Matematika u osnovnoj
Odličan pokazatelj društvenih promena.
Zadatak u trećem razredu osnovne:
1990: Ako je Joca dobio 100 Dinara, i da Peri 1/5 toga, koliko mu je ostalo?
1995: Ako je Joca dobio 100 Dinara, i da Peri 20% toga, koliko mu je ostalo?
2000: Ako je Joca dobio 100 Dinara, i da Peri 20, koliko mu je ostalo?
2005: Ako je Joca dobio 100 Dinara, i dao Peri 20, ostalo mu je 80. U datoj rečenici podvuci broj "osamdeset"
2010: Ako je Joca dobio 100 Dinara, i dao Peri 20, opišite osećanja koja su se razvila u Joci prilikom nesebične podele svega što on ima sa Perom, kao i Perine suze kada je video taj veliki Jocin gest.
Abdicirati
Odreći se prestola, napustiti ga. Ustati sa VC šolje.
-Ćale, kad ćeš da abdiciraš u moju korist, ukenjaću se?
Golicanje mašte
Пустити у промет тему која ће заинтригирати саговорника и натерати га да мисли о значењу нашег говора. Најчешће, мислилац пусти машти на вољу и одлута у потпуно супротном смеру са својим тумачењем изреченог.
Мада, голицање маште се може искористити и као јефтина провокација којом привлачимо пажњу на себе, распирујемо неке блудне мисли особе са којом разговарамо. Поготову су интересантни разговори две особе овог типа.
1 - И шта кажеш какав је, ако ме разумеш?
2 - Хм, ко?
1 - Па Беч. А на шта си ти мислила?
2 - Хехе, па овај леп је ваљда, није толико велики, али има то нешто, има душу?
1 - Мислиш? И је л' ти било лепо?
2 - Па јесте, шта да ти кажем, ништа ми није фалило, знаш. Него је л' ти се диже, овај, јеси ли кренуо да устанеш?
1 - Јесам, јесам. Кажи шта треба.
2 - Донеси крпу, просух мало пива на столицу.
1 - Важи, добро ћу ти је орибати, ништа се не брини.
2 - Дај ми. Вештија сам.
1 - Ево ти. Не мораш да журиш, нема потребе.
2 - Хм, влажна је.
1 - Па ваљда треба таква да буде. Мислим не знам, боље иде него кад је сува. Зар не?
2 - Сигурно. Сува је грубља. Може да се оштети. Намештај.
1 - Видиш нисам о томе размишљао. Паметно збориш. Дај ми је.
2 - Ма јок, ја ћу да је оперем.
1 - Ајде важи. Само пожури, не чека ми се баш много.
2 - Ма добро. Да укључим климу?
1 - Ма јок, не би ваљало да се спусти. Температура.
2 - И то што кажеш, пријатно је овако. Скинућу кошуљу.
1 - Важи. Не смета ми ни најмање.
2 - Јеси волиш Бору Станковића?
1 - Читао сам. Добар је. А ти Толкинову митологију, "Господара прстенова" и те форе?
2 - Ух нисам могла, превише је велик.
1 - Прочитај једном, издржаћеш. Мада неће ићи брзо, има пуно детаља. Квалитетно је.
2 - Хвала на савету.
1 - Да га упалим?
2 - Упали, само немој Пинк.
1 - Договорено, ништа се не брини.
2 - Немој превише гласно.
1 - Бићу тих.
2 - Стани, стани, стани. Немој унутра. Направићеш хаос.
1 - Ма не смета мени хаос, али 'ајде нећу. Ау извини, поломих случајно ову вазу. Платићу ти.
2 - Ма не треба, бесплатно је.
1 - О чему ми причамо уопште?
2 - Немам појма, ај' се јебемо.
Šipka
Simbol da si apsolutno fejlovao kao roditelj. Iako je na prvi pogled sudbina različitih polova zaigranih oko šipke drugačija - u suštini su jako slični - i sin sa šipke i ćerka sa šipke će da provedu život polugoli obožavajući Nemanju Rnića - jedina je razlika što će ćerka da mu uzme 50 evra ili parfem. Kad ti se dijete dohvati šipke - jedina utjeha koja ti preostaje je ultimativno kul nadimak koji će dobiti.
Mona Bombona
Mica Vatrica
Nela Pamela
Mića Dortmund
Bole koljeno
Mile
Šipka
У навијачком свету, популарни жаргон за место одакле се води навијање. Резервисана за утицајније припаднике групе, којима је задатак да својом енергијом покрену масу како би пружили што већу и гласнију подршку вољеном клубу. У неку руку, статусни симбол сваке трибине, јер не може и не сме свако да се пење на шипку (мада је можда ово у данашње време помало дискутабилно).
Претпостављам да назив потиче од чињенице да су некада трибине са највернијим навијачима, док још увек није било столица на њима, биле "прошаране" такозваним шипкама, где се пењањем на исте добијала могућност да будете "изнад масе" и да вас већи део трибине јасно види. Данас то није шипка у буквалном смилу, већ представља било коју издигнуту платформу на којој стоји вођа. Гробари су рецимо својевремено у ту схврху имали чувено буре на које се пео још чувенији Чеги.
Prizivanje živih
Друштвена игра за мртве којом прекраћују ионако превише слободног времена. Верзија призивања духова прилагођена мртвима, јер како ЕУ налаже нико се не сме дискриминисати па тако ни духови.
Тадић: Леп си Борисе, јеси, јеси мачко мрњауууу!!! Шта је сад ово које пичке материне? Где сам ја?
Слоба: Добар дан, Борисе!
Тадић: Добар дан и теби Слобо, ваљда. Јесам ја то рикнуо?
Слоба: Ма јок опусти се, реко да се испричамо мало! Саће и Војвода!
Тадић: А како сам уопште дошао овде ако нисам мртав?
Слоба: Ма призивао живе, хехе. Ко и ви духове, имамо и ми наше методе!
Шешељ: Шта је ово? Јебем вам мајку свима почевши од...
Слоба: Од Ханса Полцијуса знамо, знамо Војводо! Олади бре мало.
Шешељ: Слобо?!! Јесам ја то...
Слоба: Ниси бре, видиш да је и туфница ту, као што рекох њему већ призивао сам живе мало. Морамо озбиљно да попричамо.
Тадић: О чему? Онај твој ме зајеба само тако, ували ми карину од по метра. А мислио сам да ме воли, још кад заврти оним његовим репићом, ихххх!
Слоба: Немој леба ти Бокице да плачеш, пусти сад то. Пракац те је зајебао, зајебо је и мене! Него Томица ме мучи.
Шешељ: Тај издајник, та гњида. Веволвевом би ја њега, може да ми се напуши кувца! Вватиће се Војвода, јебаћу им мајку свима почев од Томе па све до пичкоустог!
Слоба: И Борисе, шта се десило? Како си себи дозволио овако нешто, заборавио си шта сам ти рекао пре но што ме предасте Хагу?
Шешељ: Јебем им мајку свима почев од...
Слоба: Добро је Војо мајку му јебем, знамо бре!
Тадић: Па знаш Слобо ето омакло се, демократски избори и то.
Слоба: Просипај то негде другде!
Тадић: Па мало се заиграли на покеру, и ето изгубио председничку позицију ја имао фул хаус али Тома покер и ето...
Слоба: Па јебему матер, са гробаром си нашао да се карташ! Али ниси само ти крив!
Шешељ: У пваву си Слобо, давно је твебало да га макнем. Веволвелом! А и оног пичкоустог јооој!
Слоба: А што ниси Војо, видиш шта учини сад? Бламира ме човек по свету, мој течни енглески замењен оним његовим срицањем! А како сам дивно само причао сетите се: Birds are running, bees are running, everybody is running because of the bombing! Била су то дивна времена.
Шешељ: Извини Слобо, вешићемо то. Натеваћу Јадванку да га узјаше то ће га дотући!
Тадић: И ја се извињав...
Слоба: То је једино што радиш! Уозбиљите се иначе следећи пут долазите овде трајно, ако ме разумете! Ајд сад мрште!
:одлазе:
Изађи Срањо слободно сад, јес видео како су се узентале будале хахаххахаха, шта сам ти реко! Ај сад да зајебавамо ове твоје.
Туђман: Ајде и не зови ме Срањо, јебали те индексовци! Ја ћу Јосиповића а ти Јадранку. Јосиповић Иво, Јосиповић Иво...
Kao mongolska mlada
Израз коришћен да се опише особа која има толико боја да паун, кад је види, изврши самоубиство.
А: 'Ајде, брате, обуци се, закаснићемо код Маријсе на рођендан.
Б(излази обучен к'о Елвис): Ајмо!
А: А, ја с тебе не идем.
Б: Што?
А: Па види се какав си, к'о монголска млада!
Lepota
Skup crta idealnih proporcija oko idealne duše. A ako nema duše da te crte drži na okupu i daje im formu, nastaje splačina epskih razmera.
-Svi mi, dečaci iz vrtića, smo bili zaljubljeni u nju. Uvek je imala najlepšu haljinicu, kosu vezanu roze gumicom i roze patofne. Nudio sam joj pogačicu sa čvarcima, ali ona je jela samo jabuku. Rekla je da je to dobro za lepotu.
-Krenuli smo u prvi razred i iz dubine duše mrzeli Maju, škrndelja koji je sedeo sa njom. Ja sam sedeo ispred nje i stalno se okretao. Učiteljica mi je redovno jebala kevu i slala me u ćošak. Bila je za glavu viša od mene- ne učiteljica. Ona.
-Počele su da mi rastu prve dlake. Svi smo mi uzgajali farmu bubljica na licu, samo je njeno bilo savršeno, čisto... Mislio sam da je zbog voća koje je uvek jela. Nabrao sam kod komšije punu kesu zelenih jabuka i gutao ih kao ćuran. Umesto lepote, dobio sam proliv. Meni su i dalje rasle bubuljice, a njoj sise. Za nju niko nije bio dovoljno dobar, čak ni osmaci. Bila je kraljica drugarske večeri.
-Imala je 98 poena na prijemnom. Upisala je neku zajebanu školu za koju nisam ni znao da postoji. Imala je krupne oči, kao krava. Iz mesta je mogla da jebe kevu onim starogrčkim boginjama, ali nije htela. Bila je svesna svoje moći. Svojim kravljim očima i dugim trepavicama je pomerala planine i šamarala sve nas- smrtnike.
-Probala je Bejlis, belo vino i Somerzbi. Svidelo joj se. Na red je došla Karelija Slims i Eve. Količina hormona u njenoj krvi je počela da se meri litrima. Borila se protiv prirode jer je ona tatina princeza koja ne želi ništa pre braka.
-Četvrta godina srednje škole. Roze boja je sa svezaka prešla na tange a njeno detinjstvo ostalo na ponosu konobara koji je pijanu izveo iz diskoteke da povraća. Postala je žena.
''Moraću da nadoknadim sve što sam propustila. Ovo nije loše''. Ma loše kurac! Znaju Bog i evolucija šta je dobro. Gledao sam sve to iz prikrajka. Na njenom, od jabuka čistom, licu, pojavile su se mrlje. Crne mrlje. Kao od mastila. Nije bila lepa. Bar ne meni. Kažu, na sred časa je otrčala u wc da povraća, kao što sam ja onomad trčao da spasim noge od besa razularenog dupeta isprovociranog zelenim jabukama. Ja trč'o zbog jabuka, a ona zbog kurca. Kako to može da bude isto? Već do 8. marta je imala stomak kao Mića ložač. Otac je ispisao iz te zajebane škole za koju nisam ni znao da postoji. Udala se. Niko od nas, njenih starih drugova, nije bio na svadbi. Dobila je sina i 20 kila viška. Umesto da vežba aerobik, vežbala je mešenje kiselog testa za pogaču i pranje sudova na dužni metar. Život- tvorova jazbina. Zanimanje- domaćica. San- kupovina veš mašine.
EVO TI GA SAD, JEBALE TE JABUKE!
Boris Tadić
Poznati srpski pisac epske fantastike, čije ogromno književno delo „Srbija“ spada u sam vrh svetskog spisateljstva, rame uz rame sa Tolkinovim „Gospodarom Prstenova“ ili Martinovom „Igrom prestola“. Dobitnik je prestižne Noblicine nagrade za književnost, a jedinstven je po tome da je to uspeo da ostvari napisavši samo jednu jedinu knjigu.
Šaljiv po prirodi, a opet pun mašte, Boris je uspeo u knjigu da ubaci oba elementa, pa se čitalac ponekad od srca nasmeje dogodovštinama njegovih junaka, a ponekad samo zastane sa čitanjem, potpuno zabezeknut maštovitim događajima iz knjige ili maštovitim predelima i prelepim životom ljudi divne zemlje o kojoj upravo čita.
Plejada heroja i anti-heroja koje je stvorio u svom delu, preti da pomrači slavu čak i jednog Hari Potera, Džedaja ili Tolkinovih junaka, a najpoznatiji među njima su Žumance, upravnik izmišljenog grada Beograda, General vojske Srbije Šuntanovac, Komadant Kraljeve Garde Slobica (oko koga se vrti najviše onih komičnih događaja), upravnik trezora poznat po imenu Region, dok se vrhunskim spisateljskim potezom smatra ubacivanje Deda Mraza u priču i to na funkciju Visokog Sveštenika srpskog Velikog Veća.
Knjiga je postala čuvena i po tome što je Boris prvi pisac koji je ubacio sebe u knjigu, tačnije lik baziran na samom sebi, a to je Kralj Licko, najlepši čovek u Kraljevini koji jaše zmaja po imenu Čeda.
Zaplet se dešava u izmišljenoj zemlji Srbiji deceniju nakon pobede nad Onim Čije Se Ime Ne Spominje, u kojoj narod živi divnim i bogatim životom zahvaljujući vladavini Kralja Licka i njegovih prijatelja, ali sile mraka predvođene divljim poglavicom Gladnim Tomom i njegovim zlim ratnicima Neobaveštenim Različkom, Pičkoustim i samoproklamovanim poglavicom plemena Čačak zvanim Udaren s Leđa u Lice, pokušavaju da svrgnu Licka s vlasti i zemlju uvedu u vekove haosa, bezumlja, siromaštva i smrti.
Naravno Licko i prijatelji uspevaju da spasu narod posle obilja smešnih i opasnih zgoda i nezgoda, epskih bitaka i velikih ličnih iskušenja, ali uspevaju i da sačuvaju međusobno prijateljstvo kojim žele da narod svoje zemlje uvedu u novu eru blagostanja, većeg i od onog u kom se sada nalazi.
Ali zlo ne spava…
- Johnny Kurajber: Buksno, ajde uzmi koji vops, pa da se zabodemo kod mene i gledamo TV duel Tadića i NIkolića.
- Buksnetina: Ajde, evo me za petnajs minuta.
.
.
.
- Boris Tadić Mi danas živimo u zemlji koja je u svetu sinonim za demokratiju i poštenje. Ulažemo veliki novac u sve bitne sfere društva. Školstvo, zdravstvo, socijalna pomoć, velike strane investicije. Sve smo to mi doneli. Zato je danas Srbija zemlja koja se smatra liderom regiona i zemlja koja je okarakterisana kao zemlja najubrzanijeg razvoja u jugoistočnoj Evropi.
- Tomislav Nikolić: To možete da pričate nekom drugom. Nekome ko ne živi u ovoj zemlji. Građani jasno vide kuda nas vodi vaša politika. Mi ćemo sve da pohapsimo, uložimo osamstopedeset miliona u poljoprivredu, milijardu u industriju i razvoj malih i srednjih preduzeća, a naša zemlja se neće klanjati nikome u svetu.
- Boris Tadić E pa mi ćemo da uložimo duplo više, sada kada smo kandidat za prijem u Evropsku Uniju, a usput ne damo Kosovo, pripojićemo Republiku Srpsku Srbiji i nastavićemo trend povratka mladih ljudi koji su otišli devedesetih iz naše zemlje nazad, pošto smo već vratili oko četrdesetpet posto, a inače da naglasim, postali smo i svetski lider u borbi protiv organizovanog kriminala. Naravno podigli smo i MOST za osam godina.
- Tomislav Nikolić: Vi vratili ljude? Pa Srbija je danas zemlja sa najstarijim stanovništvom, dva miliona nezaposlenih, koje ćemo mi onim malim i srednjim preduzećima zaposliti, kao i dovođenjem Ruskog kapitala u zemlju jer naša stranka ima isključivu tapiju na saradnju sa Putinovom Jedinstvenom Rusijom. A što se tiče Kosova, mi ćemo da insistiramo na rezoluciji 1244, koju ste skroz zaboravili i vratićemo našu vojsku i policiju dole, naravno uz saglasnost Evropske Unije kojoj svi težimo i koja bi nas raširenih ruku dočekala kada bi mi došli na vlast.
.
.
.
- Buksnetina: Au brate. Gde ova dvojica žive? Voleo bih u toj zemlji i ja da živim, majke mi.
- Johnny Kurajber: Ma idi bre, kada ih slušaš Švica je kurac za nas. Nego da menjam ja kanal?
- Buksnetina: Ma da bre. Ne mogu da ih slušam više kako seru. I crtać je realniji. Nego sve mi je privlačnija ona tvoja ideja da osnujemo stranku. Ako ovi budu na vlasti i ovi sa njima u talu u opoziciji još deset godina živećemo u šatorima.
- Johnny Kurajber: Može. Vreme je za promene. Prvo i osnovno, kako ćemo je nazvati?
- Buksnetina: Nemam pojma. Ajde da otvorimo temu na forumu pa izaberemo najbolji predlog.
- Johnny Kurajber: Odlična ideja.
Noblicina nagrada za književnost
Posprdni epitet koji se dodaje uz ime pisca ili spisateljice za koje smatraš da pišu obično đubre koje je, ako ste ikada i potrošili popodne da pročitate neko njihovo švrljanje, stvorilo u vama samo osećaj gađenja, a ponekad i zabezeknustosti količinom gluposti koje ste pročitali.
Naravno, ne bi vas nerviralo samo to što je glupo, jer svako ima pravo da piše šta god poželi, nego je iritantna pojava konstantnog reklamiranja te nebuloze na TV-u, kao i gostovanja tih kreatura u nekim idiotskim tok-šou emisijama gde ih i voditelji, a što je još gore i oni sami sebe, uzdižu u nebesa pričajući o njihovim spisateljskim sposobnostima u superlativu, pa čak i ono što su oni naškrabali nazivaju književnim delima.
Na sve to izmišljaju se i neke nagrade koje njihove knjige pokupe tokom godine, sa imenima još glupljim nego što su tekstovi u tim knjigama, ali dobro dođu da se spomenu uz tu knjigu, da bi se lakše prodala ljudima koji to mogu da svare, a o čijoj inteligenciji ne bih pisao ovaj put.
- A sada veliko finale. Noblicina nagrada za književnost. Nominovani za ovu prestižnu nagradu su:
01. Mirjana Bobić Mojisilović sa knjigom “Muškarci kad su gladni bolje jebu”
02. Isidora Bjelica sa knjigom “Ja sam dobra pička, samo vi to ne vidite”
03. Siniša Pavić sa knjigom “Šojićev bolji život sa porodičnim blagom”
04. Marijana Mateus “Voluminiziranost na Bahanalijskim ostrvima”
Za kandidate možete glasati slanjem SMS-a sa tekstom SRANJE na broj 1010.
Pridrži mi pivo
Recenica izgovorena par sekundi pre ozbiljnog samopovredjivanja...
"Burazeru, pridrži mi pivo i gledaj ovo..."