Često se sećaš svoje prve simpatije. Umiljato lice, a ispod đačke kecelje, haljinica na falte, bele hulahopke i cipelice na kaiš, ma idi bre! To je ono prvo klinačko snimanje kad ti nije jasno šta ti se tačno dešava, ali primećuješ da ti je pogled često prikovan na to malo žensko čeljade. Tu posle bude još par simpatija kroz osnovnu školu, malo intriga po leksikonima i glasina na velikom odmoru. U tom dođe pubertet, srednja škola i onda BAAAAM! Zaljubiš se kao mladi tetreb u sezoni teranja, a da ne znaš 'de teraš. A osećaj - neopisiv. Ona ide sa tobom u razred, ne možeš da dočekaš da dođeš u školu, pa se lickaš, pa se pickaš, pa trebiš mitisere i ostale bubuljke, pa rokaš pola litra bruta, eventualno denima, pa teraš kevu da ti pere ''pe'stokeca'' dva puta nedeljno da što pre izblede, pa mora prljavo-bele starke i jakna vijetnamka, pa čitaš Prevera i vežbaš recitovanje, pa se uživiš u ljubavne jade mladog Vertera ili oficira Vronskog, pa kao nešto i sam pišeš, pa si sav romantičan i ustreptao, sliniš dok sam u kući gledaš ''Sjaj u travi''... Ne treba naglašavati da si pred ekipom ultra-huligan, uvek spreman da zapodene šorku i nabode najvećeg u suparničkom taboru. Slušaš samo njujorški hard-kor i koristiš sve opijate kojih možeš da se domogneš.
:Matursko veče, poslednji ples, on konačno skuplja hrabrost da je pita za igru, i ona pristaje:
Oboje ćute dok se lagano njišu. On je ispunjen, svet je njegov i ne postoji više ništa i niko osim njih. Ne vidi joj lice jer mu je nos u njenoj kosi, ali kao da je to sad pa bitno, grudi mu pucaju od neopisivog naleta sreće, ljubavi, šta li je? Pokušava da joj nešto kaže na uvo. Šta ''nešto''? Sve bre, od onog 1. septembra pre 4 godine, pa do današnjeg dana, svaki dan u magnovenju i svaku besanu noć, i Prevera i Rakića, i Tolstoja i Hemingveja, i svaki derbi koji je gledao, ali nije video, i svaki ukor roditelja koji je slušao, ali nije registrovao, i zašto mu je slab prosek i ne može da upiše fakultet, i kako je slušao Parni Valjak iako babi nije isteklo ni 40 dana, i svašta bi joj još rekao, i o stvarima koje ga interesuju, i o onima koje prezire... A poslednji ples traje li, traje, svečana sala se okreće oko njih i cela Zemlja i sam Svemir, dok se njemu čini da stoje nepomični, daleko od svega. E-mol označava kraj pesme i on konačno odmiče lice, a da nije procedio ni reč, hvata njen nesigurni pogled pun nečega, ali on ne zna čega. Ona polako hoda unazad, njega već zovu drugari da ukrste ruke i ispiju špricer na eks, ona ga još uvek gleda, a on stoji nepomičan na mestu koje je do maločas bilo centar Univerzuma. Krenuli su taktovi neke vesele pesmice, svi su poskakali i podigli ruke, nije je više mogao videti i momenat je iščezao u nepovrat. Od te večeri ju je veoma retko viđao. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . :20 godina mature, uzavrela atmosfera, potoci alkohola: Ona (vidno pijana): Pa gde si ti šmokljane, toliko dugo? Nisam te videla godinama, na 10 godina mature nisi ni dolazio? Ništa se nisi promenio, isti onaj mladi pavijan, doduše sada već malo osedeo hahaha. Sedi bre ovde... On: Eeeej, vidi nju. Super izgledaš, kao da se nisi 3 puta porađala! Pa pričaj, kako život? Ona: Pa moglo je biti i bolje. Preudala sam se pre par godina, mada i ovaj skot dosta pije, maltretira decu i mene, tražim način da ga ostavim, ukratko. Ti, govori? On: Živim u Kanadi, radim u fabrici konzervi, vozim Harlija i pomalo sviram bas na našim zabavama tamo. Imao sam problema sa drogom i alkoholom, ali sad sam dobro. Nisam se ženio, dece nemam. Eto... Ona (posle duže pauze): Koja si ti pička od čoveka! Imao si nas na keca sve one godine, a nisi imao petlju da realizuješ jebeni penal! Zbog tebe fakultet nisam završila, mnogo sam se brinula kad te je droga uzela pod svoje, onda si otišao preko, a ja se udala za prvog koji je naišao, jer je u kući više bilo nepodnošljivo... A sećam se, kad sam te ugledala onog 1. septembra kad smo krenuli u srednju, eeej noge mi se odsekle... :pričala je do dugo u noć, staloženo i po redu:
On više ništa nije rekao, samo je sebi nasuo prvu čašicu alkohola posle 8 dugih godina apstinencije. Osetio je da su opet centar Univerzuma. Samo se on ovoga puta okretao u suprotnom smeru.
Večiti seronja. Od deteta je bio serator. Svi uzmu lepo hemijsku olovku a on uzeo ono penkalo i zajebava se, musavi papir i tako. Ne zna ni on zašto. Od tada je ostao serator. Svi uzmu sladoled od čokolade, on jede mango. Svi treniraju fudbal, on trenira karling. Svi pojebu na ekskurziji devojčice iz razreda, on jebe Italijanku. Svi piju vinjak, on uzme pelinkovac. Svi kupe benzinca ili dizel, on kupi električni auto. Svi zovu decu Petar, Milica, Dule, a on Jutro i Hrast. Svi idu u kafanu, on ide da planinari. I kad ga sarane traži beli grob. Samo da bi bio seronja.
-Šta ćeš od priloga u pljesku? -Susam, al kuvan. I ruzmarin. -Jao, kako pišeš penkalom! Stavi luka i ne seri.
Izrazito niska devojka u odnosu na svog partnera, u šali i od milošte još i nazivana lepša trećina ili lepša četvrtina. Ono što se ljudi uvek pitaju je ima li ovakav par poteškoća prilikom seksa.
-E... Tope... Video sam te sinoć s ribom u gradu, slatka je u faci, ali brate, preniska je! Otkad ti šetaš dokolenice? -Što, šta joj fali, otrov se čuva u malim bočicama... A uveče se samo zavalim na jastuk, ona se natakne na klip, sve sama obavi. Sa dokolenicama nema zime!
On je dete grada. On ima osećaj za umetnost, naročito avangardnu i urbanu. On nosi arafatku, i to ne samo zato što je moderna, nego zato što nešto znači. On nosi SMB kepi, jer se slaže uz arafatku i takođe nešto znači. On nosi i bradu, jer i to nešto znači. On svira. On ne mora da svira, ali voli fjužn. Pada u kosmopolitski sevdah uz Depeš Mod. Srbija mu je mala, ali mu je Beograd velegrad. On je nekonformista u granicama ukusa. On je tako iznad svega. On razbarušuje kosu tako da mu šiške strogo i usklađeno, ali neobavezno, padaju do obrva. On tera kosu na urbano.
Rečenica dobila ime po čuvenom Vilijemu Šekspiru. Kao što je poznato, njegovi stihovi imaju veoma zanimljiv raspored reči kako bi se umetnički opisao neki događaj ili razgovor. Tako nešto se često može čuti i od osoba koje su zbog nečega negativno ili pozitivno uzbuđene.
- U jebote, jel ono tvoja kola odnosi pauk? - Stani! Čekaj! Ta kola, moja su. Parkiranje je zabranjeno, ja nisam znao. Da uzmem vozačku bar stani. - Spremi par crvenih i javi se parking servisu, Hamlete.
Omiljena aktivnost male dece dok još ne shvataju da nije svaka bela površina papir. Popustljivi roditelji će tu radnju ohrabriti uz momentalno preračunavanje oko toga koliko će da ih košta krečenje, dok će oni strogi ubiti ovu ranu umetničku kreativnost i ljubav prema bojama pričom o načinjenoj šteti. Repertoar žvrljotina se u ranoj fazi sastoji od čiča Gliša, sunca, cveća i drveća, a u slučaju ohrabrivanja umetničkih pokušaja, u pubertetskim godinama zamenjuje se slovima, tj. zapisima o nesrećnoj ljubavi (Pera + Mika = Forever Together) i citatima Ive Andrića i Hermana Hesea između nalepljenih postera omiljenih bendova. Ova zidna umetnost nije večna - u postpubertetskim godinama uvek osvane jedan dan kada se umetnik osvrne na svoj rad, priseti se kada i zašto je stvarao, priseti se čak i kako se tada osećao, postidi se svoje mladalačke zanesenosti, i krene da cepa, briše i da se preračunava oko toga koliko će da ga košta krečenje.
Čuveni beogradski grafit s kraja osamdesetih koji u sebi sadrži elemente Sartrovog egzistencijalizma, dokaza o kompleksnosti i širini srpskog jezika kao i osnovnu strukturu jednog Zen koana. Logička glavolomka bez rješenja. Odgovor na većinu najbitnijih životnih pitanja.
Sleng čija je svrha zadobijanje pažnje prisutnih i najavljivanje prezentacije svoje veštine u nečemu. Spakovano "pazi sad".
Nenad: "Brate, gle ovog lika što ulazi u kafić! Koji pčelar pripravnik! Ovaj kad bi te žvajznuo lagano bi odleteo do Lepe u šank!" Rajko: "Ko bi bre odleteo?! Pajsad!" ....... † Rajko Dražić 1972-2010 †
- Vuki, pazi srebrni metak! - 'De?! - Lolčina, pravi si Vukodlaklija! - E, pun mi te je Mesec više s tim sranjima, neću te vodim u lov više... - Dobro bre, zezanje, koji ti je kolac...
