Дијалект српског језика распрострањен већином у брдовитим подручијима бивше СФРЈ.

Неко љуби баку драгу, неког мами гуза мека,
Неко белу љуби јагу, неко воли ред да чека.
Чик покушај да се сетиш? То се, децо, зове _______.
*а) летиш; б) претиш; в) фетиш!*

Необучен, мучен-тучен, непокретан, спутан, сретан,
Тај кад воли да га воли онај ко кад воли - боли:
Што би чика доктор казо, то се зове __________.
*а) безобразно; б) камиказо; в) садо-мазо!*

Од тога се кичма суши, слепе очи, труне мозак,
Али прија телу, души више него ксалол, прозак.
То не воли ко је луд! Име му је, децо _______.
*а) суд; б) труд; в) БЛУД!*

Написано за такмичење

Ludi komšija, ratni veteran sa šrapnelom u glavudži, i sa neobjašnjivo idiotskom misijom da isprebija svakog kog vidi da se muva oko zgrade u zoru.
Kaže kako se samo vampiri vraćaju u jazbinu u pola pet ujutru, što je nedopustivo za omladinu. Još kaže da se svi oni zasigurno drogiraju, dok svi misle da je upravo on na teškim halucinogenim supstancama.
Da bar 'oće da podeli loma...

-Diploma
-Uverenje o državljanstvu
-Potvrda iz suda da niste kažnjavani

Удао сестру.

Поред прекуване ракије, ченгеле су други неизоставни реквизит месног скулптора који вјештим потезима добро наоштреног ножа, животињу окачену о њих раставља на дијелове.
Критика упућена овим изразом односи се на комплетан изглед: разбарушену косу, испалу поткошуљу, засукану крагну и слично. Укратко, идентичан визуелни ефекат који би се добио након ноћи проведене на овој справи, ногама окачен довољно високо изнад тла.

Види вако... Немаш ти појма шиљокуран... То ти је била једна земља где је било свега и све је било најбоље.

Нико ништа није радио, а сви су све имали. И кад немаш, узмеш од предузећа, ил неки од они кредита што се никад не враћају, све се то лепо распореди на друштво, и супер свима! Сви нас волели, сви нам завидели, а тек пасош што нам био црвен и леп! На море идеш кад оћеш и де оћеш и пишаш по домороцима, нако госпоцки.

Војска ко земља - све на нивоу, све најбоље, причало се да смо били четврта сила у Европи, ал ја искрено мислим да смо били и прва, ако у Европу не рачунамо и Есесесер. И сви воле војника, чудо једно! Одеш у Србију, одеш у најгоре усташко место у Рвацкој - просто се утркују ко ће пиво да ти плати!

А тек Тито! Да виш кад ОН неком каже "Не!"! Па све се бре тресе, цео се свет тресо од нас, сви нас знали ко смо и де смо, сви нас бре волели! Црнци те воле, Енглези те воле, Американци те воле, Совјети те воле, чудо једно! Сви питају колко ти пара треба, само да би и ти њих воло, толко им стало било до нас и наше Југославије! Па кад гледаш оне слетове на стадионима... Волели смо га бре, ЕЈ! И мртвом смо му носили штафету! Еј, Друг Стари, да је још поживео, све би данас друго било, знао би он како са овим барабама...

Сви били јебачи, сви унаказили од јебања сваку земљу у коју оду, странкиње једва чекале Србе и Рвате да се са њима плоде, јер су сви Југословени били прави плодитељи, таквих на планети није било. Толко смо плодили да су ове наше остале суве, па почо се смањује наталитет, то је кренуло отад, јер смо били јебачи.

А тек брацво и јединсво... Па кад запевамо химну, Хеј Словени, па Брена, па Бијело Дугме, па Краш чоколаде, па Горење... Нисмо бре ни гледали ко је Србин, ко Хрват, све нам једно било. Сви смо се заједно проводили и зезали, право Титово брацво и јединсво! Ееееј, то је бре била земља бре!

Ви сад појма немате! Да вам човек да једну овцу нацртану, не бисте знали да је сачувате! Ви сте бре нуле сви до једног!

Svaki dan isti kurac.

Poslednja šansa da svet čuje za tebe.

Eufemizam za *Jebu je dvojica*. Može da se koristi i u ne-erotskoj provinijenciji.

Попрсја српских старлета.

Пас којем власник слијепо вјерује.

Uzvik oduševljenja narkomana kada nađe zdravu venu.

Radnja koja polako pokazuje tendenciju da preraste u religiju. Ozbiljno.

Među najčešće vršioce ove radnje spadaju žene starosne dobi optimalne za pohađanje srednje škole. Prvi razred srednje je prekretnica u životu te dame, jer od tad ona sebe drukčije posmatra. Ona tad otkriva postojanje Merlinke, i kupuje sebi crveni ruž. Nije bitno što se zamaže od vrata do obrva, neka ga. Ona nikad neće prežaliti što nije rođena u Parizu šezdesetih. Tu bi mogla galopirati džadom sa šeširom na glavi, muštiklom u ruci i dimom cigarete koji se vijori iza nje, halterom koji iskusno viri ispod suknje, monoklom uštekanim u torbu koja krije za nju dovoljne količine koke, jer, daj molim te, samo se sirotinja ne drogira kvalitetno. Sanjari o suživotu sa džentlmenom, koji je na visokoj funkciji u bankarskom sektoru grada na obali mora. Nikad nije učila da kuha, jednostavno je osjećala da će imati tu mogućnost da bira šta će da jede u svom restoranu. Smara je sve ono što je novo, jer retro nije samo stil, retro je način života, još kad se ukombinuje sa njenom damskom pojavom, ima da plijeni. Ali.

Beeeeee...

Romsko usavršavanje mladog naraštaja za samostalno prošenje.

Obrijala noge.

Очас посла, Сизифов недосањани сан, мачји кашаљ. Ћићолина.

Film po istinitom događaju.

Festival na koji stranci dođu da nam pokažu da su veća stoka od nas.