То је кад хоћемо неког да опсујемо, али смо свесни правила бонтона која нам налажу да старије или непознате људе треба поштовати, те им морамо персирати. У преписци, обавезно иде велико слово В.

Hiperboličke funkcije(hiperbolički kosinus i hiperbolički sinus), koje se koriste u hiperboličkoj trigonometriji. Ali takođe, iz nekog čudnog razloga i u pisanju pojedinih pripadnika društvenih mreža(uglavnom devojaka ne starijih od 17 godina). Ova pojava je verovatno posledica procvata obrazovnog sistema koji se dešava poslednjih nekoliko godina a ogleda se u pobuđivanju ljubavi prema matematici kod učenika.

Željko Joksimović, Željko Samardžić, Željko Vasić, Saša Kovačević, Bojan Marović...

Грађевински објекат у коме станују људи на Косову, и то искључиво Срби. Ван Косова, исти објекат се зове ''кућа''. Након '99, огњиште је неретко уједно и згариште.

Izraz je, (kako je to lepo objašnjeno u „Davitelju protiv davitelja“), izveden od naziva filma Rašomon, u kome jedan od aktera posmatra zločin vireći iz grmlja.
Bora Čorba ga je upotrebio u čuvenoj „Volim žene“:
„Neki što teraju mak na konac,
kažu mi da sam rašomonac“
Tako su rašomoncima osamdesetih smatrani likovi koji voajerišu po parkovima, plažama, i drugim mestima na koje dolazi omladina koja nema kud drugde „da se voli“, oženjeni sa švalerkama, ili egzibicionisti koji imaju kud, samo vole kad ih neko gleda.

DANAS, kad su moderne tehnologije postale dostupne širokim masama, moderni rašomonizam podrazumeva pre svega duhovnu, mnogo više nego li fizičku, masturbaciju.
Opsesija pikanterijama iz života svakojakih poznatih ličnosti, proživljavanje tuđih sportskih uspeha i neuspeha kao da su lični, traženje glupavih klipova po youtube-u, ne bi li se na silu smejali nekome ko je napravio budalu od sebe, kao da mi nismo nikad ni u jednoj situaciji ispali budale.
Rašomonci su i likovi koji na žurkama, koncertima ili proslavama dovate glupu digitalnu kameru ili glupavi mobilni, pa snimaju druge kako se provode i budališu. Umesto da se opuste i uživaju u momentu, snimaju momenat uzimajući mu dušu...valjda ne žele da priznaju da im je dosadno.
Ovo, naravno, iritira moju, stidljivu sortu.

Odem, recimo ja, na svadbu, (pa još i dever, ponovo), a tamo-3 kamermana, i još 2 fotografa pride, i još ovi sa mobilnima, pride. Šta se desilo sa onim starim veseljima kad si mogao da se ubiješ ko svinja, napraviš budalu od sebe, amneziraš se i sutra zapamtiš samo lepe momente?
-Ej, devere, gledao sam te na snimku kako si se ušikao, he,he.
-Divota.

Kada napuniš 40, razviješ potpuno novu vrstu emocija koja se zove "moralni bes".
Znate kako bi se sada iznervirali kada bi vam neko zviznuo mamu u lice ili vas nazvao odvratnom vrećom govana koja ne vredi ni 5 para za koje se prodaje vaša sestra kurva?
E, zamislite taj bes, samo u ovom slučaju je izazvan trivijalnim stvarima: "14-godišnjakinje u bikiniju? Besan sam! Previše se psuje na TV-u! Deca bi mogla da čuju, a znate kako su deca sklona imitiranju."

Ako si bio liberalan, postaješ konzervativan. Ako si bio konzervativan, postaješ Šešelj.

I, ironično, dok se žališ na to kako su 14-godišnjakinje previše promiskuitetne, istovremeno imaš aferu sa 18-godišnjakinjom kao deo krize srednjeg doba. Ah, kriza srednjeg doba. Period kada shvatiš: "Sranje. Na pola puta sam do groba, a nisam postigao ništa u životu." I zato impulsivno kupuješ novi auto i varaš ženu (ili muža - pošto i žene i gejevi takođe imaju krizu srednjih godina) sa mnogo mlađom osobom. Tvoj rezon je: "Ako mogu da jebem mladost, zadržaću mladost."

Ali ne možeš da jebeš kao nekad - a da se ne lažemo, nikad nisi ni bio sjajan - tako da jedini način da zadržiš mladu devojku ili dečka pored sebe je da ih sponzorišeš. Znaš da te samo iskorištavaju, ali nije te briga. Sve što želiš je da budeš mlad. Zato gutaš vijagru ili cialis u ogromnim količinama. Kupuješ mnogo lubrikanata. Nije stvar u seksu. Stvar je u mladosti - oni je imaju, ti je želiš.

Ako si muško, kriza srednjih godina te prođe posle godinu-dve. Pomiriš se s tim. "Nisam više mlad kao nekad", kažeš sebi i nastaviš dalje. Ako si žensko, kriza srednjih godina ne prestaje dok zvanično ne postaneš baba, oko 65. rođendana. Nastavljaš da mažeš šminku više nego ikad. Pokušavaš da ubediš sebe da izgledaš dobro. U međuvremenu, sise su ti se oklembesile i lice ti se smežuralo. Ponestaje ti energije. Počinješ da se smeješ stvarima koje zapravo nisu smešne. Tvoje drugarice su jadne kokoške koje bi kao tinejdžerka mrzela iz dna duše. Znaš da nijedan muškarac ne želi da te jebe. Naravno, mogla bi da nađeš nekog koji hoće - ali red više nije kao što je nekada bio. Sada ti moraš da juriš njih, umesto oni tebe. I imaš muža koji ne želi ni da te takne, jer je previše zauzet gledanjem "Dnevnika 2" i "Velikog Brata".

Ovo je period kada prestaješ da budeš oštrouman i mladolik i postaješ tup i zatvoren. Zapadaš u kolotečinu i to ti nimalo ne smeta. Jedino što može da te iznervira je ono što drugi ljudi rade da bi se zabavili. Zapravo ono što te stvarno nervra je to što je tvoje vreme prošlo. Nisi više pun potencijala. Nekada si imao potencijal, ali si ga protraćio. Sada si pun gorčine i sve što želiš je da ceo svet bude dosadan kao ti. I zato vičeš na decu na igralištu i kažnjavaš ih kad crtaju nasilne slike. A posle se žališ kako su deca previše kenjkava.

Zdrava mržnja prema autoritetima koju si nekad imao kao tinejdžer je nestala. Sada veruješ u sva ona sranja za koja si nekada znao da su laž. Misliš da nasilje u filmovima izaziva nasilje u stvarnom životu. Misliš da je fetus ljudsko biće. Postao si kompletni idiot.

Osim... Osim ako ne zadržiš srednji prst u vazduhu. Osim ako ne dozvoliš da te sistem uništi u tvojim 20-im i 30-im godinama. Onda ostaneš potpuno sam na ovom svetu: previše radikalan za svoje vršnjake; s druge strane, i dalje viđen kao matora budala od strane mlađih generacija. Postaješ društveni izgnanik koji propoveda istinu za koju nikoga nije briga i sve to dok se boriš sa svojom bednom samoćom. Bol s kojim si se suočavao kao tinejdžer deluje kao raj u poređenju sa tugom koju sada osećaš. Tada su uglavnom bili u pitanju hormoni, sada jad nosi istinsku intelektualnu težinu. Uzdišeš. Svet je očajan i mračan. I svet se nikada neće promeniti. I zato, tiho i bez mnogo kukanja, patiš.

Tipična rečenica pripadnice ženskog pola upućena muškarcu kada doživljava neki fizički bol. Uzrokovano iracionalnim shvatanjem da muškarci nemaju receptore za bol.

Ispit koji sledi nakon onog u auto-školi i nakon dobijanja vozačke dozvole. Daleko rigorozniji od onog koji je utvrđen zakonom( u pojedinim slučajevima moguće je korišćenje priručnih sredstava poput pesnice ili prigodnih tupih predmeta). Sažeto se može prikazati kao: "Džabe ti dozvola dok ne ubediš ćaleta da nećeš slupati auto". Uključene su sve vrste kolovoza, od ritopeških zemljanih polu-puteva do autoputa Beograd - Zagreb i svi vremenski uslovi. Takođe, razlikuje se od običnog ispita po tome što podmićivanje ne pomaže.

Он је дете града.
Он има осећај за уметност, нарочито авангардну и урбану. Он носи арафатку, и то не само зато што је модерна, него зато што нешто значи. Он носи СМБ кепи, јер се слаже уз арафатку и такође нешто значи. Он носи и браду, јер и то нешто значи. Он свира. Он не мора да свира, али воли фјужн.
Пада у космополитски севдах уз Депеш Мод. Србија му је мала, али му је Београд велеград.
Он је неконформиста у границама укуса. Он је тако изнад свега. Он разбарушује косу тако да му шишке строго и усклађено, али необавезно, падају до обрва.
Он тера косу на урбано.

Početak legendardnog govora kojim počinje Sveto Pismo Radikala. Izgovoreno od strane Vojvode lično, takvo gašenje nije zabeleženo u istoriji čovečanstva. Kao i mnoge druge stvari i ona je našla upotrebu van radiklaske religije i koristi se u svakodnevnom životu kao odjeb.

Narodski izraz, predviđen da ukloni seksualnu konotaciju iz rečenice.
S druge strane, pokazatelj koje sve rečenice narodu imaju seksualnu konotaciju.

Pesma o istoimenom gradu koju peva rodjena Zitoradjanka, srpska majka Svetlana Ceca Raznatovic. Kao sto se pesme "Is this love" i "Love hurts" uvek se stavljaju na kompilacije "Rock Ballads", "Metal Ballads", "Best Power Ballads" i slicno, tako se i kompozicija "Beograd" stavlja u kompilacije "Vesele devedesete".
Naravno i za ovu pesmu postoji poseban ritual koji se mora sagledati i postovati tokom slusanja.

Nama poznatiji kao "onaj iz Legendi". Fantom domaće muzičke scene - svi mu prepoznaju i vole glas, prepoznaju ga kad ga vide na TV-u, al' niko ne zna kako se zove niti bilo šta o njemu...

Čine veliki procenat populacije svakog većeg grada,naziv su dobile po istoimenoj televiziji koja je ujedno slika i prilika ovakvih devojaka.
Uspešnije svoj angažman i dobiju u gore pomenutoj televiziji,dok ostatak opada na studentkinje bezuspešnih fakulteta i umetnice.
Evropski nastrojene,totalno urbane i veoma liberalne,velika većina je u omladini LDP-a,dok je ostatak u ANTI fazonu.
Često se mogu sresti na izložbama,predstavama,modnim revijama i ostalnim kulturnim dešavanjima,a definitivno po klubovima i koncertima/festivalima gde daju svoj maksimalni doprinos.
Naravno većina su ateiste,mahom iz komunistički nastrojenih porodica,koje nikada ne štede svoj stav,dal' su u pitanju fore,frustracije ili klasično pljuvanje,ova stavka im neće promaći.
Pljuvanje po Srbiji je totalni fetiš,ako se uzme u obzir da im se gadi bilo šta što ima veze sa starim običajima,životom i ljudima.Često su zbog tih stavova na meti kvazi patriota i delikvenata(kako ih svi popularno zovu huligani),šabana i ostalih sportista.
Veoma uspešno troluju po forumima,posebno na temama vezanim za aktuelne dogadjaje,kako u Srbiji,tako i u svetu.
Ako ste rešili svoje muke da olakšate ispijanjem nekog alkoholnog napitka u parku ili ko zna kojeg opijata,one su savršeno društvo za to.
Svaki izlazak je definitvno zanimljiviji sa njima,savršene za hengovere i partije životinjskog fetišarskog maratonskog seksa,tu su neprejebive.
Trens,rok,alternativa,dram,rege,nije bitna muzika bitno je da su na podu,da su prekinute i spremne na sve,ko se pak zajebao i krenuo ozbiljnu vezu sa njima,nikako ne sme da ih pušta same napolje.
Nisu ništa preterano lepe,ali definitivno mnogo slatke,neke su kraće ošišane,mnoge su crvenokose,a ima i onih narandžastih pegavih stvorenja.
Često će vas iznervirati svojim egocentričnim stvavovima i ponašanjem,poželećete da ih zajedno sa svojim ambicijama proterate u neku od zemalja EU,ali pokušajte da ih razumete i podelite buksnu ili alkohol sa njima,lepo ćete se provesti,garantujem.

Песма која са правом носи ознаку мита. Њен аутор је Здравко Шкендер, а постало је позната ширем аудиторијуму када се појавила у серији "Сложна браћа". Пошто не може да се нађе ни у једном кутку чудесне мреже Интернета, а ЦД-ови или касете Здравка Шкендера се сигурно не продају на киосцима испред ваше зграде, дошло је до питања да ли ова песма уопште постоји. Неки кажу да је написана само једна строфа за "Сложну браћу", други су нудили новчане и материјалне награде за ову песму, а трећи су чак тражили адресу Здравка. Иако можда ништа од овога није истина, постоји нада да ће се ова песма негде појавити, а до тада остају речи ове легендарне песме:
Моја љубав има снагу вала,
једна суза на мој длан је пала,
моја Сузи, ти си моја невера.
Песма је постала толико тражена, па је почела да се користи и у свакодневној употреби.

Fenomen koji je nastao na internetu, odmah je zakačio i sms poruke, ali se i velikom brzinom širi u svim pravcima.

Naime, stavljanjem emotikona na kraju rečenice vi menjate značenje neke rečenice, uglavnom na ono potpuno suprotno od prvobitnog značenja iste.

U primeru broj jedan pogledajte klasične varijacije koje mogu biti odgovor na jedno jednostavno "dobar dan".
U primeru 1a) stavljate sagovorniku do znanja da i vi njemu želite dobar dan te da može da se pređe na normalnu komunikaciju.
U primeru 1b) Stavljate sagovorniku do znanja da ste fini i javljate se, ali niste zainteresovani za dalju komunikaciju.
Primer 1c) nam svojom pravopisnom ispravnošću jasnogovori kako nemamo nameru da komuniciramo, te da smo možda ljuti, nervozni, nadrndani ili jednostavno bezobrazni.
Primerom 1d) želimo da se požalimo nekome, te sagovorniku nagoveštavamo da želimo da nas pita šta nije u redu.
Primer 1e) stavlja akcenat na zajebanciju, veselje ili neko površno muvanje.
Primera verovatno ima još mnogo, ali ovo je dovoljno kako bi se stekao utisak.

Ovakvo igranje sa značenjem često ume da dovede do ogromnih nesporazuma, tako, pokušaj ignosrisanja zapravo nije izgovor pošto vodi ka sličnoj situaciji iz primera 1b) ili 1c) a te situacije nekad želite da izbegnete.

Bacite pogled na primer broj 2:
Primer 2a) predstavlja šalu.
Primer 2b) predstavlja nezadovoljstvo, ali ne i ljutnju.
Sa primerom 2c) nikada ne znate na čemu ste.
Primer 2d) definitivno označava kraj razgovora.

Jedina korisna stvar kod ovakve upotrebe emotikona je zapravo korišćenje tačke. Prilikom ovakvog obraćanja ljudima tačka stvarno označava kraj. Apsolutno nedvosmisleno, što je super, na neki način.

Koristi se da se dočara maksimalni stepen pijanstva. Dobro je poznatno da je gore pomenuti bio večno pijan. Ako je Čarls cugao između redova, onda je Ernest cugao između svakog slova, tačke i zareza.

По легенди творац најкулерскије мелодије на свету био је по професији сајџија. Још чудније у целој причи што и дан данас, 400 година након смрт маестралног и неправедно заборављеног композитора Ђована Лаганинија и поред тога што се готово свакодневно људи чују тај чаробан звук научници не успевају да дешифрују "ноте" које велики уметник за собом оставио. Остаје мистерија шта је Ђовани могао да чује радећи 20 година у маленој радионици часовника окружен са преко 2200 истих који су непрестано куцали. Маестро је спознао суштину.
Данас је довољно неком само напоменете име његово и музика која нечујно елиминише проблем по проблем увелико се чује.

Jedina životinja na E u društveno korisnoj igri zemljopis ( zanimljiva geografija, negde je i tako).

Prođe otad sedam godina, a niko se nije ni izvinio, a kamoli krivično odgovarao za, po svoj prilici, najveće smeće u istoriji serijskog programa naše zemlje, koje predstavlja vršenje velike nužde nad svime što su nekad pisali Kozomara, Mihić, Kovačević, pa i Pavić u mlađim danima. Neki kažu da je trebalo da bude kopija "Seksa i grada", ali prema "Lisicama", američka verzija deluje kao "Twin Peaks" ili "Homicide-Life on the Street". Ne znam sa čime bih uporedio glumu, a vrištanje Jelene Stupljanin podseća na Leu Kiš na spidu. O reditelju, koji se u sve razume, ima ga u svim novinama i emisijama, neću da trošim reči...