Voditelj koji ima neverovatan talenat da svaki zanimljivi razgovor saseče u korenu.

Čim sunce krene da se povlači, svaka bakuta iz huda izjuruje iz kuće i dojuruje do klupe na kojoj ona i ostali članovi ekipe sede svako veče, ne bi li stigla pre ostalih baba i obezbedila sebi mesto. Kad su svi na okupu (neke sede, neke stoje, a neke se dosetile pa donele stolicu), priča može da počne. Pretresaju se sve teme od Adama do Sadama, a muški članovi porodica (dede) najčešće nisu dobrodošli, pa oni neretko imaju zasebnu klupu na neodređenoj distanci. Ovakve organizacije prepoznatljive su po dobro uvežbanoj i vremenski proračunatoj tišini koja nastaje kada prolazite pored iste i bivate propraćeni kritičkim pogledima njenih članova, a javljaju se najčešće u manjim mestima uskih ulica i staza, tako da mogu što bolje da zakrče prolaz. Ako se slučajno nađu u situaciji da moraju malo da se pomere u stranu, uradiće to krajnje mrzovoljno i sa izrazom lica koji će vas naterati da do kraja večeri imate grižu savest što ste uopšte izašli iz kuće.

Neželjeni susreti u autobusima GSP-a.Ali malo je reći neželjeni,u autobusu srećemo ljude koje nismo videli više godina i to od 1)od male mature i 2) velike mature,a što se nas tiče slobodno smo mogli da umremo bez dodatnih vizuelnih kontakata sa tim osobama.U busu nećete sresti vrh facu iz odeljenja koji vam je nedostajao ili neku slatku,simpatičnu bivšu drugaricu već lika koji se u 7-om razredu usrao u gaće na času a sada je vodja navijača lokalnog kluba ili lika koji je u medjuvremenu postao desno krilo Sindjelića a žestoko ga zanima da li i vi kao i on karate svako veče drugu ribu i uzimate 10000 na ruletu.Rizik od autobuskih susreta raste ako bus nije dupli i ako nemate neke novine da se zabuljite u njih.U tom slučaju će vam preostati jedino silazak na pola puta pod izgovorom da hoćete da pogledate neke motorne testere u radnji na Zrenjaninskom putu.

Svako je u svom detinjstvu imao nekog jezivog lika u komšiluku koga se plašio. Imate 5, 6 godina, igrate se na ulici, kad nailazi On. Čupav, zapušten, ogromna neuredna brada, izgužvana odeća u kojoj ga stalno vidite, prazan i izgubljen pogled, kao da ne primećuje ni vas, niti bilo šta oko sebe, lagano se kreće, deluje poput neke prikaze. I čini vam se da bi prošao kroz vas da se ne pomerite. On se približava, sve prestaje, svi stojite i gledate ga sa strahom dok prolazi. Zatim zvučno odahnete kad ode i počinjete da nagađate šta je s njim. Niko ga nije čuo kako priča, možda je bolestan, možda je manijak...a nikako da shvatite zašto vaši roditelji za njega kažu da je dobar dečko.
Posle prođe neko vreme, prestali ste da ga viđate, porasli ste i prepričavate s društvom kako ste se plašili dok ste bili mali i nikad niste shvatili ko je on i zašto je bio takav.
Onda završite srednju školu, upišete fakultet, provedete u studentskom domu nekoliko nezaboravnih godina, sve dok ne postanete apsolvent i na kraju rešite da prekinete zajebanciju i vratite se kući da spremite te najteže ispite koji su vam ostali. Navalite na knjigu i učite mesecima, ispit za ispitom, jer nemate kintu, a mator ste konj. Sve slabije izlazite, učenje vas mučno isrpljuje i sve drugo osim knjige vam postaje nevažno. Ne sećate se ni kad ste se poslednji put videli s društvom.
I onda jednog dana kad ste napravili pauzu i izašli na vazduh, prolazite pored nekih klinaca u vašoj ulici koji su u međuvremenu porasli i čujete kako vam šapuću iza leđa: "Eno ga onaj jezivi!".
Dođete kući, stanete pred ogledalo, pogledate svu onu kosu i bradu u koju ste zarasli poslednjih meseci i vidite onog istog tipa kojeg ste se plašili dok ste bili mali. I tek tad vam postane jasno...

Све заступљенија група људи, која сматра да са подручја Србије, не може изаћи добра музика. Урбана, узвишена популација, наклоњена свевишњем енглеском, новом Санскриту, језику свих народа и народности данашњице. Особе, које се гнушају језика који говоре.

Они који величају Менсона и његово ребл, ребл, секс, секс издркавање током целе песме, али им је Рамбо Амадеус шабан јер је тако непристојан и пева: курац, пичка, говно, сиса. Слушање Пичка Долса, њихових МТВ ода блуду, и вапајима за тврдом курчином, испеваним у од стране белачке субурбие модификованој верзији црначког сленга, то је до јаја. Шумадијски блуз, песма са савршеним текстом, генијалног бенда какав је СМАК, је сељачка, јер је на српском, званичном језику земље у којој су одрасли. Да им је исту песму, отпевао неки љаксе из Алабаме, у исцепаној "дрвосеча" кошуљи која смрди на безоловни, свршавали би од среће, и пели се на сто у афекту, заједно са Биљаном Сребљановић. Аверзија према поезији на МАТЕРЊЕМ језику, ставља печат на чињеницу да нико не може да нас спусти ниже, од нас самих. Сама помисао, да су "неки тамо", толико бољи од нас, да ми морамо своје песме да певамо искључиво на њиховом језику, да требамо у страну ставити наш пребогат и правилима уређен језик, доказ је да постоје такви, који се стиде онога што јесу. Стиде се речи које су први пут чули од својих мајки, стиде се својих предака, стиде се нас као сународника.

Komad fekalije koji odbija da napusti WC šolju, čak i posle nekoliko povlačenja vode. Ime dobio po poznatom holivudskom glumcu koji je iritirao gledaoce odbijanjem da potone u filmskom spektaklu Titanik.

...kad jebete, Đuku ne zovete, je izreka koja se koristi radi skretanja pažnje "prijateljima", da vam je već malo pun nos toga da vas se sete samo kada im treba pomoć bilo koje vrste, a, da vas se, po pravilu, neće setiti ako imaju neku akciju koja podrazumeva uživanje u ma kojoj količini, i ma kakvo ono bilo.

Апсолтни еквивалент појму "руски романи", кад су у питању филмови. Троипочасовна остварења без и једног удеса или испаљеног метка, а која ипак стварају баланс између њих на једној, и холивудских блокбастера на другој страни.

Strip junak koji se pojavljuje maskiran pod imenom Usain Bolt i zajebava postene atleticare

Naziv softwarea koji je postojao pre Youtubea a koji su naši preci koristili za pustanje muzike.

Legenda kaže da ste morali pesmu imati u komnpjuteru da bi ste je pustili. Neverovatno ali istinito.

Dva, u nekim slučajevima i tri čoveka koji su na izgled sasvim obični i normalni, možda samo malo ćaknuti, tek toliko da ne budu oličenje potpune normalnosti. Pojedinačno, oni su ljudi kojima možete da date skladište baruta u kutiju šibica i da budete sigurni da neće da naprave nikakvu glupost.

Zajedno su barut i šibica. Nije zlo što ih je bog stvorio nego što ih je sastavio. Kao što se komplementarni uglovi dopunjuju do pravog ugla tako se komplementarni ludaci dopunjuju do pravog ludaka koji radi sa dva savršeno sinhronizovana uma.

Reči im nisu potrebne za dogovor, ne moraju ni da razmene poglede, obojica su potpuno svesni kakva se sumanuta ideja mota po glavi onog drugog i rade sve šta mogu da povećaju štetu koju će realizacija ideje da napravi. Savršeno se uklapaju i dopunjuju jedan drugog u ključnim trenucima za pravljenje neke pakosti koju niko normalan ne bi smislio. Tu i tamo razmene po koju reč, čisto da prisutne obaveste da će uskoro biti veselo ali da im ne otkriju šta se tačno sprema.

Ortak Halida Muslimovića, po zanimanju lopov, razbojnik, i pljačkaš...