Smrt tolerancije kod najtolerantnijih osoba
Kataklizma.
Najtolerantniji ljudi su najveće zlo koje postoji, kada im konačno pređeš crtu. Bež' tada k'o đavo od krsta. Kad se mentalni skelet slomi u njih, a ti si za to krivac, budi spreman da budeš podignut metar u vazduh, a bačen 5 u rikverc.
Dobričine imaju taj talenat da mogu da trpe enormne količine govana od random ljudi i da sve to apsorbuju kroz osmeh, šalu, anegdotu ili pivo, inteligentnu ideju i analizu.
Sad, postoji caka kod te sorte.
Za razliku od normalnih ljudi, koji imaju kratak fitilj i prekorače mentalni limit svake nedelje, brzo popizde a još brže ishisterišu i vrate se u mrtvu rutinu, dobričine to rade drugačije. To se skuplja godinama, ponekad čak decenijama, negde pod neki tepih u kori mozga. Nema delete opcija, samo se gura na C particiju, megabajt po megabajt, nesvesno. A kad se hard jednog dana zatrpa do poslednjeg bita, e onda ide zabava.
Ako su normalni ljudi kašikara po pitanju eksplozije, dobričine su onda neutronska bomba. Od nasmejanog brke do ludački nasmejanog brke sa nasumično pokupljenim alatom iz radionice u par sekundi.
Ekstremno trpljenje govana dovodi, logično, do ekstremnog pražnjenja nad govnima, što opet, logično, dovodi do zadovoljavanja neke kosmičke pravde, iako ima haos potencijal da u toku radnje bude napravljeno mnogo prekršaja za dugotrajnu robiju.
I Linkoln se bolje proveo u pozorištu
Negativna kritika na račun loše odigrane predstave. Istom se aludira na kratki, ali ubitačni boravak bivšeg američkog predsednika Abrahama Linkolna u toj građevini sa najcenjenijim daskama sveta, gde je istom prilikom smrtno ranjen.
- Brate, bio sam u pozorištu pre neki dan...
- Hahahaha, aj ne seri. TI si bio u pozorištu? Vidim ja ubi kiša.
- Ćuti, Marina me naterala, smorio sam se neviđeno. Bio neki komad, svi nešto plaču, dernjaju se, plaču i deru se, ko da gledam sapunicu uživo jebote. Malo, malo pa bacim oko na balkon, hoće li napokon neko pripucati na mene, a onda me ova trgne iz sna i ispička.
Daćete mi bocu najskupljeg šampanjca
Rečenica koju ljudi koji hoće nešto da proslave izgovaraju konobarima. Takvi ljudi se uglavnom žele pokazati pred narodom i svojim prijateljima, iako nemaju sredstva za to. Pa se na kraju mogu samo osramotiti i ispasti cicije.
- Konobar. Može 'vamo?
- Izvolite?
- Daćete mi bocu najskupljeg šampanjca! Da ja i ortak proslavimo! Postao sam otac!
- Gospodine, najskuplji je francuski šampanjac iz '97. Košta 150€.
- Khm. Dajte nam onda dva Lava.
Braduljica
Pravoslavna varijanta čečenske bradurine. Iako ugodna za izgovoriti i čuti, kao i prezime košarkaša po kojem je dobila ime, ipak je potpuno u skladu sa njegovom pojavom i kontrasno imenu, predstavlja manifest stanja svesti kroz zversku džunglu od dlakurdi, masnu i prljavu, sa sopstvenim ekosistemom.
Dodatno je ističe zanemarljivo prisustvo brkova, za razliku od recimo baršunaste Džejms Hardenove brade koja, iako afro, iz daleka miriše na ružičasti Kosili, ili na primer bradice onog iberijskog cigančića Serhija Rodrigeza, što u poređenju sa ovom Pravoslavnom izgleda kao da su u pitanju sveže trimovane bruce.
Nositelju dodaje +1 na personaliti, +3 na ometanje HAARP-a u Rakovici, +5 na staminu i +10 na jebanje keve.
- E, alo, čale, ae kad si na nogama, svrbi me braduljica, pa mi donesi grabulje iz garaže, one zarđale ako može.
Tito je kriv!!!
Оправдање за свако могуће срање које се на овим просторима издешавало у последњих милион година, пошто нико не жели да призна да су људи жгадија и да су све засрали, те им треба жртвени јарац, јер се решавања проблема никад не би дотакли ни говњивом мочугом.
- УЗЕШЕ НАМ КОСОВО! ААААА!
- Јебем им маму шиптарску!
- ТИТО ЈЕ КРИВ! Он је пустио Шиптаре на косово уместо да их побије!
----------------
- Отупстили су ми жену с посла! ААААААА! Сад ћу сам да издржавам децу!
- Јебига, људи неће да раде, не напредује привреда...
- Ма, каква привреда! ТИТО ЈЕ КРИВ! Он је задужио земљу, па сад продајемо фебрике!
----------------
- Шутнула ме девојка. ААААААААА!
- Што?
- Хтела да се удаје, а ја још живим с родитељима... Тражи неког богатог.
- ТИТО ЈЕ КРИВ! Да он није умро, још би била Југа и могао би да узмеш кредит за стан!
----------------
- Пукла ми јутрос сајла за гас. ААААААААА!
- ТИТО ЈЕ КРИВ!
- Како је Тито крив?
- Тако. Крив је.
Da Bog da ti neko eurokrem u frižider stavio!
Kletva.
I to mnogo jaka kletva.
- Gde ćeš s tom bušilicom?
- Pa krem da jem, opet neka budala stavila kanticu u frižider, ima se iskozim za slatko!
Bolje pusti plin
Експлицитно исказано неслагање са тренутним избором музике.
Мики: "Дај, бре, брате, шта си пустио то срање, мајке ти, промени то!"
Гокси: "А шта да пустим, паметњаковићу?"
Мики: "Синак, боље пусти и плин да се погушимо него то!"
Ostatak "Riblje čorbe"
Cви они који на бини стоје иза Борисава Ђорђевића, познатијег ширим народним масама као велики, недостижни, ултрасрбин, Бора Чорба. За већину оних који се изјашњавају као обожаваоци "Рибље чорбе" потпуно непознати, мистериозни и, на крају крајева, небитни људи, јер свако може да лупа у гитару али да пева као Бора - никад. Музичари који су дали немерљив допринос музици бенда, готово једнак као и поменути фронтмен, а који за то нису добили никакав кредит. Такође, музичари који су свој таленат и умеће ставили у службу човека који је њихов хард рок бенд годинама посељачивао и на крају га претворио у облик који има данас, када је просто срамота изговорити да "Рибља чорба" и хард рок имају нешто заједничко. Најзад, музичари који су свесни да је њихово време одавно прошло и да више немају енергије да нешто промене. Уосталом, и једини разлог зашто и даље стоје иза Боре Чорбе.
Мирослав Миша Алексић - Басиста, оснивач бенда. Рођен и одрастао у центру Београда, имао приступ страним рокенрол плочама када Југославија није знала шта је грамофон. Седамдесетих провео неко време у Америци, присуствовао концерту "Лед Цепелина". По повратку у земљу, обогаћен искуствима, основао хард рок бенд "Ес-о-ес" (који ће, након што им се Ђорђевић придружи, променити име у, шта друго, "Рибља чорба").
Мирослав Вицко Милатовић - Бубњар, један од оснивача, поред Алексића. Јако млад, вођен звуком "Блек сабата", започео каријеру у хеви метал бенду "Борн" а након распада се прикључио Алексићу. Једини који је покушавао донекле да испољи свој таленат пројектима са стране, али су сви прошли незапажено, у сенци матичног бенда.
Видоја Џинџер Божиновић - Гитариста, бенду се прикључио након што је Бајага, свестан да ће целог живота ћутати и свирати акорде онако како му Бора нареди, напустио бенд. Рођени брат великог Зорана Божиновића из прогресивне "Поп машине". Свирао у хард рок супер групи, "Рок машина" и "Дах"-у. Човек који вероватно ни данас не верује шта свира и шта га је снашло.
Никола Зорић - Клавијатуриста, једини у бенду музички образован, није ни био рођен када је бенд основан. Човек који се, након последњег великог концерта "Рибље чорбе" у Арени 2013, још увек пита шта ради са својим животом. Њега и његов соло бенд, са којим је наступао као предгрупа, публика је извиждала и негодовањем отерала са бине, јер га нико није препознао.
Да, ово су људи који свирају "пао сам у севдах ко шљива у говно", "празилук ми из дупета вири", "зашто увек курцу свирам" и још сијасет других "хард рок" песама и који би, да су могли да виде шта ће данас настати од њих, извршили харакири још '85.
Lepljivi prsti
Екстремитети једног шанера илити лопуже.
Притом се алудира на њихову константну потребу за крадуцкањем и то искључиво на мало јер би у противном ти исти прстићи били иза решетака.
Услед великог броја, некако сам успео да их збуџим на четири врсте:
(по количини присвојеног)
1) Политичари
2) Контраверзни бизнисмени
3) Класични лопови
4) Шанери
За шта се год увате, тврдиће да није било са намером...
...мора да је до лепка?
Ovim možeš parking da naplaćuješ
Prozivka za najnovije tač skrin telefone velikih dimenzija, koji podsećaju na onu stvarčicu sa kojom radnici parking servisa vitlaju oko automobila. Uporedo sa tehničkom evolucijom mobilnih telefona evoluirale su i prozivke na račun istih. Od onih prvih: "Daj der mi taj Erikson, da poturim pod točak slaba mi ručna na Yugu" do ove današnje.
Baja ponosno nasred ulice, iz omanjeg ranca, vadi poslednji urlik tehnologije sa tač skrin ekranom, osetljivijim od vrha penisa. Iz njega poteže omanji kolac kojim treba da učuka SMS. Utom ga neko hvata za rukav:
-Nemoj rodjače nisam odavde, sišo sam sa Maljena, ne znam ti ja ove zone. Nemoj prijatelju, imam četvoro dece, jedno drugom do uva, tri rekreativne plaćam...!!!
Sam svoj rob
Дефиниција која описује ситног предузетника у Србији. Оно што се у нормалним земљама зове "сам свој господар".
