Probudio sam se i otišao do kupatila. Uh je.. ko je ovaj čovek, ahhh jebeno ogledalo me svaki dan zajebava. "Dragi, ajde oćeš li mi otići do obućara da mi sredi ove štikle", ko je ova smežurana žena što me šalje kod obućara??."Evo ti, ove.(stavlja mu cipele u ruke i otvara vrata), i reci mu da zalepi ovu levu pri vrhu". Istera me ova smežurana iz stana, kakvih sve ljudi ima. To mora da je moja žena. "Dobar dan komšija"..."Dobar dan", komšija?..a ne sinko, ne ako mene pitaš a ovde sam već dobrih četrdeset godina. "Dobar dan čika Mile"..."Dobar dan", oni mene znaju ja njih ne znam, hmm..da nisam ja neka slavna ličnost?..mora da je to. Gde sam ono krenuo?..a da, u prodavnicu po pastu za zube i papriku. "Dobar dan, izvolite",..."Dobar dan, daćete mi, daćete mi, daćete mi, a da, kilogram pasulja i litru mleka",..."gospodine ovo je prodavnica bele tehnike",.."šta koji moj, od kad??",.."pa ima već jedno 10 godina",..."u redu, izvinjavam se, dovidjenja". Mene danas neko zajebava. De ono ja idem? Šta je ovo u kesi? Pocepane ženske cipele? Pa daaa, smeće, krenuo sam da bacim smeće. Evo kontejnera, a sad kući. Gde sam stavio ključeve od zgrade? Nema ni u jednom džepu. Gle otključano. "Draga, stigao sam kući",..."Ooo, dobar dan komšija Mile",.."ko ste vi? gde mi je žena? šta oćete? pare?...",.." polako, to sam ja komšija Stojan, sprat ispod vas, sad ću vam ja pokazati gde da idete"...(kuc kuc)"komšijka Smiljo, evo doveo sam vam Mileta, opet promašio sprat",..."jao hvala vam komšija, izvinjavam se al znate za njegov problem...",..."znam, znam, aj prijatno". Problem? kakav problem? Ovi ljudi su za posmatranje, sve je otišlo do moga. "Jel, dragi, jesi bacio one cipele u smeće, znala sam ja da možeš ti to, sreća moja".

Čudan osećaj u stomaku kada ste napokon shvatili šta vaša, sada već bivša devojka, pokušava da vam kaže.

Доказ да је свирка била добра.

Devojka koja deli reklamni materijal na ulici.
Posao kojim se bavi je u svaku ruku nezahvalan. Ma koliko nam isli na živce "ovi što smaraju sa flajerima", pokušajmo da se stavimo u njihovu poziciju.
Sedam do osam sati na ulici, izloženi prekim pogledima i guranju od strane užurbane mase.
Nakon svega toga odlaze do nekog nadrkanog privatnika koji im tutne šugavih 500 dinara, gledajući ih kao poslednje govno.

Krekovana verzija čoveka.

Ne može se tvrditi da nisu uspeli, ali ljudi koje je život ipak donekle izigrao. Sećaju se Hvara i Opatije iz nekih lepših vremena, dok danas kao sredovečni pripadnici srednje siromašne klase jedu sebi živce jer na more ne mogu kao sav normalan svet u junu ili julu. Lice Dragiše Popadića. Strepi za posao iz kog ne može pošteno da se živi, trpeći pridike supruge kako je nesposoban, zašto on nije kad su drugi mogli, udala sam se za tebe a toliko sam u životu mogla postići..I tako u krug iz godine u godinu. Nesrećni jer ne mogu u Španiju, a opet zahvalni jer mogu na bilo kakvo more.

Bira septembar jer tek tada može da dobije godišnji, a špic sezone je gotov tako da je ugostiteljska ponuda dosta jeftinija. Tada pakuje ženu i dvoje dece, i uplaćuje deset dana krvavo i prekovremeno zaradjenog polu-pansiona u Čanju, gde jede pečene paprike na praznoj plaži sa golišavom decom, koja vijaju niveinu veliku plavu loptu iz '89., i ženom u jednodelnom crno-belom kupaćem kostimu na pruge. U boljem slučaju, pašće neka Bugarija.

Особа која подузима одређене радње и против себе, контра неким својим ставовимa, и на тај начин себи наноси бол.

znam, znam likovi su osobe koje na svaku vašu rečenicu kažu "Znam, znam" verovatno zato što nemaju pojma o čemu pričate ili zato što žele da ispadnu što više obrazovaniji.

Nezaobilazna za svako dete.
Privlačnija od nečega drečave boje i slatkastog mirisa.
Nešto pored čega prosečan trogodišnjak ne može da prođe a da ne stavi bar jednu ruku unutra i ne oseti ''to'' nešto.

Када после 5 година од полагања вожње поново седнеш да возиш југа.

Танка цигарета. Углавном је пуше рибе, ретко мушкарци. Осим кад немају друге. Или ако престају са пушењем.

Хипохондар који у друштву осталих хипохондара глуми да је најболеснији, извештачено кашљуцајући.

Poslednji stepen slatkoće. Od toga nema dalje.
Pri samoj pomisli na tu osobu preplave te najlepša osećanja, krv ti šibne tamo gde ne treba, pa počneš da osećaš razna pulsiranja u predelu slepoočnica i međunožja, a neće ti pomoći čak ni insekticid u vidu gaziranog alkoholnog napitka, koji su izmislili drevni Egipćani, jer gusenice u tvom stomaku samo što nisu izašle iz stadijuma lutke i prhnule u jato leptirića...
Gotov si burazeru, ili sestro, zaljubio/la si se do ušiju, a i dalje...

Kažemo drugarici nakon što nam je priznala da je prvi put zadovoljila dečka na poseban način.

Ženski brk koji na fotografiji može da izgleda kao ista. Izgovor devojaka koje su preskočile depilaciju ili jednostavno žive u skladu sa prirodom.

Zaključak oca, bivšeg alkoholičara, kada vidi svog maloljetnog klinca kako salijeva rakiju k'o vodu!

Група жена (и пар мушкараца) која само физички живи у Србији, а духовно доручкује цеђену поморанџу код Тифанија, пије кафу без кофеина у Монте Карлу, шопингује у Милану, руча слаткокисело пркно од јака фламбирано коњаком у Лондону, сере у Берлину, лудо се проводи и пије коктеле са тродневном омудином панде на Ибици, изненада упознаје осећајног Мирка, менаџера који обожава Лигу шампиона, безалкохолно пиво, сквош и ПЕС, заљубљује се на први поглед и то објављује Теи, Мии и Леи на ручку, онда цичи, скаче и пљеска рукама са њима, купује изазовни "Victoria's secret" доњи веш, пали миришљаве свеће по соби и пушта амбијенталну музику, сензуално води љубав са Мирком у 37 невероватних поза за побољшање секса, затим открива да и он воли Кејт Хадсон и да тихо јеца на крају "Титаника", бива испрошена на врху Ајфелове куле, "Да! Да! Да!", ангажује Владанку Целић за дизајн венчанице и ту им се живот завршава.

Podrugljiv naziv za čuveni sladoled "Rumenko", dobijen kombinacijom originalnog imena i smešno niske cene istog. Takođe smo ga zvali i "socijalni".

Истинитост једног трача. Ма, ништа нисам додала! Што сам чула, то ти преносим.

Poslednja stranica knjige iznajmljene iz gradske biblioteke.