Трик-мајстор је радио радњу тик до екипе шибицара. Искусни кибицер би се могао опкладити да су део истог тима. Али не био би у праву. За разлику од раздрљене гомиле лоших глумаца и црномањастим, проћелавим типом који крије сунђерасту лоптицу испод нокта на малом прсту, он је личио на углађеног царског чиновника из прича Великог Фјодора.
Глатко избријан, са оштрим врховима колира као снег беле кошуље и зифт-црном косом уредно зализаном чичковим уљем. На крајевима рукава пепито сакоа штрчаху кошчате, длакаве руке са танким прстима, скоро подједнаке дужине. Спретност са којим он врти упаљену цигарету говорила је да се ради о самоувереном човеку који познаје свој посао. Док одмерава потенцијалне муштерије које приводе крају пазарни дан на градској пијаци, скоро са гађењем је слушао галаму око парчета тепиха са три кутијице.
За око му западе постарији сељак у чакширама, подугачких, белих бркова и нахерене шајкаче. На основу кривудавог хода, рекло би се, у веома расположном стању.
Трик-мајстор повуче добар дим, заглади косу изнад десног ува и док театрално испушташе дим шкиљећи на једно око, отпоче са првим чином своје добро изрежиране представе:

- 'Ајде бре, земљаче, пусти те цигане са шибицом, ће те преваре! Дођи овде, у сто банке да не мош да нађеш црвену даму? Пази овако: биле Сара, Мара и Дара, три сестре из Вуковара! Бациш Сару, бациш Мару, не знаш 'де је Дара! Аууу, види како деда погоди из прве, зајебан си ти чичица, видим ја. Ај сад стави паре, одистински? Имаш, имаш, је л' си малопре прич'о у кафани код Ђоке Чокања да ти снаја продала сав бели мрс данас?
- Мани ме се, синовче, матор сам ти ја за те твоје дрангулије. А и вид ми ослабио...
- Немој тако, стриче, шта те кошта да ставиш сто банке?
- Пусти ме, дијете, немам ни ситно од 500 'иљада...
- Ево чича, ти ставиш 500, ја ставим милион! Људи, 'оће чича у банкрот да ме отера, гледај 'вамо!

Реклама је успела и група људи око двојице главних актера постаје све већа. Тензија од неизвесности и узбуђења прети да ескалира у општу грају, али тишина још увек доминира и сви се труде да предвиде чичин следећи потез, просто га прећутно охрабрујући да прихвати понуду и буде насамарен. И жеља им се испуњава, шоу кулминира!

- Ајде онда, балавац један, кад гоља к'о ти ставља милионче, шта је пола милиона за 'ваког домаћина!
- Одлично деда, па'и сад вамо, гледајте људи, нема лажи, нема преваре, тражи се црвена дама у херцу, дакле не трефова Сара, ни пикова Мара! Само игра у срцету Дара! Бациш Сару, бациш Мару, не знаш 'де је Дара! - са победоносним ликовањем заврши своју мантру преварант, брзином ветра испуштајући три карте на импровизовани сточић.

Чича левом руком поче да уврће брк, смешкајући се целој ситуацији. Они са слабијим живцим почеше да добацују:
- Та лево је, 100%, чича!
- Не млати, идиоте, у средини је, гарантовано, стари, не дај се преварити...

Играч погледа трик-мајстора са ниподаштаваљем, те окрете десну карту са које се заводљиво насмеја риђокоса Дара. Док је брзином муње враћао руку у џеп, скоро неприметно покупивши новац са гомиле, напуштајући позорницу шеретски добаци:
- 4 године у Немачком заробљеништву сам се ја дружио са овим дамама и са њима дуванио целу собу. Мени си наш'о, уштво зализана...

Пијацом се разлеже узвик одушевљења сличан оном када аутсајдер неочекивано победи великог фаворита. Старац исправи ход и намести шајкачу. Није се окретао.