Devojka koja više vremena provede u tvom novčaniku nego na tvom penisu.

Ajnštajnova teorija po kojoj, ako uzmete dva identična blizanca i jednog pošaljete u svemir da putuje brzinom svetlosti a drugi ostane na Zemlji, ni jedan ni drugi neće razumeti Opštu teoriju relativiteta.

Glavni grad BiH, deli se na Istocno i Bliskoistocno

U osmom razredu na ekskuriziji jedno veče pozvah moju tadašnju djevojku da joj pokažem moju sobu. Ona se nećkala, premišljala i pristala. Ja sam joj pokazao sobu.

Ono što iznervirani čovek kaže supruzi kada navuče svoje čiste, roze gaće.

Vrlo korisna spravica koja vam može spasiti život u kritičnim trenucima. Sudeći po američkim filmovima, ako se kojim slučajem ugasi, dovoljno je da je dva ili tri puta čuknete da bi proradila dok se krećete prema leglu vampira ili kanalizacionim tunelima iz doba paleolita. Bez obzira koristili obične ili alkalne baterije, ona će vas gotovo uvek izdati u poslednjem trenutku i uglavnom je indirektni krivac za lošu sudbinu dragog nam aktera. A može i slučajno proraditi udaranjem vampirskog nindže iz Svemira u ćilu i pritom osvetliti put do šatla koji će vas vratiti na matični brod.

Čekajući dok se ne oženim i napokon konfiskujem jedan od mnogobrojnih setova za ručavanje kao i čaše od rumunskog kristala koje već godinama čekaju neku meni nepoznatu priliku, setih se stare "gorenje" veš mašine koju smo pre par godina promenili, jer je proširila radius kretanja tokom centrifuge i pretila da polako napusti kupatilo i ode u posetu "obodin" frižideru, svom dobrom ortaku iz radnje. Ei Niš te-ve smo promenili pre par godina sa nekim panasonikom, koji je posle par meseci kad smo krečili pao na ekran te nam vratio naš dobri stari Ei koji je podsećanje na svoju prisutnost umeo da iskazuje na taj način što ti digne sve dlake sa ruku na metar ipo od njega. Elem, nakon uspešnih 23-4 godine radnog staža, iz trećeg puta smo ga uspeli poslati u penziju. Danas je taj dan, kada smo odlučili da više nećemo da koristimo noževe iz starog NDR-a jer nema smisla da ih oštrimo do drške, te prelazimo na onaj set iz Čehoslovačke. Odo da jedem..aj prijatno.

Ono što muškarci nemaju u svom genetskom materijalu. Naučnici su ga opisali kao hromozon koji omogućava ljudima da vide sudove u sudoperi pre nego što oblici života koji tamo rastu izumeju točak.

Prebrojavanje kompletnog dečijeg fonda ciganske familije koju vrši najčešće otac.

Japanac je totalni perverznjak i u svakoj svojoj perverziji zamišlja ženu koja je obučena kao da je upravo pobegla iz škole ili neki porno crtać.
Vrsni je poznavalac borilačkih veština i prosto je rođen sa tim bez ikakvog treninga.
Jede samo živu ribu i pirinač od kog pravi i rakiju ali ta rakija je smešna za našu šljivovicu i zove se sake.
Svaki Japanac, kada ode na odmor non stop slika foto-aparatom marke "Sony" hiljade slika, smeška se i klanja čak iako ga psuješ.
Japanac ima kožu žute boje, jako je mali i mršav, a ima i veoma mali penis ali to nadoknađuje raznim pomagalima kojim arči Japanku.
Tehnički je daleko ispred nas i već uveliko vozi automobile koji nemaju točkove nego lebde malo iznad puta.
Japanac je jako častan čovek i ako slučajno radi na nekoj javnoj i bitnoj funkciji, on se i za najmanju grešku ubije.
Što se tiče odevanja, Japanac danju nosi odelo a uveče kada odmara u svojoj kući sa papirnim zidovima, nosi kimono.

Marka fotoaparata popularna u vreme analogne tehnike. Za pravljenje ovih aparata korišćena su samo dva materijala:

1)čelik od železničke šine za konstrukciju
2)staklo od kristalne kugle za proricanje sudbine za optiku

Futrola koja je išla uz aparat je otporna na svakakve udarce i municiju kalibra do 9mm. Ovakav odabir materijala je osim odličnog kvaliteta fotografija omogućio da se Zenitovi aparati koriste za razbijanje manjih stena i kao protivtenkovsko oružje. Posebno je zanimljiv model Фотоснайпер koji je kako mu ime kaže mešavina fotoaparata i snajpera.

Posle ovog opisa nema smisla naglasiti da su Zenit aparate pravili Rusi.

Veoma popularna društvena igra za vreme inkvizicije.

Objekat za budjenje lažne nade.

Počne bezazleno od plastičnih autića i klikera... Kasnije se proširi na statusne simbole i neke fizičke predispozicije. Veliki personalni enterijer, tj. ego, zahteva adekvatnu veličinu ekstrenih dopuna (bilo da su na telu ili u okolini).

Film po istinitom događaju.

Fenomen koji se javio tokom sankcija kada su se cigarete više prodavale na ulici nego u trafikama.
Elem, tada je, iz nekog nepoznatog razloga, posebno bio cenjen takozvani Marlboro Karbon koji se ni po čemu drugom nije razlikovao od nekog drugog Marlbora osim što je na pakovanju imao upozorenje :Cigarette Smoke Contains Carbon Monoxide.
Zašto je bio više cenjen, ni danas mi nije jasno???

Tu frizuru ja ne znam da napravim na vašem tipu kose. A ni uopšte.
Mislim, šta fali starom dobrom mini-valu? Proklete devedesete što ga sahraniše!

Čist primer roditeljskog sadizma. Kao da njima nije dovoljno što su rođeni iste godine, dana i sata. Kao da njima nije dovoljno to što će ako su istoga pola, što je često slučaj, da ih mešaju svi osim 15-ak najbližih prijatelja i rođaka. Kao da njima nije dovoljno što će istoga dana slaviti rođendan, što će ih oslovljavati po prezimenu i uglavnom u množini, što će ih stavljati u isto odeljenje a neretko i u istu klupu. Što će ih terati da stoje jedno pored drugog kako bi se uživo igrali "pronađi razliku", zatim što će ih milion ljudi pomešati na ulici i time dovesti u neprijatnu situaciju.
Ne, nekim roditeljima ni to izgleda nije dovoljno nego moraju da im odrade roditeljski "finish him" i da ih obuku identično iz samo njima znanog razloga, kako bi ih pomešali čak i oni koji ih znaju od malena.

Nikad dovršena rečenica američkih filmova. Izgovarana skoro uvek od strane umirućeg najboljeg ortak glavne junačine,ostavlja nerešivu zagonetku zamotanu u to početno slovo "v".

Моја фиока је фиока коју има сваки клинац. "Мама, јел ово сада моја фиока?". Да, добио је фиоку... Тако је лепа и празна. Ставио је унутра свој аутић. Да, то ће бити гаража. Сада је ставио и човече не љути се. Време пролази... Негде међу лајсницама зе завукло педесет пара... оних малих жутих и дебелих. Последње важеће паре у Србији. Сада нема мање од 1 динар. Ту је и неколико бомбона из праисторије, мачкин зуб који је нашао у дворишту, неколико камења са мора. Једна праћка. Каубој и индијанац, тенкићи и топови. Пар резача, гумица.... Касније се уселила прва потрошена оловка. Патентица која се сломила. Хемијска која се истрошила. Свеска за математику. Уџбеници са редним бројевима. Последњи су имали број осам. Ево га, гел за косу, један дезодоранс, стари бријач. Кутија кондома. Неколико дискова са сликама које више не жели да гледа. Стари мобилни и пуњач. Стара батерија од новог мобилног. Индекс. Радничка књижица, здравствена... Нека стоје ту, сада не требају... Прстен... Ту ставља бурму када излази са другарима. Коверте од плата и рачуна... Чекове... Опет здравствена... Сада нека нова. Са овером до краја живота... Бромазепан и Ласикс. Налази лекара, рендген снимци. Цео један живот у тој мојој фиоци.