Zamišljam jedan takav primer:
Sa 14 godina mobilisan, 1914. godine. Cerska bitka. Ranjen. Valjevska bolnica. Kolubarska bitka. Povlačenje preko Albanije. Tifus, dizenterija. Bolnica u Africi. Svuda oko njega smrt. Povratak u jedinicu. Proboj solunskog fronta. Ranjen. Juriš do Beograda, 500 km. Izgubio u I Svetsko ratu tri rođena brata, sestru, oca i još mnogobrojne iz šire familije. Onda, dalje do Slovenije. Ostanak na granici sa Italijom još nekoliko godina. Ranjen. Vrbovan u obaveštajnu službu. Ženi se i ima šestoro dece, od kojih troje umire u ranom detinjstvu od bolesti.. Putešestvije po celom svetu do izbijanja II svetskog rata. Ponovo u ratu, pada u zarobljeništvo. Logor ‘Mathauzen’ preživljava sa 40 kg telesne težine. Vraća se kući i saznaje da mu je žena poginula u bombardovanju savezničkih aviona, pred oslobođenje. Ponovo se ženi. Četiri godine traga za decom i pronalazi jednog sina i kćerku u hraniteljskim porodicama. Vraća se sa njima kući. Ponovo radi za obaveštajnu službu, do penzije.
U međuvremenu, njegova deca završavaju visoke škole. Dobija unuke.
Uživa u prepodnevnim šetnjama Kalemegdanom i odmaranju na klupi. U stanju je da dugo gleda ušće Save u Dunav, satima. Posmatra dve vode koje se pred njim sastaju i seća se svog boravka u zemljama odakle izviru. Misli mu se zapliću, pogled zamuti. Ništa oko sebe ne čuje.
Onda ga prene oštar udarac u klupu. Trgne se i vidi lice mladog dečka, kao što je bilo njegovo kada je prvi put mobilisan. Junoša u jednoj ruci drži limenku piva, kao i njegovo društvo, preko glave im navučene kapuljače, jedva im razaznaje lice u sumraku. Pomisli u trenu da je on je njihovim godinama u ruci držao pušku i šajkaču na glavi. Razjapljenih usta, sa pivskom penom na uglovima usana, onaj što je šutnuo klupu, urla na njega:
- Š’a si zin’o fosil? Čekaš grobara? Bolje ne čekaj, skoči sam dole, i hi hi hi...
Celo društvo se kida od smeha.
On se samo prekrsti, promumla nešto sebi u bradu, lagano ustane i pođe kući.
Umire u snu u 98. godini, umalo da doživi i bombardovanje. Na njegovom grobu bi trebalo da piše:

Анастас Петровић
1900-1998
прошао сито и решето

Знате, ја мислим да сте сви фолиранти. Не могу да причам као човек са вама јер споменем ли нешто што је моје лично мишљење, проспете ми хиљаду лажних моралистичких гована из ваших прљавих уста и хиљаду ноблес погледа из тих одвратних очију. Гоните се у три пичке материне ти, ти, ти, ти, ти и ти, онај тамо је педер, она се пуца у вену, онога кева још увек купа јер је алфа едиповац, а ви кучке, по вашим кварцованим чировитим телима је више флека од ејакулата него по целој сценографији Бразерса. Не могу очима да вас гледам, идете ми на триста курчева и не обраћајте ми се више до краја мог живота или још боље, до краја ваших живота! Шу. Пичку. Материну. Част изузецима.

-Meni ćete dati jednu komplet lepinju sa pršutom i molim vas natopite je što više, da curi...i jedno...ma dva kisela mleka uz to!

-Jaoj, kako možeš to da jedeš, fuj, nemam reči! Meni ćete jednu Cezar salatu!

-Jel te malo žulja praziluk u predelu dupeta? Na Zlatiboru smo, ne preseravaj se, nego jedi što i sav normalan svet, kukaćeš mi noćas da si gladna, a u apartmanu imamo samo slaninu.

-Jaoj ne, ne mogu to ni da slušam! Donesite mi i Evian vodu, molim vas!

Stiže drugi prvijenac, jedna prazna čašica stoji na stolu. Konobar porudžbinu postavlja na sto i poseže za prazno čašicom.
- Ne, ne, sine.
Gost presipa sadržaj nove čašice u staru.
- Žene i čaše, ne valja mijenjati.

Točeno pivo, bokal i dvije čaše. Sredina razgovora, sredina ispijene čaše. Jedan kreće da dopunjava.
- Ahahah, čekaj da ispijem, polako...
- Ma ljepše kad je puna čaša kume, da te podsjeća da je načneš.
- Kume, zapamti: čašu nikad ne dopunjavaj i ženu nikad ne dojebavaj! Sačekaj da ispijem.

Postoji i par onih za koje se smatra da smo rođeni sa njima. Nazdravljanje, 'cukanje' čaša mora biti praćeno gledanjem u oči pa da mu jebeš mater. Ako svi piju, piješ i ti. Ako si umoran od posla, ako raniš sjutra, ili ako ti se jednostavno ne pije, nisi trebao ni da dolaziš. Ako si okasnio, a društvo je već u modu bratimljenja i kumovanja, uzimaš prečicu u vidu vinjaka ili rakije. Kada piješ za nečiju dušu, u redu je da prvo prospeš par kapi po podu, trpi to kafana. Ako ima žive muzike, nemoj da si sisa da naručuješ pjesmu bez da častiš muzikante. Pevaljkama poseban tretman. Papirnjača u grudnjak i štip ili blagi ujed za dupe. Ako si gadljiv, nisi dovoljno pijan, peder si, ili jednostavno nisi za kafanu... Gazdi naruči turu. Gazda, ako je pravi, ima da vrati. I zapamti, glasan si onoliko, koliko imaš para.

Evo recimo kacam igro za Parisen Žermen protiv nekih Mađarština, misim da se zovu Videoton ( zipa slučajeve šo su dali ime klubu, mogli su ga nazovu Ulicakrov, nevera)
Nači prolazim jednog, okrećem se kažem čmokaj ga Husaru, i onda znači sigurno lomim još jednog metodom biciklica i već sam negde ispred šesesterca. E pazi sad ovo, saću vam pokažem, samo ne mogu sad u Paćotiju, tad sam nosio novu kopu - Najku, naš kaka kopa lagana ko čarapa i još blista, očetko Pantela pre meča.
I stojim ti ja na ivici šesesterca, sigurno nek to bude ivica ove Diana unikatne tapiserije, rolnem loptu Adidas Fivernova i uvatim je spoljnom - udarcem vrste efe i pravo u raklju. Goša u faznu stoji pomičnosti bez. A sutra u Lekipu naslovi tipa: “Pantela pokvario Video(ton)”, “Pantela, što opet u raklju? ” i tako, al neće Pantela da se hfališe. Evo, nek novine pokažu, slučajno pono.
A naače šo mi došo posle poslednjeg sudijskog zvižduka njihov levi bek, neki covpa mali prljavi zbrčićima smešnim nekim i kao: Pantela aj daj dres. Ja ga gledam, de da dam original od Najkea broj desetka razumeš za Homu neku il neki takav kurac. Al aj dao sam, Pantela je dobar čovek.
Aj sad Sveti otac, duhovi i braćala sigurno. Ameno!

Žare i Goci okupili društvo ispred pilane, tu su i zvučnici sa Alpina pojačalom, toči se rakija i mezi se. Kreće i pesma :
-Malo Slađa malo Zorka...
(ubacuje se troldžija)
-Malo sise i pičoka, pojebe se više koja
eto đe je snaga moja!

Gosti se krste i levom i desnom, prelazi se na sledeću pesmu.

-Milice kćeri tatino zlato...
(troldžija mu dao po spemu)
-Tebe bi čiko za sisu vato!

U tom trenutku gasi se pojačalo, a pale se pijani Krajišnici sa arsenalom koji su preneli preko granice još devedest pete. Epilog priče je par stotina hitaca, šumski požar i krivična prijava protiv NN počinioca.

Sreda 10.3.2010.
7:55 a.m.
Muzika iz Kuma na telefonu označava vreme za otvaranje kapaka.

X, ušuškan u jorgan, baca pogled kroz prozor. Belina mu zaslepljuje natmurene oči dok ih trlja i otklanja onu nedefinisanu materiju, u narodu poznatu pod imenom "krmelji".

-Jebote, pa sinoć nije padao! 20 jebenih santima za noć. Eh, da mi je toliki... Dokle, bre, više? 'Oću proleće! Neću prokletu lopatu! Čoveče, imam ispit u 9. U kurac! Moram da idem. Ako ga ne položim sad, sve se remeti. Neću diplomirati pre početka nove školske godine, a to je 50 'iljada za obnovu apsolventskog staža. A matorci ionako misle da sam megaretardiran jer su svi ortaci završili školovanje, bivše devojke se poudavale, sadašnje.... Dobro, sadašnjih nema, a bogami neće biti ni budućih ako ovako nastavim. Idem na ispit, zabole me. Nema veze što pipn'o nisam. Snalazim se i bez učenja, položio sam Mensin test, dovoljno je za 6. Daj, bar da vidim na TV-u kakvo je stanje u gradu.

RTS 1 - Jovana Janković: Sneg koji je cele noći padao, stvorio je pokrivač od 25 cm. Na vezi imamo Slobu Vučenovića, dispečera GSP-a. Slobo, kakvo je stanje?
Sloba: Kao i svakog dana, na ulice Beograda je izašlo 1347 vozila GSP-a. Međutim, zbog ogromnih snežnih nanosa, visokonaponska mreža koja snabdeva strujom tramvajski i trolejbuski saobraćaj je van stroja, pa samo autobusi idu. A i oni nešto slabo. Jedan vozač je iskočio po pljeskavicu na Slaviji i ostavio svoj autobus na sred kružnog toka. Onda se neka majmunčina zakucala u njega, te sad sve stoji. Ništa bolje nije ni na Gazeli, Autokomandi, kao ni na Mostarskoj petlji. Ustvari, krkljanac je od okretnice 32-ojke u Višnjici do Nove Pazove. Prijatan dan želim.

Jovana: Hvala, Slobo, a sad novi hit Željka Joksimovića "Dodir leđa o telo vreteno".

prebac na Pink

Pink: I...dobili ste peglu na paruuuuu....

prebac na Fox

Fox - Slavko Beleslin: Ministar inostranih poslova Holandije Maksim Ferhagen kaže da Oli Ren uliva lažnu nadu kad kaže da bi Srbija mogla u EU pre 2028. godine, i dodaje da je glavni preduslov saradnja sa Haš...

prebac na B92:

B92 - Miloš Maksimović: Porodica Đoković je zakupila na 99 godina 4,5 hektara zemljišta u centru Kragujevca za izgradnju teniskog kompleksa. Mesečna rata koju plaćaju iznosi čak 30 evra...

turn off

Melodija Kuma se ponavlja posle 7 minuta.

-Marš, bre. Zabole me za ispit. Radiću dva meseca kao konobar, pa ću da uplatim apsolventski. Isti mi kurac, završio sad ili nikad.

Okret na drugu stranu i povratak u zimski san, bar do 20.marta

*Please, don't try this at home

:ispred oglasne table na faksu:
1: Auuu, koji masakr! Svi smo popadali....Ali ono, SVI!
2: Šta sereš bre, vidiš da ima neko da je položio.... U jee.... ko je ovaj Marko brate?
3: Pa išao je sa tobom u osnovnu i srednju školu brate, kako ne znaš?!
2: ?? Ne znam da ga jebeš....
3: Ja sam Marko bre!!!
2: Aaaa pa što navijaš za Fulam koje pizde materine da ne mogu da t'upamtim nikako! Ajmo na pivo Nikola moj školski druže!