Karakteristična za ljude koji nastanjuju zapadni Balkan. Elem, njima je sve što je od Ohrida do Blajburga Balkan, ali pazite, samo to je Balkan. Ajde što su oni ostavili jedne Bugare, jedne Turke i jedne Grke, po kojima se jednom celo ovo poluostrvo, da ne kažem poluotok nekada zvalo. Ovakva velikozapadnobalkanska politika je počela da se promanja u dobu koje se naziva mračne devedesete. Ovime se oduzima huljadugodišnja tisućljetna titula Balkanaca koju nose Bugari, Turci i Grci i kao takva je izrazito antievropska.
Letovalište u Grčkoj, pobili se Srbin, Miloje i Albanac, Riza.
- "Izvini, brate Rizo, takvi smo ljudi, Balkanci.."
- " Šum bukur, sve je mir, šoku Miloje, Balkan kj ušt! " ( "Veoma lepo, sve je dobro, druže Miloje, Balkan je to")
Jorgos gleda sa strane, krsti se i misli se: " Mili Deuse, kaj su tak nekulturni ovi Balkančeki.."
-Sekaaaču, kad ćeš da mi napraviš teeelo? -Kad ćeš ti meni da napraviš tortu? -Kakve to koji kurac ima veze sa tehnodromom? -Nemam pojma, naduvo sam se. -Mnoooogo duuuvaš, Seeekaču!
Posprdno pitanje upućeno sagovorniku koji spletom okolnosti na licu ima veliku bubuljicu. Veličina i odvratnost iste često mogu biti povod za kreativnu podjebljivost čitavog društva. Za to vreme nesrećniku, vlasniku bubuljice, ostaje samo da žali što je kod kuće nije probušio žaračem za kamin nego mora da je fura do kraja večeri.
Darko:Mare, imaš nešto na čelu. Mare: Znam brate, bubuljica. Darko: Nemoj da zajebavaš! Meni se učinilo da ti je mlađi burazer šarao markerom po čelenci. Mare: Ma pusti, znaš kako boli... Darko:Ne znam i ne želim da znam. Ume li da govori? Mare: Što me bre jebeš, potkožna je nisam smeo da je stisnem. Stanko: Pa kad si cava, ovako moramo da nađemo i za nju jednu stolicu u kafiću, glupo vas dvoje da sedite na istoj stolici! Darko: A odakle ti? Mislim, ne može to preko noći da poraste, to mora da se gaji i neguje. Mare: E, odoh kući! Stanko: Nemoj brate, možda se sažale na tebe pa nas puste u klub za dž! Darko: A možda nas i stave u karantin kad vide kakvo čudovište tu raste!
Tito odmila. Koristimo kad želimo da saopštimo ljudima kako nam je mnogo lepo bilo pod Titom.
- Ode mi pola plate na račune. - Eeee... Toga kod Tite nije bilo. Kod Tite platiš račune i kupuješ hrane za mesec dana i opet ti ostane da ideš na more još dva meseca. ------------------------ - Ko je bio najveći Srbin ikada? - Kako ko? Pa, Tita je bio veći Srbin od Svih Srba. ------------------------ - Deda, mama kaže da je bilo mnogo lepo kad je Tito bio živ. Je l' to istina? - Meni bilo mnogo lepo. Tita kaže ''tucaj kamen'', ja tucam kamen. Tita kaže ''pišaj u kiblu'', ja pišam u kiblu. Tita kaže ''udri bandu'', a ja na bandu, pa čak i sam sebi opalim šamar. Tita je bio Tita. Jedan jedini.
Iza ovih vrata, u zgradi koja se nalazi u najlepšem delu Beograda, naselju Neimar, živi gđa Hristić. Gđa Hristić, svojevremeno prevodilac, publicista, pikolista velikog orkestra SHS-a i mačevalački šampion, osma je generacija koja naseljava ovo zdanje u srcu grada. Supruga akademika Pajića i majka Staše i Andreja, slikarke i narkomana. :Zvrnddddd:
Dobardan, izvolite uđite. - Dobar dan, gđa Hristić? Ja sam Milan iz magazina "Moć Žene", povodom onog intervjua... Aham, tako je Hristić, jeste. Žaluzina Hristić, ali svi me zovu Zina. Da pređemo u dnevni boravak? Pravo kroz foaje, evo mene za sekund samo da presvučem bolero, potkačila sam ga malopre o natkasnu.
Kao što verovatno već znate, ovaj stan pripadao je mom ocu, Alekseju Hristiću Fontaneli, čuvenom predratnom dečijem hirurgu. Evo njegove slike, malo slabije vidim na blizinu, al ništa strašno čitam novine i sve bez naočarija. Mislim da tu ima 26 godina i je l' da da imamo iste oči? - Izvinite, ali ovo je omot od Noblica? A je li? Recite kako su samo ukusne... Ja i moja unuka uživamo da slušamo tu reklamu, zagrlimo se i pevamo: "Noblice noblice i slatkaste stolice, hajde Rado dome momu da ljubimo mladog momu". - Baaaabaaaa, brzo! Evo to je moja unuka, zlato bakino, mnogo mi je pametna i bistra. Kaži srećo moja? - Babaaa, izašla mi je astma na kolenu!! Ne lupetaj, to ti je kanuo kačkavalj. I to nije koleno već nadlaktica. Skoro joj je bio rođendan i ona je skroz sama, princeza bakina, vezala pertlice na lakovanim cipelicama, obukla prelepu roze haljinicu i stavila mašnicu u kosu. Samo da ste je videli, ali nema veze, dođite sledeće godine kada bude slavila 27.
Pustite ovu ploču molim vas, ploča, izvolte, daće finu pozadinu daljoj priči. Eee daaa, bile su to prelepe godine provedene u podparižju, naime u konzervatoriju se baš u vreme mog studiranja pojavio Regtajm a sa njim i Fokstrot. Kako je samo Šarl de Gol znao igrati uz Regtajm, ahhh. Každuю nočь mы tancevali, moй dorogoй Šarlьuška. I dan danas znam svaki korak. Biliste pogledali? Biliste? - Pa ono, bilo je i stvari koje sam više želeo... Sjajno. Samo pre nego počnem zamolila bih vas da pomerite ovaj tabl. Tako, stavite ga vizavi ragastola, i pazite na porculanskog žreca, e tako, otlično.
Jedan dva tri četir, pa ide okret, tri tri dva jedan, dva dva tri, taaaaako, četir četir pa dvosekla polupipeta, jedan jedan dva četir, Hej!, dva tri tri tri i okreeeeet, tri tri jedan jedan, saad jedan Lebjatnikov, iiii okreet, pa brzo, jedanjedandvatridvatridvadvajedantri iiii doskok. Huh. Umorih se.
Ja ću uskoro morati da krenem, može neko piće? Kabeza, bevanda, konjak? Pošto imam partiju sa drugaricama iz jahačkog kluba, ja ću konjačić jedan, dva. Danas idemo prvi put da igramo onu igru, kažu da je kao tenis, a ja sam kao devojka dobila na poklon raketu i lopticu od Suzan Leglen i igrala, igrala, jao koliko sam volela. A ovaj skvoš sličan je, kažu čak i lakši. - Lepo kažu. Lagana jedna igra, misaona. Pa da pođemo? - Da pođemo.
Izraz koji služi da odjebete nekog preko telefona, a u isto vreme da istripujete i sebe i druge kako vi ustvari radite nešto pametno i zajebano u ovom životu. Inače omiljeno zanimanje naloženih klinaca i nezaposlenih likova koji sviraju kurcu po ceo dan.
Primer 1: Nezaposleni lik od trideset godina izašao da kupi cigare od para koje je uzeo kevi. Utom ga zove ortak iz srednje posle sto godina:
Ortak: Alo 'de si brate moj nema te nikako. Šta se radi? Kako posao, žene. . .? Lik : E brate ti si... Evo me završavam nešto po gradu, u gužvi sam, zovem te kasnije. (Prekida vezu) Sebi u bradu: Puši kurac čobane, samo si mi ti još falio da me jebeš na svu muku...
Primer 2: Naloženi pubertetlija vadi izvod iz matične prvi put bez tate. Uživeo se k'o da kupuje obveznice Dženeral Motorsa. Utom ga zove riba:
Riba: Ćao srce! Gde si? lik (nervozno): Evo me završavam nešto po gradu! Znači ne mogu nikako da pričam, zovem te kasnije! Riba: Važi ljubavi! Baš mi simpa kad si u nekom poslu, ćaos!
Sraman pokušaj da se bude Hajnekenov marketinški tim.
Gadnjikavi,niski ćelavac u tridesetim : EEEeee Pivooou!Konobareee pivooo! Ostatak gadne,neutrenirane masne družine:Aarrrghhh! Konobar:Evo ga voppiiii! Cela gadna,masna neobrijana družina:EEEeee saćemo pijemo vopppiiiii eee!Tekma,Srbija! Random sisata ful avion pička (drugarici): Eh,eh muški,ihihi Drugarica random sisate ful avion pičke: Ihihih Cela gadna,štrokava družina sa još dosta random niskih,debelih muškaraca u pozadini: EEE bole nas kurac,žene eeeee,pivooouuu!
Narod nema 'leba da jede, a ti tu pises definicije. Narod nema 'leba da jede, a oni organizuju parade. Narod nema 'leba da jede, a ti si bas resila da uspes u zivotu. Narod nema 'leba da jede, a ti tu pises pesme. Narod nema 'leba da jede, a ti bi da se jebes. Narod nema 'leba da jede, a ti bi u provod. Narod nema 'leba da jede, a ti zderes k'o nezdrava. Narod nema 'leba da jede, a ti bacas hranu. Narod nema 'leba da jede, a ti ides na more.
Ajd' nadjite neku sisatu sto moz' cel narod da podoji, pa da izvadimo ruke iz dupeta i ipak radimo nesto!
