Dopunsko pitanje nakon kojeg svaki stanovnik jedinog pravog i jedinog međunarodno priznatog Brda, Banovog Brda, poželi da polomi kosti sagovorniku koji mu je postavio spomenuto podpitanje, pritom ređajući u mislima brzinom svetlosti sve živo i mrtvo u familji dotičnog. A kao šlag na torti, sagovornik je obično iz neke žešće vukojebine, i kako to on pita mene "S kog Brda?"?!?!

Sa druge strane, žitelji ostalih beogradskih brda (Petlovo, Julino, Labudovo, Kanarevo, Glumčevo, Lekino...) začudo apsolutno priznaju inferiornost njihovih brda u odnosu na Banovo. Za jedan broj brda Banovo Brdo predstavlja centar sveta, jer gde god da izlaze i sa kim god da se nalaze, Brdo je za njih obavezno odredište. Dušu dalo ako ste sa Brda, jer posle kasnih izlazaka i napijanja (u trenucima kada vam se razum toliko pomuti da i vi sami zaboravite koje je brdo u stvari Brdo) privilegija što ste sa Brda vas jedino može odvesti u mekanu posteljinu pre nego što su oni sa ostalih brda ušli u autobus ili taksi.

Види вако... Немаш ти појма шиљокуран... То ти је била једна земља где је било свега и све је било најбоље.

Нико ништа није радио, а сви су све имали. И кад немаш, узмеш од предузећа, ил неки од они кредита што се никад не враћају, све се то лепо распореди на друштво, и супер свима! Сви нас волели, сви нам завидели, а тек пасош што нам био црвен и леп! На море идеш кад оћеш и де оћеш и пишаш по домороцима, нако госпоцки.

Војска ко земља - све на нивоу, све најбоље, причало се да смо били четврта сила у Европи, ал ја искрено мислим да смо били и прва, ако у Европу не рачунамо и Есесесер. И сви воле војника, чудо једно! Одеш у Србију, одеш у најгоре усташко место у Рвацкој - просто се утркују ко ће пиво да ти плати!

А тек Тито! Да виш кад ОН неком каже "Не!"! Па све се бре тресе, цео се свет тресо од нас, сви нас знали ко смо и де смо, сви нас бре волели! Црнци те воле, Енглези те воле, Американци те воле, Совјети те воле, чудо једно! Сви питају колко ти пара треба, само да би и ти њих воло, толко им стало било до нас и наше Југославије! Па кад гледаш оне слетове на стадионима... Волели смо га бре, ЕЈ! И мртвом смо му носили штафету! Еј, Друг Стари, да је још поживео, све би данас друго било, знао би он како са овим барабама...

Сви били јебачи, сви унаказили од јебања сваку земљу у коју оду, странкиње једва чекале Србе и Рвате да се са њима плоде, јер су сви Југословени били прави плодитељи, таквих на планети није било. Толко смо плодили да су ове наше остале суве, па почо се смањује наталитет, то је кренуло отад, јер смо били јебачи.

А тек брацво и јединсво... Па кад запевамо химну, Хеј Словени, па Брена, па Бијело Дугме, па Краш чоколаде, па Горење... Нисмо бре ни гледали ко је Србин, ко Хрват, све нам једно било. Сви смо се заједно проводили и зезали, право Титово брацво и јединсво! Ееееј, то је бре била земља бре!

Ви сад појма немате! Да вам човек да једну овцу нацртану, не бисте знали да је сачувате! Ви сте бре нуле сви до једног!

Srednja i osnovna skola su najverovatnije mesta gde svako musko strada, bez obzira na to da li je k'o od brega odvaljen ili debeo k'o crkveni mis u manastiru na Kosovu. Uvek mora da radi fizicko i mora da tegli svakojake mikroskope, stolove, stolice, prosto receno, kad vec nije diplomirani domar, onda je bar domarski tehnicar.

To je ona reč koja nam svima ide na kurac.

Ideal svakog muškarca. Devojka o kojoj sanjaju, ona koja bi bila uz njih u dobru i u zlu. Ona kojoj se poveravaju, ona koja brine o njima i koja ih voli bezuslovno. Ona koja se ne šminka previše, oblači se pristojno, lepo je vaspitana, dobro kuva i ume da sluša i savetuje. Medjutim, kada je pronadju, dodeljuju joj titulu najbolje drugarice.

Справа која од сваког идиота са 500 евра може да направи уметника.

U nižim razredima osnovne škole, to je veliki događaj zato što si prvi put bez mame i tate, sam, u sobi sa još 3 drugara istog pola. Poenta je pobediti na maskenbalu za šaljivdžije, miss za lepotane, kvizu za pametnice. Obići ćeš Srbiju, posetiti crkve, i kupiti svoj bližoj i daljoj rodbini poklon na kome će pisati ime mesta na kom si bio. I naravno kupićeš halo karticu ( u moje vreme nismo svi imali mobilne) da se javiš mami, tati, baki , deki...
U višim razredima osnovne i srednjoj školi, ekskurzija je mesto za prvo i stoto alkoholisanje, sex, ljubav, ne znaš ni gde si bio, ni šta si radio, tj ne sećaš se. Kupićeš ortaku nešto, ako pre toga nisi spičkao pare na alkohol i kurve. Mobilni će ti biti isključen, ne postojiš tih nedelju dana ni za koga! Događaj gde ljudi i profesori prvi put upoznaju kakav si ti u stvari. Najlepši događaj tokom celog tvog školovanja :)

Закон Србије каже да се средњошколске екскурзије могу организовати у иностранству тек у 3. и 4. средње, тако да, ето шансе да се гомила тинејџера прошета по Европи и упозна се са благодетима ( читај: одвали се од алкохола ) Грчке, Италије, Француске, Шпаније или Чешке.

Екскурзију разредни старешина најављује почетком године обавештењем да се иде за месец дана и да све то кошта само четрдесет и кусур 'иљада, плус дневнице од неких 30, 40 евра. На ђацима је да расподеле два гратиса, они се међусобно покољу око тога, па разредна на крају узме ствар у своје руке и подели гратисе на 20 и кусур дела. Следи неких месец дана набављања пасоша, вађења виза и дркања око разних других папира, као разлог незнања приликом испитивања ђаци се правдају са: "Спремам се за екскурзију", иако клинац само лади јаја док се ћале и кева ломе да потегну везе и изваде пасош на време.

Дан уочи пута у кофере се пакују грицкалице, сокови, 15 пари чарапа, 16 пара гаћа, гомила мајци, панталона. Опште расуло у кући.

Полази се са неког паркинга у 5 ујутру, ноћ пре тога кол'ко год да се трудиш, нема шансе да спаваш више од пола сата. Путује се цео дан, стаје се неколико пута, на првој бензинској пумпи троше се прве паре - одељенски пушачи купују по бокс "Марлбора", кол'ко да потраје прва два дана.

Стиже се у хотел око 8 увече, тачно на вечеру, ту ће разредни старешина свима да подели по улазницу за дискотеку која је уједно и жетон за бесплатно пиће.

И ЕТО! Напокон, после ко зна колико хиљада километара пута, врхунац екскурзије - прилика да се сви колективно масакрирају од пива, балантајнса , Џонија или Џека; ћалетова препеченица је своју улогу одиграла још у хотелској соби. Одељенске фаце ноћ ће провести ваљајући се у својем избљувку, али то је фора , шта би иначе препричавали својим ортацима кући? Напије се и по нека риба, закрљају се неки из одељења, разредне старешине не подигну ни глас на њих, навикли су, јебига.

И тако све, пута 6. Кинта се спрца до трећег дана у најк шопу, на алкохол и сувенире. Други дан се пије у соби, трећи дан у дискотеци, четврти у соби , пети у соби, док се шести дан пије опет у дискотеци и то најжешће зато што се сутра пали кући.

Деца се враћају кући са гомилом снежних кугли у којима су разни Колосеуми, Ајфелове куле и Криви Торњеви, разгледницама из Паралије, сомбреровима , новим патикама и дресовима Јувентуса, Милана, Олимпијакоса или Панатанаикоса.

Када се препричавају утисци редослед је: шљокали смо, шљокали, зезали се, шљокали, куповали, шљокали, зезали се, шљокали у соби, куповали, шљокали. На питање: "Па добро, какав је Колосеум?" одговара се са: " Па ништа посебно... али знаш как'е сам тике уз'о у Риму тај дан, 50 евра, џабе!"

Osoba koja ti posle 15 minuta provedenih na kompjuteru kaže: "Bio si 4 sata, daj meni malo, samo da pogledam obaveštenja". I ostane tako do sutra...

Mesto na kojem se, suprotno svim zakonima logike, do druge godine uče fizika, hemija, biologija, likovno, matematika (i to kakva matematika!), i upravo iz tih predmeta učenici imaju najgore ocene i oni predstavljaju najveći problem...

To je onaj slučaj kada profesor da bi dokazao odeljenju kako nije pristrasan pri odabiru žrtve za odgovaranje, pita koji je danas datum ili nešto slično, i proziva mučenika koji je pod tim brojem u dnevniku. E sad pošto su skotovi, kakvi jesu, oni onda pitaju, najčešće redara ili nekog štrebera, da im kažu još neke brojeve, koje zatim sabiraju ili oduzimaju od datuma (po potrebi), a sve to da bi zbudžili broj pod kojim ste Vi zavedeni u dnevniku.

Pocetak recenice kojom roditelji cesto ogranicavaju svoju maloletnu decu. Dete tom prilikom dobije utisak da je sa 18 sve dozvoljeno. Medjutim, pravi problem nailazi kada dete napuni 18 godina.

Устанеш у 7 сати како би одгледао Витеза Коју. Боли те паче за све, знаш да кад упалиш Тв нећеш гледати Тадића како сере, педере како се балаве и Ивана Ивановића како једе говна. Баба ти испржи кајгану..уфф како је тад кајгана добра била. Одеш до продавнице и за 5 динара купиш десетак турбо жваки, са којима правиш ненормално велике балоне. Ако је субота, у 10 сати укључиш Пинк и гледаш Бадија, пса кошаркаша. Заврши се Бади, а ти одеш код ортака да се играш кликерима, узмеш му два стакленца, ал изгубиш мермерца, ал нема везе, прошле недеље си му узео нафталинца. Онда одете код комшије и крадете му трешње, умажеш се као свиња, одеш кући, кева ти опали два три шамара јер ниси био кући кад је долазила тетка коју ниси видео две године. Укључиш РТС 1, одгледаш Срлета и Пајчета или Штрумфове, зависно од тога који је дан био. У пола 8 одгледаш Лаку ноћ децо, истушираш се и легнеш да спаваш.

Slatkiš mog detinjstva .Sinomim za sreću i ujedno jedini razlog za radost kada dolaze gosti.Danas se retko nalazi po prodavnicama,jedini način da se vidi jedan je da se ode u muzej ili da se dobije kao poklon od babe,strine,dede,ujne i ostale rodbine i to sa sve validnim rokom trajanja.

Сваки четврти становник планете Земље.
Ако ти мајка, отац и брат (или сестра) нису Kинези, то онда мора да си ти.

Legendarni japanski sudija iz PES-a 6. Poznat po tome što na njegovim tekmama pada bar jedan, a neretko i više crvenih kartona. Kad jednom uđe u seriju, treba se potruditi da bi se meč završio s dovoljnim brojem igrača. U Srbiji je toliko popularan da se po njemu zove i jedan turnir.

Narodski rečeno, ti si dečko koji neće jebati. Tu je kraj priče. Ne bi ti pomoglo ni da ti je stric prevejani lisac Hju Hefner, da imaš po naučnicima sa univerziteta u Masačusetsu idealne proporcije Denzela Vošingona, a u gaćama kapitalni primerak njihala strave. Jednostavno ti i devojke ste magnet istih polova, pa je odbijanje neminovno.
Nema vajde da pretresaš porodično stablo. Jebiga, shvatićeš da si upravo ti jedini izrod. Ne samo da si crna ovca svoje familije, ti si crna ovca koju su posuli katranom, pa onda uvaljali u perje. Ček, i kao takav ti očekuješ da jebeš? E pa neš kolega!
One diplome sa šahovske olimpijade u Šimanovcima, plakete zahvalnosti za dobrovoljnog davaoca krvi i đaka generacije, možeš slobodno da okačiš mačku o rep, jednostavno protiv tebe se urotila viša sila. Ne bi ti pomogla ni čelična volja Rokija iz svih delova ponaosob, talenat da kenjaš više od onih likova što poturaju tezu o drevnim astronautima, jednostavno ti si savršen, ali ima jedna začkoljica. Toliko si savršen da si postao dobar dečko, a jasno je, dobri momci ne jebu.

Relativno veliki broj ljudi zna da devojke uvek kažu kako vole kada je momak duhovit i ima ono nešto, što se valjda prevodi kao dobar smisao za humor. Sad ostali deo populacije u koji uglavnom spadaju mladići koji imaju taj smisao za humor i sumnjive drugarice će reći da je to čisto sranje. Ali devojke se nekako drže tog humora kao bagrem zajednice sa gljivama (znači drže se). Pa sad, možda devojke stvarno kao prioritet imaju smisao za humor, ali caka je u tome šta pod tim podrazumevaju. Možda samo imaju očajan smisao za humor, pa ne mogu da pređu na tvoj transcendentalni nivo koji prevazilazi: ''kaži osam'' i ''xexe'' fore. Misterija za Moldera Foksa (u koga su po kile koksa, exexexe, toe taj humor, hehe).

Veliki čovek za svog postojanja želi nečim obeležiti svoje bivstvovanje na zemlji. Neko zida zgrade, neko stvara umetnička dela. U Ermitažu, Luvru, ili bar Vukajliji, ostavlja iza sebe nešto što će ga nadživeti.
Običan i normalan čovek, teži makar potomstvo da ostavi iza sebe. Naslednike koji će mu lozu produžiti i prezime njegovo ponosno nositi.
Kažem normalan. Ima i onih drugih...

Техника коју употребљавају професори када избаце све карте на сто и пуном артиљертијом рокају блиц питања.