Sudeći po reakcijama rodbine, slučajnih prolaznika, taksiste i radnice u dragstoru, najveća misterija našeg naroda koja izaziva reakcije veoma slične iznenađenju putara kada u sred januara na minus deset padne tri metra snega. Plus 35 je temperatura koja, sudeći po našim sunarodnicima, ne postoji nigde u svetu. Upravo zbog toga je televizija dužna da obavesti idiote, da neko kojim slučajem ne izađe iz kuće u dva popodne i legne na beton ispred zgrade namazan zejtinom.
Slučajno nemoj iz kuće da izađeš, javili danas da će 36 da bude, tako nije bilo odavno, još od pre tri dana i plus jeste tako bilo celog prošlog leta, ali jebiga, daj da te podsetimo obavezno. I ponesi obavezno balon vode ako treba da se osvežiš ili vratiš nasukanog kita u život.
Ideš na basket u šest popodne? Pa jesi li ti žvakao baterije, ima triespet stepeni, a ti ćeš loptu da bacaš u koš? Sedi kući i kukaj da je vrućina, jes da si puko dvesta evra na klimu koja može da o'ladi manju sportsku dvoranu, ali nemoj da je uključuješ stalno nego jednom na svakih sat vremena je pusti da drnda tri minuta i onda gasi jebote patak, promaja i hladan vazduh, ima leđa da ti se ukoče i nokti na nogama da ti okoštaju.
Znači danas su javili da će da bude 37, to je već mnogo zajebano, ceo stepen više nego juče, javili na TV-u da ne izlaziš iz kuće osim u slučaju preke potrebe, dakle jedino ako ti fale pljuge ili kredit za mobilni.
Javili u petak četrdeset (magična brojka) stepeni! I to isto nikad nije bilo osim prošle nedelje i ceo prošli avgust. Zapravo, nije ni 40, nego je 57 stepeni, lože nas ovi sa dnevnika da ne paničimo, da ne počnu penzioneri da se tuširaju slučajno, ili kojim slučajem da otvaraju prozore u busevima. To bre tako nije bilo, to je od bombardovanja, genetski modifikovane hrane, iluminata i broja 11. Sećam se 1834. kad su leta bre bila do 25, a uveče još prohladno pa izađeš u treši u grad da se ogrneš kad za'ladi.
Mrš bre u pičku materinu.
Podnožje planine Ahagar, južni Alžir:
- Mustafa, javiše na TV-u da će danas 39 da bude. - Muhamede, boli me patka.
Uvod: Plačem, plačeš, sama sam u hodniku, glumim Toni Brexton (ona je bila riba dok je to radila), masnica mi na oku, gledam kroz zamagljen prozor, plačem i dalje sa masnicom na drugom oku, podižem haljinu - masnica mi i na nozi, na sisi mi tetovaža sa tvojim imenom (imam dobre sise), ti si Vuk Kostić, želim te, svarovski luster, ikona plače, rotvajler trči, valjam se po podu.
Zaplet: U pozorištu - ti sa njom, ljuta sam što su za spot izabrali statistkinju lepšu od mene, razbijam masku o zid, staje muzika, trenutak napetosti, slow motion maska se raspada, ja padam sa balkona, čuju se otkucaji srca.
Kulminacija: Nisam pala, premam omču od platine, dolaziš da me tražiš, bežim od tebe kroz šljivike i livade. Teleportovala sam se, opet sam u kući, držim omču, milujem masnicu na nozi i na sisi tetovažu sa imenom tvojim, pevam nešto nepovezano, riba sam. Šalju te u zatvor jer si Vuk Kostić.
Rasplet: Zajebala sam i Sindi Šeldona sad, opet stade muzika, otkucaji srca, sprema se sahrana - a meni srce kuca, došao si na moju sahranu, moram ja da umirem u spotu jer jebiga ti si Vuk Kostić. Držiš je za ruku a ja u sanduku. Opet teleport, ja te držim za ruku ona je u sanduku, nemam masnicu, ona ima tetovažu na sisi. Kraj spota. Otvara oči.
Vermiform appendix Premijer lige. Kao što se digestivni sistem sastoji iz stotinak elemenata koji imaju najrazličitije funkcije i jednog slepog creva koje nema ama baš nikakvu, tako se i Premijer Liga sastoji iz 19 igrački-kulturno/istorijski manje više značajnih ekipa i Fulhama, kojem se ne zna ni svrha ni cilj. Fulam ne gubi, ali ni ne dobija, a retko igra i nerešeno. Zapravo, bilo kog datog vikenda možete pitati nasumičnog pratioca engleske lige "Šta je uradio Fulam?" i šanse su 9/10 da neće imati pojma.
Vest Hem ima onaj film sa Frodom, Stouk ima finale kupa, Vila i Birmingem imaju derbi kao i Vulverhempton i WBA, čak i Blekburn ima relativno svežu titulu. Ostali klubovi imaju kop, naftu, muslimana, tajkuna, pedera, Roj Kina, lepe šarene dresove ili nekog crnca sa šašavom frizurom - Fulam ima najdosadnije dresove u ligi a jedini crnac kojeg imaju u ekipi je ošišan do glave.
Navijači Fulama su u dobrim odnosima sa navijačima Deportivo la Korunje, Liona i Fiorentine, sa kojima se okupljaju u aljaskanskim kolibama i pored kamina puše lule, čitaju anomalično velike novine, glasno se zakašljavaju i generalno bivaju ogromni smarači.
nasumični susret kod Marbl Arča
-QPR: Desi Fulame matori, nisam te video od mature jebote, au šta sve imam da ti pričam, jel znaš da sam opalio meleskinju u Nesebaru, haha zapravo bila je trojka, moja cura i ja se patosirali od nekog horsa, pričaću ti hahah.... znaš batalio sam faks inače, sad sam kao vokal u nekom rege bendu, ma nemam pojma, duvamo travu, boli nas kurac. Šta ima kod tebe?!?! -F: Ništa...sve po starom.... -QPR: Au jebote Fulame, koji si ti smarač.
Ne, antiheroj nije glavni negativac, bezosećajno stvorenje, psihopata ili neko sličan. Jer da bi lik postao antiheroj, on mora da nosi neku poruku, mora da ima neko sopstveno viđenje sveta, i mora da ima dobar razlog za to da radi i da mu to pričinjava zadovoljstvo, a da pritom nema drugu korist od toga. Naravno, da njegovo delovanje bude u skladu sa moralnim kodeksom, koji doduše samo on razume, ali bez obzira.
Predstavnici ove grupe, koji meni prvi padaju na pamet su svakako Anton Čigur i Patrik Bejtmen. Jednostavno, to su ljudi koji u sebi nose sve osobine ovog sveta, u neku ruku, dostižu nivoe polubogova i postaju neuhvatljivi i nevidljivi predstavnicima "pravde". Oni ne gube. Beskompromisna inteligencija sjebanog mozga ih dovodi do nivoa kulta i zadržava ih tu. Jednostavno, ne možeš da ih mrziš. Bilo da dave prostitutke dok slušaju Vitni Hjuston ili Fila Kolinsa, pucaju u sve žive ili ljudima daju šansu da bace novčić. Pokriveni velom životne ironije i sarkazma delaju u polumraku i nikoga ne ostavljaju ravnodušnim.
Takođe, antiheroj može biti samo parodija na heroje, bilo parvelove, bilo na neke druge, ali pritom mora biti urađen sa stilom, tako da kroz sve svoje delovanje pokazuje apsurd borbe za "bolji svet", apsurd herojstva i oslikava prilično bednu stranu društva. Superhik.
U svakodnevnom životu ih i nema toliko, ili ih ima u mnogo blažem obliku, da to prelazi u domen zajedljivog starca koji sere po svemu, ljude koji znaju da daju smislenu kritiku i to rade sa zadovoljstvom, do ironičnih i sarkastičnih drkadžija koji jedva čekaju da pokopaju nekoga, u intelektualnom smislu, nešto kao Gregori Haus.
1 - Dobar dan, jeste li zainteresovani... 2 - Ne. 1 - Kažite mi šta vam treba. 2 - Ništa. U stvari, dupli Džek sa ledom i kesica cimeta ako imate. 1 - Gospodine, ovo je Vumen Sikret, imate mar... 2 - Ma nemoj mi reći. 1 - ket dole niz ulicu, 300 metara odavde. 2 - Nemoj ti meni 300 metara odavde, imaš li to što sam ti tražio? 1 - Nemamo, i bojim se da ću biti prinuđena da zovem obezbeđenje ako ne izađete iz prodavnice. 2 - Slobodno, u stvari, nemoj, čekaj. Imam još jedno pitanje. Jebeš li šta? Ili je l' te neko jebe, da formulišem tako, učtivije. 1 - Gospodin... 2 - A je li, koliko su ti ove tange sa tregerima? I kupuje li iko to? 1 - To su strogo poverljive inform... 2 - Aham, a je l' da li bi mogla da ih obučeš, da vidim kako stoje, da znam vredi li ih uzimati za moju čivavu. 1 - A? 2 - Nemoj ti meni a, čivava laje. 1 - Gospodine, zvaću ob... 2 - A da, zaboravih, ovo je pljačka. 1 - Molim?! 2 - Šta moliš? Daj mi tri velike kese i... 1 - Evo, evo, uf, istrešću vam celu kasu. 2 - Nemoj da se trudiš, ne trebaju mi pare. 1 - Nego? 2 - Zapakuj mi trideset pari nazuvica i stotinak gaća, od toga minimalno 28 budu tange, i nek spektar boja bude što širi, 32 nek budu bokserice, ne ne ne te, one babske mi trebaju. 1 - Ali gospodine, nemamo te babske... 2 - Kakva je bre ovo radnja? Ništa, onda skidaj svoje, ocrtava ti se ispod tih pantalona da nosiš ove što čuvaju i bubrege i jajnike, a bogami i grlo. Takođe, kao odštetu, moraš da mi daš i nešto po svom izboru. Ali pazi se ako mi se ne svidi. 1 - Dobro, dobro, evo... 2 - Uzgred, hoćeš žvaku, ostale su mi samo dve? 1 - Neka hvala... 2 - Pogrešan odgovor, sad se lagano sagni i priđi... 1 - Jooooj, majko mila... Kud ja baš? Što ne Mia, ona radi u drugoj smeni. 2 - Polako kreni ka meni... 1 - Evo, evo. 2 - I bez kukanja. 1 - Dobro, samo polako, nemojte se nervirati, sve što kažete. 2 - A sad ustani. 1 - Molim? 2 - Ne uzimaj ga... 1 - Jeste sigurni. 2 - Da. 1 - Stvarno? 2 - Ponudiš im kurčine i ne možeš da ih odvratiš od ideje, o bože... 1 - Evo ustajem. 2 - A sada pogledaj ka onom prozoru... 1 - Gledam. 2 - U stvari nemoj da gledaš, nema tamo ničega. 1 - Ne razumem. 2 - Sprdao sam te sve vreme. Ova kiša napolju, pa sam 'teo da se sklonim na kratko. Aj zdra'o.
Svaki posao u životu mora biti dobro osmišljen, a kvalitetna strategija je pola posla. Najbrža "pesnikinja" svih vremena ( oko 100 pesama dnevno ), Marina Tucaković je uvek u velikom poslu, jer joj se dnevno javi pola estrade sa željom da im napiše 10 novih pesama - 10 novih hitova, te mora racionalno da troši svoje vreme.
Praskozorje. Marina spava sa povezom preko očiju. Zvoni telefon. Marina ( pospano )....mmmm...alo! Glas sa druge starne žice: Ej, ćao, Maki, jesam li te probudila? Stoja ovde. Marina ( skida povez ): U, bre, Stojanka, vidiš li koliko je sati? Stoja: Izvini, ja se sad vratila sa tezge. Nego, htela sam da te pitam. Hoću da napravim bombu od albuma, da jebem kevu svim ovim kurvetinama i otvaračicama usta, pa sam htela da mi ti napišeš pesme. Pare nisu problem. Marina ( uzima papir i olovku ): Ma nemaš frke. Nego, ti si ipak klasa, moraću da uložim dosta vremena, oko 2 meseca, a to će baš da košta...( računa ). Je l puno 30 hiljada evra, pola unapred, pola po obavljenom poslu? Stoja ( ushićeno ): Ma gde mnogo, superiška. Sad ću da ti uplatim 15 soma na tekući račun. Aj, čujemo se se za 2 meseca, neću da te ometam.
Marina odlazi u klozet. Uzima redom bočice od parfema, domestosa, cifa, vima i čita etikete na njima. Munjevito pravi nekoliko rima ( emulgator - integrator, patnja i bol - etil alkohol, balzam - orgazam...). Posle 5 minuta se vraća iz kupatila i uključuje kompjuter. Otvara jedinu pesmu koju je ikada napisala, 1982. i random metodom, na 10 različitih načina umeće novostvorene rime, i pravi 10 novih pesama. Isključuje kompjuter, pakuje torbu i kreće u banku. Podiže 15 'iljada koje je uplatila Stoja i odlazi u turističku agenciju gde uplaćuje dvomesečno letovanje na Sejšelima.
Dva meseca kasnije. Susret sa Stojom. Marina ( crna ko Medžik Džonson ): Gotovo, Stojo! ( Pruža je 10 papira sa tekstovima. Stoja: Ju, al si pocrnela, kao da si na moru bila. ( Pruža joj 15 hiljada ) Marina:( pare u džep) Ma kakvom moru, crn je ovo posao, moja Stojo. Stoja ( zadovoljno čita pesme ): Jebaću im kevu sad.
Ime: Člankovita glista; Porodica: Zmija; Familija: Aurora Borealis; Svaka člankovita glista, dakle i ja, sastoji se od 64 članka aproksimativno. Nisam sigurna da znam šta znači reč aproksimativno al mi bilo lepo da je metnem ovde. I svaki članak ima ima tačno određenu funkciju, osim nekih koji su tu čisto bezveze. Udžbenik iz biologije za 6. razred kaže sledeće, citiram: "Iako deluje nezamislivo, člankovita glista se prilagodila kretanju bez nogu, i to veoma lako čini." Kurac moj lako. Zahvaljujući jednom jebenom mišiću u 17. članku i metodi: zgrči telo - opruži telo, uspevamo nekako da se krećemo kroz ovaj život pun čemeri i boli. Sve je u životu prolazno moj druže I ljubavi i tuge i svi srećni dani Sad kada je nema neka plaču ruže Ko uvelo lišće na jesenjoj grani... Ja se izvinjavama na ovoj digresiji, pukla me emocija. Da nastavim. Uvreženo je mišljenje da smo mi potomci zmija, guštera i čega sve ne, no jasno je ko dan da su to fabrikovane insinuacije naših arhineprijatelja, belih nosoroga. Svi ste u školi učili da slonovi svakog proleća odbacuju surlu, a da li ste se ikada zapitali da je možda surla ta koja odbacuje slona i evoluira u neko drugo biće, biće oslobođeno materijalnog. Ruku, nogu, ušiju, očiju. Da, i reproduktivnih organa, no ta trivijalnost nam ne predstavlja smetnju prilikom seksa. Sada se verovatno smejete i pitate kako glupava člankovita glista može da vodi ljubav? Pitajte svoju ženu, ona se nije bunila. Vas, ljude, verovatno zanima kakvo mišljenje mi, člankovite gliste, imamo o vama, ljudima. Kako bilo, ja vas delim na dve vrste: na one koji imaju potrebu da nas gaze svojim pseudopodama i one koji nas iz nekakvog milosrđa, il šta ti ja znam, na našem putešestviju od tačke A do tačke B, bez greške vraćaju u tačku A. Uh, kako mrzim ove druge. Zar je toliko teško pogledati gde nam je usmeren prvi članak (upadljivo svetliji od ostalih), i preneti nas u tom pravcu? Rekli su o nama: "Jasno je da je tajna i bit svega saznajnog u sledećem pitanju. Gde je kraj onoga što člankovita glista kao takva jeste, a gde početak onoga što člankovita glista nije." Kornelije Kovač, gitar hirou turnir - delta siti 2008.. "To ne beše glista, nit to beše zmija. Već sve deo do dela. Doista čudno. Čudo?" Poslanica Nazarećanima, treći psalm 12:44
To sam u najkraćim crtama Ja, člankovita glista. Ili sam beše člankoviti crv? E da ga jebeš...
Grčki junak koji je kao mlad igrao fudbal u Holandiji, a pod stare dane razvio maniju čistoće i umro pijući deterdžent i paranoično mrmljajući sebi u bradu "Bolji sam od Ahila, bolji sam od Ahila... I od Van Bastena sam bolji... Mister Proper je pička...".
Kažu, to bi bio jedan od najspektakularnijih doživljaja ikada. Memorija nije nalik nesređenom tavanu punom uspomenastih stvari, nije nalik ni gradskoj deponiji, ni groblju aviona, vojnom otpadu ... još gore od toga ... to je jednostavno krš i miks od informacija, uspomena, doživljaja, realnosti, nadrealnosti, iracionalnosti, želja, stremljenja, ambicija, viđenog, oslušnutog, omirisanog, pojedenog, opipanog, odsanjanog i ko zna čega, ali sve to bez ikakvog smislenog reda i poretka.
Brza kao najbrži procesor, neviđena kao utvara, džangrizava kao penzionisana prostitutka, aljkava kao kineski kuvar – podsvest će na svaki zahtev svesti za najobičnijom informacijom istresti ceo memorijski paket, od dinosaurusovih kostiju i kamenih sekira pa do čipova i izvornog koda satelitskog računara. Uradiće to bez griže savesti i bola u kurcu, a sve po sistemu: “Tražio si formulu Lorencove transformacije? Evo ti, NA! Nađi je sam, tu je ona negde sigurno. Mada, bolje bi ti bilo da jebeš nešto, da zapališ cigaretu ili da se napiješ, a možeš i da se ubiješ... i nemoj da sređuješ i diraš bilo šta...“
kurac plavog kita, krvava kolena, paralelne neonke, lanac od bicikla, zapali cigaretu, žuta plastična noša, rat na televiziji, prokletnica prekida pušenje da skine dlaku sa glavića, čvarci, Teslu boli kurac, petsto litara sperme, rat preko brda, Đole je car, 286 sa žutim slovima na ekranu, boca od infuzije, govnjive tange, obične tange, htela je da ti da večeras – kretenu, Arhimed pere štroku sa sebe, t, banjalučki ćevap ekspandira, mogao bi da zapališ cigaretu, vaške izleću iz marksističke brade, uvek diraj crveno dugme, Ajnštajna drma struja, samo joj digni noge, Quake 1 i 2, drkaj sto puta dnevno, Leda Atomica, Laovazjeova glava u korpi ispod giljotine, EXIT, –, imaš temperaturu, mlečna sisa, glupo je da sereš bez cigarete, engleskinjino dupe, prase na ražnju, rat u gradu, jebi je - život je kratak, ja sam genije, dođi ovde je voda duboka, dao sam tri gola, BMW je brži od zvuka, vx/c², Darvinu izrasta rep i majmunske uši, nemoj da ti drka – dosta je bilo – sad je jebi, Tutankamon je ispao iz kabrioleta, loš je ovaj kondom - skini ga, sise, žene te vole, t', sise, =, skrljaj se i ti – vidiš da se gomila već olešila, ─────, mrtva anakonda na dnu plitke bare, sise, pope nisi u pravu i ne seri više, konji su najbolji konzuli, pocepaj ga majstore – vidiš da pojma nema, dupe, guza, guzica, guzičetina, dosta si jebao sad zapali jednu, √, majmuni su završili rukopis Hamleta – i dali ga u štampu, rat u tvojoj ulici, Srbi lete u nebo, Arhimed jebe Rimjane, pobogu pope Bog ne postoji, bukovača na roštilju, kupi joj erotski veš – ona to voli – a i ti, Audi se proizvodi po meri tvog dupeta, srednjak Halkidikija, 1, imaš nemačke krvi u sebi – bolje nego na sebi, zapali slobodno – rak nije za pičkice, –, defloriši tu Nemicu, dolar - kurac, evro - pička zajednička, deda se seli na nebo, malteška pudla maše repom, muškarci ne plaču, ringišpil za subatome, neon je američki, v²/c², da nije Hrišćanstva sada bi bila 4011. godina, matematika je pičkin dim, silikonske sise su sranje, silikonska usta su dobra za pušenje, popuši i ti jednu, ne diraj više crveno dugme, Pilate stoko jedna – vidi kakvo si sranje napravio, Fuck America, Papa loži vatru telom Đordana Bruna, nemoj da cinkariš ko je slomio prozor, duvan čvarci, jebi komšinicu, pametniji si od GPS-a, sat od voska se topi, Nolite jacere margaritas ante porcos, Čerčil trebi trule jabuke – Njutn spava, da nije Amerike sada bi bila 1811. godina, Salvador Dali ne jebe, Sloba misli da jebe, Koštunica sanja da jebe, Tadić jebe u prazno, bazen češkog piva, raspeće za Pilata, pička je samo obična futrolica dlakave spoljašnosti, jebaće te ona kao Jelena Trojanska sa dupetom u vatri ...
Spora kao najsporiji procesor, trpeljiva i naviknuta na večitu gnjavažu, svest će iz celoživotne i uglavnom besmislene gomile umorno uzeti ono što joj treba. I dok je zauzeta prepoznavanjem elemenata za sklapanje celine, podsvest će se lopovski iskrsti i narediti rukama da zapale cigaretu posle šest meseci apstiniranja.
Iz svesti: Dobro je ... dosta ... setio sam se formule Lorencove transformacije.
Iz podsvesti: Daj sad jedan mlaz endorfina za samozadovoljenje.
Iz svesti: Dam ti kurac. Sledeći put daj mi samo ono što tražim, i ne podsećaj me na neke stvari. Nisam ih džaba gurnuo u najmračniji šupak memorije.
Iz podsvesti: Dam ja tebi kurca dva, sve je to tvoje đubre i ja ga čuvam. Daj endorfine ili ću od svega ovoga što si odbacio napraviti pet različitih ličnosti, daću im imena slavnih ljudi i pustiti ih da se igraju u tvom delu mozga.
Iz svesti: Uhhhh, pobeda je tvoja. Kako se zvaše ona kurva? ... ali samo njeno ime, broj imam u mobilnom ... zajebi kafane ... i Diznilend ... i kockarnice ... aaaaaaa... već si popušio jednu cigaretu ... e jebi ga!
Neki tamo glagolski oblik u već dovoljno komplikovanom srpskom jeziku koji pretvara i najčešće korišćene reči u nešto daleko pametnije i uzvišenije.
Oh, sapletoh se. Šta to uradiste ? Igrah igrice, blejah na internetu. Da li sve naučiste kolege moje omiljene ? Desetku dobih dragi roditelji. Dobru ribu opalih prijatelji moji. Upropastih se od vinjaka policijo moja lepa.
3... Čovjek čije su ime klinci izgovarali često i olako koliko i riječ „boem“, kad bi se sa terena preselili u kafane, ne znajući da, i za jedno i za drugo, treba mnogo više rada i odricanja. Još jedan koji se nije uklopio u šampionsku viziju KK Crvena Zvezda, i proglašen netalentovanim. Neki zbog ovakve odluke KK Crvena Zvezda Sudbinu nazivaju kurvom, a neki samo misle da je obična bolest u pitanju. Otišao čovjek u KK Partizan, i objasnio neke stvari. Nema potrebe za statisikom i brojem medalja, trofeja i ostalih kurčeva, niti je potrebna gomila novinara i komentatora koji sline za njegovim potezima, dovoljno je bilo gledati ga da bi se shvatilo koliko je veliki igrač bio. Nažalost, neki su osuđeni da poslije njega kasnije gledaju Markovića, Teodosića...
2...U prvom redu, uloga pleja je da razigarava saigrače i da ne sere previše, a velikog igrača da iskoči kad je najteže i težinom svojih muda prebaci težinu situacije u svoju korist, te izađe kao pobjednik. Sale Nacionale je to radio.
Istanbul, devedesdruga. Partizan – Huventud. Uhvati čovjek loptu nekoliko sekundi prije kraja, otrči do protivničke trojke i pogodi u posljednjoj sekundi. Prosto k'o pasulj. On je to radio tako da se činilo da je samo potrebno izaći na teren i biti šampion. Od NBA zvijezda razlikovalo ga je samo što ima više kose na glavi pa je uskoro i taj problem riješio.
Devedespeta. Ukinute sankcije. Evrposko prvenstvo. Jugoslavija- Litvanija. Finale. Strp'o čovjek 20 i po koševa, trojke 9/12. Drugim riječima, natjerao Litvance da mu se previju preko koljena, skinu gaće i dobiju po guzici.
Poslije OI 1996 i srebrne medalje, otišao u Portland i ubrzo se vratio. Nakon 8 utakmica, skontao je ono što Darko Miličić još uvijek ne konta,i neće ni skontati. Želio ja da igra košarku a ne da sjedi na klupi i bude glupi Evropljanin kojeg će trener ubaciti samo kad treba nekom rame izvaliti u odbrani. Želio je da on bude taj kojeg će svi željeti da zaustave. Nije želio da Sudbinu samo nazove kurvom i odustane i uhvati se prvog šatora pod kojim pjeva Maja Marijana. On je zgrabio Sudbinu, navio je preko stola, pokido košulju, jednu ruku metno na sisu, drugom pokid'o gaće i zabio do jaja.
Cijevi pušaka još se nisu ohladile od krvavog rata, a Jugoslaviju i Hrvatsku Sudbina je natjerala opet da ratuju, srećom, na parketu. Iako smo ratom rekli šta mislimo jedni o drugima, ostao je utisak nedorečenosti koji je trebalo ispoštovati. Rimac. Tri slobodna. 62-61. Đorđević. Uhvati čovjek loptu nekoliko sekundi prije kraja, otrči do protivničke trojke i pogodi u posljednjoj sekundi. Prosto ko pasulj.
Postao je i svjetski šampion, i trener, i na oproštajnoj utakmici pogodio trojku u posljednjoj sekundi, i mnogo toga još... I ko zna gdje mu kurva Sudbina sprema novu zamku, nije ni bitno, kladim se na njega.
1... Heroj. Ideal kojeg ova balavurdija nije dostojna, a kada to shvate, i počnu da rade k'o u rudniku, onda će od naše košarke da bude nešto.
