Бог је Онај кога се људи најчешће сете када им нешто затреба.

Први лик напише добру дефиницију и постави је.
Други лик прочита дефиницију, научи нешто ново из ње, поправи му се расположење (насмеје се), а онда се сети да је неиживљени завидљивац који тако нешто није способан да напише, и наравно удари - на дефиницију.
Први лик треба да буде захвалан Богу што га други лик није оптужио да му је дефиниција плагијат (јер од Бога је сваки добри дар), а он (први) се још жалости што је добио -, е то се зове незахвалност.
Треба се молити Богу за оне који на добру дефиницију ставе - (да и они добију добро), није њима лако.
Треба се молити и за оне који су незахвални, да се не жалосте и не гневе више, него да се радују и буду захвални Богу што им је добро дао (иако то неки нису добро прихватили).
Не будите незахвални и завидљиви, јер незахвалност и завидљивост неће вам донети радост.

Legendarna fontana mladosti i poslednja slamka spasa za prežaljene. Ima dve podružnice u Evropi, jedna je bolnica u Rusiji (vodi je jedan doktor), a druga institut u Nemačkoj (direktor je doktorica). Tretmani po priči upućenih koštaju puno, ali imaju razumevanja i hoće da popuste i naplate samo zavoje oko 600.000 dolara, smeštaj besplatan. Bave se lečenjem nepoznatih sindroma i činilaca, side i rakove su odavno prevazišli i to se sanira bez stacionarnog uputa. Ništa ne garantuju i ne reklamiraju se, ali si ionako bivši za medicinu tako da ne gubiš puno. Osim 400.000 dolara.

Nekada umna gimnastika najboljih građevinskih inženjera, danas sport za široke narodne mase.

Noćna mora svakog tinejdžera sa malo paranoičnijim roditeljima. Negativna aktuelna dešavanja koja se, po mišljenju vaših roditelja, šire kroz vazduh i koja će pogoditi baš vas, kao neki domino efekat, Iako vi uopšte niti znate o čemu se radi niti ste u toku.

Narodski stavoraš. Otac od pacova.
Najstariji član i starješina prosječne glodarske porodice.
Hrani se pretežno kukuruzom, pšenicom i omanjim domaćim životinjama.
Karakterišu ga debele noge i dugačak rep, kao i prosijeda dlaka.
Većinom obitava po seoskim ambarima, napuštenim šupama i tavanima, te u štali gdje dijeli bokseve sa teocima.

Жаргон који се користи за две дијаметрално супротне појаве, екстреман смех или експлицитно показану тугу.

У првом случају, громогласан смех је често праћен тапшањем о сто, пљувањем садржаја из уста у процесу конзумирања, вербалног крунисања особе која је изобјашњавала, бацања коске и чашћења пивом. Други случај најчешће подразумева патетику, нарикање, кукање на судбину, апокалиптичне речи и неретко се дешава објашњавања поприличне количине алкохолчине.

Оплакати коренски значи пустити сузу, плакати, али је еволуирало и помножило се са собом неколико пута.

Оплакивање може да се деси на било ком месту и у било које време, али је загарантовано да се деси у мрачној соби где дувачи гледају Рик ен Морти, на дефиницијама аутора СтрајаКГ, у кафанама пред затварање када певају Синана, када убију Зорана и по патријаршким сахранама.

Vrlo obavešten, intuitivan i spreman za sve životne ne/prilike.

Pravilno je reći i grafitna olovka ali odlučio sam se ipak za drvenu olovku jer sam tako naučen od malena.
Znate one stvari, sitne predmete, koji imaju neprolaznu vrednost, neki sentimentalni duh, bez obzira na tehnološki razvoj koji donosi mnogo praktičnije zamene postojaće uvek ljudi koji će ih držati pa čisto zbog tog sentiša i nostalgije.
Sećate li se štedlerove olovke, HB. Lagano zaoštrena. Uvek je čuvam u kožnoj futroli gde držim pribor za crtanje, ali ipak je više koristim za pisanje. Volim zvuk hrapave hartije dok ostavljam tragove svojih misli hitripm pokretima kurziva. A gumica? Ko to još koristi? E pa imam jednu staru. Silom trenja odstranjuje pogrešne odluke a onda lagano duvanje na površinu lista i kao magijom odnesena slova. Svako od nas bi voleo da ima jednu životnu gumicu, zar ne? Ali ovo je ipka priča o drvenoj olovci, o gumici ćemo neki drugi put.

U starim video igrama pucačinama pravljenim 90ih godina jedan lik može da spase svet i ubije 1000000 vanzemaljaca/terorista/kiborga/demona/komunjara/nacista/šta god potpuno sam.

Kao vanzemaljci su pokorili čitave svemire i sada će neki tip sa pajserom da ih zaustavi.

Izgovaraju ga ljudi koje žele da pokažu drugima u društvu kako znaju nekoga ko je uradio nešto mnogo više od osobe koja trenutno priča svoj doživljaj.
Opšte je poznato da te osobe kvare priču trenutnog sa svojim izlaganjem.

- Nema iznad...
Bila šta da si uradio a da ponosiš time nije važno ako u kojem slučaju vaš slušaoc počne da govori e da znaš...
U tom slučaju vam preostaje samo da ćutite i slušate šta vaš nekadašnji slušaoc govori i da potvrđujete (iako je moguće da to što on priča može biti laž)

Печена мождана маса прагњета, која се једе онда када буде оглодано и скинуто и последње мишићно влакно са костију печеног живинчета. Онај слатки, непоновљиви, кремасти, божанствено масни укус који се добије када се лобања оглође и потом отвори, а сива и бела маса се намажу на хлеб, поспу алевом или вегетом и у сласт поједу.....

После неприкосновених фармерки из Новог Пазара, на другом су месту вечне листе популарности ''радних и парадних'' одевних предмета у Србији. Углавном су служилe и користиле се у Војсци Југославије(не ЈНА него ВЈ, 1992-2003), одакле и највише примерака потиче. До пре 20-так година ретке, преплавиле су бувљаке са престанком ратова, ''модернизацијом'' и ''реорганизацијом''(читај-смањењем) војске, када су отворени магацини, те су велике количине продаване будзашто.
Али не би биле узалуд тако омиљене код корисника свих узраста и занимања да није њихових невероватних особина. Будући да им је првобитна намена била војна, не могу никако да буду део неке умерене свечане комбинације. Зато 'ладно могу да се користе у апсолутно свим осталим ситуацијама. Најбоље то знају мајстори, ловци, грађевинци, дрвосече, путари, пољопривредници, металостругари, заваривачи, глодачи, молери, лакирери, аутомеханичари, физички радници - служи и даље својој сврси као униформа, али овог пута радних људи уместо војника. Њене заслуге су: чврстоћа њеног cordura платна, као и шавова, који је чине скоро неподеривом; ширина (радиле су се у само неколико универзалних величина), која омогућава слободу покрета, луфт и фино проветравање током ношења; јаки џепови од кевлара испод појаса и широки врећасти на ногавицама, у које може да стане и по пет кила ексера и алата без бојазни од испадања и цепања, и способност задржавања јарчевине унутар њих настале вишедневним некупањем . Такође, ту су и ситнији детаљи: широке гајке, за прихват најразличитијих опасача, посебан крој на дупету који вам омогућује да седнете било где, без бојазни да ће те их распарати, итд. Пример генијалне војне једноставности и прави избор за све оне који желе поуздано одело које ће их годинама служити у њиховој мисији крвавог зарађивања динара зарад преживљавања у транзиционом друштву...

И они који спадају у категорију издржаваних лица имају невероватан афинитет према њима. Голобради ''рокери, панкери, металци'' као и већ оматорели пајдомани ''бунтовници против мејнстрима'' не излазе из њих, јер реално, једино оне иду једнако добро и уз мартинке и уз старке.(Част свима, нисам ниједан од поменутих, не сматрам да је све у томе, итд.). И не само они: и младе напаљотине на ''отаџбину, херојство, храброст'', становници ''Велике Србије'', ''мали будући кољачи'' шиптара, хрвата, балија, ЛДП-оваца (и свих осталих осим правих Срба) облећу војне отпаде и бувљаке у потрази за нечим што је некад можда негде видело рата, са огромним задовољним осмехом вуку отуд кесе са по неколико пари оштећених маскирних гаћа, пошто, разуме се, до правог оружја није тако лако доћи...
Врло често комплетиране са разнобојном половном маскирном јакном или прслуком, увучене у гумене чизме, представљају основну ''радну'' одећу оних ловаца који за свој хоби издвајау мање од 100 евра годишње.

Купују их и остали који се или ложе на војску а жале што никако неће отићи(Ботином заслугом), или они што пазаре неупотребљаване примерке чисто ради моде. Највише због практичности. Од посебног значаја. Реално, нема тих гаћа које могу да издрже што и оне: сва та верања, ходања, провлачења кроз трње, прескакања жичане ограде. Не прерашћују се, и не застаревају преко ноћи. Тако комотне лети и прилично топле зими. Непромочиве за снег и блато. Ниједни џепови нису тако пространи за све твоје ситнице и зими тако топли као ови који су некад негде давно грејали промрзле шаке неког твог вршњака. Ниједно платно није тако меко, а тако јако као кордур. Пре матурског одела, вероватно најозбиљнији комад одеће који ћеш обући и у коме нећеш изгледати као шиљокуран, мада, изгледају смешно, док ти неувучене маскирне ногавице ландарају око патика. Панталоне у којима су вероватно десетак класа таквих као ти шиљокурана постајали људи, служећи свој дуг отаџбини. Панталоне у којима је негде можда неко био рањен или можда умро?
Незамењива слика сваког од нас који је одрастао 90-тих а момковао и војниковао 2000-тих. Једино их, разуме се, не воле траумирани ратни ветерани као и ови европејски либерални педерчићи, али њима, јебига, смета све што се директно не тиче њиховог дупета... Tако да:

Čovek kojem najgore na svetu ide od ruke simultani prevod, a ironije li- radi kao prevodilac javnog servisa. Ali ipak, on se muči i trudi i stvarno ponekad i ubode dobar prevod (jednom u 1000 puta). Voli i da ostavi gledaoce da se muče sa istim.

Исто што и невиност.

Za razliku od romantičnih bajki u koje mnogi danas veruju, pravi vitezovi su bili surova ratnička kasta. Njihova uloga je bila ratovanje i držanje ljudi pod kontrolom.

Budući da su bili bog i batina mogli su da ubijaju, otimaju, siluju, žare i pale do mile volje i običnim ljudima su radili razne grozomorne stvari. Tako je bilo svuda od Evropskih vitezova do Japanskih samuraja.

Drugim rečima oni su bili "žestoki momci" i psihopate onog vremena.

Kasnije su romantičari od njih napravili svece...

Srpska verzija engleskog RIP-a, koji je potpuno nezasluženo preuzeo vodeću ulogu u srpskom sajber izjavljivanju saučešća i žalosti.

У слободном преводу - нешто нарочито. Лепо, бајно, шљаштеће, квантитативно много, набуџено и упаковано у тегет сако и кравату.

*Бог зна како* је начин на који те жена дочека кад дођеш уморан с посла. Под условом да није пмс, да није радни дан. А ни викенд**. "Дочекала ме Бог зна како; на столу француска кухиња, а испод хаљине ариљске танге, бајо мој".**

*Бог зна како* је кад стриц из Швајцарске дође и извади сто франака у твом правцу. **"Прошао сам Бог зна како; као Шабан на ромској свадби. Имаће за синглирање Лајпцига за викенд, из икса у 3+".**

Одричан облик (у било ком смислу) испред фразе из наслова даје супротан ефекат од горе описаног.

Bivši jugoslovenski fudbaler, krilo ljubljanske Olimpije i Ajntrahta. Sumnja se da je pronašao eliksir mladosti, pobegao u Englesku, i, ne znajući dobro engleski jezik, zatražio novo ime koje neće nimalo asocirati na njegovu prošlost.