Kaže se za baju kome fali par santima dole, kao da su mu recnuli pišu.

Fraza koja se koristi kada nešto jednostavno moraš da uradiš. Da, jeste teško, i da, možda se graniči sa glupošću, ali da bi sutra mogao da se osmehneš sebi u ogledalu, ipak ćeš to da uradiš.

Бити џентлмен значи бити истински мушкарац, бити Прави Џентлмен, доћи до одређеног нивоа понашања и живљења који подразумева интегритет и заслужено поштовање. Нешто чему би сваки примерак мужјака који је престао да сиса палац и отарасио се едиповских жеља да сиса кеву требало да тежи.

Посебно код нас на Балкану. А још посебније због постојања руралног мита о Балканцу као мачо Тарзану, јебачу и "фрајеру", који иначе не постоји. Ако игде има мање мачо мушкараца онда је то у нашим крајевима, стога балканци као стереотип уопште и не постоје. Фејк искарикирани шовинизам са примесама пичкопаћеништва се не рачуна у мачизам.

Џентлмен није господин, господин може да буде свако ко искешира довољно за Хуго Бос одело или је спреман да прода бубрег не би ли му италијан фегетлија по мери сашио сако и упарио кравату са гаћама. Да су господа џентлмени, имали би пуну скупштину истих, али нажалост ако би смо скупштину називали по томе ко у њој обитава, могли би комотно да је зовемо и штала.

Прави џентлмен мора да буде оличење равнотеже у свему. Да балансира на десној нози док левом шутира кретена у дупе, у једној руци да има књигу док другом показује средњи прст систему, једним оком да гледа напред а другим да мерка конобарицу. Мора да буде свестрана особа, способна за све али не и спремна на све. То разликује дилеју која покушава да пробије главом зид од џентлмена који заобиђе зид, узме пнеуматски чекић, сруши га а онда се врати и прегази преко њега. Џентлмен у животу ради оно што воли али тиме не угрожава друге, не смета и не смара о томе. Веома је важно не бити смарач, не досађивати својим ставовима када нико није питао за њих, не дробити увек о истим темама и не силити са духовитошћу. То је одлика Правог и ту се добро оцртава она равнотежа што сам је споменуо. Бити наметљив када треба али не стално, имати смисла за офанзиву и дефанзиву, тактичност је џентлменска врлина.

Још пар ствари морам да споменен у вези џентлменовања, једна је веома важна, а то су жене. Истински Прави поштује жене, ту се разликује од Балканца који је и даље заљубљен у своју маму јер она зна да ујутру воли прженице са бабиним џемом и кафу са једном и по кашичицом шећера и најрадије би се оженио мамом или женом која је подобро емулира. Дакле, поштовање према женама је основа односа са њима. И да се не схвати погрешно, да нагласим, поштовање а не лизање дупета ради добијања приступа међуножју супротног пола.
Да би неко био Прави Џентлмен, мора, нажалост тако је, да има само једну жену. Зашто? То је једноставно питање са компликованим одговором. Да би се разликовао од остатка мушке популације и да би остао концентрисан на важне ствари не сме да ландара к'о муда за вепром. Од тога боли глава, није хигијенски а нема ни смисла. Концентрација је важна јер се тако фокус преноси на друге важне ствари у животу, а то жена може да постигне са Правим. А и супер су жене, понекада дају смисла бесмислу, понекада одузимају смисао свему али зато увек, увек пријају.

И задња ствар у ионако предугачкој беседи је поштовање. Поштовање не као усађен рефлекс учтивости који бесмислено подсећа на некадашње идеале и обрасце понашања већ поштовање као одраз здравог разума и културе. Да дам један баналан пример: Уђеш у ГСП, седнеш, до тебе два старца дрве о томе како је омладина искварена, дрогира се и генерално курцу не вреди, онда те један од њих погледа "устај коњу, ја сам четресшесте био на радној акцији" погледом. Е сада, таквој багри не треба устати да му живот овиси о томе, није лепо бити фин према дебилима који те без упознавања окарактеришу лоше, бесмислено је и нимало логично. По мени, не би било културно устати таквом човеку јер реакција на некултуру треба да буде сам још већа некултура, бахатост а ни физичко насиље не би било на одмет. Што опет доводи до једног обрасца којим би џентлмен требало да се води. Ко тебе каменом ти њега никако хлебом него пиштољом или бомбом. Не око за око него глава за једну длаку са дупета. И по мени, то је скроз исправно и поштено. А треба да функционише и у другом правцу, ко теби џак ораха, ти њему два џака ораха догодине када твој орах роди. Џентлмен је бољи према онима који су добри према њему и гори према онима који су лоши према њему.

Толико.

Putnici prvih jutarnjih GSP autobusa, koji zalepljenih obraza na staklo, zatvorenih očiju i poluotvorenih usta, balave po staklu.

Suprotno glagolu nemoj.
Negacija negacije.

Kad planiraš prvi put posetiti kazino, ali te nešto spreči u tome.

Devojka koja svima daje podjednako.

Када пиплметар каже: "Пипла без". Када камерман каже: "А могао сам да пишем песме" и крене да се беси, опет. Када предајник телевизије баца сигнал до краја одговарајућег атара. Када продуцент, хм, па добро, кад нема продуцента. И када поред свега наведеног они не виде разлог да одустану, разлог да оборе краља. Ко су они? Наши јунаци су својеврсни шерпаси, спремни да се из недеље у недељу пењу на ову планину бесмисла, најчешће у саставу: водитељ (и сам носилац захвалнице за учешће на Шахијади у Трогиру) и велемајстор опскрбљен магнетним фигурама (за таблом).

Kaže se za čoveka koji u krevetu provodi više od 13 sati, posle ceo dan provede dremajući, večito je neispavan i umoran, a u cik zore računa vreme oko 11 ujutru.

Prvih jedanaest centimetara muškosti, koje oprezno staviš devojci u zadnji ulaz.

Kasnije, kad se malo opusti, surdukneš i drugu polovinu.

Definitivno najinteresantniji i najmisteriozniji lik iz kultne crtane serije “Mumijevi”. On jebe i leti.
Radi se o vrlo kompleksnom liku kojeg ne može svako da voli. Klinci kojima je on bio omiljeni lik obično su bili zreliji od svog društva baš kao i ovaj misteriozni ploditelj u odnosu na Mumija i ostatak kompanije, jer da bi se uvažio njegov lik i djelo potrebno je imati nešto viši koeficijent inteligencije od tetkinog Miška kojem je glavna zanimacija ultimejt fajt sa svojom mlađom sestrom.
Od njegovog prvog pojavljivanja u seriji, po njegovoj pojavi se vidi da je za svoje godine mnogo toga prošao.
Uvijek je u istoj pocjepanoj odjeći dugih rukava kojom možda pokušava prikriti tragove uboda igle nastale dugotrajnim intravenoznim drogiranjem. Ovu teoriju dodatno potkrijepljuje i činjenica da Svire ima jako proširene zjenice. Romantičari pak tvrde Svire nije ćoman, već da želi prikriti tragove sječenja vena za nekom nepoznatom ženom koju je sreo na svojim putešestvijama. U svakom slučaju odjeća ga dodatno izdvaja od ostatka Doline Mumijevih jer uprkos tome što se nikada ne presvlači, makar ne ide go okolo.
Svire je mršav, i često djeluje izmoreno. Izmorenost se osjeti u njegovom glasu i pogledu ali nije ona nastala svakodnevnim istovaranjem Tamića sa tatom Mumijem, već od burnog I teškog života. Ponekad se učini da je Svire razočaran u svoju sudbinu i da se povukao u izolaciju koju mu pruža Dolina Mumijevih kako bi se odmorio od svega.
Sviretov glas nije pretjerano muževan ali je ipak dovoljno dubok i misteriozan da stimuliše lučenje izvjesnih tjelesnih tečnosti kod pripadnica ljepšeg pola. Svojim boemskim glasom govori polako i rijetko ali mu je svaka ka’ Njegoševa.
Uočljiva je i sličnost između njega i Male Mu. Neki smatraju da je sestra Male Mu dovoljno stara da ima dijete njenih godina i da je Svire rano ušao u pubertet pa bi odatle bilo moguće da je džangrizava stanovnica Doline Mumijevih začeta u jednoj od Sviretovih veselih noći.
Obzirom na sve opasnosti koje vrebaju u divljini koju on često posjećuje (naročito zimi) a koje on uvijek izbjegne ili pređe na neki dovitljiv način opravdano je smatrati da je Svire već odslužio vojsku. Neki idu tako daleko da smatraju da je dotični kao rezervista išao na ekskurziju Hrvatska-Bih ’91-’95 pa da je vrlo moguće da je razvio post-traumatski sindrom koji ga je i natjerao da se povuče u vukojebinu u kojoj sad boravi.
Svire je i značajan klimatski faktor u Dolini Mumijevih. Krajem jeseni, on odlazi na jug gdje ostaje do pred sami kraj zime, kada kreće da se vraća nazad kako bi svojom usnom harmonikom označio dolazak proljeća. Kako se Mumijevi u tom periodu bude iz zimskog sna i time ponovo postaju aktivni članovi društva Doline Mumijevih, može se reći da je Svire na taj način i značajan socijalni faktor u istoj.

Skup aktivnosti koje sprovodiš u društvu svoje devojke i njene megaizazovne drugarice, sa kojom bi rado bio viz-a-vi, tet-a-tet, a zašto ne i - utrojen.

Zvuči slično kao slavni francuski izraz koji toliko obećava, ali se tu svaka sličnost završava: blejaž zapravo znači da ćete saznati ko-koga-kako-s-kim-i-koliko, šta je ko kupio od odeće, šta je "ona kurveštija" nosila pre neko veče u kafani i KOLIKO su joj se videle bradavice, biće prepričane neke manje pikantne avanture iz zajedničke mladosti, a ni društvene igre tipa karata i slično nisu neuobičajene. Poker u skidanje, naravno - nije opcija, ma koliko insistirali.

Pojava koja počinje već pomalo da nervira iako je u početku bila simpatična.
Naime, sve je počelo od kukanja Ane Ivanović stranim medijima kako je morala za vreme bombardovanja da trenira u praznom bazenu, a onda se proširilo na skoro sve sportiste i sportove, pa su mesta treninga bivala sve zanimljivija i sve čudnija, a sve samo da bi uveličali svoj uspeh ili opravdali neuspeh, a neki čak i da bi dobili koji dinar više ili gajbu od države, neki prostor u centru grada za male pare ili bilo kakav vid koristi.

U kakvim uslovima počinju brazilski fudbaleri, kenijski atletičari, rumunski gimnastičari i mnogi drugi, pa zasene sportiste iz mnogih drugih zemalja na igrama, zato što imaju znanje, volju i ljubav prema sportu kojim se bave i zemlji koju predstavljaju.

Vremenski period od dolaska do odlaska tetke iz Crvenke.

Разочаравајуће питање које сам себи постави редак представник људске врсте који је имао част и несрећу да спозна како је то кад се обрне круг.
Схватио је да му је и превише деценија требало да тај круг обрне, да би дошао до тако једноставног закључка - не можеш осетити укус јагода док их не пробаш, па макар ти га и сам Андрић описивао. Не можеш уживати у укусу јагода ако их гуташ само да би се похвалио да си их јео... Једноставно, буди човек.
И чак и када сва чулна задовољства доживиш, опет ти нешто недостаје.
Ништа без душе.

"Kако се кроз ТВ манипулацију креирају урбани митови и легенде? Луна Лу као мејнстрим? Шалите се."
Јако је занимљиво када Б92 покушава да нам дочара значај ове митолошке хепенинг кокошке. Но, Б92 још није заправо ни искусио њен митски потенцијал. Наиме, ову митску урбану кокошку треба обезглавити, пробости глоговим коцем, а затим упаковати у Ленонов мртвачки сандук који сте купили од Јоко Оно на аукцији, те узидати у темељ, по могућству темељ неког српског Баухауса рустичног дизајна, заједно са увојком Вивијен Ли, оком даждевњака, стидном длаком гејше, Шанел петицом и венцем осушене лесковачке паприке. Цемент сипати и не мислити, поравнати седам пута, као седам чакри, седам јарића и седам дана у недељи, а затим украсити плочу Сваровски кристалима у распореду Сунђер Боба за комплетни угођај.

Bosansko-hercegovački naziv za Republiku Srpsku.

Osoba koja govori ono što svi drugi misle.

To je kad ceo dan sediš u bašti kafića, piješ kafe, gledaš prolaznice, blejiš, gluvariš i kad dođeš kući vidiš džezvu i odma ti se digne kurac.

Pitanje nad pitanjima. Stvar koja ili nešto sjebe do balčaka ili nas oduševi svojim postojanjem. Još kada je bog stvorio Adama i lutao nebeskim laboratorijama, naišašvi na jedno dugme, znatiželja mu nije dala mira. Morao je da ga stisne. Tu dolazi do zajeba. Stvorio je ženu. Kroz dalju istoriju, dugme je radilo sve. Od pronalaska vatre, sve do skidanja grudnjaka. Ironije li, uglavnom su žene vršile, i vrše sjebove sa dugmetom. Kroz srpsku istoriju, dugme se najviše prostiralo po bujnim poprsjima seljačkih devica. Jednim, pravilnim stiskom dugmeta, djeve su se nalazile gole pred napaljenim čobanima koji su bili spremni i njih da pritisnu. Čak i ako znate čemu služi, to nešto u vama vam ne da mira. Morate ga stisnuti, pa da jebe rak raka.