Кожни мантил, официрске чизме, руке на леђима.

Daća u kući pokojnika posle sahrane ili parastosa.

Локални Цига ког зовеш када ти цркне нешто од беле технике јер ти се јебе да сам спушташ говно низ степенице.

Када се одбијеш од пића да не можеш стајати на ногама, ортаци те носе по клубу, поносно показују и сликају са тобом за успомену на незаборавно вече.
Као са пехаром лиге шампиона.

Jedini covek koji zasluzuje da stane na celo napacenog srpskog naroda. Predsednik o kom sanja svaki prosjecan penzioner, zet kojeg bi svaka majka pozelela. Kazu da je po zanimanju ribar, ali ja u to ne vjerujem. On mora da je neki strasan gusar, samo se krije iza lika nevinog ribara. Ili je neki mnogo pametan naucnik. Ili Milka Canic, licno.

Vermiform appendix Premijer lige. Kao što se digestivni sistem sastoji iz stotinak elemenata koji imaju najrazličitije funkcije i jednog slepog creva koje nema ama baš nikakvu, tako se i Premijer Liga sastoji iz 19 igrački-kulturno/istorijski manje više značajnih ekipa i Fulhama, kojem se ne zna ni svrha ni cilj. Fulam ne gubi, ali ni ne dobija, a retko igra i nerešeno. Zapravo, bilo kog datog vikenda možete pitati nasumičnog pratioca engleske lige "Šta je uradio Fulam?" i šanse su 9/10 da neće imati pojma.

Vest Hem ima onaj film sa Frodom, Stouk ima finale kupa, Vila i Birmingem imaju derbi kao i Vulverhempton i WBA, čak i Blekburn ima relativno svežu titulu. Ostali klubovi imaju kop, naftu, muslimana, tajkuna, pedera, Roj Kina, lepe šarene dresove ili nekog crnca sa šašavom frizurom - Fulam ima najdosadnije dresove u ligi a jedini crnac kojeg imaju u ekipi je ošišan do glave.

Navijači Fulama su u dobrim odnosima sa navijačima Deportivo la Korunje, Liona i Fiorentine, sa kojima se okupljaju u aljaskanskim kolibama i pored kamina puše lule, čitaju anomalično velike novine, glasno se zakašljavaju i generalno bivaju ogromni smarači.

Tajvanski kompjuterski mesija, rođen od Matične ploče koja je bezgrešno začela. Premda je po vokaciji bio stolar, od rođenja je pokazivao sklonost ka računarskim tehnologijama. Voleo je da ide po nerazvijenim krajevima planete Zemlje, besplatno uvodi vajrles i šeruje linkove sa najboljom pornjavom. U 33-oj godini izdao ga je jedan od njegovih učenika Java Iskariotski i prodao ga za 30 giga rama Paurepointiju Pilatu, koji ga je posle razapeo na brdu Guglota.

Начин на који мој комшија показује мржњу према муслиманима, на тај начин може да туче и малтретира Ахмеда, Алију или Бахрудина и да се на тај начин осећа моћно и као победник. Једини проблем је када се превише занесе па свиње страдају ни криве ни дужне, од помена муслиманских имена комши удари крв на очи па не зна кад да стане.

Један од најсуровијих одговора на питање где се неко налази. Употребљавају га шаљивџије у покушају, или они који нису баш пријатељски настројени према особи за коју су је питали.

Bilo koje stvari za koju je došlo vreme da mu se, paralelno sa dizanjem nečije patke, digne i cena. Pa i da mu nije vreme, što da ne jebemo sirotinju? Jer zbog čega da se cimaš da radiš novu štampu na ambalaži kad smanjuješ gramažu nekog smrdljivog flipsa sa 80 na 75 grama? Ili da se, pak, suzdržiš od poskupljenja, ali se onda brukaš time što više nemaš plastični poklopac na pavlaci srednje veličine. Ah, da, to si već uradio, ne možeš ukinuti poklopac na jebenoj pavlaci, kad ga već nemaš. Mada, možda je Ukrajina najveći izvoznik providnih plastičnih poklopaca? Oh fuck, zarazno je.

Jbg, rat je, kakav si ti to častan trgovac ako pritom nisi ratni profiter? Ne ide.

Jedini način da mi tašta bude lepa ,extra stvar da šefu kazem da je pička, odličan pogonski motor za helikopter (kad se naždrokam piva soba se vrti u krug), efektivan način da isteraš kamen iz bubrega (jednom sam pijan rek'o panduru da ide u k...c, verujte nemam više kamena u bubregu), negativna dejstva i posledice, bežanje ispred čopora pasa kod komšinice (raspuštenice) u dvorištu, pomaračenje sa redovnim buđenjem u krevetu starije žene (sa pitanjem:"A ko si ti?"), sve u svemu VOLIM PIVO.

Često se poredi sa nekim morbidnim mislima, koje izgovaraju naši retardirani drugari.

Misterija koja baca u senku tajne egipatskih piramida.

Jezik čije govorno područje obuhvata ceo svet. Veoma lak za naučit, a njegova egzistencija je krucijalna za opstanak ljudskog roda. Ne razumem kako individua može da zaspi, a da ne zna perifrastičnu pasivnu konjugaciju aktiva srednjeg roda glagola biti u perfektnom futuru, konstrukciju apsolutnog ablativa sa relativnim akuzativom, ili bilo koji savršeno razumljivi deo latinske gramatike.
Bez latinskog jezika medicina ne bi bila to što jeste. Kako bi lekari izlečili pacijenta, a da ne znaju tačan naziv njegovog obolenja, u ispravnoj deklinaciji i rodu.
Sudije bez sumnje ne bi mogle završiti parnicu, a da ne znaju izgovorit poznatu sentencu koju je Cezar izgovorio na rijeci Rubikon.
Automehaničari se ne bi smeli usudit da zamene ležište motora, a da pri tom ne zna promenit glagol videre u pluskvam perfektu pasiva.

Kad te žena pičkara što nisi zalio cveće.

Двочасовна ретроспектива домовинског рата. Уобичајни жанр вуче на тешки соцреализам из Титовог времена, наравно прилагођен данашњем времену (убачени су пропали ратни хероји, мудри пијани Далмоши, пајдомани и још пајдомана).

Има неке сличности са српским филмом, јер се радња своди на ликове који циркају и пуше буксне у крају, речник им се своди на пушење курца, јебање мајке и обедовање гована, додуше без Сергеја Трифуновића у главној улози. Носиоци радње су главни јунак коме су Срби рокнули ћалета и његов старији буразер, који је остао инвалид јер је нагазио на српску мину марке "Први Партизан Ужице". Неизоставни карактери су такође, главни мафијаш негативац коме је кева Српкиња, највећи пајдо, чији ћале се још увек куне у стару Југу, и неки чист Хрват издајник, који сарађује са Мишковићевом филијалом Делте, за тровање хрватске младежи синтетичким дрогама, из погона у Великој Плани. Слагање сцена је једноставно. Комбинација пуцања у вену, певања Динамових песама, флешбекова о ћалету кога су код Сиска заклали четници, махање шаховницама, хумористичких сцена (где је једино смешно то што је неко некоме опсовао мајку четничку), и финалног пуцања у вену, где режисер у крупни план убацује шприц на којем пише "Здравље Лесковац". Ту су понекад и један до два лика, који гле чуда, немају никакве везе са Србима. Они обично свирају неки панк, само варе, не пуцају се у вену, а остали их прозивају да су четници. У филмовима слабијег квалитета, главни јунак рокне српског дилера, буразеру и кеви купи стан на тргу Бана Јелачића, нађе рибу, и са њом се одсели у Сиднеј. У овим реалистичнијим, главни јунак овери у јавном ВЦ-у од српског пајда, а на са'рани му свира "Херој улице" од Прљавог казалишта.

Upadanje majke ili oca u sobu oko 2-3 sata posle ponoći da bi provjerili da li si za kompom

Povratak u realnost, čitaj užas. Dan bez snage i inspiracije. Dan bez volje.
Kad bi ponedjeljak bio šala, vjerujem izlazio bi iz usta Ivana Ivanovića.
Kad bi bio kolač, bio bi onaj na slavi pregaženi ispod stola.
Kad bi obukao dres, pisalo bi mu Šćepović na leđima.
Kad bi bio akord, bio bi odsviran rukama Dejana Cukića. Još bi bio ispraćen neartikulisanim vibracijama glasnih žila istog.
Ponedjeljak je poraženi Đoković.
Ponedjeljak kao kurva radio bi oko mosta na Adi.
Ponedjeljak je lanac na bajku koji spada svakih dvije minute.

Ponedjeljak je Hrvat.

Први порно часопис пубертетлије - слој магазинског папира који је трајно залепљен пропалим потомством неизвученог момка.

Некада давно, у галаксији далекој, када се с' брда на брдо дозивало на прело најважнија ствар на одежди сваког прелџије који је хтео ил' да се жени ил' само да собали којекакву расну мираџику у курузе био је колир. Арахични израз за крагну на кошуљи која је морала да буде савршена, да се види из какве куће прелџија долази и у какву кућу ће потенцијална млада да се уда, што је снајперисала старамајка дотичне из жбуња за време 'ватања у коло од стране будућих младенаца. Колир мора да буде чист, бео и прав. Ништа црнило око врата од тегљења букве из забрана, ништа покривљени шпицеви од гуња, ништа џиберски раскопчано једно дугме превише, све мора да буде како треба.

Пошто је то време прошло да се осврнем данашњим данима јер опет ја знам најбоље и имам веома нескромно мишљење. Што се шуље тиче и крагне ништа се није променило, једноставно када пређеш одређени број година мораш да је имаш све и да ти је драже да суботом увече изађеш у старкама које си купио 2005. на екскурзији у Паризу у локалној анархотриперској радњи и Лед Цепелин 2 мајици. И ако идеш у локалну кафану са намером да се одељеш од вињака к'о нездрав мораш да обучеш кошуљу, ако идеш у локални клуб да слушаш ортаке чији репертоар знаш напамет и убеђен си да би боље сам одсвирао све инструменте и отпевао све песме од њих-мораш јебено да обучеш крагну. Зашто?

Зато што нећеш јебати без крагне и ту не мислим на сношај уопште, свеједно да ли си пошао са циљем да инсертујеш ниспе у ваџајну и да ли си уопште то и урадио. Једноставно не'ш јебат'. Јер ниси достојан оних које вреде а оне које би и могао једноставно нису вредне тога јер не поштују шуљу што значи да не поштују ни саме себе што даље значи да нису вредне ни "Мож' се мрднеш лома, не видим пренос Фенербахчеа" обраћања. Шуља је оличење педантности, труда и самопоштовања код мушкарца и сваки трве мужјак мора да се носи тиме. Одело би било следећи ниво али нажалост није адекватно за све прилике док је крагна увек прихватљива. Испоштуј себе, покажи да имаш јајо, да ниси слина, да си у животу као што је твоја кошуљица: твоји ставови су оштрих углова као твоја крагна, савршено знаш шта желиш као што је она савршено испеглана, уредан си и на месту као што је она уредна и умесна и жене ће то да нањуше и поцепају те к'о Гарфилд врућу лазању.

Још једна мудрост од мене, никада али никада не треба носити три типа кошуље. Прва је најгора и то је она којој марка вришти на сиси и унижава те као људско биће којем је одежда важнија свега а такође те окарактерише и као некога ко осим што се гледа у огледало дуже од невине младе воли повремено да се крне и у двојку.
Друга је розе кошуља, то не стоји добро никоме јер је једноставно геј. Та срања о томе како треба прави алфа да би носио розе је срање и нема везе с' везом, још се није родио тај којем добро стоји розе кошуља а воли жене и тачка.
Трећа је облик ношења дотичне уствари, а то је младомајмунисање са раскопчаним дугмадима да се обзнани обраслост попрсја и да до знања имање истих таквих длачурина и на препонама. Прави мушкарац то не ради, кошуља то сама каже и нема потребе за таквим испадима џиберовања.

Носи кошуљу и она ће носити тебе.