Svi smo mi nekad bili mali, i voleli okrunjeno. Da bude meko i nežno, da ne napada zubiće i pravi čudne ukuse u ustima. Da bude njanjavo, ko što smo i mi bili, kad smo bili nejač.

Onda su neki odrasli normalno, i ukapirali da su kao klinci ustvari propustali najbolje delove jela, a neki su odrasli kao pederčine. Da se razumemo odmah, ne pederčine kao homoseksualci, nego pederčine kao **pederčine** bez obzira na pol, seksualnu orjentaciju ili štaveć.

Oni bi ako mogu, da ne grizu. Da im mamica sažvaće i onda pljune u usta, samo da ne pregrizu, i ne osete neki jači ukus.

Kad udješ u kuću, i kreneš da jedeš sa nekim, i vidiš da leba polagano počinje da biva izdubljen umesto isečen, ili kolutiće korice po stolu, upoznao si pederčinu (još jednom, muško-žensko, nebitno). To čudo će da čerupa leba. Da skida kožicu sa pileta, i da se gadi na batake, da jede samo belo. Da sa pečenja skida slaninu, i da se hvata samo za meso. Da ljušti jabuku pre nego da jede. Uvek. Da ne jede povrće. Da od ribe jede samo riblje štapiće. Da voli kremaste i ljigave kolače. Samo njih. Samo da ne žvaće. Nikako da žvaće. Zube će koristiti da mulja.

Pogledaćeš malo detaljnije onda, i videćeš da ni oni sami nemaju koricu. Da su jezgro nečeg mekanog i okruglog, bez ikakve spoljašnje zaštite, bez ikakvog jačeg ukusa.

I na kraju ćeš se sažaliti na tu mlohavu masu i zamoliti Boga da mu oprosti i da ti da snage da mu ne opališ šamar.

Nikad prežaljeni nerođeni sin naših majaka.

Vrijeme za koje je, prema bogovima informatike, moguće stvoriti svijet.

Основа сваког српског оброка. Сув леба. Полубели. Шупљикав. Лебац ражени. Погача. Црни. Лепиња. Врућ. Намазан. Сомун. Векна. Од јуче. Препечен. За попару. Буђав. Свињама.
За леба данас мора да има, а за слеба ћемо се већ снаћи.

I reče im : ''Idite sada, deco moja, i volite se i množite se dok vas ne bude toliko koliko i radnih ljudi''. I još im Gospod kaza i ovo: ''I iškolujte se, deco moja, u trogodišnjim školama jer vam više i ne treba a oni među vama koji to baš budu želeli neka idu i na Fakultet Sporta koji sam stoga a predviđajući tako nešto i izmislio. I naučite engleske izraze kao što su ''warm-up'', ''bench'' i ''gimme-more'' jer vam bez njih ljudi neće poverovati da ste ono što jeste.''

Tu se Svevišnji malo odmori pa ponovo oplete: ''I kad završite škole ne budite jevreji na pare, deco moja, jer ima dovoljno budala koje će misliti da baš VI možete da im pomognete da skinu svoje guzice i bokove te će vas skupo plaćati i darovima darivati. I kad nakupite dovoljno para i darova, otvorite svoje sopstvene teretane sa odvojenim prostorom za Jogu, deco moja, i ubirite još para i darova jer toga nikad dosta nije. I vodite računa o sopstvenom telu i koži. I oblačite se u leopardovu kožu i ogrtače. I stavljajte puder, deco moja. I cepajte se u čmar. ''

Amin.

Poznavanje vlastite tolerancije na alkohol, uzimajući u obzir sve promenjive vrednosti, u takvom nivou da možete popiti dovoljno da se svi oko vas lepo provode, a nedovoljno da započnete sa sranjima.

Novi trend koji je, meni bar, iritantan kao i poliranje displeja. Svi sad nešto kao nosaju flašice sa sokom ili vodom. Vade ih svakih par minuta, napiju mali gutljaj i zadovoljno ih vraćaju u džep ili torbicu.
Kako su do sad preživljavali? Ne znam... Dehidracija? Ne verujem... Niko se od njih ne vraća sa treninga.
Leti još i da razumem, ali to je postala svakodnevna pojava i u sred zime.
Da je pivska dvolitra, e to bih razumeo, Ali Rosu, Janu, Jodi ili Kolu, ne mogu.

Svaki iole ozbiljan fotograf kog ste pogodili za svadbu.
Dotični će ispucati toliko slika da komotno možete da popunite arhiv prosečne tajne službe jedne zemlje.

Na svakoj slici koju napravi ljudi će delovati iskrivljeno do neprepoznatljivosti, neko zino, nekom ispo slinac, neko trepno, nekom ispala sisa. Nema to veze on u trenutku stvara kubizam, niko na sebe ne liči.

Šlag na tortu predstavlja prodaja tih slika nesrećnim ljudima ako se uopšte prepoznaju na fotkama.
On to radi planski, kad se svi ponapijaju, uvali im sliku na kojoj su ziljavi na jedno oko i prodaje je po ceni koju ni Pikaso lično ne bi zacepio.

Ako si kojim slučajem došao na svadbu sa ženom i dvoje sitne dece, spremaj se da prodaš bubreg da bi na kraju otkupio sve slike koje ćeš ionako turiti na regal dok ne požute.

Сигурно је да сте сви ви, негде у пролазу, чули за Нелорда. Није ни чудо, јер, то је често помињана титула, или боље рећи ''титула'', на Вукајлији.
Зачетник нелордске лозе је фамозни Нелорд Триша. Добар лик, ал' се није извуко.

Овде ћемо простудирати сам појам, виђен из угла пар познатих аутора на нашем омиљеном сајту.

Ред је да домаћин да уводну реч, па да кренемо.

Крајње очајна позиција у друштву. Врло неславна титула јер је Нелорд најчешће сматран фриком, неретко протериван и избегаван, само зато што је другачији, то јест зато што је прсотина.
Нема друштво из краја, осим кад треба да се дају паре за цутри.
Сам плаћа пакете свима, иако не вари. Уствари завари понекад, само да би рекао да се извук'о. А уствари се није извук'о, а није ни свестан. Нити ће се извући. Јер је нелорд.
У слободно време сецира жабе и сече гуштерима реп, па гледа како исти поново расте. Забаван к'о поређења на Тарзанији.
Нелордов највиши циљ у животу је да се извуче. И колико год се он трудио и мучио, никако му не иде и никад му неће ићи. Питате се зашто?
Зато што је Нелорд и зато што је сваки Нелорд обележен да сви знају да је то он. И целог живота ће му пишати у уста с висине, зато што је неспособан, зато што је непожељан, зато што је Нелорд.
Јер се није извук'о.

Своје виђење ове појаве нам је дао и Бурзум. Ево шта каже млађани лудак, мој буразер.

Нелорд представља особу која је миљама удаљена од Лорда. Лорд се сам по себи извук'о, док је нелорд неизвучен. Нелорди могу бити особе повучене у себе, оне које пате од акутног баракудизма, оне које се једноставно нису извукле, тришују то јест нелордују. Многи нелорди трипују да су били Лордови, не схватајући да морају да се извуку, не би ли лордовали.

Једног просечног жене гледају као нејебљиво биће, ортаци уколико их има га посматрају као чудака, а ћале и кева једва чекају да га скину са грбаче, ако већ нису. Нелорде стартују рандом рибе по клубовима, али не циљу давања пичке, већ да би их обавестиле како су лузери, како треба да се ослободе тј. извуку. Најлакши начин за привремено извлачење је ћомански начин: сад си се напио, сад си се надув'о, још само да се мало поправиш, да се ИЗВУЧЕШ.

Шта је о овој појави имао да каже мој врло добар пријатељ, и један од омиљених аутора на сајту, Џони Курајбер, ћете управо прочитати.
Немојте њему замерити што дефиниција није жута, ја је пишем.

Где почети причу о Нелорду?
Да ли од почетка када још у обданишту нико није хтео да дели играчке са њим зато што је чудан?
Или је можда најзанимљивији период првих школских дана?
Или пубертет?
Свеједно.
Своди се на исто.

Од почетка живота Нелорд је изопштени особењак који једино уживање проналази у мучењу животинња разним справицама које је сам измислио.
Везивање мачке преко греде канапом, па онда лагано спуштање на распламсалу ватру. То је нормално за њега.
Свирање неког чудног инструмента као што је укулеле и слушање камерне музике. И то му је потпуно нормално.

Једноставно све оно што се сматра чудним он то воли. Ако је и имао другове, они су одавно закључили да то није нека дечија пролазна фаза, него је оно право лудило које прати Нелорда током читавог живота.

Можда га и највише убија и чини Нелордом тај потпуни недостатак пичке, јер Нелорд неће добити ни ако плати. И курве га препознају и не желе сношај са њим, јер ко зна шта ће да им ради. Можда оно што је радио животињама у детињству.

Понекад помисли да би најбоље било да се једноставно препусти халуцинацијама. Да урони у тај свет другачијих боја и звукова где би га можда замишљени пријатељи прихватили и евентуално извукли, али не иде. Тако се нико није извукао и он се једноставно никада неће извући.

И у праву је, брат мој Џонсон. Наравно, без колеге продуцента овај интервју није могао да прође, јер, веома ценим његове списе. И као такав, један од омиљених ми аутора овде, морам сам и колегу Сидрашевића да замолим да прозбори коју о овом феномену. Ево шта он каже.

Бити приморан да са собом вучеш ауру која комбинује поглед телета које је управо схватило да се кева предозирала сеном, држање Ханибала Лектора, причљивост Мирка Цветковића и репутацију циркуске звезде. Нелордисање.

Нелордери вуку корене још од настанка пресвете вере Тришћанства. У контексту Нелорда помињу се древни списи који објашњавају прејаку моћ Светог Трише, за кога се верује да је давни потомак данашњег Светог Трифуна. Нелорд к'о Нелорд, кастриран из циркуског фрик шоуа, као какав курчић који смета, јер је другом фрику грицкао уво на спавању. Качи псеће слике на своје ав(АВ!)атаре, непосредно пре него што искористи њихов псећи нагон трчања за лоптицом, који је толико јак да ће се манифестовати чак и у правцу Нелордове подигнуте сатаре.

Чини ти се да би Нелорд радо могао извући какву полуаутоматску, и многобројној дечици укаљати светлу судбину, али он, сам, се извући неће. Очигледно послат из галаксије далеко, далеко, и која је његова рола у свему? Да ли је Нелорд можда геније, који је своју ћутљивост и хроничну психоделију трампио за шенаес' идеја у секунди које му пролазе кроз главу? Да ли? Да ли ради Ctrl + C твојим можданим ћелијама док те тако сабласно гледа у очи пет минута? Можда, у својим многобројним и дуготрајним погледима ка небу телепатски разговара са Рођом Раичевићем да види има ли се шта квалитетно за извући горе?
То је чисто хипотетички, јер, НЕЛОРД ИЗВУЋИ НЕЋЕ.

Шта о овој појави имају да кажу органи реда и мира, познатији као модератори на нашем сајту, веома је битно. Стога сам дао себи слободу, да једног, тачније једну од њих приупитам за мишљење.
Успавана пријатељица и заштитница хејтованих ми је изашла у сусрет и дала своје мишљење о овој врсти људи.
Ево шта је рекла.

Нелорд? Ви то мене питате шта је нелорд? Да л' мислите да иједно до-себе-држеће женско чељаде може ил' хоће да вам опише нелорда, јер би то, јелте, значило да је имало икаквог, па чак и непосредног, контакта са истим? Немам ја појма о таквом соју, ви сте бре прсли ако мислите да ја могу ишта да вам кажем о том во вјеки вјекова неизвученом соципатском створењцету, чија је највећа тежња да га неко окарактерише макар као за стрип занимљиву креатуру ако већ не као живота, јебања и спомињања достојно биће? Да се носите ви бре у три лијепе, откуд ја да знам ишта о томе, мојне вас нагрувам како вам је уопште пало на памет мене да питате о нелорду, и аукурац више с тим.

Naučni sleng za težak user. Sinonim za nemoguće. Akademski ekvivalent biblijskom čudu. Ustvari, veća je verovatnoća da ćete jebeno hodati po vodi ili istu pretvarati u vino nego što će pored reči ''ANATOMIJA'' u vašem cenjenom indeksu stajati broj deset, osim ako je datum u pitanju. Loto i Bingo da ne pominjemo. Znate ono kada nadrkani, autoritativni i vrlo verovatni homoseksulani profesori tvrde za svoje predmete da ih samo oni znaju za 9 a Bog za 10? E pa, Svevišnji bi iz Anatomije imao maksimalno osam. Da zna bolje nikada ne bi ženu napravio iz rebra.
E sad, razlog zbog čega je sve to tako leži u veoma jednostavnoj i, nažalost, nerešivoj činjenici : ljudsko telo ima 206 kostiju, 78 organa, oko 120000 vena, arterija i kapilara i, u principu, svaki od tih kuraca ima svoj latinski naziv, egzaktnu lokaciju u telu, strukturno-ćelijsko-molekularnu građu ( latinsku, razume se; prim.prev. ) i sve to treba jebeno znati! Hvala Bogu da su bolesti bar malo jednostavnije pa siroti lekari ipak uspevaju nekako da nas izleče...

Менструација.

Buduće vreme od glagola neću.

Рачун који се измирује средством плаћања у течном агрегатном стању.

Кључан сегмент дугометражних реклама производа који људима из темеља мењају живот. Било да је реч о медицинским средствима као што су магнетни мидер против рака и екстракт лемурског белог бубрега против дијареје или насушним асесоарима: силиконском држачу скротума и електронској штипаљци за нос, ништа не може заменити препоруку искреног гласа спашене душе која вам преноси своје искуство.

Kada starija, senilna osoba želi da ti za učinjenu uslugu uzvrati plemenitom željom.

Јединка у покушају, недорасли клон оригинала, скоро савршен производ са недостатком оног једног, најважнијег састојка, оног шлага на торти, снега на планини, ветра у низини. Бурек са сиром, мало пиво, слатка папричица, зимске гуме без ланаца, аматерски бокс са кацигама...
Успева да врши функцију, али ипак није то то.

Reč koja je prisutna preko 150 godina u našem jeziku ali je u vremenima globalne i lokalne tranzicije, kao i celokupan sistem i ona pretrpela odredjene promene, pa je tako ostala zaglavljena u jazu izmedju dve generacije, koje je sasvim različito tumače...Inače ta reč je uobičajena kod starih ljudi i nema nikakvo perverzno značenje.
Kada starac kaže svršio sam misli na uspešan završetak nekog posla, dok ove današnje mladje generacije, pod uticajem Pornhub-a, Youporn-a, Cinemax-a (posle ponoći) i naravno Xhamster-a, na pomen te reči odmah pomisle na prolivanje litara i litara semene tečnosti. Pa samim tim, konverzacija izmedju dve, godinama udaljene generacije, često zna da bude neprijatna ili smešna za mladju generaciju, a zbunjujuća za stariju...

Srpska multifunkcionalna prostorija... U mnogim porodicama u sled nedostatka prostora , kuhinja je u isto vreme i kuhinja i špajz i trpezarija i dnevna soba i spavaća soba.
Tu se kuva, tu se uči, tu se ruča, tu se slavi slava, tu baka spava...

Legendarni manijak sa Kalemegdana. Poslednji romantik u svojoj "profesiji". Čovek koji je izazivao zgražavanje tadašnjih srednjoškolki a u isto vreme oduševljenje penzionerki.
Njegov indetitet (sem nadimka Mića Surla) je i dan danas ostao nepoznanica. Postoji mnogo nagadjanja i teorija u vezi njega, najrasprostranjenija je ona da je Mića Surla bio samotnjak sa Dorćola koji je voleo druženje ali nije znao kako da pridje ljudima, dok je druga popularna verzija da je on u stvari ugledni lekar iz Doma Zdravlja Zemun, kome je bilo dosadilo da on svima gleda surle, pa je rešio da pokazuje svoju.
Jedino sigurno je to da je Mića Surla poput pravog super heroja otišao u legendu ne otkrivši svoj indetitet.

Mića je bio prepoznatljiv po svom dugačkom teget mantilu, papučama, belim čarapama i ruži koju je uvek nosio u ruci.
Ordinirao bi u kasnim satima Kalemegdanskim parkom i prepadao gospodje, bilo starije ili mladje, on je bio dzentlmen koji nije žene procenjivao na osnovu godina, otvorio bi svoj mantil, uzviknuo " gospodjo vidi surla", zatim bi nestao u mračnoj noći.

Super heroj 60-tih i 70-tih godina dvadesetog veka. O njemu su se pričali mitovi poput onih da je Mića uspeo da "pokaže surlu" čak sedmorici milicionera u razmaku od 5 minuta i 50 metara, a da ostane neuhvaćen. Takodje je poznata priča o gospodji ispred koje je Mića izleteo, pokazao surlu i počeo da beži. Nažalost gospodja je bila atletičarka pa ga je pojurila i saplela, Mića je pao direktno na surlu, pogledao je sa bolnom grimasom na licu i izustio "sram vas bilo gospodjo, kome sad da pokažem ovako posečenu i odranu surlu".

Sve u svemu uporedjujući ove današnje manijake sa nekadašnjim romantikom Mićom Surlom, dodje se do zaključka da Beogradu nedostaje jedan autentični manijak od kog neće niko strahovati, jer on nije ubijao, silovao, pljačkao i nanosio patnju. Mića bi jednostavno pokazao "poentu" i nestao bez traga. Gledajući današnja dešavanja i novinske naslove, koliko god to paradoksalno zvučalo, Mića je bio dobra prilika za udaju, naspram današnjih mladoženja.

Mića je bio i ostao simbol jedne generacije, neki su ga slavili, neki su ga tukli, ali Mića je ostao isti, neiskvaren i pošten. On nije imao skrivenih namera, on je samo želeo da pokaže svoju surlu!

Stvar koja nam najbolje ide od ruke.
Nema stvari od koje prosečan Srbin ne može napraviti multifunkionalno čudo.

Počev od stvari u domaćinstvu pa sve do državnih pitanja, multifunkcionalnost se podrazumeva, jer mi nemamo para da kupujemo i finansiramo nešto što će nam služiti samo za jednu svrhu, to jest samo za ono za šta je proizvedeno i namenjeno.

Primera radi, ukoliko fotelja nema opciju razvlačenja i nije fotelja+ležaj, prosečan Srbin je neće kupiti.
Na automobil bez kuke za prikolicu, sa kojim ne možemo preterati par tona ovoga i onoga, gledamo kao na kakvu avetinju.
Od kuhinja pravimo multifunkcionalne spavaće sobe.Kupatilo nam je sve i sva, služi i kao kupatilo, wc, perionica, sušionica veša, a može poslužiti i kao čitaonica.
Garderober je kao šugav, ako pored prostora za garderobu, nema i mesto za tv, dvd, gomilu alkohola, radio kasetaš i stotine drugih dzidza bidza.
A jedan od najgenijalnijih izuma za Srbe, su nekadašnje hit jakne, kojima su se skidali rukavi, jer kupiš jaknu za zimu, a imaš i prsluk za proleće.

Isto važi i za stvari koje služe za jednokratnu upotrebu.
Od sestre u domu zdravlja tražićemo da nam da iskorišćen špric, jer sa njim može da se dete igra.
Upaljač kome je ispao kremen sačuvaćemo, jer već imamo sačuvan jedan kome je nestao plin a ima kremena, pa se mogu kombinovati.
Čaše od jogurta se obavezno peru posle ispijanja sadržaja, jer mogu poslužiti neki put za rasadjivanje paprike i ostalih biljnih kultura.
Dnevne novine posle čitanja odlažemo na gomilu drugih pročitanih, jer su odlične za potpalu ili kao zamena za toalet papir.

Kao što rekoh i sa našim državnim institucijama nije ništa drugačije.
Pa tako da gotovo nemamo ministarstvo, zaduženo i specijalizovano samo za jednu oblast. U imenima ministarstava ima nebojeno zareza i slova I. A to odprilike izgleda ovako "Ministarstvo energetike, razvoja i
zaštite životne sredine" imamo i neke banalne spojeve poput "Ministarstvo spoljne i unutrašnje
trgovine i telekomunikacija"...
U zdravstvenim ustanovama medicinska sestra je sve, ona daje terapije, ona čisti, ona previja, ona presvlači, ona menja posteljinu, ona deli ručak a po potrebi i radi reanimaciju.
Sukob interesa nam je sasvim normalna pojava u javnom sektoru, jer samo tako je praktično. Nemamo mi para da imamo posebno premijera i posebno Ministra unutrašnjih poslova. Zašto bi 5 javnih preduzeća,
imalo 5 direktora, kad može imati jednog?
Primera je mnogo, ali činjenica je jedna, jednostavno moto našeg, kroz vekove napaćenog naroda je "ili multifunkcionalno ili nikako". Mi drugačije nećemo, ne možemo niti više umemo...