- Gospođo Krkobabić, kakav je vaš muž u krevetu?

- Jovan je nekada bio truba, ali Bog blagoslovio onog Raspućina kada mu 1907. otkri tajnu napitka 'Raspućino'. Dobar to čovek beše, mnogo su se on i Jovan družili nekada i bili su poznati đilkoši po tadašnjoj Rusiji(smeh). Šteta što ubiše čoveka onako mučki...

- Dobar dan. Ja sam došao da podnesem zahtev za dozvolu da pregradim terasu.
- Šalter 9.
- Ali čekam ovde već sat vremena jer su mi oni sa šaltera 5 rekli da dođem ovde.
- Pa takva je procedura, dođete prvo ovde da vas mi pogledamo, pa onda šalter 9.
- Dobro.

Sat vreman kasnije. Šalter 9.
- Dobar dan. Ja sam došao da podnesem zahtev za dozvolu da pregradim terasu.
- Jel imate sve papire?
- Da, bio sam na vašem sajtu i sve sam prikupio kako piše.
- Onda vam sigurno fali dozvola od građevinske inspekcije prvo, jer nismo to stavili na sajt. Ovih dana ćemo. Idite na šalter 6.
- Pa kako možete da ne stavite....
- Šalter 6!

Dva sata kasnije. Šalter 6.
- Dobar dan. Ja sam došao da podnesem zahtev za dozvolu da pregradim terasu, ali mi rekoše da moram prvo da dobijem dozvolu od vas a to nije, ponavljam nije navedeno na vašem sajtu.
- Ih, sajt. Samo kompjuteri, internet i te gluposti. Lepo uzmeš telefon u ruke i proveriš a vi bi sve na gotovo. E nema toga. Evo vam molba, popunite je, overite i predajte na šalter 11. Oni će je pregledati i onda poslati nama. Ako je molba u redu, poslaćemo jednog našeg inspektora da pogleda terasu i najkasnije za 15 dana ćemo rešiti vaš zahtev.
- Ma kakvih 15 dana, jeste noramlni....
- Molim vas, ne pravite gužvu. Sledeći.

Još sat vremena kasnije.
- Dobar dan. Ja sam došao da podnesem zahtev za dozvolu da pregradim terasu. Evo popunio sam molbu.
- A-ha. Dobro. A jel imate potvrdu iz SUP-a da niste privođeni ili osuđivani? Ona je obavezna uz ovu molbu.
- Pa šta će mi to. Samo hoću da pregradim terasu.
- Samo da pregraditie terasu! Samo da pregradite terasu! Mislite da je to tek tako, pregraditi terasu. Mora da se utvrdi da niste kriminalac i da kriminalno stečeni novac ulažete u pregrađivanje terase. Idite prvo do SUP-a, pa potvrdu odatle overite u sudu i onda donesite tu potvrdu uz ovu molbu i razmotrićemo vaš zahtev.
- Ma sa'ću ja vas malo da jebem k'o taoce, RUKE GORE SVI DA VAM NE BI JEBO MAMU! Jebale vas potvrde, molbe i pregrađivanje terase. Ajde svi ovde i da ste legli na pod. JASNO BRE!

Vesti B92.
Živana Šaponja Ilić: Dobar dan, moje ime je Živana Šaponja Ilić a ovo su najvažnije vesti dana.
Živorad P. metalostrugar iz Batajnice već tri sata u opštini Žemun, drži desetak šalterskih službenika kao taoce. Postoje izvesne sumnje da je Živorad mentalno obolela osoba, kao i pripadnik neke desničarske organizacije i policija strahuje da može doći do tragdeije, ali čini sve napore da do najgoreg ne dođe.
Napad na šalterske službenike je isto što i napad na državu. Poručio je ministar policije, zamenik premijera i dobitnik nagrade najevropljanin tri godine za redom, Ivica Dačić.

Ulazite u haustor, ona se kikoće i lupa štiklama. Sapliće se o stepenik i viče IJU! Psssst! šištiš jer komšiluk samo tako nešto i čeka. Eto vas u stanu.
Ona se osvrće:
- Ijao što je lep fikus!
Sklanjaš čarape sa fotelje i guraš ih u džep, skeniraš prostor da nema još neka bomba.
- Nije fikus; to je dracena...
- Ma šta god... A jel si video onu što je stajala tamo kod bubnjara, kako je debela?!? Baš je debela a kakav nakit nosi, prava seljanka...
- Nisam video, gledao sam tebe.
- Pa naravno... A ona sa crvenom kosom, što imala onaj krzneni prsluk, šatro leopard, moja maca a ne leopard, jesi vido nju? Kakva seljanka...
- Nisam ni nju video, zato što sam...
- Ijuu a jel si ti neki naučnik? (Gleda po tvojoj polici sa enciklopedijom umetnosti.)
- Pa, nisam… student sam. Istorija umetnosti...
- Istorija... jao kako sam bila slaba iz istorije, nikad nisam uspela da zapamtim nijednu godinu…
- Ovo je istorija umetnosti...
- Molim? Pa to kažem, sve te bitke, to je tako teško...
- Ovde se ne uče bitke, nego umetnost, slikari, arhitekt...
- A pa tako reci: slikarstvo! Znači slikar? Pa jesi nešto naslikao? Gde su ti slike? Imaš onaj čiviluk za slikanje, kako se zove... nešto na štrafte…
- Štafelaj... Nemam, ja nisam slikar...
- Kako nisi slikar? Pa sad si rekao...
- Rekao sam istorija umetnosti; učiš da tumačiš umetničke pravce…
- Da tumačiš?!? Nešto kao prevodilac?
- Ne bih rekao; više da umem da raspoznam pravce u umetnosti, i logiku umetničkog razvoja...
- Jao to je mnogo komplikovano... a jel imaš sestru? Kolko ti godina ima sestra?
- Nemam sestru, jedinac sam. Otkud ti sestra?
- Pa vidim crvene jastučiće na trosedu, to je tako ženski, a imaš i taj fikus...
- Dracena...
- Ma nema veze... Znači nemaš sestru?
Donosiš piće, hladno belo vino, šardone iz 2002.
- Nemam. Piješ bel...
- A šta si to doneo? Neki sok? Od jabuke? Molim te samo bez šećera, ne pijem ništa sa šećerom!
- Ovo je vino, belo vino...
- A jel imaš šampanjac? Ono što puca kad se otvori?
- Pa... nemam, imam Šardone...
- Ne pijem belo vino, to je kiselo.
- Šampanjac piješ, to ti nije kiselo?
- Šampanjac je šampanjac, to je otmeno...
- Otmeno? A šardone nije otmen?
- Šarbone je kiseo!
- Nije šarBone, nego šar...
- Kako god, kiseo je! Jel mogu da podignem noge na fotelju? (Podigne ih ne čekajući odgovor. Štikla joj se zabada u tvoju kožnu fotelju. Gledate se. Ona počne da se vrpolji.)
- Pa što sediš samo tu, tako?
Ugasiš cigaru, ustaneš polako, sedneš na rukohvat fotelje, ona te gleda odozdo, trepće očurdama, ti joj položiš ruku na obraz, pa je spustiš ka sisama, ona počinje odmah da dahće i koluta očima, ti zavučeš ruku u sise, bradavica smežurana, ona dahće kao da tegli kamion na sajlu, sagneš se da je ljubiš, ona otvorila usta, taman guraš jezik, ona skače:
- UGASI SVETLO!!!
Ti odskačeš kao da te struje udarila… Uh, jebote, šta je bilo…
- UGASI SVETLO!
Ustaješ, gasiš svetlo, i vraćaš se.
- Spusti roletne!
Spuštaš roletne i vraćaš se.
- I ono svetlo u kuhinji!
Gasiš svetlo u kuhinji i vraćaš se. Sedaš u prethodnu pozu na rukohvatu, u mrklom mraku vidiš da ona koluta očima, i opet dahće. Malo se ljubite, njen jezik ko uspavana zmija se valja po ustima. Uzmeš je na ruke, odneseš do kreveta, baciš je kao stvar, spadnu joj cipele, dobra okolnost ne moraš da se trudiš oko toga. Skidaš je, ona drekne:
- NEMOJ DA ME GLEDAŠ!!!
- P…pa… ništa ni ne vidim, mrak je…
- NEMOJ DA ME GLEDAŠ!!!
- Neću da te gledam, u redu…
Skidaš je dalje, skineš sebe jednim potezom kao Kinez na trapezu, kreneš da joj smuljiš suknjicu…
- NE SKIDAJ ME SKROZ!!! (Povlači suknjicu preko struka, da joj dođe oko stomaka). NE SKIDAJ ME SKROZ!
Smuvavaš joj gaće, nakvasiš prstima međunožje, jedva se snalaziš u mraku, radiš na pipanje, ona leži kao fosna, ne pomera se, samo dahće kao fizički radnik dok nosi dve vreće cementa uz stepenice, ruke joj složene na krevetu sa dlanovima na gore (oči ti se malo privikle pa nešto i vidiš), ti je uzmeš za ruku da joj oližeš dlan i staviš ga na tukija željnog maženja, njoj ruka padne nazad. Nema veze, naciljaš joj ga naslepo, razmaknute noge...
- ČEKAJ, IDEM DA PIŠKIM!!!
Ležiš u mraku sa tukijem koji splašnjava dok ona prska u šolju. Čuješ je odande kako komentariše tvoje peškire, boju na zidovima, plastičnu zavesu oko kade i miris sapuna. Vraća se, tukidid ti izumro. Okrećeš se ka njoj dok ulazi u sobu.
- NE GLEDAJ ME!!!
- Nipošto, kažeš i ne pomeraš se.
Ona se trti da legne nazad, leganje joj otežava to što neprestano pridržava suknjicu oko stomaka da joj slučajno u mraku ne ugledaš strije koje nema. Legla je. Namešta se, na leđa, gađa istu poziciju iz koje je krenula na pišanje. Smirila se i počinje da dahće. Ti se ne pomeraš. Ona još malo dahće, okrene se:
- Ajde!
Ti ležiš bez pokreta, razmišljaš o Partenonu, korintskim stubovima, mikenskoj zlatnoj maski. Njene cipele na podu. Mrak.

**************
Sutra te zove drugar. Pita kako je bilo, otišo si sa opasnom malom, svima se bio digo na nju.
- Sine, kažeš, nije to tako kao što izgleda na prvi pogled…
- Šta bre pričaš, buni se ortak, jesi je raspolutio?!?
- Ni blizu. I, znaš, nadalje se isključivo ložim na pametne.
...iako znaš da će i to doneti svoje probleme sa sobom.

Svako ko je služio vojsku u zemlji Srbiji može se složiti da higijena nije na zadovoljavajućem nivou, a da su wc-ovi gori neko "čučavci" u selu... I tako nekog vojnika potera velika nužda u wc, a on kud će, šta će jadan (u takvoj situaciji nema razmišljanja, sve misli su usmerene ka wc šolji i kako što pre skinuti pantalone i gaće (po mogućstvu istovremeno)), dok trčeći upada u wc i u letu ispušta za njega tada najvećeg neprijatelja, ne pogleda ima li toalet papira... I ranije je dolazio u wc, i vidjao 111 na zidovima, ali mu do tog trenutka nije bilo jasno sta znači taj broj ispisan svuda po zidovima. U momentu mu sinu, ili ce ići usran do sledećeg kupanja (a to nije uskoro) ili ce morati da ispiše svoju prvu sto jedanaesticu... Spaja palac i mali prst,sa preostala tri obriše dupe,obriše to sa prstiju o zid (odozgo na dole), zastane na trenutak uživajući u svom remek delu, podigne gaće i navuče pantalone, opere ruke,i ponosno se vrati na stražu...

Клинци од 5-6 година:
"Ајмо на трешњу код оног намћора са ћошка, није код куће?"
"Ма јесте, сад сам га видео како се враћа."
"Ау, који си Елронд."

Деца од 12-13 година
"Ајмо по пиво и цигаре?"
"Нећу, препознаће ме продавачица па ће да каже ћалету."
"Дај бре, што си Елронд?"

Момци од 18 година
"Е ај се нађемо са овим да нам да мало траве."
"Ма нећу, провалиће нас нека патрола."
"Матори, мојне си Елронд."

U bakinom dovrištu.
-Baka osobe GS (gimnazijski sindrom): Kakav ono aviJon proleti?
-GS: Baba draga, kaže se avion.
-Baka: Šupičku materinu, ti ćeš meni pametovati, ja ovako govorim 60 godina i sad mi treba neko tele pametovati.

U učionici.
-1: Ej, ljudi, koji je korijen iz 19?
-2: Uzmi digitron.
-GS 1: Ne! Ne na digitron! Taj tvoj krš će ti reći korijen sa samo 9 decimala, ja znam sa 11.
-1: Reci, kad si toliko dosadan.
-GS 1: 4,35889894355
-GS 2: Ne! Ne slušaj ga.
-1: Što sad?
-GS 2: Nije tačno, pogriješio je na jedanestoj decimali.
-1: Daj mi digitron. Usput, kaže se jedanaestoj. (počeli su prvi simptomi)

Laza: Kevo, daj mi čašu vode, kreće mi serija. I donesi mi nešto da jedem. Onako, na brzinu.
Dva sata kasnije...
Laza: Kevo, daj mi neki sok. I isprazni mi pikslu.
Keva: Hoćeš i da te podojim? Moržino jedna, samo ležiš tu čitav dan. Još malo, pa će kljove da ti izrastu!

Ja, vragolan, i moj deda,
Šibamo skejtera palicom u rebra.

-Vidi onu brucoškinju samu i zbunjenu pored oglasne table...Pogubila se ko Ševčenko u Čelsiju.
-Ma daj vid'o sam je s kolegenicama juče na studentskoj žurci u Tarzanija klubu. Bile u fazonu arogancija, bahato, bezobrazno, i asistenti pojeli korpe te večeri...Ma kučka.
-Jaganjče se sada odvojilo od stada...Planinska puma je namirisala svoj plen, šunja se i napada nemilosrdno!
-(Jebale te fore iz 'Opstanka') Tačno. Kidiši, pumo!
-Kolegenice, treba neka pomoć?
-Pa da, gledam za overu semestra ne znam oko ovog ŠV obrasca. Ništa mi nije jasno.
-Srce, ja znam sve što se tiče ŠE-VE...ako me razumeš...

-Брате, који си ти Голум! И рођеној баби би дукат oтео.

- Hehehe, daj još malo tog piva... AAAAAAAAAAAAAA!!! Bežimo, eno ga Boromir!

- SAD ĆU DA VAS JEBEEEEEEM!!!

-E, aj' do mene sad, da inflejmujemo koju buksnu?

-Ne mogu tebreks, jebiga. Evo u urgentnom sam sa kumom, razjebali mi nos oni neki pederi neonacisti š'o se kurče po gradu.

-Ovaj neki dan ćemo ih bijemo, pičke jedne. Al' majku mu, stvarno si Boromir. Ae čujemo se.

-Ae.

Brane: E, kako bilo sinoć na Vajt Senzejšnu?
Cane: Ćuti, ne pitaj! Jedva živi stigosmo. Naletesmo usput na neku grupu Uruk-haia, valjda su krenuli u onaj njihov Izengard od SKC-a da slušaju onu njihovu nečastivu dreku. Kad su nas videli, onako sve u belom, već sam video kako žele da nas našminkaju u plavo.
Brane: I? Šta je bilo?
Cane: Šta-šta?
Brane: Pa šta je bilo?
Cane: Pa šta misliš šta je bilo? Bež'te noge, posraću vas, trčali smo toliko brzo da bi nam Husein Bolt pozavideo dok nam je horda bila za petama i glasno urlala. Sreća pa su oni bili pod punom ratnom opremom, kožne jakne, deset kila gvoždja na njima i martine, inače bi nas stigli. Da znaš da mi nije bilo svejedno.
Brane: HahahaHahahahaHahaha....
Cane: More, šta je bre smešno pička ti materina?
Brane: Ma zamišljam tebe kao Gandalfa Belog kako bežiš od šačice orkova. Keso!
Cane: Ha-Ha, šupičkumaterinu! A ti si mi kao neki Boromir pa bi sam ostao da se biješ sa njima?
Brane: xD

- Društvo, ajmo u sledeću kafančugu!
- Ae, a šta ćemo sa ovim nesretnikom ispod stola?
- Ma pusti ga, to je naš Boromir. Ostane on uvek tako nadvladan od radže, iskupiće se već, jer on ostaje poslednji da plati.

Majka:"...mesto tu da balaviš sa kojekakvim ološima bolje bi ti bilo da se ugledaš na Majinu ćerku, Jelisavetu... Da,da. Nemoj tu da mi kotrljaš očima. Ah kako je samo divno to dete, baš bih volela..... da je upoznam!"

Gotovo je nezamislivo da toliko tuge, bola, a i pomalo besa može da stane u samo te tri reči.
Nažalost, sve to zameniše Majli Sajrs, Rebelde i ostale pičke materine koje sada štancuju u DVD formatu u nenormalnim količinama ekvavilentnim količini hleba i mleka, pa možeš da gledaš dok se ne usereš i upišaš.

Sve to da bi kasnije snimali filmove o tome kako se njihova zemlja hrabro borila golim rukama u ratu, i branila žive glave pod napadima svetske sile Vijetnama i njihovog super-ultra naoružanja, tenkova i kiborga.

Sada, posle objavljivanja filma "Šišanje", 14 označava broj godina prosečne skinjare, a 88 koeficijent inteligencije.