Разблажени Чивас Регал. Посебно заступљен код мушкарчина који чекају да се лед отопи како би доказали да могу да га ексирају.

Ako je suditi po diskaveriju svaki Amerikanac koji ima posao, tako da danas imamo eksperte za varenje, eksperte za čišćenje konjskih fekalija sa ulica, ekperte za pranje automobila...

Da se ne baci.

Geometar u životinjskom carstvu.

Зомби-деда из комшилука, који плаши и децу и одрасле.

Medicinski izgovor za studentovu potrošnju rakije.

Сан сваке владе! Хтедох рећи ''лоповске владе'', али схватих да би то био чист плеоназам. Посебно на Балкану. Не и у Краљевини Норвешкој.
Али то се није десило преко ноћи. Например, Викинзи су 200 година пљачкали остатак Европе и стекли почетни капитал. А онда су на референдуму за придруживање ЕУ одлучно рекли *НЕ*, к'о Тиле Стаљину ономад. Стварно, зашто би Меркелова управљала њиховим природним ресурсима, успут им лупајући пацке кад год запишају даску или подригну на јавном месту?
Тек сада се види да су силно погрешили. Сироти норвежани имају проблем како да потроше ту камару пара у буџету, кад су већ све измишљене пројекте завршили, подигли плате до максимума, а смањили порезе на минимум. Да је жив мој деда, он би им отер'о камион моравског шљунка, да сваки Норвежанин метне камичак у ципелу, чисто да му није све потаман.

Јер, њихов живот мора бити страшно досадан. Плате и пензије на време, инфраструктура беспрекорна, правно уређена, некорумпирана државна администрација и добар социјални програм, мало се пеца, мало се вади нафта, мало више се туче вотка и реже кулен у дугим, зимским ноћима, док се певају песме о славним походима Викинга, о Хогару Страшном и његовој Хелги, о головима Солскјера и Флоа и олимпијским медаљама бијатлонаца.

Па је л' може тако да живи 4,5 милиона људи, мимо света, далеко од ратова, економских криза, елементарних катастрофа? Може, бре, брале.

Bring it on!

ženska osoba za koju se kaže
-čas je vidiš,čas je ne vidiš

Митско место загробног живота влашке националне мањине.

Огромна кула чији улаз чувају два гипсана лава која је специјално превезао Грга транспорт из Беча. Раскошна и пуна луксузног намештаја са кованим гвожђем на балконима и великом подземном гаражом попуњеном немачким аутомобилима. Са звучника распоређеним широм куле бије Радио Морава, наравно само са влашким хитовима типа онај "Љуљу љуљу љуљу љуј" који је стандардно на топ листи најпопуларнијих нумера.

У Влахалу не може свако ући. За почетак мораш двајес година да живиш у држави где је један од званичних језика немачки. Као друго, нећеш јебати Румунку на версаће постељинама у одајама Влахале ако за живота ниси изградио бар три спрата високу кућу у родном крају и ако ниси имао бар четири различите животињске врсте на огради. И треће, најважније, мораш да изгинеш да би зарадио место међ бесмртним влашким гастосима. Као и они брадати Швеђани са својом лошом копијом. То најлакше постижеш ако уморан возиш петнаест сати из Хамбурга па се закуцаш у камион који ти долази из супротног смера, тако успевши да се нађеш у дневном извештају Наде Мацуре.
Наравно, подразумева се да умеш да бараташ црним мађијама и да си бар двојицу комшија зајебо потуривши им неки зачарани артифакт у авлију.

Дивно место.

Umro.

Nazdravljanje bez kucanja čaše o čašu.

Najmanja količina šampona dovoljna za jedno pranje kose pre nego što se ambalaža skroz isprazni. Ono gusto na dnu što se razvlači i do 5 minuta dok ga ne streseš u kosu ako pre toga nisi okrenuo naopačke. Majke mi.

Највиши стадијум блискости. На прст у дупе.

Kad propustimo lika iza nas i idemo za njim ako bude murije da njega lape.

Poznata vrsta rakije koja se u stvari zvala "Guslar", a ovo ime je prepoznatljivo u narodu, jer je njen tvorac izvesni Miroslav Živadinović Zoza a.k.a Ludi trovač. Čovek nije smatrao ništa loše ako etil zameni metil alkoholom (jebo jedno slovo), e sad što od jedne čašice možeš oslepeti, a od nekoliko crkavaš ko otrovan pacov, to je već druga priča. Zoza je uspeo ubiti 43, dok je otrovao još 56 ljudi.
Urbana legenda je da je pri loženju kazana i pečenju "Zozovače" pevušio pesmu "Poison" od Alice Cooper

Automobil koji je neprestano parkiran u garaži.

Шта је, морала Јуровизија у Швецку доде па да чујеш за њу, а?
Наш ти да сам ја тамо боравио? Дабоме да не знаш!
Павијан покојни се закачи с ликом неким, разумеш, и онда морали да палимо. И де ћемо, Киза покојни имо неку шему за Швецку, узми сошку и пали из Југе.

И стигли ти ми тамо.

Земља ко земља, ал одма ме сморили они бледуњави педерчићи и оне ружне женетине. Причају шатро да се тамо добро живи, као нађеш шљаку чим запалиш и те форе. Лажу бре! Петнес дана ми тражили шљаку, неће Снус те запосли ако чује одакле си, разумеш? Јонда се Киза снађе за неки ноћни клуб, убаци нас тамо као секјурити. Ма није било проблема, оно све фин народ. И оне се швецке жене ложиле на нас, разумеш, ал ко у то думочи! Нашо ја једну нашу, Босанка, разумеш, и код ње се увалио на гајбу.
Него ми гледамо: Што ми бре да радимо за њих? И кренемо ми полако заштиту да им уводимо, разумеш, као добар дан, добар дан, не праве они проблем. И држали брзо цео крај један у Гетеборгу, ма нико проблем да направи. А кинтаааа, само капље!
Ту ја ову моју Босанку откачим, бежи реко, крај и те форе, она полудела! И одем у хотел са једном Кубанком азиланткињом да живим, та је била мрак! Кад неам шљаку око заштите, само са њом цео дан и ноћ, разумеш?
И било нам добро, живели ко бубрег у лоју, нема ко да нам смета, ми се ту повезали и са Ђомлом што држо остатак града, ма мица тракалица бре, разумеш!

Ал дођу пубови једно јутро по мене у хотел. Лупају они, ја не отварам, развалили врата, мене одма на патос, разумеш, ја њима "Шта је, пандурчине, мора вас десет на једног Оловку!" И приведу они мене, фина им и милиција била, да не веруеш, господа бре! Не ко ови наши клошари да те одвале од батина! Јок, дају ти цигаре, кафу, узму ти изјаву фино, испитују, ал све културишка, па дал ти треба адвокат и те форе. Ја гледам, неверуем, разумеш! Питају дал си ти рекетиро Јевреја маторог, па Бјорна, разумеш, ја све као нисам, немате доказе, ал ме задржали у мардељу.
Одма сутра на суд, ја као нисам и нисам, и мој адвокат немате доказе, ал они доведу сведока, кад оно - ко је сведок? Гледам и неверуем! Она Босанка што сам јој дао педалу кацам дошо до пара! Решило женско да ме сарани!
Ал адвокат мој био добар, све је пита има ли она доказе, па дал је љута на мене, и то, и извуко се ја. Ал нису ни они блесави, видели Снуси колко су два и два, разумеш, и истерали ме из Швецке на десет година јер сам био онај... Илегалац!

Вратио се онда овде, разумеш, пун пара од шљаке, свако вече на сплавове, народњаци, лудило! Него прође и то, ал ајд сад...

Ал добро сам ја и прошо, разумеш! Ови Киза и Павијан што остали тамо, неки дошли што почели да раде и бело, почистили целу екипу за петнес дана! Ја ту мало шљако, после пао, сад животарим помало, шљакам на ситно, није лоше, живи се, разумеш!

Швецка... Е, слепци једни! Ви то само на телевизији можете да видите!

Veče pred ispit.

И то не било који трактор, него онај наш, ИМТ 539, без кабине. Човек челичног срца и титанијумских муда. Боли га курац што Мађарска нема море, оно јес, немамо га ни ми, али то је сад мање битно. Емоције су му непознат појам. Не би пустио сузу ни да му умре мајка. Чак је не би ни жалио. Био је суров још као ембрион, а у седмом месецу је већ почео да бесомучно и крвнички шутира кевину унутрашњост.

Што би Столе рек'о: "Јебан, па рођен". Није заплакао ни кад је Титаник потонуо, а онај педер Џек угинуо. Увек скамењеног израза лица и леденог погледа, мешавина Федереровог исказивања емоција на мечевима и Мурињове фаце кад је напуштао Порто. Једноставно, лик коме шиште јаја за све остало, битно му је само његово дупе и лична корист. А опет, никад не скрива своје намере и своје дупебрижништво, сурово је искрен.

Укратко, један од оних који најбоље прођу у животу.

Drška od praseta.