Poglavlje prvo:
Došao si u velegrad iz svoje vukojebine. Smještaš se u stan/sobu/podrum. Pošto si tele koje još uvijek misli da je fakultet srednja škola, ne propuštaš predavanja, ideš na sve vježbe, visiš na fakultetu cijeli dan, a uveče se smaraš uz televiziju jer, jelte, ne poznaješ ni grad ni ljude, pa ne možeš da izlaziš. U konstantnoj si erekciji dok gledaš poluobnažene koleginice kako se šetkaju faksom, blejiš otvorenih usta u zgrade i narod oko tebe dok se prevozom voziš do kuće, jer je najviša zgrada koju si do sada vidio jebena sedmospratnica u centru provincije iz koje si došao, a zadnji put si u gomili bio na šetalištu u Herceg Novom, dok si se pijan probijao do Pandore da muvaš nafurane buržujke.
Poglavlje drugo:
Polako se privikavaš na fakultet, ne ideš na sva predavanja, i dalje ideš na vježbe. Našao si neku ekipu skrpljenu s koca i konopca pa sa njima blejiš po faksu, a ponekad odete do grada. Knjigu i dalje ne gledaš, a svaku noć si pijan k'o stoka jer nema ko da te kontroliše i da te smara kad u 5 ujutru baneš u kuću i zaspiš go u hodniku. Počinje nomadski život, svako veče drugi stan. Upoznaješ koleginice, svakoj uzimaš broj, a telefon ti se puni raznim imenima, za koje poslije 2 mjeseca veze nećeš imati ko su, ali eto, nek' se nađu.
Poglavlje treće:
Na predavanja ne ideš, na vježbe ponekad skokneš, čisto da dobiješ potpis, a počinje da te hvata nervoza jer se približava ispitni rok, a ti si debil koji nema pojma ni gdje su mu knjige. Polako popušta euforija velikog grada, brišeš polovinu brojeva koleginica koje su te ispalile za tako uvjerljivo obećanu kafu, a polako se uhodava i neka stalna ekipa sa kojom izlaziš. Učenje. Jebena stvar, uzevši u obzir da si knjigu zadnji put dohvatio kad si polagao prijemni. Koncentracija kao u mušice, spavanje nad knjigom i litri guarane koje besomučno unosiš u sebe, ne bi li ostao budan. Ispiti. Padaš ispite. Daješ ispit, lešiš se od alkohola, kući te dižu u nebesa, ne znajući da si i njega dao tako što je profesor došao raspoložen i dijelio ocjene. Ali jebiga, ide u indeks. Prolazi ispitni rok. Piješ.
Poglavlje četvrto:
Približava se novi ispitni rok. Ponovo nervoza. Smaraš koleginice, poneka i poklekne. Jebeš. Jebeš kratko jer nisi jebao dugo. Ali ipak jebeš. I dalje piješ. Učenje ide malo lakše, ali i dalje slabo. Usralo te sa ispitivačima, daješ 4 ispita u jednom roku, hvataš uslov. Starci u delirijumu, ti u nevjerici. Častiš sve redom, dok ne potrošiš i zadnju banku. Piješ. I još piješ. Vraćaš se u svoju vukojebinu početkom jula. Smaraš se mjesec dana. Pališ nazad. Spremaš ispite za septembar, ne bi li upao na budžet. Kurac. Padaš. Kućni budžet. Stari ti jebe milu majku, ali jebiga, bar si dao uslov. Tebe boli kurac, još jedna godina u velikom gradu. Kraj.
alice.in.wonderworld
Legendarni lik koji postoji od početka ljudske civilizacije. Deo naših života već hiljadama godina. Isprva se pojavio u usmenom obliku (priče), da bi se potom preselio u pisanu varijantu (pisane bajke), na kraju je proces svoje evolucije dovršio u animiranoj, filmskoj, TV i internet varijanti.
On ima jednu funkciju - da nas ubedi da se sve na svetu može, samo ako se dovoljno želi i, naravno ako si gud gaj.
Najčešće se radi u najmlađem sinu koga su matori ćale i stariji burazeri zajebavali dok je on sanjario o boljem životu. Pobeg'o je od rodne gajbe, matorca, siledžijske braće i mrske nemaštine i otisnuo se u beli svet. Tamo ga je takođe sačekalo žešće sranje, svi su mu podmetali nogu, maltretirali ga, zajebavali da je gej ali on je, baš uprkos svemu, zahvaljujući urođenoj dobroti, upornosti i bistrini ipak na kraju uspeo. Obogatio se (sam način je teška smaračina i zauzima oko 75% storije).
...naravno, usput je odvojio najlepšu ribu u priči - princezu/ćerku naftnog magnata/manekenku sa porodičnim imetkom kojoj je ceo život pun kurac istih likova kao njemu samom i koja je sve vreme odbijala najbolje partije čekajući baš NjEGA. Srećni ko mali psi, venčali su se i upražnjavali sve vidove seksualnih aktivnosti, za sve one duge dane zagorevanja.
Ultimativan način muvanja riba, nema laži, nema prevare.
Da ima-ima, jedino još da pristane.
Lik koji nema pristup pički dok se njegovoj devojci ne zaopšti. Njegovo mišljenje i potrebe se zanemaruju. Jedino ona određuje vreme seksa, poze i dužinu trajanja, nebitno što su njemu jaja poplavela i močuga mu stoji uspravna od kad se probudio ako njoj nije do oplodnje.
- Ljubavi, molim te? Žulja me u gaćama ceo dan, eksplodiraće!
- Neću sad, zar ne vidiš da gledam u plafon !!?
- Jbt opet moram da ga šamaram u VC-u.
- ..... DEBELI !!! Dođi, sad sam raspoložena.
- Zar ne vidiš da kenjam?
- Imaš 37 sekundi da dođeš ili ću izgubiti volju.
- Evo ljubavi, evo! Neću ni da se obrišem.
Simpatičan način da se dočara da je momak sa malim spolovilom, zbog kojeg ima komplekse, konačno negdje umočio.
D: Ščuo da je Jakov jebo Smiljku ućiteljicu?
S: Jakov desetka? Ostroga ti?!
D: Jes, ovoga mi krsta! Nabio joj kompleks!
S: Ahaha! Do jaja!
------------------------------------------------------------------
N: Srce, meći ga, spava mi se, a moram veš prostrijet, eno je mašina završila rodeo po kupatilu!
D: A? Da ga stavim? Ja svršio tri puta da sti men živa i zdrava. Aj prijatno.
Jako sladak pičić jako slatke djevojke.
- Joj dušo skidaj gaće, daj mi baklavicu, ima da se ulijepim sad k'o turčin na bajram.
- Drž', na, crk'o da bog da takav proklet.
Opis rasula koji se obično može zateći po spavaćim sobama neurednih i seksom opterećenih mladih ljudi koji ne žive kod svojih roditelja (čitaj: studiraju). Po tepihu, fotelji, krevetu i ispod njega leži mnoštvo odevnih razbacanih stvari koje kao da su preživele iskrcavanje u Normandiju. Sličan raspored stvari se može naći i na buvljaku kod cige koji prodaje razne polovne trenerice iz Nemaćku. Uglavnom je u pitanju jedna velika korpa pa prevrći i biraj šta ti se sviđa.
- Brate, mojne pališ svetlo, vidi se od monitora.
- Jebiga ja se naslonila na zid pa upalila. (zablen u neodređenu stvar na podu) Brate, jel si ti kršćen? Gle našta ti liči ovo, kao ciganjski sekonhend!
- Ma jebeš sobu!
- Ne dam ti danas! Sredi ovo pa me sutra zovi!
- Ali dušo...
- Sikter! Idem kod Tatjane da gledamo u šolju!
Opis smrdonošca koji nosi jedne iste čarape dok se ne raspadnu i samorecikliraju, a kada se seti da ih promeni oblast u radijusu od kilometar mora da se evakuiše.
- Ko je to bio na vratima? I šta vonja tako, 'leb ti jebem?
- Bio Mićo, doneo mi neke stvari.
- Pa što nije ušao?
- Ma taj nigde ne ulazi. Onda mora da se izuje, a non stop nosi isti par čarapa.
- Što ih ne promeni koji kurac?
- E moj ti, on češće menja navike nego čarape. Došli mu jednom ovi iz zaštite životne sredine na gajbu da se žale kako je direktno kriv za izumiranje nekih vrsta.
Ispit koji sledi nakon onog u auto-školi i nakon dobijanja vozačke dozvole. Daleko rigorozniji od onog koji je utvrđen zakonom( u pojedinim slučajevima moguće je korišćenje priručnih sredstava poput pesnice ili prigodnih tupih predmeta). Sažeto se može prikazati kao: "Džabe ti dozvola dok ne ubediš ćaleta da nećeš slupati auto". Uključene su sve vrste kolovoza, od ritopeških zemljanih polu-puteva do autoputa Beograd - Zagreb i svi vremenski uslovi. Takođe, razlikuje se od običnog ispita po tome što podmićivanje ne pomaže.
Nek stoji iza tebe ceo državni aparat sa pet saobraćajnih inženjera kao i pismena potvrda direktora auto-škole, dok kod ćaleta ne položiš, nećeš se navozati u svojoj režiji.
Vrsta parazita u ljudskom obliku, koji preživljavaju od vazduha i "kombinacija".
Blejače ćete najčešće sresti u "blejačkom" kafiću, gde ispijaju svoj sedmi produženi s' mlekom i prelistavaju sve vrste dnevne štampe. Obavezno bacaju pogled na TV na kome je uvek otvoren TELETEXT kako bi ispratili rezultate iz kladionice.
50% tog vremena provode "razgovarajući" na mobilni telefon i "završavajući kombinacije".
Takođe ćete ih prepoznati po tome što uvek izgledaju namršteno i "opasno", i skupljaju usta kao da su progutali šaku leblebija.
Letnje popodne, posle posla svraćam sa kolegom na piće. Našem stolu prilazi "blejač":
BLEJAČ: "Momci kako je, jel' slobodno...?"
MI: "Jeste jeste, sedi..."
BLEJAČ: "E hvala... Alo, Tošo... daj mi jedan produženi s' mlekom i momcima šta će... i uključi TELETEXT..."
Potom uzima mobilni i okreće neki broj...
BLEJAČ: "Ej matori, završio sam ti ono... Da, cimao sam se ali sam sredio, ti samo spremi 3 soma evrića i tvoj je..."
U tom momentu mu ZVONI telefon kojim "razgovara":
BLEJAČ: "Ma šta je ovo koji kurac, kakav je ovo telefon... Govno jedno, nije ni za kurac, za 300 evra sam mogao da kupim pravi mobilni... ALO... šta je, šta 'oćeš...?"
MI: "ej mi moramo sada da idemo..."
BLEJAČ: "Važi važi, ajde..."
Kada znaš šta si koga lagao 2-3 nedelje unazad, pa možeš sam sebe da podržiš.
U narodu poznatiji kao "jeftinijeg nema".
