Izraz koji se koristi za spuštanje precenjenog predmeta razgovora na zaslužen nivo, za isticanje njegove inferiornosti u odnosu na drugi predmet, koji je za njega roditelj, i svetinja.
-Kakve Lejdi Gage, Rijane, didžejevi,metalkorovi, Slipknotovi, pizde materine... Motorhed je za sve njih i mama i tata i Sveti Sava!
Sudija Dred je najveći baja svih vremena. On prevazilazi tesne okvire SF-a, stripa, umetnosti i kulture uopšte i svojom oklopljenom zelenom čizmetinom stameno gazi najviši granitni pijedestal koji pod težinom njegovih muda puca kao sasušena ljuštura vinogradskog puža, kruni se i odlomljenim komadima poput meteorske kiše zasipa temena Banović Strahinje, Nila Armstronga, Marije Kiri, Betmena, Popa Đujića, Terminatora i ostalih ljudskih gromadina koje, uprkos svojoj veličini i nemerljivom značaju, ipak tavore u dubini memljive tame Sudijine senke.
Džozef Dred je komandant naročitog policijskog odreda s početka 22. veka koji ima ovlašćenja tužioca, porote, sudije i dželata i pravdu sprovodi tu, na licu mesta . Tako je moralo biti, obzirom da je nakon apokaliptičnog nuklearnog rata planeta Zemlja pretvorena u sprženu, ozračenu pustoš, gde iz otrovne izmaglice vrebaju izvitoperena kopilad atomske oluje, žedna krvi i gladna mesa, dok se svo zdravo stanovništvo povuklo iza gvozdenih zidina ogromnih konurbacija -- megagradova, čiji turobni, teskobni zadah, u sprezi sa dokolicom prouzrokovanom masovnom automatizacijom, budi ono najmračnije u ljudima.
Dred nema supermoći i ne nosi tesan kostim od gume, on je jebena muškarčina starog kova i te latentne amerske gej forice za privlačenje pažnje mu uopšte ne trebaju. On jaše Lawmaster-a, nadrkanu oklopljenu motorčinu naoružanu topovima i laserima i vitla vernog Lawgiver-a iliti Zakonodavca, krajnje elegantnu, staromodnu prangiju sa skazaljkom, koja po potrebi ispaljuje različite vrste džebane i eksplodira kada je u ruku uzme bilo ko nedostojan zvanja sudije. Surov, nemilosrdan ali i pravedan kakav je kada sprovodi zakon, što je smisao njegovog života i njegova jedina svrha, zajedno sa svojom zajebanom ekipom presudio je hiljadama raznoraznih zlotvora, od sitnih lopova, bandita i krijumčara starina, preko poludelih naučnika, kriminalnih mastermajndova i sovjetske ratne mašinerije, pa sve do same Smrti lično. Nije mu strano ni da, kada dogori do muda, brzopotezno, sa bojnog polja, progura amandmane na konvencije o pravilima ratovanja kako bi čiste savesti mogao da bombarduje podivljale rušilačke horde nervnim gasom. KAKAV CAR!
Sudija Dred je toliko kul da mu je Antraks posvetio jednu od svojih najboljih pesama.
Sudija Dred je toliko kul da ga je u filmu igrao Silvester Stalone. Istini za volju, film i nije neki, ali JEBENI STALONE!
Sudija Dred je toliko kul da je tvoj ćale čuo za njega, za razliku od kojekakvih Bličeva, Narutoa, Det Noutova i ostalih azijatskih govana zbog kojih bi posumnjao da si okorela pederčina oprljene čmarine koja mašta o životu u Zagrebu, i ispisao te za svaki slučaj iz testamenta kad bi znao da čitaš to đubre, i to zdesna nalevo.
Sudija Dred nije oličenje zakona. Zakon je oličenje Sudije Dreda.
Judge Fear: Gaze into the face of Fear!
Judge Dredd: Gaze into the fist of Dredd!
Ružnjikav ali nadasve simpatičan crtani lik koji je u stvari simbol muškosti i muške seksualnosti. Mislite da nije tako? Samo da podsetim: "Motko, izduži se!" i "Kamehame talas" (za neupućene ovo je Gokuova moć koja se pojavljuje u vidu belog mlaza). Primećuje se obrazac, zar ne? Da ne zaboravim, tu su i zmajeve kugle da upotpune trijadu. U korist ove tvrdnje je i činjenica da je ovo japanski crtać. A poznato je da su Japanci perverznjaci kao Nemci i Šveđani zajedno, tako da je teško da sve ovo bude slučajno.
Rakija stara 13-19 godina, obično šljivovica, čuvana za svadbu, ispraćaj u vojsku ili krštenje. Otvara se u slučaju gore pomenutih događaja, ali s obzirom na skoro ukidanje služenja vojnog roka, dobar deo te rakije je izgubio namenu i pije se na žurkama. Odlikuje je jarko do tamno crvena boja, dupli venac i mogućnost skidanja svih akrilnih, uljanih i nitro farbi i lakova poznatih čoveku. U narodu ozloglašena kao nešto najgore od čega se možete napiti, zbog same činjenice da je mnogo godina ležala u podrumu ili zakopana te je skupila snage i odlučnosti da se svakom ko je bude pio načestita mile nove godine.U prilogu uputstvo za trežnjenje.
-Paket kisele vode(može sa jodom ili obična)
-4 litra rasola
-3 litra jogurta
-2 kg suvog slanog mesa
Usvinjenog gospodina držati u hladnoj i suvoj prostoriji nekoliko dana.
Prema folkloru akcionih filmova metak koji ostaje iz dva razloga:
1) da rokneš sebe jer ćeš ubrzo da postaneš zombi/vampir/vukodlak/liberal/komunista...
2) da rokneš nekog drugog jer će da (ili već jeste) ti rokne devojku/ženu/ljubavnicu/omiljenu plišanu igračku/političara kog bi hteo ti da rokneš...
Za šta će da bude iskorišćen zavisi od neke "više sile".
Ekvivalent na Vukajliji mu je poslednja defka za taj dan... Za šta će da bude iskorišćen zavisi od... znate već....
Ona je ovo, ona je ono, ali tebi - ona je sve. Drugi je pljuju - ti je braniš. Drugi je ne podnose - ti je obožavaš. Svidja ti se... Mnogo. I previše. Lud si za njom. Za trenutak pored nje dao bi deset godina pored bilo koje druge. Sve one su tako... a ONA je ipak tako...
Ali, ti si njoj drug. I ništa više. Samo još jedan običan drug, a ona je tebi... prosto sve. Tako je bilo, tako će ostati i to te boli, grize, kida iznutra. Ne jedeš, ne spavaš, nemaš više ni inspiraciju da definišeš nešto na Vukajliji.
Preostaje ti samo da pokušaš lečenje narodnim lekom za sve...
Kad saznam da li terapija deluje (trajno, tj. na duže staze), javljam vam. Trenutno je još u fazi testiranja...
Najbezbednije prevozno sredstvo, legenda asfalta, makadama, kopna, mora, ruski odgovor na sve fensi kamione-apartmane poput skanije, volva, mercedesa... Kabina mu nije opremljena kao soba u luksuznom hotelu, ne možeš ljudski ni da se ispružiš, kontrolna tabla i unutrašnjost je naravno gvozdena, ali zato je nekoliko godina zaredom pobednik relija Pariz-Dakar, relija Argentina-Čile i relija Svileni put, i naravno jedina je zamena za brodove-čamce-tankere, zimi, na zaleđenim ruskim rekama.
- Rusi misle da je prvo biće na zemlji bilo kamaz, i da je ono glavni razlog što su dinosaurusi izumrli. Ali kasnije su ipak ljudi uspeli da pripitome kamaz, koliko god to čudno i neverovatno zvučalo.
- Za vozača kamaza kažu da na saobraćajne znake obraća pažnju samo iz čiste radoznalosti i da nikad ne koristi pojas.
- Kamaz je poznat po tome što nije prošao kraš-test, već je polomio zid i izgubio se u nepoznatom pravcu.
- Kamaz uvek čeka iza krivine kad počnete da pretičete. Ako slučajno tamo ne sretnete kamaz, to znači da se vi nalazite u kamazu.
- Veruje se da je tenk rani pobačaj kamaza.
- Jednom rečju - KAMAZ.
Poreklo izraza - Rim, 1. godina p.n.e
Izgovorio - Pontije Pilat
Prevod - Vidi pedera!
(Tekma između Rome i Olimpijakosa, poslednji minut, rezultat 1:0 za Romu. Sudija dosuđuje penal jer je Spartak koristio mač u jedanaestercu.)
Pilat:Ecce homo! Nemogus poverus! Ticetus mius padnus! Materus sudijus coitus! Da ste sutra pobili sve jevrejske zatvorenike!
Dvorski evnuh: Zašto jevrejske? Izgubili smo od Grka, mislim...
Pilat: Uradi kako sam rekao da te ne bih poslao u muški harem!
Izraz koji će glupi Amerikanci i Englezi opisati ukus bilo kog nacionalnog specijaliteta koji imaju priliku da probaju u bilo kojoj zemlji sveta. Naime, piletina koju svakodnevno konzumiraju u raznim fast-fud trovačnicama im je toliko ujebala čulo ukusa (kao i ukupno stanje organizma) da bi im i blago propržen filter za vazduh imao ukus piletine, a kamoli neki pošten i na krajnje umetnički način pripremljen specijalitet.
Glupi Amer turista i njegova pritupasta supruga (zajednička težina im prevazilazi nosivost TAM-ovog kamiončića sa sve kamiončićem)
Amer: Vat iz dis? Luks tejsti...
Konobar: It iz "ćevapčići", it iz veri gud...
Amer: Aj vil tejk it, luks igzotik...
Konobar: Aha, aha... mamu vam jebem... End for monst... madam?
Amerka: Aj vil hev dis... Hau ju kol dis? Karadžu...
Konobar: "Karađorđeva"! Ekslent čojs... Aj vil bring ju a majl... aj min, aj vil bring dem brzo in a minut...
(odlazi u kuhinju sa osmehom a-la-zli naučnik)
K: Stanija! Gde su oni mrtvi pacovi od prošle nedelje?
Stanija: Što će ti to lud te pop krstio?!
K: Došli nam gosti iz Amerike pa rešili da probaju naše domaće pacove pripremljene na roštilju...
Stanija: Kuukuuuu... pa kako bre, šta ću, moram da pitam gazdu...
Gazda: Melji te pacove Stanija i pravi im to... (odlazi) oni će meni da imam brkove k'o Fredi Merkjuri... mamu im okupatorsku...
(posle pola sata, "specijaliteti" su spremni i konobar sa kezom poput Džokerovog ih donosi za sto dvaju aždaja)
Amer: Vat tuk ju sou long?! Vi ar starving hir...
(gazda se prišljamčio da uživa u trenutku osvete)
Konobar: Aj em sori, vi džast pripremili što bolje, d best ju nou, simpli d best for aur gest, pička vam materina... Traj it end tel as hau it iz...
(počinje konzumacija i polovina porcija nestaje u roku od minut)
Konobar: Sou... kakav je tejst lajk?
Ameri(sa izrazom izveštačenog oduševljenja):It iz najs... It tejsts lajk čikin...
Konobar: Bon apetit, hev a gud njam-njam, pogušili se dabogda...
Gazda: Da sam znao da pacov ima ukus pileta otvorio bih restoran na deponiji a ne na Zlatiboru...
Hemija. Varnica na relaciji između dvoje ljudi, bez koje se ne može razviti prava veza. Sve njegove priče, žvake, razvlačenje solaža na gitari, potpisivanje za Čukarički, a kasnije i za Deportivo, neće nadmašiti jednostavni kontakt očima između dvoje pravih ljudi na pravom mestu. Ni njene kratke suknje, izbacivanje poprsja, pozdravi na hodniku i kolutanje očima, neće postići ništa, sem možda podizanja jarbola ispod njegovih pantalona. Sa njom će se osećati kao da čita ono što je Opra u svojoj zadnjoj emisiji preporučila, umesto knjige koja ga zaista interesuje.
Bez žiške, njene priče se neće čuti od Kanzasove balade "Prašina na vetru", koja odzvanja u njegovoj glavi, njena ruka iako topla, činiće se kao ledena flaša BIPovog piva, izvučena sa dna Obodovog zamrzivača, a kada treba da je poljubi, neće osetiti ništa sem guranja jezika u praznu, sterilnu teglu za pakovanje kornišona. Ona će se njegovim fazonima u početku smejati, dok će joj ubrzo postati interesantne, koliko i izvale Šurdinog ujaka, nakon dvesta četrdeset sedmog praćenja serije "Vruć vetar". Vremenom će se udaljavati, jer im je na samom startu nedostajao osnovni element. Kada je on prilikom samo jednog njenog pogleda, srećan kao ciganče kad se popne na traktor, kada shvati suštinu pesme "Otrov" Alisa Kupera, i kada se nakon uzimanja njenog broja, prvi put plaši da pet godina star, deformisan telefon, ne padne na zemlju i izgubi memoriju, e to je jebena žiška.
- Brate, si još sa onom ribom?
- Nisam brate, ne mogu nemam žišku za nju. Nisam hteo se foliram...
- Ti br'te, ako tako nastaviš, slobodno spakuj alat na tavan, i preseli se na Svetu goru. Kak'e žiške, kak'e pičke materine? Grabi šta ti se nudi!
Visi i "bolji" nivo od rasizma.
Kucna atmosfera, ekipa na gajbi igra Asocijacije...
Osoba 1 : To ti je ono kada mrzis crnce , Kineze , Jevreje...
Osoba 2 : Rasizam?!
Osoba 1 : Ma ne nije to, ono bolje...
Posledica otkopčanog šlica.
- Sinko, izletila ti kurčina!
- 'Fala baba.
