To su one oznake na ekranu koje pokazuju koliko star smeš biti da bi gledao dotičnu emisiju. Ima ih nekoliko:
- Prazan crveni krug: znak da to mogu gledati deca svih uzrasta. Crtani filmovi u kojima mace, kuce, miševi i zeke kolju, čereče, buše i raznose jedne druge svakom zamislivom vrstom oružja i oruđa. O seksu – ni reči!
- Crveni krug sa brojkom dvanaest unutra. Više nema maca i kuca, ali ima mlaćenja i premlaćivanja svakakojakog. Kriminal, laž, podmetanje, malverzacije, prevare, kauboji istrebljuju Indijance, vanzemaljci ljude, ljudi vanzemaljce, i tako to. Od seksa opet ništa pa ništa (ako se puse ne računaju).
- Crveni krug sa brojkom četrnaest. Psihopatologija. Ubice, manijaci, policajci pošteni i pokvareni, advokati koji lažu, političari koji kradu i lažu, dinosaurusi i zveri koje proždiru odrasle, decu i starce. Sodoma i Gomora, ali bez seksa.
- Crveni krug sa brojkom šesnaest. Ozbiljna psihopatologija. Forenzičari, iskopavanje leševa, manijaci, još malo policajci, još malo advokati, još malo političari koji planiraju uništenje sveta i teroristi koji od njih kradu nuklaearno oružje. Sodoma i Gomora, ali opet bez seksa. Pojava gole sise u kadru tu upućuje na dubinu liberalnih ubeđenja cenzora.
- Crveni krug sa brojkom osamnaest. Ukoliko u filmu ima seksa, obavezna je ova oznaka, pa makar film nosio duboke poruke o humanosti, patriotizmu, milosrđu, toleranciji, pozitivnim društvenim vrednostima, i makar u njemu ni mrav ne bio zgažen, makar ga zajedno potpisalo 120 najboljih svetskih režisera, makar u njemu sam Gospod Bog pozivao na ljubav, taj poziv ne sme da dopre do ušiju maloletnika da, zaboga, ne bi videli malo seksa!
Monstruozno je što postoji sloboda da se gleda kako se deca ubijaju, i zabrana da se gleda kako se prave.
ChemicTown
Podići umetnost zabušavanja na potpuno novi nivo.
Da bi čovek bio proglašen za jebavača sojki nije dovoljno samo da izbegava svaki oblik rada. Ne, da bi napredovao do ovog nivoa, običan zabušant mora da zadovolji sledeće kriterijume:
1) Eskivaža mora biti izvedena tako da niko ne posumnja u postojanje dobre volje zabušanta da pomogne pri poslu, i
2) Za vreme trajanja posla, zabušant mora stalno dupe pomerati jadnicima koji, pored svog, obavljaju i njegov deo posla.
- Kako bilo na pecanju juče?
- Ma nismo ni stigli do reke, pokvario nam se auto na pola puta. Al' meni bilo super, jebav'o sam sojke dva sata, dok su Deja i Mare pokušavali da poprave auto. U početku sam lupetao gluposti, šta bi moglo da bude u kvaru, a onda su me zamolili da ćutim. I dok su se oni jebavali oko auta, ja seo u hlad i malo po malo pojeo sve sendviče i popio svo pivo koje smo poneli.
- Koja si stoka!
- Pa pitao sam ih nekoliko puta jel im treba pomoć, ali kad sam slučajno ispustio dizalicu Deji na nogu rekli su mi da se sklonim da ne smetam. Na kraju smo zvali Maretovog ćaleta da dođe po nas i on nas je dovezao kući. Tako da, što se mene tiče, jedva čekam da idemo ponovo na pecanje.
Ako je verovati onoj našoj "mi smo se uvek branili i nikad nismo vodili osvajačke ratove", onda je ovo jedini logičan način na koji je Dušan mogao da napravi onoliko carstvo.
Dušan: E pa moj pravoslavni prijatelju, ulažem Rašku i Kosovo. Da te vidim...
vizantijski car: Au Dule, pa loše blefiras, matori. Ovako ćemo... Pratim tvoj ulog sa Epirom i Tesalijom, i podižem za Halkidiki i centralnu Grčku.
Dušan: Tako, a? Aj pratim te sa Zetom i Dubrovnikom. Šta imaš?
vizantijski car: Joj Dule, naivčino slovenska, pa puko si, čoveče! Triling kečeva!
Dušan (šmekerski gasi cigaru, ispija viski i baca karte na sto) : Kenta, matori! Žao mi je.
vizantijski car: Šta koji kurac?!
Dušan: Ajde bre buraz, pa nije sve tako crno. Nego da li znaš ti da smo se mi Srbi uvek branili i da nikad nismo vodili osvajački rat?
vizantijski car: Ma bre da se teraš i ti i ti tvoji osvajački ratovi, koje nisi vodio, u tri lepe pizde materine! Dobro mi nisi i Konstantinopolj uzeo! (nastavlja sebi u bradu) Šta nam bi da pokrštavamo i opismenjujemo ove budale? I ko ih bre nauči da igraju poker? Joj, Justinijanu Metodije XVI Porfigeronitu, ako saznam da si ti jebao sam ti mamu onu tvoju tračansku! Ne gine ti turski front!
Crkva ga propoveda teoretski, država sprovodi u praksi.
Najviši stepen obožavanja epske fantastike. Kad ti se fantastika uvuče u svaku poru, pa dedu zoveš Izildurom, kad uđeš u kafanu, ne tražiš pivo ko normalan svet, nego vlasnika u poverenju pitaš - Krčmaru, si video Gandalfa negde, reko mi ovdi da ga čekam. Pa mu namigneš. Dakle, gubiš vezu između realnosti i onoga što to nije.
I dok je zbog patrijarhatskih temelja na kojima društvo počiva za kuratu populaciju takvo ponašanje prihvatljivo, za žene nije.
- Đes matorej, kako je, šima?
- O, Čičak. Eo niš, tamo vamo. Kotebe?
- Nja. Kako cura, jebe li što?
- E, ne znam, komi veruješ...
- Kako?
- Ma raskinuo sam tu vezu, ima dve nedelje.
- Sporadi čega?
- Sporadi toga što sam počeo da strahujem za svoj život.
- Sereš da imala nekog džovana što te sad juri?
- Ma jok, nego ti znaš da je ona malo fanatična bila za Igru prestola? Kurac malo, ludo bre! Upala mi neku noć u sobu premazana medom, kaže - Liži sužnju, krv ti jeben! Ja sam tvoja KALISI! Ja gledam štakojkurac, a ona brale dovati jatagan što mi prađed skovo da jurim cverglane po Krnjaku, pa kad me ošinu sa strane... Nedo bog nikom.
- Au, matorej, pa šta si uradio?
- Ništa, reko sam joj – Spakuj svoje stvari sve, odnesi poljupce sa mene ti. Malo joj teško palo, šta da se radi...
- Ste ostali bar u dobrim odnosima?
- Kaki kurac odnosi, nekoj dan mi stiglo pismo, kae – Moj Zorane, neka, neka, dugačak te arak čeka.
Shvatiti nešto, ukapirati, skontati, ukačiti.
"Ahaaa, sad sam uklavirio kako to radiš..."
Shelly's rangers odnosno truperke su čizme nepravedno poistovećivane sa poznatim Martinkama. Razlika, za nepoznavaoce i ne postoji. Ali sem toga što su truperke šrafljene čizme (što se da videti sa slike) one su i daleko kvalitetnije, jer se ne proizvode u Aziji (Kina, Vijetnam, Bangladeš etc.) već u Engleskoj, gde su i nastale.
Način sahranjivanja baksuza i zlobnika, da se ne umeju vratiti na površinu ako se slučajno povampire. Baš kao neiskusni ronioci kad izgube orijentaciju pod vodom pa svom silom plivaju prema dnu umesto prema površini tako i ovi pretpostavljeni zombiji po svom povratku u nemili život nastave kopati sve dublje. U pogrešnom za njih, ali pravom smeru za nas.
- Jesi video šta su napravili sad?
- Jesam.
- Brate mili, to kad pomre sve treba pokopati dupetom na gore, da sprečimo zombi apokalipsu...
Diskretno stavljanje do znanja osobi kojoj je klim upućen da je se sećate. Možda ne baš sa sigurnošću odakle i u kom kontekstu, a možda nije ni vreme, ni mesto za neki topliji pozdrav.
Klimnućete, proći i evocirati uspomene...
Prepoznao sam je sa velike udaljenosti, dok sam vodio najstarijeg sina na trening. Neki tip je nonšalantno držao ruku preko njenog ramena, ne toliko srdačno da pokaže koliko su prisni, ali opet dovoljno da stavi do znanja da ona sada pripada njemu. Nisam ga poznavao, ali je bilo očigledno da on mene zna. Nisam ga tretirao.
Čuo sam da je trudna, i konačno videh kako sve to izgleda. Toliko sam želeo da je vidim u tom izdanju. Približavali smo se jedno drugom, oboje prezauzeti gledanjem golih krošnji i nekom nepovezanom nazovi-pričom sa saputnikom. Kako je došlo vreme da se mimoiđemo, neobuzdano sam prikovao pogled na njeno lice i ovlaš ukrao njen zbunjeni pogled. Klimnuo sam glavom bez reči. Odklimnula je u znak pozdrava. Nisam se okretao.
Zvuči banalno, ali prvo čega sam setio je bio krpelj kojeg je vadila iz mojih testisa, a kojeg sam pazario na livadi nadomak grada, imajući seks sa njom. Vadiš mi krpelja iz jaja, jebote! I klimaš...
Sin je bio jako uzbuđen zbog utakmice u subotu.
Meksikanac koji je psov'o Boga.
Pridev koji imenici uz koju stoji daje veliku težinu. Dobro je to, ali ako je francuski, e onda se kvalitet ne dovodi u pitanje.
- Juče mi se desio najlepši trenutak u životu.
- Daj bre, mali si još, ima još mnogo toga da doživiš. Ako misliš na ono namigivanje i onaj poljubac u dlan koji ti je uputila, veruj mi nije ni 5% onog što možeš okusiti.
- Eh, to je bio samo poziv, ali posle je pao jedan francuski...
- To je onda druga stvar, bravo mali.
.....
- Večeras opet žurka kod Dekija u vikendici?!
- Ja ne idem. Ne mogu da se guram u onom ležaju opet, ne mogu sam da se ispružim, stvarno ne znam kako sam prošli put zaspao pored one debele.
- Bio si odvaljen, ali sad je uzeo novi, francuski, kaže da komotno može troje da legne.
- Onda idem, taman da cimamo Irenu za neku trojku.
- Može.
.....
- Mile, dodaj mi taj ključ da odvren ovaj ventil.
- Francuski?
- Jok, violinski!
Devojka sa izuzetno slatkom facom; lepim crtama lica koje odaju njene mis kvalitete. Međutim, ono što kvari celokupan doživljaj i maksimalnu ocenu za "scenski nastup" jeste nesrazmerna guzica koja se nekako tu ne uklapa. Nije u pitanju guzulja, da se razumemo, već dupe koje svoje mesto nalazi u korelaciji sa nekom drugom glavom, ružnijom glavom. Ovako samo utiče da sjebe ono dobro i u prvi plan istakne ono loše. Što bi rekli stari ljudi: "Ta muda ne idu uz taj kurac". Izraz potiče od istoimenog automobila koji ima zadnji trap, u fazonu "bolje da ga nema". Nakrivo nasađen, nabudžen bez dobre namere...
- Pogledaj onu žensku. Kako je lepa, čoveče!
- Vidi stvarno. Prelepa. E, jebiga...
- Šta ti je?
- Pomerila se.
- I?
- Nekako je građena k'o Reno Megan.
- Pih. Nema veze, verovatno je u krevetu nezaustavljiva.
- Kako to misliš?
- Ma dizelaš je to, ne moš da ga ugasiš i da 'oćeš.
