Izvini, gledao sam ti u nokte
Visprenština od odgovora kada pogubiš nit priče sagovornice s velikim sisama.
- Hej, slušaš li ti mene uopšte?
- Izvini, gledao sam ti u nokte, ne mogu da izvalim jesu li pravi, ili veštački.
- Prirodne su, vidi.
- Da, tako su mi i delovale.
Dual Core
Tehnika obuvanja dva para čarapa metodom jedne preko drugih. Koristi se u zimskom periodu. Moguće je koristiti i komplementarne parove, gde je jedan par čarapa cepan na prstima, a drugi na petama, pa se Dual Core tehnikom ovi nedostaci pokrivaju.
Seksualna edukacija dobijena od ćaće
Kad može konj da jebe možeš i ti sine, ništa se ne brini oćes znat.
ridža
Metju Ridžvej je američki general koji se proslavio u korejskom ratu.
Kontrolore javnog saobraćaja u Beogradu su u slengu prozvali ridžvej zato što su pedesetih nosili kape slične onima koje su nosili američki generali.
Termin je evoluirao u ridža ili ridžovan.
http://en.wikipedia.org/wiki/Matthew_Ridgway
2001: odiseja u svemiru
Oh my, God....It's full of stars...
je svakako jedna od najmisterioznijih rečenica koja je ikad izgovorena na filmu. To je ujedno poslednja rečenica koju glavni lik Dejvid Bouman izgovara u svom ljudskom obliku.
Odiseja u svemiru je dokaz kako temeljan rad može iznedriti vrhunsko remek delo kome se malo šta može zameriti. Artur Klark, pisac scenarija je u svojoj knjizi "2001, izgubljeni svetovi" izneo čitav proces nastanka ovog filma i tu se može videti kako su autori (A. Klark i Stenli Kjubrik, režiser) u suštini mukotrpno dolazili do onakvih filigranskih rešenja.
Cela priča je u stvari zasnovana na klarkovoj kratkoj priči "Stražar" u kojoj ekspedicija vanzemaljaca dolazi na Zemlju u vreme praistorije i sve što tu može da vidi su životinje od kojih jedne imaju kandže, jedne kljove, jedne oklop i majmuni koji nemaju ništa pa samim tim i izumiru jer ne mogu da dodju do hrane. Vanzemaljci inače lutaju svemirom i pomažu vrstama sa iole šanse za razvoj, da se usavršavaju i stvore neku civilizaciju. Na zemlji toga nema ali vodja ekspedicije ipak medju onim izgladnelim majmunima primeti jednog koji noću kad se sve utiša sedne na jedan kamen i uporno gleda ka mesecu. Vanzemaljac oseti dozu simpatije prema toj jedinki koja logično dobije ime Gleda-Mesec i ipak odluči da ovoj vrsti ostavi neka početna znanja za dalji razvoj.
Prva ruka scenarija je bila nastavak ove priče gde je ljudska civilizacija trebala da završi na Jupiteru gde ih već milenijumima čeka isti onaj vanzemaljac zadovoljan što je nekada davno ipak učinio pametan izbor.
Kroz dalji razvoj priče Klark i Kjubrik su ipak postajali svesni da, ako žele da naprave remek delo, moraju da se odreknu eksplicitnog prikaza vanzemaljaca i vanzemaljskih svetova i da bi bilo najbolje kad bi sve ispričali kroz simboliku. Rezultat svega toga je npr. onaj famozni monolit koji je majmunima doneo mudrost umesto nekakvog karikaturalnog vanzemaljca kao i ona čuvena psihodelična sekvenca kad D.Boumen leti kroz zvezdano polje da bi na kraju završio u hotelskoj sobi u kojoj se odvija njegova ubrzana transformacija u neki novi oblik života. Na taj način približili su se svim cepidlakama ovog sveta, hoću reći, svako može da ga tumači na svoj način. Religiozno orijentisani u monolitu mogu da nadju simboliku Boga. Filosofi pak mogu da shvate to kao neku apsolutnu mudrost, naučnici opet verovatno imaju neko treće stanovište i tako dalje. Isto važi i za hotelsku sobu. Prikaz vanzemaljskog sveta bi samo unazadio celokupni utisak filma tako da je i ovde ostavljeno gledaocima da tumače kako kome odgovara.
Ovo je u stvari najjednostavnija moguća priča. Priča o čovekovoj borbi za saznanjem, od momenta kad je kao evolucijski autsajder prevazišao svoja ograničenja pa do tenutka kad se vinuo daleko od svoje matične planete koja mu ipak jedina omogućuje biološki opstanak pa do momenta kad zahvaljujući tom hrabrom koraku čovek nastavlja egzistenciju u nekom novom savršenijem obliku života, kao dete-zvezda. Oh, my God! It's full of stars!
Stefanović
Titula koju je onomad dobio Vuk Karadžić, nakon što je doktorirao na jednom privatnom fakultetu u Beču.
Alan Ford Hipoteza
Pretpostavka, bazirana na postojanju zdravog razuma, formulisana tako da zvuči vrlo stručno i pametno, iako je sama po sebi tautologija i kao takva ima informacionu vredonst jednaku nuli.
Idealna za presipanje iz šupljeg u prazno.
*Kaniš li pobijediti, ne smiješ izgubiti* - Broj 1
*Efikasnija lokalna samouprava, veća ekonomičnost u radu* - Dr Neboijša Stefanović
*Bolje živjeti 100 godina kao milijunaš, nego 7 dana u bijedi* - Bob Rock
*Što je primena novih modela elektronskog poslovanja veća, to je strategijski menadžment lokalne samouprave efikasniji* - Dr Nebojša Stefanović
*Tko izgubi dobitak dobije gubitak* - Grunf
*Što je primena savremenih oragnizacionih modela veća, to je stepen zadovoljenja javnih potreba građana veći* - Dr Nebojša Stefanović
Kita lastina
To niko nije video, niti će...
Nešto nemoguće...
Totalno neizvodljivo...
Nerealno...
Pusta želja...
-Vidi matori što sam sklopio tiket, uzimam kintu sigurica, a?
-Uzimaš ti kitu lastinu na te nebuloze što si nabacao na tiket...
-------------------------------------------------------------------------------------------------------
-Ćale učio sam kao sumanut zadnja tri dana. Završavam ovu godinu bez popravnog!
-Završavaš ti kitu lastinu, jašiš taj kompjuter danima, jebo ga onaj ko ti ga i kupio...
-------------------------------------------------------------------------------------------------------
Deda jes' čuo da će nam povećati pemzije? Kažu bre na Nevniku...
Povećaće nam kitu lastinu, bud' sretna ako nam i ovo malo ne ukinu...
Sveti Jebem
Najcesce pominjan svetac u Srba. Priziva se u svim prilikama: ushićenje, panika, neverica, nervoza, bes...
Zrno graška iz profila
Johan Bauman, novopečeni poručnik u tenkovskoj diviziji XXVI korpusa nemačke XVI armije, stajao je na prostoru izmedju dva rova i zadovoljno žmirkao u Sunce kasnog januara. Jučerašnja ofanziva donela je značajan napredak u strateškom smislu i nije mogao a da se ne podiči činjenicom da je baš njegova jedinica dala možda i najveći doprinos u tome. "Ko zna..." - pomislio je - "Možda će uskoro i sve biti gotovo pa će me poslati kući...". Da, *kući*. Tamo gde su Fani i beba čijem rodjenju nije prisustvovao. Već je unapred bio smislio šta će im obema reći kada ih bude video. Nasmejao se na to. Glupo bi bilo naglasiti koliko su mu nedostajale. Nije bio tužan zbog toga, nosio se gordo sa takvim mislima. On još jednom pogleda u zubato Sunce na Istoku, osmehnu se i pade mrtav u debeli snežni pokrivač ispod svojih nogu...
----
Jurij Kozlov, major VIII specijalne jedinice XV korpusa ruske III armije, puzao je kroz ruševine bivše izvidjačke komande i s vremena na vreme blago otresao sneg sa okovratnika svoje uniforme. Juče je na tom mestu stajala dugačka šestospratnica sa ogromnim lučnim ulazom, ali posle ofanzive nemačkog Vermahta od nje je ostao samo jedan deo tog luka i slovo "*J*" na njemu. "Proklete švabe..." - promrljao je za sebe i nastavio dalje da puže. U sledećem trenutku već se nalazio iza prirodnog zaklona od nekadašnjih spoljnih zidova i pred njegovim očima se pružala velika bela čistina. U daljini se, i to skoro sasvim neprimetno, micala jedna sićušna tačka i nije mogao a da se ne osmehne na to. Nije znao zašto, samo je to učinio. Već odavno nije mario za ovakve autonomne poteze svog tela - navikao se, valjda. Navikao se još od onda kada su mu javili da su mu žena i sin poginuli u nemačkom bombardovanju Odese. "Rat je to. Svi su nekoga izgubili..." govorio je sebi a i drugima. On se još jednom tupo osmehnu na tu misao, proveri kroz nišan i povuče oroz...
Definicija napisana za takmicenje Pačija škola.
Čovek. Kako to, Gordo, zvuči?
Млада жена је лежала на боку, гола, са чаршавом преко стомака, откривених дојки. Ногу савијених у коленима, док је кошчати део леве песнице гризла јако зубима. Гледала је у стари будилник на навијање на наткасни који је правио равномерне звуке. Казаљке никако нису ишле уназад.
По ко зна који пут је премотавала на тај кобни тренутак од пре 20-ак минута када ју је набрекло копље грађевинског радника абдоминално пробуразило без имало милости, начинивши жену од ње.
Ништа више није осећала.
Копљаник, окренут на супротну страну, је спавао тешким сном спокоја, као после истовара 10 тона беочинског цемента.
Несносно је хркао и Гордана је имала осећај да се никада неће пробудити. Или бар она то није желела. Штавише, све више се заносила мишљу да му олупа онај будилник о главу.
Спавач наједаред заропта ситно, па и то стаде. У тишини, из грла му се зачу високофреквентни, танани тон, налик оном који правимо при великом напрезању.
Собом се изненада проломи прасак сувог прдежа, сјурен муњевитом брзином из средњег дела дебелог црева, таквом силином, да се Гордана намах преплаши. Власник звука кроз сан задовољно замљацка устима, те уз полуосмех настави са једноличним, трочетвртинским хркањем, док је собу испуњавао несносан смрад човекове утробе.
Е, тако то, Гордо, звучи.
Горда шчепа будилник са обе руке.
Vizionar
Onaj koji uspešno predviđa idući korak.
- Pokušaćemo da prodamo Šiptarima priču o podeli Kosova.
- Ha! To je Đinđić predlagao još pre 10 godina, znate on je bio vizionar...
- Je l', pa što onda nije predvideo da će da ga roknu, LOL!
--------------------------
- Iju, zašto si sad izvadio kurčinu? Je l' to hoćeš da me jebeš?
- Jok, Majo, baš sam mislio da natakarim krpu na njega i malo opajem ćoškove. Kakva si vizionarka, aj ga malo izglancaj krajnicima, ne bilo ti zapoveđeno.
Nerealizovani penal
Често се сећаш своје прве симпатије. Умиљато лице, а испод ђачке кецеље, хаљиница на фалте, беле хулахопке и ципелице на каиш, ма иди бре!
То је оно прво клиначко снимање кад ти није јасно шта ти се тачно дешава, али примећујеш да ти је поглед често прикован на то мало женско чељаде. Ту после буде још пар симпатија кроз основну школу, мало интрига по лексиконима и гласина на великом одмору. У том дође пубертет, средња школа и онда БААААМ!
Заљубиш се као млади тетреб у сезони терања, а да не знаш 'де тераш. А осећај - неописив.
Она иде са тобом у разред, не можеш да дочекаш да дођеш у школу, па се лицкаш, па се пицкаш, па требиш митисере и остале бубуљке, па рокаш пола литра брута, евентуално денима, па тераш кеву да ти пере ''пе'стокеца'' два пута недељно да што пре избледе, па мора прљаво-беле старке и јакна вијетнамка, па читаш Превера и вежбаш рецитовање, па се уживиш у љубавне јаде младог Вертера или официра Вронског, па као нешто и сам пишеш, па си сав романтичан и устрептао, слиниш док сам у кући гледаш ''Сјај у трави''...
Не треба наглашавати да си пред екипом ултра-хулиган, увек спреман да заподене шорку и набоде највећег у супарничком табору. Слушаш само њујоршки хард-кор и користиш све опијате којих можеш да се домогнеш.
:Матурско вече, последњи плес, он коначно скупља храброст да је пита за игру, и она пристаје:
Обоје ћуте док се лагано њишу. Он је испуњен, свет је његов и не постоји више ништа и нико осим њих. Не види јој лице јер му је нос у њеној коси, али као да је то сад па битно, груди му пуцају од неописивог налета среће, љубави, шта ли је? Покушава да јој нешто каже на уво. Шта ''нешто''? Све бре, од оног 1. септембра пре 4 године, па до данашњег дана, сваки дан у магновењу и сваку бесану ноћ, и Превера и Ракића, и Толстоја и Хемингвеја, и сваки дерби који је гледао, али није видео, и сваки укор родитеља који је слушао, али није регистровао, и зашто му је слаб просек и не може да упише факултет, и како је слушао Парни Ваљак иако баби није истекло ни 40 дана, и свашта би јој још рекао, и о стварима које га интересују, и о онима које презире... А последњи плес траје ли, траје, свечана сала се окреће око њих и цела Земља и сам Свемир, док се њему чини да стоје непомични, далеко од свега.
Е-мол означава крај песме и он коначно одмиче лице, а да није процедио ни реч, хвата њен несигурни поглед пун нечега, али он не зна чега. Она полако хода уназад, њега већ зову другари да укрсте руке и испију шприцер на екс, она га још увек гледа, а он стоји непомичан на месту које је до малочас било центар Универзума.
Кренули су тактови неке веселе песмице, сви су поскакали и подигли руке, није је више могао видети и моменат је ишчезао у неповрат. Од те вечери ју је веома ретко виђао.
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
:20 година матуре, узаврела атмосфера, потоци алкохола:
Она (видно пијана): Па где си ти шмокљане, толико дуго? Нисам те видела годинама, на 10 година матуре ниси ни долазио? Ништа се ниси променио, исти онај млади павијан, додуше сада већ мало оседео хахаха. Седи бре овде...
Он: Ееееј, види њу. Супер изгледаш, као да се ниси 3 пута порађала! Па причај, како живот?
Она: Па могло је бити и боље. Преудала сам се пре пар година, мада и овај скот доста пије, малтретира децу и мене, тражим начин да га оставим, укратко. Ти, говори?
Он: Живим у Канади, радим у фабрици конзерви, возим Харлија и помало свирам бас на нашим забавама тамо. Имао сам проблема са дрогом и алкохолом, али сад сам добро. Нисам се женио, деце немам. Ето...
Она (после дуже паузе): Која си ти пичка од човека! Имао си нас на кеца све оне године, а ниси имао петљу да реализујеш јебени пенал! Због тебе факултет нисам завршила, много сам се бринула кад те је дрога узела под своје, онда си отишао преко, а ја се удала за првог који је наишао, јер је у кући више било неподношљиво... А сећам се, кад сам те угледала оног 1. септембра кад смо кренули у средњу, еееј ноге ми се одсекле... :причала је до дуго у ноћ, сталожено и по реду:
Он више ништа није рекао, само је себи насуо прву чашицу алкохола после 8 дугих година апстиненције. Осетио је да су опет центар Универзума. Само се он овога пута окретао у супротном смеру.
Kobejnovanje
Kao što je Kurt Kobejn svoju porodicu, članove benda i fanove lišio svog daljeg prisustva, tako je nastao ovaj izraz. Naravno, to ne znači da je osoba koja se "kobejnovala" bacila kašiku (daleko od toga, pu - pu, pomer' se s mesta), već da je samo napustila prostoriju. Ili sajt.
Ali, to nije bilo kakav odlazak, to je teatralni odlazak. Kao što je Kurt Kobejn to uradio na jedan specifičan i nimalo fin način (i aljkav pride), osoba koja nas napušta to radi uz veliku pompu, sa histeričnim ponašanjem i obilatim korišćenjem uvredljivih reči.
