Dragan
Najmajstorskije ime. Svaki iz širokog dijapazona izvedenih nadimaka nedvosmisleno se vezuje za neku od branši majstorisanja ili pukog rmbačenja.
1. Draganče - veseljak i pregaoc. Nijedan posao mu ne pada teško. Voli žene, život i malo popit'.
"Saće to Draganče očas posla."
2. Gane - majstor svog zanata. Kad nešto zajebano treba kvalitetno da se obavi zovete Ganeta. Veliki gurman, il' ne pije ništa il' se leši ko majka.
"Pa što odma ne pozva Ganeta nego zoveš te zevzeke."
3. Gaga - komunikativan i snalažljiv. Manjak majstorskog znanja nadoknađuje sposobnošću da angažuje radnike koji to znanje imaju. Grebe se za Džek i loži na dobra kola.
"Kako te ne mrzi samo, mogo si odma Gagu da zovneš i on bi ti doveo svoje dunđere, klonfere, molere, tapetare, hoblere i ine."
4. Dragan - Vaš stari majstor. I majstor vašeg oca. Pouzdan, pošten i uvek dostupan. Dragan tvrdi da se pivo pije dok je ladno.
"Dragane, sutra krstim sina i treba neko da bude kum pa sam mislio..."
...
Dvadeset ćevapa iz studentskih dana
Био сам тад студент, тек уписао факултет. Прва генерација студената у мојој фамилији, није мала ствар. Још већа ствар била у то време да се из ужичког планинског села студира у Крагујевцу. Требало је пара, рођени, а ми их нисмо имали!
Нашао сам добру собу, код фине газдарице, баба Милке, мада је најбитније било да је била јефтина. Горе, одмах поред Палигорића, чувене градске кафане.
Кад сам први дан прошао поред Палигорића, замирисали ћевапи. Сваки сам састојак осетио, мајку му. И месо, и лук, и зачине, и ћумур на ком су се пекли... Како бих смазао двадесет, мислио сам се. Ал није се имало, често сам и у најосновнијем оскудевао, а и морао сам да учим, ни за дружење нисам имао времена.
Прошла прва година, ја најбољи у генерацији. Шта ћу, једини ми бег од беде био да учим. Добио и стипендију, ал и то мршаво, а морао и кући да помогнем, они су још мање имали. Била и једна Сања што ми се свидела, ал нисам смео да је питам, јер сам знао да нисам имао два или три сата дневно за девојку. И сваки пут кад прођем поред Палигорића, осетим онај мирис ћевапа, и зарекао сам се да ћу од прве плате да поједем тиx двадесет ћевапа.
Завршио пре рока као студент генерације. Одмах ме узели за асистента. Леп посао, мислим се. Плаћају те фино да учиш, то ми ишло од руке, буде и по која студенткиња... Милина! Брзо стигла и прва плата и, како сам је подигао са благајне, запутио сам се право у Палигорић.
Успут сам замишљао како ћу коначно да утолим глад, размишљао о салатама, кајмаку, како ми се мекани ћевапи топе у устима. А све то не иде без пива, разуме се. Сео и наручио све редно. Појео их.
Ништа. Ко да сам било шта друго у уста ставио. Пробао и сутрадан. Ништа. Више ми нису ни мирисали толико лепо кад сам пролазио поред Палигорића.
Постао сам и професор. Имам довољно за породицу, моје маторе, за друштво... Од тад не знам колико сам ћевапа појео, а још имам неки свраб у грлу, као неку глад, за оних двадесет ћевапа кад сам становао код баба Милке.
И онда сам схватио да је та глад могла да се засити само тад. Као што студенткиње од двадесетак и више година сада не могу да ми надокнаде ону Сању коју никад нисам позвао да изађемо јер сам знао да би ми то одузело времена.
Све у своје време, рођени. Све у своје време...
Само да ми је да овај свраб из грла некако оде...
Sara, Mara i Dara
Женски пандан Пери, Мики и Лази. И Раји, Гаји и Влаји.
Трик-мајстор је радио радњу тик до екипе шибицара. Искусни кибицер би се могао опкладити да су део истог тима. Али не био би у праву. За разлику од раздрљене гомиле лоших глумаца и црномањастим, проћелавим типом који крије сунђерасту лоптицу испод нокта на малом прсту, он је личио на углађеног царског чиновника из прича Великог Фјодора.
Глатко избријан, са оштрим врховима колира као снег беле кошуље и зифт-црном косом уредно зализаном чичковим уљем. На крајевима рукава пепито сакоа штрчаху кошчате, длакаве руке са танким прстима, скоро подједнаке дужине. Спретност са којим он врти упаљену цигарету говорила је да се ради о самоувереном човеку који познаје свој посао. Док одмерава потенцијалне муштерије које приводе крају пазарни дан на градској пијаци, скоро са гађењем је слушао галаму око парчета тепиха са три кутијице.
За око му западе постарији сељак у чакширама, подугачких, белих бркова и нахерене шајкаче. На основу кривудавог хода, рекло би се, у веома расположном стању.
Трик-мајстор повуче добар дим, заглади косу изнад десног ува и док театрално испушташе дим шкиљећи на једно око, отпоче са првим чином своје добро изрежиране представе:
- 'Ајде бре, земљаче, пусти те цигане са шибицом, ће те преваре! Дођи овде, у сто банке да не мош да нађеш црвену даму? Пази овако: биле Сара, Мара и Дара, три сестре из Вуковара! Бациш Сару, бациш Мару, не знаш 'де је Дара! Аууу, види како деда погоди из прве, зајебан си ти чичица, видим ја. Ај сад стави паре, одистински? Имаш, имаш, је л' си малопре прич'о у кафани код Ђоке Чокања да ти снаја продала сав бели мрс данас?
- Мани ме се, синовче, матор сам ти ја за те твоје дрангулије. А и вид ми ослабио...
- Немој тако, стриче, шта те кошта да ставиш сто банке?
- Пусти ме, дијете, немам ни ситно од 500 'иљада...
- Ево чича, ти ставиш 500, ја ставим милион! Људи, 'оће чича у банкрот да ме отера, гледај 'вамо!
Реклама је успела и група људи око двојице главних актера постаје све већа. Тензија од неизвесности и узбуђења прети да ескалира у општу грају, али тишина још увек доминира и сви се труде да предвиде чичин следећи потез, просто га прећутно охрабрујући да прихвати понуду и буде насамарен. И жеља им се испуњава, шоу кулминира!
- Ајде онда, балавац један, кад гоља к'о ти ставља милионче, шта је пола милиона за 'ваког домаћина!
- Одлично деда, па'и сад вамо, гледајте људи, нема лажи, нема преваре, тражи се црвена дама у херцу, дакле не трефова Сара, ни пикова Мара! Само игра у срцету Дара! Бациш Сару, бациш Мару, не знаш 'де је Дара! - са победоносним ликовањем заврши своју мантру преварант, брзином ветра испуштајући три карте на импровизовани сточић.
Чича левом руком поче да уврће брк, смешкајући се целој ситуацији. Они са слабијим живцим почеше да добацују:
- Та лево је, 100%, чича!
- Не млати, идиоте, у средини је, гарантовано, стари, не дај се преварити...
Играч погледа трик-мајстора са ниподаштаваљем, те окрете десну карту са које се заводљиво насмеја риђокоса Дара. Док је брзином муње враћао руку у џеп, скоро неприметно покупивши новац са гомиле, напуштајући позорницу шеретски добаци:
- 4 године у Немачком заробљеништву сам се ја дружио са овим дамама и са њима дуванио целу собу. Мени си наш'о, уштво зализана...
Пијацом се разлеже узвик одушевљења сличан оном када аутсајдер неочекивано победи великог фаворита. Старац исправи ход и намести шајкачу. Није се окретао.
Hleb naš nasušni
Основа сваког српског оброка. Сув леба. Полубели. Шупљикав. Лебац ражени. Погача. Црни. Лепиња. Врућ. Намазан. Сомун. Векна. Од јуче. Препечен. За попару. Буђав. Свињама.
За леба данас мора да има, а за слеба ћемо се већ снаћи.
Радивоје је мрмљао нешто себи у браду. Никад није добро кад треба да дође у град, ни овога пута није изузетак. Несносна врућина му није причињавала задовољство. Оштра, седа коса је била мокра од зноја, на крајевима који стрчаху испод шајкаче. На путу од општине до аутобуске угледа малу продавницу и реши да отресе једно ладно зидарско. Увек је узимао јагодинско, јер га је чича са слике подсећао на деду. Пребра по чакширама и нађе две згужване стодинарке. Плати једном од њих за пиво, па седе на оближњу, пуким чудом, функционалну клупу у хладовини. Скиде шајку и тежачким, од рада испуцалим дланом, обриса чело, прекрсти се, просу мало из флаше, те натегну добар гутљај. Док је подригивао, крајичком ока спази клинца како излази из зграде преко пута. Мали је износио ђубре. У провидној кеси, старцу западе за око више од пола векне хлеба. Очи му заискрише.
Зар хлеб наш насушни?
Сети се како је јесенас зајмио паре за нафту да пооре, таман кад узе гориво, паде киша, па је чекао да ''цедне'', онда је три дана извлачио стајско ђубриво, договарао се са агрономом дал' да прихрани ''Каном'' или ''Урејом'', па је дрљачио, па је каснило семе у пољопривредној апотеци, сејао, повлачио, па прашачио, дотрајала задња гума на трактору. Зимус паде голем снег праћен јаким мразом, мислио је: 'измрзе све', ал' јок, удари велика киша око Васкрса, поплави, ал' опет би добро, онда наиђоше жеге, па се баба и он молише Богу и Светом Илији да их град заобиђе, па је јурио премије за млеко да има чиме комбај' да плати, па га је комбајнер завлачио две недеље док је овр'о, а принос бе'а танак, па док је отер'о жито у амбар и истоварио да се просуши, одвез'о у задругу да га да по неипслативој откупној цени... Данас је платио порез да му извршитељи не би запленили трактор. Јер шта је он без трактора? Од свега му је остала још једна згужвана стодинарка за локал до куће. И дуг од 400 евра. Утрошено време и рад се не рачунају. О живцима да не говоримо. Уз курац му мука.
После баченог смећа, клинац прође поред Радивоја гледајући га са подозрењем. Минут касније изађе из продавнице носећи свежу векну хлеба по цени од 44 динара. Радивоје помисли да малом опсује и тетку и бабу, али се уздржа. Само добаци:
- Синко, гре'ота је 'леба бацати.
Мали га није ни регистровао, а и да јесте, не би растумачио. Јер нема ко да му каже и објасни. Деда му се давно доселио у град и пљунуо на сеоски живот, а ћале му је већ градска фаца, рокер. Он само зна да је хлеб 44 динара. Свакако је дечко журио да се логује на ЦС сервер, чека га буљук другара из разреда да поврате Косово...
Тако то уређене државе раде. Леба и игара.
''Оче наш...''
Ljubav traje dok se guzica ne o'ladi
Rečenica kojom majke pokušavaju da odgovore ćerke od braka, koji po njihovom majčinskom instiktu, nema perspektivu.
- Dobro, i gde radi taj tvoj Sale?
- Kako gde radi? Nigde, mislim, još uvek nigde.
- Aha. A gde živi?
- Pa, u stanu. Kod roditelja.
- Dobro, a šta je od škole završio?
- Limar je, mama, rekla sam ti.
- Ćerko, ljubav traje dok se guzica ne o'ladi. Nemoj posle da kažeš da ti nisam rekla.
Inbox jedne tinejdžerke
Svako od nas se na neki način susreo sa ovim psihološkim profilom: crnka, sa šiškama sečenim mikrometarskom preciznošću, slikana u 346 poza u kupatilu, slike sortirane u 38 albuma. Ime i prezime jednostavno nisu dovoljni - mora biti dopunjeno nikovima kao što su: swatka, tatina princezica, nafurana, samo tvoja, NUSKNVP, NUSKNVCZ itd. Ovaj profil obavezno mora da sadrži 30 sestara i 16 braća (čovek bi pomislio da živi u albanskoj enklavi).
- Smarač 1 -
On: Ćao lepotice, kako se zoveš ?
tu si
mac, mac
EEEEJ
Ona: Jel si ćorav, piše ti !
On: To sam hteo da čujem iz tvojih slatkih usnica :* ;)
- Smarač 2 -
On: Hvala što si me dodala
Ja sam iz Šapca a ti ??
Voleo bih da te upoznam
- Jebač 1 -
On: Jesi se naspavala ?
Ona: Uf, da .. ko bebica ^_^
On: Normalno, kad sam te sinoć umorio
Ona: xixixixxi ;)
- Drugarica 1 -
Dr: Fuksarooooo , kuvaj fukicu da mi pričaš sve do detalja :D :* <3
Ona: evo odma, droljetino moja najmiwija :**** <3 <3 <3
- Dečko -
On: Ljubavi, jel si još ljuta na mene ??
Ona: Jesam
On: Sad sam svestan koliko te volim. Izvini, neću sumnjati nikad više u tebe.
Ona: I bolje bi ti bilo
On: Znam da su dušmani ljubomorni na nas i na našu ljubav. Glup sam
ispao što sam poverovao u te priče. Izini što sam reagovao onako. VOLIM TE
MALENA :******
Ona: OK, al nemoj vise da ti se ponovi :*
- Jebač 2 -
On: mačkice, jesi free včrs .. prazna mi gajba
Ona: Ma jok, moram da se vidim sa onim mojim smaračem. Jbg, drugi put
On: Ok, pozz
- Smarač 3 (potencijalni jebač) -
On: Lutko, super su ti fotke. Šta kažeš da te provozam malo mojom novom mečkom
Ona: Xixixi ^_^
On: 063/574****
Najbolji prijatelj
Човек који скочи на тебе када лежиш у несвести и крвариш док те без разлога бије 15 идиота/навијача/хулигана да бију њега и да тебе заштити.
Хвала му што ми је спасао живот ноћас!
Detinjstvo u periodu 1995-1999
Устанеш у 7 сати како би одгледао Витеза Коју. Боли те паче за све, знаш да кад упалиш Тв нећеш гледати Тадића како сере, педере како се балаве и Ивана Ивановића како једе говна. Баба ти испржи кајгану..уфф како је тад кајгана добра била. Одеш до продавнице и за 5 динара купиш десетак турбо жваки, са којима правиш ненормално велике балоне. Ако је субота, у 10 сати укључиш Пинк и гледаш Бадија, пса кошаркаша. Заврши се Бади, а ти одеш код ортака да се играш кликерима, узмеш му два стакленца, ал изгубиш мермерца, ал нема везе, прошле недеље си му узео нафталинца. Онда одете код комшије и крадете му трешње, умажеш се као свиња, одеш кући, кева ти опали два три шамара јер ниси био кући кад је долазила тетка коју ниси видео две године. Укључиш РТС 1, одгледаш Срлета и Пајчета или Штрумфове, зависно од тога који је дан био. У пола 8 одгледаш Лаку ноћ децо, истушираш се и легнеш да спаваш.
Јебала вас Европа и геј параде, оћу своје детињство !
Verni navijač betonligaša
Ова врста људи која је нажалост у изумирању представља средовечног, редовног гледаоца свог локалног тима који све своје фрустрације
(жена га нервира, деца не уче, комшија га суди, браћа га не познају, шеф га подјебује или пензија не стиза, Косово продато, Европу не видимо скоро, скупа кафана, рачуни неплаћени, бојлер покварен, кромпир и парадајз скупи...)
лечи на тај начин што судији и било ком играчу који се иоле истиче од других* из свег гласа, свих 90 минута псује матер, мртву децу и леве ноге.
*псује играча јер је 1)ћелав, 2)фарбан, 3)дугокос, 4)манекен, 5)висок, 6)низак, 7)не уме да игра или па 8)много добро игра и слично...
1)Ћелчоооооооо! Од стероиди ли оћелаве! Ма боли те кур не ти смета коса ко на овога скубљу до тебе!
2)Пањковић академијо! Педеру! Наркомане! Иди на параду па тамо играј гузење!
3)Рафоооооооооооооо! Не ти је ово шљака! Иди играј тенис! Не пуштај вашке по терен! Наркомане!
4)Ајде бе ко снашка си нека! Докторе, почешај га по муда одма ће се дигне, ништа му неје !
5)Буздоване! Ти ли овде Жигића глумиш! Из коју ли шуму побеже од дрвосече!!
6)Згазите бе ову вашку што рипа по терен, пизда му материна!
7)Абе тренеру што си га пуштија овога...везе нема!Јебо га менаџер у дупе!
8)Што глумиш лудило, ти ли си неки Марадона овде! Четворке па кој му се кур мислиш, па ли скрши му ноге племе ли му јебем!!!
И на крају најјаче:
Судијо, бегај дома, жена ти се јебе с другога!
Zbog sira i vojne muzike
Odgovor za besmislena pitanja ili pitanja na koje je odgovor apsolutno očigledan.
Zašto si ugazio u baru?
Zbog sira i vojne muzike.