Судија Дред је највећи баја свих времена. Он превазилази тесне оквире СФ-a, стрипа, уметности и културе уопште и својом оклопљеном зеленом чизметином стамено гази највиши гранитни пиједестал који под тежином његових муда пуца као сасушена љуштура виноградског пужа, круни се и одломљеним комадима попут метеорске кише засипа темена Бановић Страхиње, Нила Армстронга, Марије Кири, Бетмена, Попа Ђујића, Терминатора и осталих људских громадина које, упркос својој величини и немерљивом значају, ипак таворе у дубини мемљиве таме Судијине сенке.

Џозеф Дред је командант нарочитог полицијског одреда с почетка 22. века који има овлашћења тужиоца, пороте, судије и џелата и правду спроводи ту, на лицу места . Тако је морало бити, обзиром да је након апокалиптичног нуклеарног рата планета Земља претворена у спржену, озрачену пустош, где из отровне измаглице вребају извитоперена копилад атомске олује, жедна крви и гладна меса, док се сво здраво становништво повукло иза гвоздених зидина огромних конурбација -- мегаградова, чији туробни, тескобни задах, у спрези са доколицом проузрокованом масовном аутоматизацијом, буди оно најмрачније у људима.

Дред нема супермоћи и не носи тесан костим од гуме, он је јебена мушкарчина старог кова и те латентне амерске геј форице за привлачење пажње му уопште не требају. Он јаше Lawmaster-a, надркану оклопљену моторчину наоружану топовима и ласерима и витла верног Lawgiver-a илити Законодавца, крајње елегантну, старомодну прангију са сказаљком, која по потреби испаљује различите врсте џебане и експлодира када је у руку узме било ко недостојан звања судије. Суров, немилосрдан али и праведан какав је када спроводи закон, што је смисао његовог живота и његова једина сврха, заједно са својом зајебаном екипом пресудио је хиљадама разноразних злотвора, од ситних лопова, бандита и кријумчара старина, преко полуделих научника, криминалних мастермајндова и совјетске ратне машинерије, па све до саме Смрти лично. Није му страно ни да, када догори до муда, брзопотезно, са бојног поља, прогура амандмане на конвенције о правилима ратовања како би чисте савести могао да бомбардује подивљале рушилачке хорде нервним гасом. КАКАВ ЦАР!

Судија Дред је толико кул да му је Антракс посветио једну од својих најбољих песама.

Судија Дред је толико кул да га је у филму играо Силвестер Сталоне. Истини за вољу, филм и није неки, али ЈЕБЕНИ СТАЛОНЕ!

Судија Дред је толико кул да је твој ћале чуо за њега, за разлику од којекаквих Бличева, Нарутоа, Дет Ноутова и осталих азијатских гована због којих би посумњао да си окорела педерчина опрљене чмарине која машта о животу у Загребу, и исписао те за сваки случај из тестамента кад би знао да читаш то ђубре, и то здесна налево.

Судија Дред није оличење закона. Закон је оличење Судије Дреда.