Boli ga kurac.Izabrao crvenu kuglicu.
Ja uzeo plavu...
-Dobro jutro baka Radice. Da vam pomognem sa tim torbama, daleko je pijaca od naše zgrade ?
-Marš u pičku materinu. I ti i onaj Željko Mitrović sa B 92 !
Morpheuse, vrati se. Molim te...
Rečnik / autori
FS
Fender Stratocaster
4× u prvih 100na Vukajliji od novembar 2010.viđen 3. avg 2025.
231 definicija11 odabranih5.010 poena
Politička scena Srbije
"...svaka je imala potpuno drugačiji pristup, levi tviks su prelivali karamelom dok su desni tviks polivali karamelom..."
Prepun autobus GSP-a kada lije kiša, na čijoj ,,palubi'' su svakojaki predstavnici urbane džungle našli privremeno utočište: džangrizave babe i dede, emosi, fenseri, delije, grobari, tih-miran-i-po-malo-krvoločan lik, gotičarke, metalci, likovi i likuše sa sluškama i kapuljačama, po koji zalutali biznismen sa aktovkom, žena sa detetom, pripadnici romske populacije. Svi idu negde, gde ih Noje odvede, samo da ne bleje po kiši.
- Majstore, ima li još mesta u toj tvojoj Nojevoj barci?
- Ima ima, baš nam je falio jedan magarac.
Kad zaguglate ovaj termin svemogući pretraživač vam kao prvi rezultat izbaci ovo. Ako vam na prvi pogled ne deluje sumnjivo treba da se zapitate da li možda i sami ne spadate među rajetine.
Rajetin čak nije ni čist turcizam, kako su nas učili naši vrli nastavnici jezika serbskoga. Ima ga i u arapskom i, gle čuda, raja označava stado.
Sledeća nelogičnost u objašnjenju pojma je – hrišćanin. Gluposti !
Rajetin nema veze ni sa verom ni sa nacijom na ovim našim prostorima. Rajetin ne možeš postati, rajetinom se rodiš. Ili jesi – ili nisi ...
Dokaz ?
Heh, osvrnite se oko sebe. Posmatrajte decu u igri. Oslušnite njihove razgovore. Male rajetine ćete odmah nepogrešivo prepoznati. Kinje slabiju decu od sebe, naročito kad su u čoporu, a kad se pojavi autoritet u vidu starijeg brata, oca ili bilo koga spremnog da zaštiti nejač, beže podvijena repa. U razgovoru su nadobudni i hvalisavi dozlaboga i uglavnom se hvale onim što im očevi IMAJU, a ne šta UMEJU. Mitomanija i idolopoklonstvo vladaju njihovim dušama.
Od malih rajetina nastaju veliki rajetini. Na spisak objekata idolopoklonstva iz dečjeg uzrasta (uglavnom estrada i sport) se dodaju novi (vlastodršci, političari i tajkuni). Osećanja su pomešana – od imbecilne opčinjenosti, preko strahopoštovanja do klice mržnje zakopane negde na dnu duše.
Rajetini i rajetinstvo, dakle, nije turcizam. Turci su samo kumovali.
„Dobar dan, došao sam da prijavim ispit ...“
„Dobro. Recite mi vaše ime ...“
„Vladilen Perić.“
„Kako ? ... Vladilen ? ... Ko ti dade takvo ime, dete drago ?“
„Pa znate, tata moj, on je veliki ...“
„Rajetin ...“
„Šta ? Ne, on je veliki komunista i obožavalac Lenjina, pa zato ...“
„Nije, sinko, ćaća ti je rajetin i to sa velikim R ... Da si ti, kojim slučajem, rođen osamstočetvrte, zvao bi se Đorđe, jer rajetin ne ume bez vođe ...“
------------------------------------------------------------------
„Pajo, pogledaj ovog našeg predsednika ... Vidi kako je lep, a kako je samo pametan, ljubim ga ... Ovoliki govor, a sve iz glave, nikakav papir ne drži ... ahhhh ... Vidi taj pogled, te oči ...“
„Ženo gasi taj televizor, jebem li ti mater podaničku !!! ... Koje oči, koji pogled ? Ovaj će nas jebati u zdrav mozak, samo ako ga pustimo, slepice !!!“
------------------------------------------------------------------
„Ne znam, jarane, ti kako 'oćeš ... Glasaj ti za tog tvog Lagumđiju, ali upamti: nema ni dan danas muslimanke u Bosni koja ne bi dala pićke Harisu Silajđiću“
„Tvoja nek' da pićke, a ja ću tebi dat'po pićki ako nastaviš ... Haj razguli !“
Definicija je pisana za Mizan Trophy, 2. kolo
Sušta suprotnost od prelepe manekenke, glumice i žene koja zrači svojom lepotom.Dok je kod nje lepota naglašena i "upada u oko", kod Obično Neobične Devojke stvari stoje drugačije. Ona je ta koju sretnete u prevozu, prodavnici, devojka za kojom se okrenete na ulici, ona nije našminkana niti posebno lepa, jednostavno zrači nekom lepotom i šarmom i nečim neobičnim koje na vas ostavlja poseban utisak i razmišljanje da li ćete je opet sresti.Pošto je život nekom majka a nekom maćeha, često samo prođemo pored nje odmerivši je od glave do pete, i nikada je više nesretnemo. Ostaje samo uspomena na "Obično neobičnu devojku" Siguran sam da je svaki muškarac sreo ovakvu devojku.
Jedna od jačih oružanih sila na tlu naše države.
SUP u Hrvatskoj
Kodeks koji određuje društveno ponašanje u Crnoj Gori. Neopravdano se prebacuje mlađim generacijama Crnogoraca da su napustili staze časti svojih predaka. Ko pročita „Primjere čojstva i junaštva“ Marka Miljanova, uveriće se u to.
Jedna od tipičnih situacija iz knjige: Sestra npr. nekakvog serdara kaže da će se udati za junaka koji je na mejdanu osvoji. Onda se skupe junaci, a veli npr. Miljan Đokov Peru Jovovu: Đe si ti za taku đevojku, nema te šaka jada. Onda Pero ubije Miljana na mestu, a zbog krvne osvete skoče Bratonožići na Kuče te im sve muško pobiju, i poplene ovce. Onda Bratonožići skupe još i Paštroviće pa udri na Kuče, te im sve muško pobiju, i poplene ovce. Onda Cuci iskoriste priliku, te upadnu, sve muško pokolju, i naravno poplene ovce. Onda upadnu Turci dok se ovi krve, te sva sela popale, žensko odvedu u roblje, i poplene ovce. Onda zakliče neki junak: Braćo Crnogorci, ko je vitez roda Obilića, odvedoše dušmani turski ovce! Tu se onda svi na bojnom polju izmire, te za Turcima, te složno pokolju Turke, vrate stada, i još popale neke Arbanase i poplene im ovce. Onda se međusobno darivaju ovcama i sestrama, i vrati se svak u svoje brdo.
Istorijske činjenice...
Samokotrljajuće kamenje u Srbiji. Za razliku od Doline smrti, gde je nakon sto godina rešena misterija kotrljajućih kamenja, samokotrljajući kamen međaš je još uvek nerešena misterija u Srbiji.
- Komšo, meni se čini da je ovaj međaš bio minimum metar u tvom!
- Niko ga nije pipnuo, svega mi.
- Vrati kamen gde mu je mesto, komšo, da ne pravimo Dolinu smrti u sred Šumadije!
Grupa žitelja sela koja se okupi kad je neki svetac, crveno slovo, ispred seoske zadruge, da nakratko zaborave probleme svoje svakodnevnice, debeljuškaste nervozne žene kod kuće i podignute kredite, i da uz grlo podmazano hladnim pivcetom raspredu diskusije o majci Rusiji, masonskim zaverama, zlokobnim Amerikancima i Vatikanu, ne zaobilazeći niti situaciju na lokalnoj političkoj sceni, uz povremene nalete nostalgije kako je "čojek u Titino vreme mog'o na klupi spavati, a niko mu nije mog'o ništa". Kako jadan pošten čojek uvek najebe nekom igrom usuda, a Srbinu pogotovo nikad nije bilo gore nego u ova u ova luda i opičena vremena... Uz to se počesto napravi besednička dramska pauza, da se grlo podmaže hladnom pivom i da se mezne malo nasečene slaninice i jeftine pileće salame...
U toku žustre diskusije, lokalni veterinar se pretvara u Demostena, kazandžija u mudraca Seneku, propali fudbaler u Ničea, vlasnik me'ane u pragmatičnog Bejkona, dok seoski geometar, kao najčkolovaniji čojek nadgleda sa visine diskusiju sa aristotelovskim autoritetom. Žustru diskusiju prekine samo poneki komentar "Dobrrrrrra, jebla majku" kada prode punačka seljanka na biciklu dok joj suknja erotski dirlika na Poni biciklu, skrećući pažnju seoskih mudraca sa visokointelektualnih diskusija, na svoje jedre, od kopanja iskvarcane noge.
I dok noć lagano pada na selo, uz pozadinsku muziku iz parkiranog Golfa dvojke, diskusija skupa seoskih mudraca zvonko žubori seoskim mirom, a njihove upaljene cigarete kao bumbari sijaju u noći... dok se vodi diskusija ljudi koji samo žele da nakratko zaborave svakodnevne probleme, debeljuškaste nervozne žene kod kuće i podignute kredite, kao i poneki propali mladalački san o igranju levog krila za poznati klub iz Beograda, završenom fakultetu i nekom boljem životu...
Niče-jedinica. Preveliki da bi se koristio za debljinu maltera i veličinu buba, premali da bi se rabio kao mera za visinu ljudi i slonova, decimetar nikad nije ni imao šansu.
Čak i onda kada je mogao da izađe iz anonimnosti i zaživi kao kubni, litar ga je sjebo i vratio u zapećak mera.
Uči se u školi reda radi, da se ne preskoči. Jer to je pedagoški. I bude nekad u Slagalici, kad penzionisani diplomirani književnik, honorarni saradnik i vetaran enigmatike, baš nema inspiracije.
Decimetar je tragičar SI sistema, povučen momak sa Ljubić-keja, đak Prehrambeno-ugostiteljske škole sa prosekom 3,35. Za Dan nečega ako ga se sete, sete se, a ne sete se.
Eh, oče metre, oprosti im, ne znaju šta čine.
- Imate li konac za zube od 300 decimetara?
- Izvinite, ali.. da li me zajebavate?
- Da.
Žena koja veruje da su joj dve osrednje sise i nešto šminke apsolutno dovoljni za glatki prolazak kroz poligon života.
Pošta, petak ujutro. Stojiš u redu i čekaš da podigneš novac koji ti šalje tetka sa Malte, kako bi kupio kanister benzina i spalio se pred skupštinom, ili napravio bilo kakvu drugu bespotrebnu glupost. Visoki mršavi starac sa izrazom bolesnog, isluženog konja, stoji iza tebe i kašlje ti na potiljak. Žena ulazi u objekat i mršti se na gužvu; trenutak snebivanja, a zatim stupa u akciju proboja poštanskog fronta ("samo da nešto pitam" procedura). Dolazi do tebe, naravno, ne puštaš je da prodje. Neverica u njenim očima.
- Zar dame nemaju prednost?
- Naravno da imaju.
(trenutak zbunjenog iščekivanja)
- Pa dobro onda mogu li da prodjem?
- Ne.
