. Продаје ексере на меру. Мама је незапослена и то јој је у реду, док отац већ дуго покушава да је убаци у Лили јер има неку везу. Међутим, она неће. Тешко састављамо крај с крајем од једне плате.
Мама је одувек желела девојчицу. Испало је другачије. Тата се радује јер има неког да му прича како је ПСЖ требао да победи Сити, иако мене фудбал још увек не занима много. Од спортова волим пикадо, мада тата каже да то није спорт. Деда ми је за прошли рођендан купио три стрелице али пошто нисам имао мету, нацртах је на ламперији. Погодио сам у центар пар пута али мами се тај мој подвиг није свидео. Био сам плав као сто динара.
Неко време нисам смео такав да идем у школу. Пропустио сам мали део градива. То се нарочито одразило на математику из које никад нисам имао добру оцену. Тата сматра да детету не могу сви предмети ићи добро а мама жали бачене паре на приватне часове матиша код професора Интеграловића. Нешто мислим, нису то њене паре, то је тата зарадио. А и курац ме заболе, ионако ћу да упишем за мермероглодача, трогодишњу.
Gađati petom
Nema tu šale, situacija je ozbiljna toliko da bi i mars pljucnuo kap vode kao dokaz samo da se smirimo. Obično toliko napeto i vanredno stanje u porodici da u takvim situacijama svi ćute a majka pere suđe koje odzvanja jedino u sobi. Ako je ljeto stvarno čuje se neka muva kako proleti i šuškanje kese za smeće prilikom bacanja slomljene muvalice. Biti muž čovjek, možda jeste teško, ali jebo te nemoš postat čovjek ako te otac dobro ne ugna u red, ako nekad ne zadrhtiš od njegovog pogleda, jebajga od tebe nikad ni čovjek ni muž vjeruj mi. Valjda se čovjek tako uči poštovanju, nešto kao u vojsci.
Nedelja, ručak, mama je okupila balafurdiju bar danas da zajedno obedamo i zaličimo na famili. U uglu sobe bačena jakna, skajna ofucana, kao da je masna, pantalaone takođe masne (mama je govorila da su kao šoferske)... Tata je došao sa posla.
Oči krvave, zadihan u ruci drži nekakvu knjižicu, i onako u šmotavim gaćicama gleda u pravcu majke, upitno, blijedo i izgubljeno. Majka veze neki milje i bode prste, nečujno zavlači ranjeni prst u usta i pose krv. Na stolu kajgana, u tiganju bez ručke, nekoliko kašika i pogača, na televiziji film o krstaškom ratu, dva razvijena kočijaša šibaju svoje konje, kao na hipotromu, sa zamhnutim mačevima, u jednom trenutku ovaj loši protura koplje ovom drugom u točak kočije, (nikad nisam zaboravio) drvene prečage na točku počinju da se lome, i sprema se kraj mom bradatom heroju...
Mama: pa jeli moguće moj Bože?!
Ja: Tata svrdla! Tata svrdla! Tata gle šta mu radi!!
Tata: jeste boga mi, jebem li im sve, trijes godina nikad zakasnio, radio ko crnac, jebaše mi majku, od čega ove nesreće na naranim sad?! Đe sad tehnološki višak, višnulo ih u glavu bre!
Ja:tata, tata, svrdla!
Tata: e ako te gađam petom krmačo jedna, krape jedan blesavi, zaveži više!!
Ja: ??
Umetnička brada
Jebi ga, nije uvek mogao svak da se brije kako hoće, znalo se. Muslimanke briju mindžu, ove naše rutave i ovako su dobre. Znalo se brate šta je roker i kakav imidž njemu pripada, šta je omladinac a šta student sa izlizanim farmerkama, prosto izađeš na ulicu i znaš ko je ko i nema zablude. Na kraju znalo se šta je umetnik, ne nije to ni roker ni Georgijev koliko god milozvučan bio, umetnik beše poluzapušteni književni kritičar, nasukani slikar, i eventualno dirigent, i tu je tačka. Samo oni su bili ponosni vlasnici bradice, koja je kružila oko usana, sa obe strane se spustala ka bradi tu spajala i kupala u gustim oblacima dima drine bez filtera. Nema tu zajebancije, bila seda , tamna ili uflekana masnim pihtijama iz Era restorana beše umetnička.
Inače brada vrlo poželjna devojkama sa viškom hormona, željnih dobrog liza iz bliza, prosto ih stimuliše, češka šta li. Inače bradica koja je proslavila Vojina Ćetkovića , a Jovani Joksimovic umalo razvela (čitaj dalje) Željko je obrijan sada.Beše tako Joci porozela, da je slikaše i osta logo ružičastih.
Berberin: i kako da vas obrijem gospodine ?
Milan Stanković: Šta znam, crtaj umetničku.
Pomira
Obično se dešava nakon udaje devojke, obično dobro utabane, pri čemu nastane nelagoda njenih roditelja, naročito oca nosioca finansija u starom kožnom novčaniku.Obično se nalaze razni izgovori, od verskih do toga da je budući zet narkoman, obični probisvet ili čak vukajlijaš, a u stvari je razlog novčane prirode, jer treba tako iznenada praviti svadbu kupiti venčanicu a to jelte košta.I onda se sačeka da prođe period, da se mlada zaželi oca, pa joj on dođe bitniji od poklona kada ga vidi.
Otac: e jebem li joj majku raspalu, ti si je vaspitala, sa šesnaest je probala, dobro proprćena, onolike momke dovede kući i da baš ovoga izabere, obraza mi on je sigurno neki problem!
Majka: pusti se tvog obraza, ljubav je to, nega šta da radimo za pare crni moj kukavče?!
Otac: ma ništa, lepo da sačekamo da se slegnu strasti pa na pomiru da odemo, i sve po običaju.
Coa: Kakav Tači kakav Mustafa, e nek mi jebu Andreja u dupe ako progovorim sa njima, ajde bre čistim spremam usisavam, a oni mi ne daju kod mojih da odem.
Federika Mogerini: Ne kuni se, znaš da ćemo ići na pomiru...
Peče čiča rakiju
Кроз замагљен прозор куће на ободу града пада зрак удаљеног зубатог октобарског сунца, а споља се чује кукурикање пијетла. Протежем се к'о мачор устајући из кревета, гледам на сат, пола 7. Аууу, има ђед душу да ми поједе што сам се опет успавао на овако значајан дан. Ужурбано се умивам и облачим, па трк у љетњу кућу, да се јавим на рапорт глави породице.
На ногама су сви већ одавно. Пожелим им свима добро јутро, одговоре сви, једино ђед као љут на мене што нисам раније устао. Видим смијуљи се, добро је расположен. Како и не би, кад му је пуна кућа. Отац на свом мјесту, сједи на столици тик уз телевизор и срче прву јутарњу кафу. Мајка припрема доручак, баба се мува око ње, лафо јој помаже. Прије бих ја рекао да то навика, цијелог живота је то рмбачило да се колико толико нормално живи. Ђед сједи покрај препородовог шпорета на троношцу и извијајућ' сиједе обрве опрезно густира варенику коју му је баба скувала. То је њему стандардан ритуал свако јутро. На њему стари гуњ преко сивог џемпера, дебеле сомотне панталоне и вунене чарапе. Утоплио се матори, зна да ваља цијели дан провести напољу данас. А препород само цакће, милина га слушати, а и та топлина која избија из њега укомбинована са овом сликом чини да ти срце игра од милине. Баба приђе рерни, отвори је, а у плавом округлом плеху се злаћастим сјајем засија кора врелог домаћег хљеба. У собу упадају тетка, тетак и рођак, румени у образима од благог познооктобарског мраза. Сједају и они да попију кафу, отац и тетак, илити баџе како воле да зову један другог, причају нешто о полици, тетка се прикључује у кухињи, а рођак и ја с' ђедом већ планирам лагано шта нам је чинити.
Након што ђед доврши варенику, скочи наноге и упитавши да ли су сви попили кафу, на шта сви климнуше главом потврдно, издаде наредбу: "Ајмо, ђецо, да се иде за послом!". По договору, рођак и ја износимо казан из магазе и носимо на дрњак у плацу иза куће. Монтира се скаламерија, ђед слаже отучке на новине, па преко тога грабово грање, само још да се запали ватра. Тетка замазује лулу на мјесту гдје улази у казан смјешом од кукурузног брашна и мекиња да не би пуштало на саставу. Лула... Сваки пут кад је видим несвјесно прстима пређем преко малог ожиљка изнад лијеве обрве. Имао сам 14 година кад сам се јурио са рођаком око казана, нешто смо се задиркивали, дјечија посла. Опомињ'о нас ђед да престанемо, ал' не можеш са враговима. Ја, онако, бјежећ' окренем се да видим да ме овај не дохвати, окренем главу назад, и гру! Умал' нисам преврнуо читаву ону скаламерију. На лули је остало мало удубљење, ипак је од бакра справљена. Није толико бољела та опекотина колико очев шамар тад. Чини ми се још ми образ бриди...
Отац и тетак петљају око хладњака и цријева којима доводе воду, а рођак и ја износимо бурад са комином из шупе да буде при руци. Све је спремно, ђед пали ватру, сипа се комина у казан, а ја стојим поред казана и полако окрећем ручицу којом се мијеша комина да не загори унутра. Мајка и тетка постављају доручак под старим, огољеним орахом. Домаћи сир, кајмак, ситно исјечена пршута и кобасица, плећка од пантелинског прасета и тек испечено пиле, дивљаче. Ту је и чутура са ракијом мало прије наточеном из дудовог бурета у магази. И да, умало да заборавим онај хљеб са почетка приче. Сједамо сви за софру, сем мајке и тетке које су узеле да воде рачуна о ватри у окретању ручице, правдају се јеле су оне већ. Ђед за столом узима чашицу са ракијом и здрави у име срећног посла и окупљене породице око стола. Кез не скида са лица од како је устао јутрос, чини ми се. Нека пријатна језа ме тјера да се стресем, ни сам не знам зашто, ваљда ми некако мило што смо сви ту.
Готов је доручак, враћамо се сви на задатке. Рођак и ја обигравамо око казана, отац и тетак се петљају да они преузму посао. Ђед сједи на пању, прекрштених ногу, држи у руци чашицу са ракијом и лагано густира. Виче зетовима да сједну са њим, да пусте нас младе да се учимо, како ћемо пећи кад њих не буде. Видим, заиграло старцу црно око, само што не ороси од среће. Почиње ђед причу како се то некад, у његово вријеме пекло, како су они као дјеца се шуњали око казана да пробају шта се то ту прави, па послије тога трчали да се напију воде. А онда на ред долази прича како је пекао ракију са комшијом током рата док су отац и тетак били на ратишту. Каже ту сам се ја врзмао око њих, трчкарао за неким мачком ког смо имали тад. И каже, испадне мени цуцла доле, а он узме и спере је ракијом и да мени поново у уста. Каже да сам се тад толико смијао као беба да је то било невјероватно. Баба га грдила тад шта то ради, да л' је нормалан... Опет се и сад баба укључи у причу, лафо се буни, ал видим и њој мила помисао на све то. Ту причу слушам сваке боговјетне године, али ми никад не досади. Чак ми је драго да гледам ђеда како је у заносу прича изнова и изнова.
Док ђед прича, из хладњака потече полако да цури топли млаз ракије који се преко газе слива у лонац испод. Пуштамо мало да отекне онај етанол са почетка, а онда отац узима да градира. Наравно,прије тога смо сви дали своју субјективну оцјену јачине окрепивши се захваћеним узорком вреле ракије испод казана. И како то обично бива, искуство побјеђује. Ђед почиње да се дува, пун себе, што је успио да нас побиједи нас млађе. Брзо га прође та сласт, видим, замислио се нешто на клади, скупио се к'о дијете. Питам га шта му је, а он ми одговара: "Ко зна, можда ми је ово, Станко мој, посљедњи пут да печем ракију, него, де ти, благо ђеди, запјевај ону моју". Мени се стегло грло, једва некако проломих: "Ајде, не причај глупости, видиш да ти се још ниједан од унука није оженио. Ако се ја добро сјећам, обећао си и коло да ћеш играти!" Насмјеши се најзад и рече: "Мани ме, него дедер запјевај!". Није било врдања, па започнем: "Чича пече ра-акију", а остали сви прихватише углас, ори се авлија. Разгалило се ђеду срце, сваког комшију са плота свраћа да пробају ракију, сав кипи од поноса. Свима пуно срце.
И тако, казан по казан, до касно увече, пекло се, пило и пјевало. Тај дан је на ободу Бијељине чича пек'о ракију.
Посвећено ђеду Небојши.
Šalter i zgrade
U Crnoj Gori se uvijek živjelo na visokoj nozi popnu se visoko da im se neprijatelj ne može približiti nego umre na polovini uzbrdice,kažu talijani tada počeše jesti ježeve i puža jer ostaše zaglavljeni u nekom brdu u pokušaju osvajanja, i onda Crnogorac pridje i pogidi ih praćkom, te praćke i dalje koriste. I navikao tako narod niko ne pita ima li logike nego im lijepo čuti i vjeruju, kao kada sa oduševljenjem gledaju prilog u kome nadojebni brko veli kako su njegove gusle ručni rad (kao da ima nedje fabrika gusala)
Nego zaživjele se dvije jake riječi, koje od običnog stočara prave seoskog inveatitora kojeg ni Biograd nema. Tako se u svakoj kući za šteker kaže šalter,u podsvesti ih podseća na poštu a svest se bogu hvala ne uključuje...oko kuće načičkani poljski wc štala i kokošar a sve to zajedno nazivaju zgradama,to ih uzdigne i u podsvesti se osećaju da imaju svoj kvart,i jebi ga on srećan,zdrav i bole ga.
Baba: Sine ne guraj tu sajlu u šalter ,spržiće te struja ,no nije mi za tebe no će mi izgoreti zgrade, i ono malo ovaca..
Unuk: Ali baba,tebi preče od unuka jagnje, a i koje zgrade...Ma šta zna ona, ona mi je onu tradžu našla nije znala šta je..
Baba:Misliš onu konoplju?!e moj sine kad sam ja pravoizvodila džakove od konoplje u svojim zgradama,niste imali ovih investitora što samo kese prave,nego odmakni se od tog šaltera...
Pukao ti je čir
Probušen ti je želudac, na njemu je rupa, iz koje toči krv i ostali sadržaj, najebao si brale ,čir ne postoji kao takav prosto ti se gulila sluzokoža od gutanja alkohola i šnjarenja dve kutije cigareta,zalivenih sa deset kafa pored kompjutera.Ako nešto ne preduzmeš ozbiljno obićiće te gavrani.
Milun: ja neću kafu, hvala juče mi je pukao čirić ,ebem li ga.
Stevo: misliš želudac ti pukao, boga mi moraš se pozabaviti time ozbiljno...
Milun: ma ne naduo se i puk...
Stevo: e,eee...
Pečobrazan
Ne bezobrazan, već ultra bezobrazan, prepečeno bezobrazan poput prepečene brlje, nekog prepečenog čiče. Obično opisuje malu ali ne i beznadežnu osobu koja vam se smeje u šaci.
Putin : O Dodiče komšijo islama (hehe)
Dal ti prija razmotana sarma,
Sećaš li se brate,onog malog Čede?
Da li sada ima on čega da jede?!
Dodik : Izlizani svi su tanjiri od mesa,
Pojela ih ona poluseda blesa,
Pola nam je prodo, a pola je mazno,
To je malo brate mnogo pečobrazno.