Iz nekih neobjašnjivih okolnosti benč (uglavnom ravni) predstavlja ekvivalent napretka i snage za vreme provedeno u teretani.

Ako nekoga zovu Kiza, taj neko mora da je neki zajeban lik (uglavnom iz kraja)... To je nepisano pravilo! Da je neki Zoran dobar dečko, zvali bi ga Zoki...
Isto važi i za nadimke "Ćozla, Pirke, Ćime, Dandža, Ledu i slicno..."

Kulturan način da kažeš ne.

Vapaj majke u trenucima rasprave u kojima su saterane u ćošak nizom argumenata koji se nikako ne mogu porediti sa patetičnom izjavom koja dete podseća na tih bolnih 9 meseci punih mučnine, proširenih vena, gigantskih stopala i oscilacija hormona.
Koliko god da ste u pravu a ona ne, koliko god da ste zrela i odrasla osoba, kad' majka izvuče ovog keca iz rukava samo ćete podviti rep i izviniti se. Jebiga.

Prva prolećna depilacija, nakon konspirativnog zajedničkog delovanja zimskog perioda i odsustva kurca.

Samo jednom u životu, dovoljno je da uđeš u čađavu mehanu. Odmah znaš da li je kafana tvoja subina. Kada ti otvore vrata od kafane, prizor je uvek sličan: krčma stara, krčmarica mlada, ide pesma za društvo u ćošku, veseli se poslednji boem sa dva dobra druga, dva prijatelja, dok u uglu sam za stolom jedan čovek sedi. Posle kratkog vremena postaješ jedan od onih koji bi djavolu dušu dali za merak. Luduješ i lumpuješ do zore. Iznova i iznova, dok napolju steže zima, u kafani punoj dima, slušaš pesmu ciganina. Kada te sestra upita: ,,Kuda brate, noću odlaziš'', odgovaraš sa: ,,Opet sam ti u kafani!''
A onda, dok je jesen u tvom sokaku, po prvi put, ugledaš oči jedne žene, koja udje u tvoj život kao slučajna prolaznica. Kada odlučiš da dotakneš te usne koje dugo želiš, shvatiš da ne možeš bez nje. A onda počne nešto čudno sa vama da se dešava. Kad poveruješ i srcem i dušom da ćeš život deliti sa njom, ona ti bez razloga kaže zbogom, i rastanete se jedne letnje noći. Od tog trenutka, ljubav ti srce mori, lažeš sebe da možeš bez nje, i tešiš se kako nije život jedna žena. Prazna čaša na tvom stolu tera te da se zapitaš šta si ti u njenom životu? Da li te voli ili se kaje? Dani prolaze, a nje nema. Počinješ da tražiš ljubav novu, da staru iz srca zbrišeš, jer šta će ti sećanje na nju, kad ljubavi nema više? Dok bez nje piješ gorko vino, cigani ti tiho tiho sviraju, sviraju noćas samo za nju. Proklinješ crne kose i moliš srce da zaboravi dan kada je srelo.
Ali izgubljene ljubavi vraćaju se same. Zvala te je jer želi da te vidi. I dok se gledate skriveni od kiše, shvataš da je kasno da se menja. Ti si je voleo,drugi je imao. Ona nije znala za bol srca tvoga. Shvataš da u ljubav više neveruješ.

Fraza koja se koristi momenat pre nego što iznesete svoje genijalno mišljenje i na superioran način pokopate sagovornika.

Staviti glavu među veliki par sisa i zapevati.

Ne mora biti poznat, ne mora biti učen i sa fakultetskom diplomom. Često se pijanci nazivaju boemima (uglavnom od sebi slicnih pijanaca u cilju održanja samoobmane), ali nedostaje im ono sto je boemima cinilo Đuru Jakšića, Mirka sajdziju, Tomu Zdravković, Zorana Radmilovića, doktora Zorana, Omara al Hajama i mnoge druge poznate i nepoznate posetioce kafana, barova i drugih mesta okupljanja uz piće.

Boem je i kada je najpijaniji svestan da je čovek, ne životinja.
Može da bude naporan ali ne može da bude dosadan i ne interesantan.
Ne mora da zarađuje puno, ali ne mora ni da troši sve što ima.
Može da ima svoje žute minute, ali ni tada nije dosadan društvu u kome je.
Može da zavede skoro svaku devojku, ali može da provede pola života tugujući zbog izgubljene ljubavi u samoći.

Boem se rađa, ali se i postaje...

Тип који зна да стане кад је најлепше, за разлику од класичног алкоса који пије док се не усере.

Osoba ženskog pola, koja se za razliku od kurve (koja se daje svima), daje svima osim tebi.

Bezuslovna, neuzvraćena i potpuno nezaslužena. Kao ljubav roditelja prema detetu kretenu, ili ljubav naivnog muškarca prema ženi koja ga je sto puta prevarila i izdala.

Onih par ortaka koji čine glavinu neke ekipe. Po snegu, kiši, vetru ili košavi oni neće propustiti kvalitetnu blejažu, pa da ih jebeš. Ni jedan od njih nije papučar, jerbo je njihova životna svrha, njihova sudbina da uvek i svagda provode vreme sa svojim društvom. Ne moraju da budu organizatori tih socijalnih aktivnosti, samo ih jednostavno ne preskaču. Takvi su.

Zamerka ortaku koji ne peva sa društvom u kafani.

Najveći sin srpskog naroda i narodnosti. Od majke Srbije i oca Sporta srpskog.

Već kao mali pokazivao je sav svoj raskošni talentat. Svi su ga voleli. Svi su želeli da ga gledaju. Bio je broj jedan. Glavno mudo. Svako selo je zbog njega izgradilo svoj fudbalski teren. Sve su ribe vlažile na njega. U međuvremenu, opila ga je slava. Novac mu je udario u glavu. Počeo je da izlazi po inostranstvu. Vreme je provodio uz političare, lopove i slične. Propadao je. Pao je na najniže grane. Kao klošar iz kraja. Svi ga znaju i sećaju se kako je nekada žario i palio, a sada je duboko u mraku koji je sam stvorio.

Za vreme njegovog lumpovanja druga deca gore pomenutih roditelja su počela da se probijaju. Starija ćerka Košarka je oduvek bila vredna, pametna i uspešna, ali na nju nije toliko obraćana pažnja. Uvek je bila odličan đak, ali Fudbal je bio ljubimac roditelja. Međutim, kada je on dotakao dno života, Košarka je postala ponos oca i majke. Na nju se ugledala i mlađa sestra Odbojka, kao i najjači član porodice, brat Vaterpolo. Nizali su uspehe na svim nivoima. Donosili su radost u kuću, što i dalje čine, a što je od skora počeo da čini i klinac zvani Tenis.

Međutim, majka i otac se sa suzom u očima još uvek sećaju uspeha najstarijeg sina, i nadaju se da će on opet biti očev ponos i majčina dika, da će opet koračati uspravno, sa visoko uzdignutom glavom i rušiti sve prepreke pred sobom. U njega se i dalje polažu najveće nade, iako to nije zaslužio. Svi potajno žele da se trgne i ustane iz kome u koju je zapao svojom krivicom i nepažnjom.
Nekada uspešni sin Rukomet je prolupao i davno pobegao od kuće, i od tada se ne zna ništa o njemu.

Kažu da kad čoveka pogodi metak velikog kalibra on odjednom zastane, pogled mu se na trenutak izgubi u daljini, život mu prolazi pred očima, obično pokuša da podigne ruke ali one same padnu, čoveku ostane taman toliko snage da kaže "u jebem ti život" ili nešto slično i onda nastane mrak.
Ako je to istina onda je Toma Zdravković muzički ekvivalent velikog metka po sred grudi. Jedina razlika je što onog kog pogodi metak pancir ponekad može da spasi. Od Tome pancir ne pomaže jer on pogadja direktno u dušu bez obzira na to šta je sve preko nje.

Covek koji je dotakao dno zivota, a onda napisao i najlepse pesme. Za njega su govorili da je njegov osmeh tuzan, da mu se na licu uvek ocrtava bol. A Toma je bio boem, koji se seti svake jeseni da nje jos nema, tok prokletog zenskog stvora. Povuce se onda u neku kafanicu, pa utone u dim i pita se zar je moguce da jednog coveka tolika nesreca snadje. Govorio je da mu je kafana sudbina i svirao je cesto samo za nju, uglavnom tiho, pa sve tise. Voleo je Toma i Branku, Danku, Jelenu, Ljiljanu i jos mnoge, ali je na kraju ipak ostao sam.

1.Када си у кризи са девојком пушташ јој Шабана и Синана.
2.Када се напијеш са ортацима иду Аца Лукас и Марко Булат.
3.Када се надуваш са ортацима иду Боб Марли и Сајпрес Хил.
4.Када разбијаш досаду иду тренс и метал.

5.Када си сам, сам као пас, е онда слушаш Тому јер те он, у том тренутку, једини разуме.

Svako od nas se na neki način susreo sa ovim psihološkim profilom: crnka, sa šiškama sečenim mikrometarskom preciznošću, slikana u 346 poza u kupatilu, slike sortirane u 38 albuma. Ime i prezime jednostavno nisu dovoljni - mora biti dopunjeno nikovima kao što su: swatka, tatina princezica, nafurana, samo tvoja, NUSKNVP, NUSKNVCZ itd. Ovaj profil obavezno mora da sadrži 30 sestara i 16 braća (čovek bi pomislio da živi u albanskoj enklavi).

Nebitno da li je u pitanju Sony ili PC igraonica, umetnost psovanja se uvek ceni. Uopšte neće biti važno ako ste loš igrač, bitno je da psujete kvalitetno. Čak će vam i najzaluđeniji gejmeri oprostiti što ne znate da sastavite inventar za Kentaura ako povremeno opsujete mrtvu majku ovima iz Blizarda kad ne radi tastatura. Psovački monopol obično drži grupica starijih likova koji su kod klinaca poznati kao "oni ludaci sto puše Malboro" ili "ona trojica što su jebali ćerku Zidanu". Vrhunski psovač postajete kad usavršite tajming pa psujete samo u pravim trenucima, a ne stalno kao neki prostak.