Sve do seksualne revolucije koja je proterala vascelog himena na tamnu stranu vagine, oduzevši mu sve njegove čarobne moći i ustoličila promiskuitet, blud i nemoral sada već kultnom rečenicom "Who's your daddy ?" ove reči su bile poput glogovog koca, srebrnog metka ili venca belog luka, koji su majke koristile da oteraju zle sile od svojih dragih kćeri.

Секс са женом која се мрда током активности.

Она врста жене која вас никад неће оставити равнодушнима при погледу на њу. Имаћете вилицу до пода и поточић пљувачке за собом наредних пола сата. Сам поглед на њу замућује вид, поставља се круцијално питање: "Постоји ли Бог? Јер, ако не постоји, ко је створио овакво савршенство?"
Не, нећете моћи да је имате, само можете да гледате, зато што су оне увијек предодређене за неког другог. Можда због тога и изазива такву реакцију?
Упркос свему, дали бисте све само да пипнете те бајне облине, свјесни тога да би и најмање дотицање изазвало таласање толике раскоши. Али, то се неће десити.
Ријетки су они који успију да их зауздају, али ако им то пође од руке, сматрају се најсрећнијима на свијету.
Остали могу само да гледају, маштају пред спавање, стварају сопствени сценарио, покушавајући да се ослободе сурове реалности.

Nešto ultimativno, neprejebivo, rasa vrste viša, aj'-što-jebe-al'-što-uši-zavrće. Bez toga je život nemoguć, oko toga se okreće Sunce, antimaterija i Higsov bozon, Šešelj ostaje bez teksta.

Nekada je to bilo samoškljocajuće čudo za sve amatere kojima nisi mogao posle višesatnog objašnjavanja da razjasniš pojmove blenda i ekspozicija. Iako klasična fotografija nije "rocket science" nekima ćeš pre pola metra u du...
Elem, sa novim tehnologijama, dolaze i nova stanja, autofokusi, ksenoski blicevi, mega pikseli i ostale opcije koje treba da ti čin fotografisanja učine jednostavnim i uvek dostupnim pa ti bato škljocaj koliko tvoja memorijska može da podnese.
Tako dobijemo 1000 slika, da među njima ne možeš da probereš tri koje te neće biti sramota da metneš na fejsbuk da te vidi familija.

Навлакуша која ти у довољно великом проценту случајева гарантује поглед на две големе стишњене сисе.

Vibraciona (perkusiona) bušilica na motorni pogon (benzin) od nekih 50 konjskih snaga i preko 50 kg težine. Pravi je neka švedska firma i može se naći u gradjevinski žutoj boji ili u SMB vojnoj boji. Koristila ih je JNA.
Vrlo su zgodne za miniranje jer za 5 minuta zabodu polugu od 0.8 metara u granit, i spremni ste da u istu nabijete eksploziv i eto vam dela puta kroz karpatske planine. Ako se buši rupa za miniranje, onda samo treba da je pridržavate, da ne pobegne. Ako pokušate nesto komplikovanije, kao sto je bušenje horizontalne rupe, trešće vam se kosti jos mesec dana.
Spada u robijaški alat.
Danas je koriste građevinski preduzimači za rušenje na napristupačnim mestima.

....I to im je glavni adut da ne moraju da razmisljaju u napred i da svaku grešku mogu da isprave.

Trimer za šišanje (trimovanje) trave.
Naziv bič je dobio iz narativne forme. Sredinom devedesetih kada su se gastarbajteri vraćali sa zapada pričali su kako zapadnjaci imaju motornu kosu, koja ne seče travu gvožđem, nego je mlati bičem. Ovdašnji seljaci su sa nevericom gledali u došljake, a kasnije su, kad je stigla na Balkan, spravu sa elastičnom trakom nazvali bič.
Bič spada u robijaški alat.
Bič sa podloge po kojoj kosite, podiže sitne kamenčiće, čepove od piva i voćkice i lansira ih uglavnom pravo među oči rukovaoca alatom. Ako pokušate da pokosite neku kosinu u visini vaše glave, trimer će lansirati trulu voćku ravno u vaše medjunožje. Kada idete na more, po Grčkoj, na auto putu, na onom ostrvu prekrivenom travom izmedju dva kolovoza, uvek vidite baju koji vuče bič na ledjima u sred nedođije, u kompletnoj zaštitnoj opremi, u sred podneva, na 50 stepeni i kosi travu.
Često od kamičaka koje on razbacuje pri brzini preko 100 km/h naprsne vaša šajbna.
Mahnite majstoru sa bičem tri prsta.
Odgovoriće vam.

Deo muške odeće koji je štitio od zime. Bio je poznat stanovnicima dinarskog pojasa srednje Bosne i Crne Gore, posebno onima koji su živeli na visokim planinama. Devojke su plele po jedan, obavezno od čiste runske vune i nosile u miraz sa ostalom opremom- košuljama, rukavicama, čarapama. Šare su izvodile kao ćilim vijugama od raznobojnog vunenog pletiva na pet igala. Neke su plele uzduž, neke popreko, plele a nisu znale koliki treba. U Etnografskom muzeju u Beogradu nalaze se dva nakurnjaka. Prvi je dugačak 19 cm, oblika levka oivičenog otvora naboranog vunenom čipkom, kroz koju je provučena dvobojna uzica koja služi da se nakurnjak vezuje oko struka. Pleten od bele domaće vune, ukrašen crvenom, narandžastom, žutom, plavom i vunenom pređom u obliku horizontalnih pruga. Drugi primerak nalikuje na zmiju i otkupljen je u okolini Rožaja u Crnoj Gori.

Parola kojom se vode prsate kandidatkinje za mesto sekretarice, svesne činjenice da šefovi međusobno ne pričaju o masterima i kursevima koje je ista završila, već da li je pogodna za fircanje, da li dobro to radi i koji broj sisobrana nosi.

Речи које ти упућује мајка након што те затекне полуголог, док покушаваш да се прекријеш.

Ono kako moja baba naziva kurac, kad priča sa svojim prijateljicama.

Arhaičan izraz iz vremena dok su postojala godišnja doba.

Модификована верзија реченице ''Осећам неку врсту ироније у вашем гласу'', која се користи са циљем да саговорнику ставимо до знања да му смрди из уста к'о да је јео мртве мачиће.

Period koji dolazi posle Božićnog posta i traje sve do kraja januara.

Ćufta u studentskoj menzi. Nikad ne znaš kakvo te iznenađenje očekuje unutra.

Energetsko djubre koje koristimo kada imamo višak para i manjak motivacije za učenjem.

' Go to your room! '

Verovatno najstroži vid ukora/kazne koji su kadri da smisle prosečni američki roditelji. Tako je barem u njihovim serijama i filmovima a nemamo baš nekih većih razloga da sumnjamo da je i u pravom životu drugačije. Elem, slanje grešnog deteta u sobu, nezavisno od onoga šta je ono tačno, kako i gde uradilo ( obično je u pitanju pocepano zadnje sedište neke stare korvete ), spada u, kako se čini, najozbiljniji i najteži deo vaspitavanja malih amerikanaca tj. konačnog bolnog roditeljskog prihvatanja da im čeda, podgojena i sirota, nisu savršena. To saznanje obavezno sa sobom povlači brojna grupna savetovanja sa porodičnim psihijatrom kao i česte zajedničke izlete ( na primer, u tržni centar ) kako bi se, navodno, što lakše prebrodila trenutna kriza u odrastanju budućih naslednika. Školovani američki psihijatar će, naravno, uvek reći da se te stvari rešavaju same od sebe i da deci treba dati potpunu i ničim ugroženu slobodu. O eventualnom fizičkom kontaktu, jasno, nema ni govora – naime, očevi IPAK sačekaju da im ćerke napune 18 godina za to. Iz svega ovoga proizilazi da kada odrastu, mali Amerikanci postanu tako veliki zlikovci da im na celom svetu nema ravnih. Međutim, najvažnije je da su odrastali u zdravim i normalnim porodičnim uslovima...kopilad.

Парола окореле нимфоманке, која се највише ложи на интелектуалце.

Ћелава кита са брадатим мудима. Бријање у покушају, гдје с лакоћом регулишеш подстомачну зону, а кад дође до муда уплашиш се за потенцијалне потомке и обуставиш даље радове.